Spontani pobačaj

[šangaj]

Vrlo česta pojava danas.

-Šta raditi posle toga?

-Šta raditi kada Vam lekar kaže da je kiretaža obavezna, jer je beba umrla?

 

Ima mnogo pitanja.

 

Nisam našao sličnu temu, ako postoji ovakva tema molim za link.

[ВИЛМА]

Posle spontanog pauza od sledeće trudnoće najmanje 3 meseca.

[Биљана]

-Šta raditi posle toga?

 

Из личног искуства не знам, јер хвала Богу, никад нисам имала спонтани, али из разговора са женама које јесу могу рећи да је ствар индивидуална! Све зависи од околности у којима се жене нађу када се деси спонтани! Нпр. моја радна колегица која је јако жељела дијете, је тешко поднијела спонтани! Тешко се мирила са ситуацијом у којој се нашла! Пила је неке таблетице за смирење! Касније је опет остала у другом стању и родила сасвим нормално и све било у реду! 

 

-Šta raditi kada Vam lekar kaže da je kiretaža obavezna, jer je beba umrla?

Послушати љекара! А ако из неког разлога не вјерујеш том љекару (јер се обично људи тешко мире са оваквим сазнањем) отићи код другог љекара по мишљење, али свакако уколико се установи смрт плода, урадити киретажу!  

[Дејан]

Normalno da ćeš uraditi kiretažu,nećeš sigurno ostaviti da fetus truli u tebi...

[Arsenija]

Božja volja.

[šangaj]

Božja volja.

Tvoj odgovor me podseti na Braću Karamazove...

"А због чега тугујеш?

- Синчића жалим, баћушка, од три је годинице био, још три месеца па три

годинице. За синчићем се мучим, оче, за синчићем. Последњи ми синчић остао,

четворо смо имали ја и Никитушка, али нам се не држе деца, не држе, драги, не

држе. Троје сам старијих сахранила, нисам их тако много ни жалила, а овог

последњег сахраних, па никако да га заборавим. Ето, баш као да ту преда мном

стоји, не одмиче се. Душу ми исушио. Погледам на његову преобуку, на кошуљицу

или чизмице, па закукам. Разместим што је после њега остало, сваку ствар његову,

гледам и кукам. Кажем Никитушки, свом човеку: “Пусти ме, господару, да пођем

на богомоље.” Он је кочијаш, ни смо сироти, оче, нисмо сироти, на своје име

радимо, све своје држимо, и коње, и кочије. Али нашто нам сад све имање? Почео

да пије без мене Никита мој, истина је што ти говорим; а и пре: тек што се ја

некуд окренем, а он одмах попусти. А сад о њему и не мислим. Ево већ три месеца

како сам отишла од куће. Заборавила сам, на све сам заборавила и нећу да се

сећам; а и шта ћу с њим да радим? Свршила сам са њим, свршила, са свим на

свету сам свршила. И не могу очима да видим своју кућу ни своје имање, и не

могу ништа да гледам.

- Ево шта, мајко - проговори старац - једном је неки древни велики светитељ

угледао у храму такву исту као ти уплакану матер, и исто тако за јединцем сином

кога јој је узео Господ. “А зар ти не знаш” - рече јој светац - “колико су смела таква

деца пред престолом божјим? И нема никог слободнијег од њих у царству

небеском: ,Ти си нам, Господе, даровао живот” - кажу они богу - “и тек што га

угледасмо, а ти нам га узе натраг!” - И тако смело ишту и моле да им Господ одмах

даје анђелски чин. Па стога се” - рече светитељ - “и ти радуј, жено, а не плачи; и

твоје чедо сада код Господа у сабору анђела његових пребива.” - Ето шта је казао

светитељ расплаканој жени, у стара времена. А он је био велики светитељ, и

неистину јој рећи није могао. Те знај, дакле, и ти, мајко, да и твоје чедо јамачно

сада стоји пред престолом господњим, и радује се и весели се, и за тебе бога моли.

Па стога ни ти не плачи, већ се радуј."

Braća Karamazovi, F. Dostojevski

[Милан Б]

Једна од најтежих ствари која може да се деси жени. Имам блиску особу којој се то два пута десило, и заиста то оставља трајне последице.

Даће Бог да ипак добије здраву и лепу бебу да је барем мало утеши и помогне јој да преброди ове губитке.

[šangaj]

Једна од најтежих ствари која може да се деси жени. Имам блиску особу којој се то два пута десило, и заиста то оставља трајне последице.

Даће Бог да ипак добије здраву и лепу бебу да је барем мало утеши и помогне јој да преброди ове губитке.

Neke žene ga porede kao smrt nekog od najbližih...

 

Milane, daće Bog da dobije zdravu i lepu bebu.

[ВИЛМА]

Једна од најтежих ствари која може да се деси жени. Имам блиску особу којој се то два пута десило, и заиста то оставља трајне последице.

Даће Бог да ипак добије здраву и лепу бебу да је барем мало утеши и помогне јој да преброди ове губитке.

 

Kad dobije zdravu bebu, brzo će izbledeti bol zbog prethodnih gubitaka, pogotovo ako je bila rana trudnoća kad se spontani desio.

Pričam iskustveno.

[Милан Б]

Kad dobije zdravu bebu, brzo će izbledeti bol zbog prethodnih gubitaka, pogotovo ako je bila rana trudnoća kad se spontani desio.

Pričam iskustveno.

Верујем да хоће, нажалост у питању је био 8. месец трудноће. У таквим случајевима се заправо иде на "порођај" и то је страшна траума за мајку.

Док ми је супруга била трудна и преплашена да ће се и нама слично нешто десити, сваке ноћи смо се будили и ослушкивали бебу феталним доплером, то ју је донекле умиривало. Справица изгледа овако некако:

[ВИЛМА]

Верујем да хоће, нажалост у питању је био 8. месец трудноће. У таквим случајевима се заправо иде на "порођај" и то је страшна траума за мајку.

 

 

Da,to je već dosta teško, jeste velika trauma, ali kad se rodi zdrava beba, bude lakše za preboleti.

[Ayla]

Osjećaj ispunjenosti je nevjerovatan nakon uspješno iznešene trudnoće... zadovoljstvo i sreća su nemjerljivi.

 Isto se ne može riječima opisati tuga i praznina nakon gubitka čeda. Bar ja ne mogu...i ništa nije moglo nadoknadit taj gubitak. Jedino što sam mogla prihvatiti je činjenica da je tako moralo biti...Božja volja.

[JESSY]

...спонтани побачај је једна велика трагедија кад год да се деси.....а нарочито при крају трудноће (ако се то уопште и може назвати спонтаним побачајем)....на жалост, дешава се веома често....

 

''Zahvaljujući napretku tehnologije i medicine, danas se pod spontanim pobačajem smatra prekid trudnoće do 24. nedelje, sa težinom ploda ispod 500 grama.

 

Postoje pobačaji u ranoj trudnoći - koji su, najčešće, slučajna greška prirode pri formiranju zametka. Znači, priroda ga nije dobro "napravila". Taj plod sam po sebi nije dobar, i tu trudnoću nema smisla čuvati, a i ne možemo da je sačuvamo. Oni se najčešće dešavaju u ranim nedeljama (četvrta, peta, šesta nedelja) i predstavljaju tri četvrtine spontanih pobačaja.

 

Nakon spontanog pobačaja trudnoća asocira na traumu i tada svi latentni strahovi izlaze na površinu, a oni koje već imamo postaju zaoštreniji. Mnoge žene u toj situaciji optužuju sebe za gubitak ploda i za, svesnu ili nesvesnu, ambivalenciju prema ulozi majke. Međutim, svaka žena koja je imala nesreću da doživi spontani pobačaj treba da zna da je sasvim normalno biti ambivalentan prema događaju koji će joj zauvek promeniti život.

 

Posle spontanog pobačaja normalno je da budete ljuti na ceo svet. Nakon nekog vremena ljutnju treba da zameni tuga, koja je zdravo osećanje i primerena je situaciji. Mnoge žene iz straha od tuge i slabosti, ali i iz nesposobnosti da prihvate gubitak, potiskuju teška osećanja i ne dozvoljavaju sebi da otpate za izgubljenim nerođenim detetom. Tada, po pravilu, sva neproživljena osećanja prelivaju na druge oblasti života što vodi ka depresiji, hipohondriji, psihosomatskim problemima...''

 

...мислим да је заиста битно што пре се одлучити за другу трудноћу....

 

''Žene koje u prvih šest meseci nakon pobačaja ostanu ponovo u drugom stanju izložene su najmanjoj opasnosti od komplikacija. ''

[Arsenija]

Treba naći načina da se bude jak.

[Pancakes]

uvjek se sjetim ove ispovjesti na temu pobicaja. Tori je prosla kroz 3 pobacaja   

 

https://www.youtube.com/watch?v=N1tr8LLl6qM