Верујем у Бога, али не верујем поповима и зато не идем у цркву... Саблажњени гресима свештеника

[Ел Нињо]

Ово стварно треба објавити свугде где се може објавити. Само још кад би имао ко да чује онако како треба да чује.

[Angelus]

...Заиста одличан текст,поучан и душекористан,а како кажу Свети Оци Цркве Божије, видиш гријех, а не видиш покајање његово, не видиш његов однос са Богом и оно што видиш тјелесним очима врло често зна да буде обмана и да потпуно промашимо. То је веома важна тема за размишљање и дјелање православних хришћана, да то стално имамо на уму, Бог је једини судија, а ми то никако не можемо бити.Прави хришћански нарав/етос је помоћи човјеку, прићи човјеку, загрлити га, обрисати сузу његову, грешнику, а сви смо ми грешници(нема велики-мали гријех него има то какав је наш однос са Богом) помоћи да дође на пут покајања, то непрестано треба да понављамо и себи и другима, како је говорио наш Свети Патријарх Павле. Из очију тога невољника, тога несрећника гледа нас нико друго до Господ Бог, Господ Бог и помогавши томе несрећном човјеку било гдје, било како и било када, нашли смо милост пред Богом и примићемо велики благослов и благодат Његову.

Било је тренутака када је сваки од нас на путу свог духовног узрастања много што-шта,онако неутврђен у вјери замјерио својим свештеницима и уопште свештенослужитељима,било из којег реда.Гледам неки дан на тв католичка литургија и онај дио када један другоме изјављују мир,још је то остало из ранохришћанске цркве,теолози то боље знају,то ми је много лијепо,те мислим зашто то нема ко нас,али има сличности и разлика,које су видљиве,али опет некако је наша литургија живља,читав богослужбени ритам,па узношење возгласа итд.Рецимо много људи види све друго на свештенику,а најмање прати шта се дешава у олтару,има народа да када их било шта из вјере питаш,било би за рубрику вјеровали или не,па често мислим,како људи ето у 21.вијеку када толико тога има да се научи,прочита,чује итд. могу да о својој вјери ама баш ништа не знају,а знају да се баве интригама о свштенослужитељима и да само "брину" о њиховим животима,да стално причају овај ваља или овај неваља,по ријечима народа,па како је то могуће?

Знам да често Владика Григорије каже да у цркву долазимо и између осталог да нешто и научимо из своје вјере,итд.не знам има много паметнијих људи који знају на ово одговоре.

Сјећам се,када сам први пут ушла у цркву,мислила да сам да је тамо све савршено и онако неутврђена у вјери,а ко зна и данас колико,то само Бог зна,замјерила сам се са свештеником,био је некако љут,тада је ми је изгледао арогантан,мало и некако љут,тада нисам знала да су и свештеници људи и да и они имају и лош дан,да и њих некад нешто боли,да и они имају породице,бриге,туге и радости итд.и милион проблема,али требало је да прође доста година,Господ је чекао моје покајање и баш на Преображење да дођем постећи и са покајним ставом и искреном душом и срцем да кажем :"Оче,опростите,ја сам веома погријешила!"Загрлио ме ко никога,каже ми да не знам о чему говорим,а чинило ми се да сам се читав живот љутила на њега и уствари све је било у вези са мном,јер иначе сваки сукоб почиње унутра,као одговор немоћи,незнања и свега другога које долази од негативних мисли,које су сваки пут дефинитивно погубне итд.од нашег погрешног наступа и свега још да не набрајам итд.и он је био тада анђеоског лица,што никад није до тада,јер у мојим очима био је мој гријех,оштра ријеч,а моја црква била ми је најљепша тада,све је одисало једном милином,која је увијек постојала,али ја нисам то тада видјела и осјетила,а молитва је покренула све,чинило ми се да се све окреће и полијелеј и све што се налази у цркви и док је читао покајну молитву,видјела сам и свој и његов гријех,ми смо обоје ушли у непотребну свађу и сукоб,који ништа није донио добра ни мени,ни мом свештенику,био је то дан мог новог живота.Од тада,осуду увијек оставим по страни или кад год ми то дође,узмем бројаницу и кренем,тако такве мисли брзо оду.

Имaли смо сви милион непромишљених ствари у животу и данас имамо, грешака, глупости, слабости, али увијек је ту, на првом мјесту не само наш труд, брига(никад за никад не смије да буде очајање, не смије да буде безвољност, апатија јер је то тотално уништење радости вјечнога живота у човјеку), него благодат, милости и свјетлост Божија која освећује и просвећује сваког човјека долазећег у свијет, која нам долази ако имамо вјеру, наду и љубав, ништа нам више не треба, све је у томе, толико мало, а толико много и бескрајно.

"У маломе је садржано бесконачно!", како каже наш Митрополит Амфилохије.

Увијек каже нам Владика Атанасије тврдошки духовни цвијет и велики учитељ вјере наше и теолошки горостас,човјек са великим искуством и знањем,а срцем и душом да и не помињемо,мала сам ја за такве анализе,дакле да имамо пажњу за све.

Пажња је пола спасења. Она је пола човјека. Пажња на мисли, пажња на дјела, пажња на ријечи.

Ако не пази човјек на себе и на друге, не може да достигне обожење. Пажња је један од основа подвига хришћанског живота.

"Пролиј крв да би примио Духа Светога!"- поручују светогорски оци.

Зато човјек мора да пази и да се труди у подвигу-да би примио Духа Светога.

И тако... Ево мало неко предавање, а ко сам ја...

Дубока је ријеч и предавање, то је пре-давање себе. Коме? Богу и ближњима својим.

Кроз читав човјеков живот потребно је непрестано сагледавање величине и силе, али и милости и доброте Божије и Његовог дејства у нашим животима и молитвена пажња и трезвеност које дају право, истинско и непомрачено расуђивање и мудрост које треба да буду украс хришћана. Непрестана молитва(непрестано стајање пред Богом и пред ближњим), труд, подвиг, пост, молитва и све добродјетељи и покајање и изнад свега, као круна, као кров, као финиш хришћанског живота-Причешће Живим Господом!

Како се каже,ако је поп грешан није његова молитва.А да не заборавимо и то да је св. литургија управо и суд свету. Ми живимо у свакој генерацији, напајамо се са божанског извора Цркве Христове: Св. Писма и св. Отаца, али често пута заборављамо и кад дођемо на св. литургију шта она тачно хоће да каже нама.

...

Каква је радост кад Сунце засија и обасја тијела људска, а тек каква ли је неупоредиво већа и дивнија радост када се нетварна Божија свјетлост преображавајућа дотакне срдаца људских и испуни душе људске!

Поздрав за све!

[Дејан]

Како да се поставимо кад су у питању греси свештеника?

Свештеномученик Данил Сисојев

 

Од парохијана нико не тражи да верују свештенику. Ми верујемо Богу, а свештеници су само Његове слуге и оруђа испуњења Његове воље. Неко је рекао: "струја иде и кроз рђаву жицу". Тако се и благодат предаје и преко недостојног. По тачној мисли светог Јована Златоустог: "ми сами, који седимо на катедри и учимо, везани смо гресима. Тим пре, не очајавајмо у човекољубљу Божијем и не приписујмо Му суровост. Због тога је Бог и попустио самим свештеницима да робују страстима да би из сопственог искуства научили да се снисходљиво односе према другима". Представимо себи да у храму не служи грешни баћушка, већ Архангел Михаило. Након првог разговора са нама он би се запалио праведним гневом и од нас би остала само хрпица пепела.
Уопште, овај аргумент се може поредити са одбијањем прихватања медицинске помоћи због похлепе савремене медицине. Много је очигледнији финансијски интерес појединих лекара у шта се убеђују сви који дођу у болницу. Али из неког разлога се људи због тога не одричу медицине. А када се поведе реч о много важнијем - о здрављу душе, наводе се све могуће измишљотине само да се не иде у храм. Био је следећи случај. Један монах је живео у пустињи и њему је долазио свештеник да га причести. И ето, једном је чуо да свештеник који га причешћује блудничи. Тада је почео да одбија да се причести. Те исте ноћи је имао виђење да из златног бунара са кристалном водом са златним ведром узима воду губавац. И глас Божији који је рекао: "Видиш како вода остаје чиста иако је даје губавац. Тако и благодат не зависи од онога који је даје." Након тога је пустињак поново почео да се причешћује код свештеника, не разматрајући да ли је он праведан или грешан.
Међутим, ако размислимо видећемо да су сва ова оправдања ништавна. Зар се може игнорисати директна воља Господа Бога, позивајући се на грехе свештеника? "Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи" (Рим. 14:4).

Manastir Glogovac

[otac Ivan]

Да, баш тако, јадан сам ја свештеник ако неко на Литургију долази због мене, то је полазатељ да нисам проповедао Христа распетога и Васкрслога, већ себе, а ту је онда мој дубок, велики пад, пад сличан или исти као онај када су са небеских пространстава у земаљска пали трећина погорђених анђела. 

[Драгана Милошевић]

Није битно какав је свештеник јер је увек та жица. Па ако је та жица мало окрзнута, ништа ће се поправи.

[Kolega2357]

Ovi kod mene u Bežanijskoj crkvi popovi su dobri uvek su dobro raspoloženi. Ni jedan pop nikoga nije prevario.  

[Solomon Kane]

Ovi kod mene u Bežanijskoj crkvi popovi su dobri uvek su dobro raspoloženi. Ni jedan pop nikoga nije prevario.  

Како знаш? Мислим, заиста питам без икаквог прејудицирања, стварно ме интересује.

[Volim_Sina_Bozjeg]

O Boze o cemu raspravljamo pa svestenik je zajedno sa narodom Crkva Bozja.

Zamisli da neces na Liturgiju zato sto pored tebe stoji neka lopovcina iz naroda...

Jos mi je strasnije sto se neki Bogu ugodni svestenici pravdaju iz ljubavi prema Hristu i narodu.

Zavrsi se sluzba i nek idu u Bozjem miru svako svojoj kuci kako narod tako i svestenstvo.

[Kolega2357]

Како знаш? Мислим, заиста питам без икаквог прејудицирања, стварно ме интересује.

Znam jer živim u Bloku61 i crkva je malte ne od mene 20 minuta hodanja. Ne viđam ih sve od jednom ali znam jer sam gledao kako služe liturgije i pričaju sa narodom. 

[Драгана Милошевић]

O Boze o cemu raspravljamo pa svestenik je zajedno sa narodom Crkva Bozja.

Zamisli da neces na Liturgiju zato sto pored tebe stoji neka lopovcina iz naroda...

Jos mi je strasnije sto se neki Bogu ugodni svestenici pravdaju iz ljubavi prema Hristu i narodu.

Zavrsi se sluzba i nek idu u Bozjem miru svako svojoj kuci kako narod tako i svestenstvo.

Управо то, није на мени да му тражим мане. И анђели стоје уз њега док служи,  а ја да се направим блесава и да кажем како он не вреди.Има ли смисла?

[Solomon Kane]

Znam jer živim u Bloku61 i crkva je malte ne od mene 20 minuta hodanja. Ne viđam ih sve od jednom ali znam jer sam gledao kako služe liturgije i pričaju sa narodom. 

И то би требао бити некакав валидан доказ за твој категорички формулисан суд? Добро, братац...како ти кажеш.

[Kolega2357]

И то би требао бити некакав валидан доказ за твој категорички формулисан суд? Добро, братац...како ти кажеш.

Slažem se ali ne mogu da uđem sa kamerom i da snimam popa kako priča sa narodom. Ovo što sam rekao nije osuđivanje. 

[Solomon Kane]

Slažem se ali ne mogu da uđem sa kamerom i da snimam popa kako priča sa narodom. Ovo što sam rekao nije osuđivanje. 

Ако немаш увид у нечије регуларне или послове са стране, у његове пословне књиге, у његов лично-пословни живот (о коме засигурно не прича са верницима из Цркве), о његовим слабостима ( сви их имамо па и свештеници!), не можеш рећи да је преварант или лопов,наравно, али не можеш ни категорички тврдити (а тако си формулисао реченицу) и рећи да та особа "никада никога није преварила"...разумеш шта желим рећи?

 

Нисам ни рекао "осућивање"...мислио сам на "суд" у формално-логичком контексту.

[Kolega2357]

Ако немаш увид у нечије регуларне или послове са стране, у његове пословне књиге, у његов лично-пословни живот (о коме засигурно не прича са верницима из Цркве), о његовим слабостима ( сви их имамо па и свештеници!), не можеш рећи да је преварант или лопов,наравно, али не можеш ни категорички тврдити (а тако си формулисао реченицу) и рећи да та особа "никада никога није преварила"...разумеш шта желим рећи?

 

Нисам ни рекао "осућивање"...мислио сам на "суд" у формално-логичком контексту.

 

Kako koji bude radio tako će mu biti suđeno. Ja sigurno neću biti taj koji će njemu da sudi. Znam primer pokvarenog i dobrog popa.

[Solomon Kane]

Kako koji bude radio tako će mu biti suđeno. Ja sigurno neću biti taj koji će njemu da sudi. Znam primer pokvarenog i dobrog popa.

 

То је друга прича.

 

Поента је да мало пажљивије и прецизније формулишеш своје мисли, ништа више...али добро...идемо даље.