Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Зосима]

Колико могу приметити,на ових пар тема о  посту (а нису прошла ни два дана),свима је тешко пао,траже се изговори,подршка у снисхођењу, благе речи,тапшење по раменима,биће боље,питај попа,нисмо ми монаси и сличан репертоар добро знаних изговора... 1414_feel

Бре,јел има неки подвижник достојан имена православца ,који без роптања,а са радошћу подноси терет поста,или је све спало на лудог Макса... smej.gif  4chsmu1

[JESSY]

1414_feel smej.gif

[Александар Милојков]

Мени је Господ наредио да се нашминкам и да набацим кез кад постим, тако да ти не могу одговорити на ово питање. smej.gif

[Милан Меденица :)]

Без цеђења комарца - јесте.  0442_feel

није.

ал најозбиљније.

човек је већи од суботе, према томе и пост је мањи од љубави према човеку.

није све у правилима, здрав разум је већи јер разлучује кад се примењују.

ако због тога омрсиш, не видим разлог да јесте.

мрс не треба поистовећивати са стомакоугађањем који ЈЕСТЕ грех.

зато су неки људи убеђени да је на мрсу ''грешно'' се причешћивати.

а то је равно погањењу од Бога дане хране.  greengrin

[obi-wan]

Jeste, bez dvoumljenja. greengrin

I to iz prostog razloga jer se njime iskazuje poslusnost Crkvi, a poslusnost je uvek iznad svega ostalog.

Naravno, ovo vazi za sve oni koji su krsteni, i drze za sebe da su vernici.

To sto ima dosta ljudi koji se prilagodjavaju i uce se da poste je druga stvar, oni se uce, pa treba polako i postepeno da dodju do toga... ali ne moze da radi sta ko hoce, sama Crkva je uvek mera svega u nasem zivotu.

Ako, dakle, Crkva veli da je post - onda postimo, a ako veli da je mrs - onda mrsimo.

Ako ima ko da ne moze da sve odjednom posti, onda - kao sto rekoh - on se polako i vrlo postepeno i blago navikava na to, vazno je samo da je krenuo. I opet, vremenom takav treba da nadje sopstvenu meru, bez nekog preteranog oslanjanja na neko (vrlo cesto nepravilno shvaceno) opste pravilo.

S druge strane, mnogo je danas ljudi koji su uvek po principu "lako cemo", pa onda vrlo rado izbegavaju post pod raznim, uglavnom krajnje smesnim (a neretko i drskim) izgovorima - takvih imam dosta ovde oko mene, pa prosto znam iz zivog primera.

Dakle, post za one koji su crkveni i smatraju sebe pravoslavnim hriscanima JESTE obavezan, s tim da ljudi na njega treba krajnje blago i postepeno da se naviknu*, jer vecina hriscana danas vrlo slabo se zanima postom i nema u tome nikakve zdrave navike.

........................................................

*O mogucnostima i nacinima navikavanja na post mozemo i na nekoj odvojenoj temi, ako se slazete...

[дибидусрус]

У молитвенику еп. др. Игнатија пише да јесте. Али зашто се мрси? Например, разболео се човек или је  у гостима или путује....све тамо пише.

[obi-wan]

У молитвенику еп. др. Игнатија пише да јесте. Али зашто се мрси? Например, разболео се човек или је  у гостима или путује....све тамо пише.

Upravo tako...

[Justin Waters]

Без цеђења комарца - јесте.  

није.

ал најозбиљније.

човек је већи од суботе, према томе и пост је мањи од љубави према човеку.

није све у правилима, здрав разум је већи јер разлучује кад се примењују.

ако због тога омрсиш, не видим разлог да јесте.

мрс не треба поистовећивати са стомакоугађањем који ЈЕСТЕ грех.

зато су неки људи убеђени да је на мрсу ''грешно'' се причешћивати.

а то је равно погањењу од Бога дане хране.  

Па да тако можемо све да избегавамо, све што је Црква прописала као типик, као правило можемо да испуњавамо када нам се ћефне, правдајући се да је човјек већи од суботе. Можемо и да се оправдамо да ако мрсимо намерно у посту да наводно оно шту улази уста не погани човека....То би била права таутологија чиме се правда сваки поступак који нам сине.....Али то није тако. Како је човјек већи од суботе, може мрсти у посту само у ситуацијама кад баш треба да дође у питање човештво, а не слово на папиру. То су посебне ситуације, животна опасност од глади, далеко путовање, велика болест, или постепено навикавање новокрштених итд...иначе који разлог осум ургентног може бити да се не пости? Нема ниједног разлога, осим наших пустих жеља које су претежније како за кога у неким ситуацијама од послушања Цркви.

[brana]

Ovo je tako lijepo rečeno, da bilo šta da se doda bi bilo suvišno.

Uglavnom odgovori na sva uobičajena  pitanja skeptika.

Često zapadam u diskusije, kad mi proturječe u vezi posta, ja sam

za poštovanje svih pravila i tipika što ih je propisala naša Sveta Crkva.

Ja živim u nepravoslavnoj zemlji i sredini, i kad je Post, ne pada mi na pamet,

da mrsim, ma koliko se to od mene očekivalo, nikad mi nije nezgodno da kažem,

da je u mojoj veri sada post ili Časni post, i da ga ne želim kršiti.

[draganzzz]

Cak je i sporno samo odustajanje ili ublazavanje posta toboze zbog bolesti.

Upravo moderna medicina vraca stanje na pocetak,

i sagledava u razlicitim studijama prednosti posta za ukupno zdravlje organizma.

Naravno ovde se prica o jednom aspektu posta a evo i interesantnih istrazivanja u tom pravcu.

Prevod je Google translate pa ko dobro zna engleski neka cita u originalu:

Утицај грчке православне хришћанске цркве поста на серумске липиде и гојазности

http://translate.googleusercontent.com/translate_c?hl=sr&ie=UTF-8&sl=en&tl=sr&u=http://www.biomedcentral.com/1471-2458/3/16&prev=_t&rurl=translate.google.com&usg=ALkJrhjn2kxPi4tNU2YKfJnrVBA2kPCcYQ

Original na engleskom:

http://www.biomedcentral.com/1471-2458/3/16

[grigorije22]

[gospodin X]

Па да тако можемо све да избегавамо, све што је Црква прописала као типик, као правило можемо да испуњавамо када нам се ћефне, правдајући се да је човјек већи од суботе. Можемо и да се оправдамо да ако мрсимо намерно у посту да наводно оно шту улази уста не погани човека....То би била права таутологија чиме се правда сваки поступак који нам сине.....Али то није тако. Како је човјек већи од суботе, може мрсти у посту само у ситуацијама кад баш треба да дође у питање човештво, а не слово на папиру. То су посебне ситуације, животна опасност од глади, далеко путовање, велика болест, или постепено навикавање новокрштених итд...иначе који разлог осум ургентног може бити да се не пости? Нема ниједног разлога, осим наших пустих жеља које су претежније како за кога у неким ситуацијама од послушања Цркви.

Онда то значи да смо потпуно не слободни у односу на Цркву као институцију. Она је институција која је прописала пост, а мирјани су ето тако народ који треба да испуњава акте једне институције... Бог да је хтео себи послушнике у смислу робова који ће беспоговорно да слушају Његове прописе, а не из љубави, онда би човека створио као роба који би слушао институцијализоване законе и прописе. Црква је далеко од онога што треба да буде, заједница која из љубави на пример пости, Црква тешко да данас сведочи такав начин живота. Чини се као да је и сама себи наметнула немогућу мисију и укључила и постове коју су били припрема за улазак у Заједницу Верних, а потом је пренела на верне, затим монашком најездом из пустиња у свет унела потпуну пометњу монашким типиком, запостављајући и заборављајући да не могу сви да буду монаси, а онда је пост свела на заповест једне институције и као средство помоћу кога се једино успоставља икона Царства Небеског, односно Црква, која у пуној форми у појединим местима изван поста и не постоји. Одатле и отпор верног народа на пост, зашто да постим када не знам зашто постим, када знам само да морам да постим јер је тако прописано. Да је Црква заједница верних у Љубави и да сведочи љубав не би јој представљало проблем нити да једе нити да не једе. Све док нешто није из љубави атак је на слободу, тек кад је са љубављу сведочанство је истините Цркве. Коначно морамо да преиспитамо колико смо заиста Црква и колико смо спремни да поставимо питање Светог Апостола Павла: " Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га." Рим 14,4  јер "Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими." Рим 14,3 јер 2 " Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље." Рим 14,2

[draganzzz]

Одатле и отпор верног народа на пост,

Gde to?

prvi put cujem da verni narod ropce na post,

upravo obrnuto, najvise protiv posta govore ljudi van crkve.

Ili se ne krecemo u istim krugovima, bice da je to?!

[Justin Waters]

Па да тако можемо све да избегавамо, све што је Црква прописала као типик, као правило можемо да испуњавамо када нам се ћефне, правдајући се да је човјек већи од суботе. Можемо и да се оправдамо да ако мрсимо намерно у посту да наводно оно шту улази уста не погани човека....То би била права таутологија чиме се правда сваки поступак који нам сине.....Али то није тако. Како је човјек већи од суботе, може мрсти у посту само у ситуацијама кад баш треба да дође у питање човештво, а не слово на папиру. То су посебне ситуације, животна опасност од глади, далеко путовање, велика болест, или постепено навикавање новокрштених итд...иначе који разлог осум ургентног може бити да се не пости? Нема ниједног разлога, осим наших пустих жеља које су претежније како за кога у неким ситуацијама од послушања Цркви.

Онда то значи да смо потпуно не слободни у односу на Цркву као институцију. Она је институција која је прописала пост, а мирјани су ето тако народ који треба да испуњава акте једне институције... Бог да је хтео себи послушнике у смислу робова који ће беспоговорно да слушају Његове прописе, а не из љубави, онда би човека створио као роба који би слушао институцијализоване законе и прописе. Црква је далеко од онога што треба да буде, заједница која из љубави на пример пости, Црква тешко да данас сведочи такав начин живота. Чини се као да је и сама себи наметнула немогућу мисију и укључила и постове коју су били припрема за улазак у Заједницу Верних, а потом је пренела на верне, затим монашком најездом из пустиња у свет унела потпуну пометњу монашким типиком, запостављајући и заборављајући да не могу сви да буду монаси, а онда је пост свела на заповест једне институције и као средство помоћу кога се једино успоставља икона Царства Небеског, односно Црква, која у пуној форми у појединим местима изван поста и не постоји. Одатле и отпор верног народа на пост, зашто да постим када не знам зашто постим, када знам само да морам да постим јер је тако прописано. Да је Црква заједница верних у Љубави и да сведочи љубав не би јој представљало проблем нити да једе нити да не једе. Све док нешто није из љубави атак је на слободу, тек кад је са љубављу сведочанство је истините Цркве. Коначно морамо да преиспитамо колико смо заиста Црква и колико смо спремни да поставимо питање Светог Апостола Павла: " Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га." Рим 14,4  јер "Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими." Рим 14,3 јер 2 " Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље." Рим 14,2

Онда ти предлажеш да у принципу и нетреба бити Цркве, као живог организма који је скуп личности (индивидуа) у заједници, него је сваки појединац своја црква јер Црква оваква тобож ограничава слободу сваког појединца тиме што одређује практична питања вере?

Грешиш по питању отпора. Можда отпор постоји управо у нефотиским нараштајима који су израсли у Цркви након пада комунизма. Међутим за сада је наснази оваква посто какав за знамо, са свим правилима и пропистима који никога не ограничава него управо дозвољава икономију по мјери снаге вјере. Свакако да се може разговарати и евентуалном скраћењу псота, како је то предлагао блаженопочивши Патријарх Павле, међутим за сада стоје правила која имамо од памтивека, бар један миленијум стару праксу, и сада просто то некоме смета, и тобоже ограничава његову слободу...

[Crveni Baron]

Moj posao je vezan sa putovanjem. Odem od kuce u ponedeljak i vratim se u petak ili subotu. I bilo bi mi prilicno tesko da postim recimo sada ceo post. Postio sam prvu nedelju , evo danas sam se pricestio ali mislim da bi mi bilo bas bas tesko da postim ceo post. Ne kazem da je nemoguce ali prilicno tesko. Inace postim sredom i petkom redovno na hlebu i vodi. Mogu li ja tako da radim?