Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Милан Меденица :)]

шта је са контролисаним трудноћама?

кога послушати доктора или духовника?

и да ли је обавезно послушати духовника?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3640.0.html

Шта ти је контролисана трудноћа, први пут чујем?

паааааааааа, не знам јел израз добар, али кад је проблематична или ризична трудноћа у питању - жена мора да узима одређене лекове, малтене на одређен начин да живи да би могла да изнесе трудноћу ...

[Guest Оливера]

шта је са контролисаним трудноћама?

кога послушати доктора или духовника?

и да ли је обавезно послушати духовника?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3640.0.html

Шта ти је контролисана трудноћа, први пут чујем?

паааааааааа, не знам јел израз добар, али кад је проблематична или ризична трудноћа у питању - жена мора да узима одређене лекове, малтене на одређен начин да живи да би могла да изнесе трудноћу ...

Ризична, медоњо... 0110_hahaha

[мирођија]

    Стално се радујем посту.

    Требала бих и више да се потрудим.

[Искушеник]

не, стварно, не волим да постим, не пада ми тешко али једноставно не желим ни да се навикавам пошто мислим да ће ми постати лако и онда ми губи поенту само пошћење.

Ово (подебљано) је велика истина.

[Лазар]

Одг: Радујете ли се посту ? 0409_feel

Па и не баш  :cheesy2: Нисам нека изјелица али једноставно осјећам се стално гладан  :cheesy2:

[Jadranka1]

Sto se jedenja tice,nije mi neki problem,samo mi malo nedostaju  jaja i sir,jogurt,a meso nesto i ne jedem,inace .A sto se one prece,duhovne strane tice,tu se bas radujem,osecam se kao da je neki znacajan deo godine u toku,uvek nekako dublje sagledam sebe i izadjem sa nekim plodom duhovnim,koji cesto upropastim nediugo zatim,ali sta cu,padni,ustani i tako ide zivot...Kako godine idu,sada opusteno ulazim u sve ovo,a pre sam mnogo vise u grcu bila,nametala sebi neke ciljeve,a ko visoko leti,nisko pada...Mislim da tek sada pocinjem da postim ne gledajuci sta drugi rade,da li i kako poste,tako da sam bila u velikoj zabludi do sada,prece mi bilo da brojim tudje grehe,nego svoje duhovno djubre...Eto,posle toliko godina,tek mi sad neke stvari ulaze u srce,hvala Gospodu Bogu sto mi dade vremena...

[Марина]

"Све нам је дозвољено, али нам није све на корист." На нама је да процјенимо... :smiley:

[мирођија]

SUŠTINA POSTA

Prema rečima proroka, post se sastoji u tome da obučemo nagoga, da nahranimo gladnoga, da svoj hleb podelimo sa bližnjima. Suština posta izražena je u rečima: „Ako daš gladnome hleb od duše tvoje“ (st. 10). Post je vreme kada bi trebalo da zaboravimo na sebe i da naučimo da se žrtvujemo radi drugih. Vreme posta nam je dato upravo zato da bismo svoje živote razmotrili u toj perspektivi. To je daleko važnije i daleko teže nego jednostavno uzdržavanje od neke hrane. Ukoliko za neodržavanje telesnog posta često možemo da nađemo neko opravdanje (bolest, putovanje, nedostatak materijalnih sredstava i sl.), onda za to što se nad svojom dušom ne trudimo kako bi dolikovalo, nemamo nikakvog opravdanja.

Crkva nas priziva da se prema postu odnosimo stvaralački. Post je vreme kada se oslobađamo zato da bi se naša duša otvorila za Boga, za Crkvu i za druge ljude. U vreme posta, svako od nas može da prihvati na sebe neki duhovni podvig. Možemo, na primer, da obećamo sebi da tokom posta nikoga nećemo glasno osuđivati. Ukoliko nam uspe da, na primer, tokom šest nedelja nikoga ne osudimo, onda je to već veliko delo. To svakako ne znači da bi od osuđivanja trebalo da se uzdržavamo samo tokom posta; međutim, ako već svakodnevno osuđujemo jedni druge, pružimo sebi šansu i mogućnost da bar za to vreme zatvorimo usta za svaku reč osude. Ako nam to pođe za rukom, videćemo koliko se izmenio naš odnos prema drugim ljudima posle nekoliko nedelja takve duhovne vežbe.

Isto tako, možemo sebi postaviti zadatak da se tokom posta ni sa kim ne posvađamo i da nikoga ne uvredimo. To je ponekad veoma teško - da se ne gnevimo na bližnje ili na saradnike. Međutim, ako budemo u stanju da se makar u danima posta uzdržimo od razdražljivosti - onda će to i za Boga i za svakoga od nas biti dragocenije, nego uzdržavanje od ove ili od one hrane. Gospod je rekao: Ne pogani čoveka što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka... Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, hule... (Mt 15, 11-19).

Mi imamo srce i usta, tj. našeg unutrašnjeg čoveka, i to su oruđa kroz koja se projavljuje unutrašnji čovek. Ukoliko nam ne uspeva da odmah preobrazimo svog unutrašnjeg čoveka, nužno je bar da se potrudimo nad njegovim oruđima. Ljudi često pitaju kako da se izbore s razdražljivošću, šta da učine pa da ne dopuste sebi da izliju gnev na drugog čoveka. Jedan od načina je da u onom trenutku, kada se gnev približi našem srcu, kada ga već zapljusne i kada je spreman da se izlije u reči - zatvorimo usta i ne dopustimo da se otvore sve dotle, dok ne prođe napad gneva. Ugušiti gnev u sebi, „progutati ga“ - to je možda neprijatna i bolna procedura, ali ako se naučimo makar tome, onda možemo preći na rad nad sopstvenim srcem. Vreme posta je idealna prilika da načinimo prvi korak. To je upravo ono vreme kada, ukoliko još nismo počeli rad nad sobom, možemo da ga započnemo.

Tokom posta, možemo sebi postaviti i druge obaveze, na primer, da pročitamo sva četiri Jevanđelja. Često se događa da mi, pravoslavni hrišćani, smatramo da Sveto Pismo poznajemo gotovo naizust, zbog čega se događa da ga nedeljama, pa i mesecima, uopšte ne otvaramo. Tako se događa da i ne primetimo da, čak i ako se u našem sećanju sačuvaju neke jevanđelske epizode, samo Jevanđelje sve manje i manje biva knjiga našeg sopstvenog života, u njemu sve ređe vidimo odraz svog sopstvenog duhovnog iskustva. Usled toga, ukoliko tokom običnih dana nemamo vremena za čitanje Jevanđelja, onda bar tokom posta pročitajmo ponovo one stranice na kojima nam se obraća Sam Gospod i pruža nam primer uistinu hrišćanskog života.

Najzad, kad su u pitanju porodični ljudi, post, između ostalog, pretpostavlja i uzdržavanje od bračnog opštenja. U ovom pravilu, uostalom, mogu da postoje izuzeci. Na primer, verujuća žena želi da održi post i da se uzdrži od bračnog opštenja, dok neverujući muž to ne želi. Ne sme se dopustiti da post uništi porodicu. Kako kaže sv. Jovan Zlatousti, „ona koja se uzdržava protivno volji svoga muža, ne samo da se lišava nagrade za uzdržanje, nego odgovara i za njegovu preljubu, i to strože nego on sam. Zašto? Zato što ga lišava zakonitog sjedinjenja i baca ga u bezdan razvrata“. U nekim slučajevima, čovek, da bi očuvao celovitost porodice, mora da žrtvuje sopstveno blagočašće i svoja podvižnička pravila!

Episkop bečki i austrijski

Ilarion (Alfejev)

[marija]

DUHOVNI POST, IPAK, VAŽNIJI OD TELESNOG

- Ljudi i ne znaju šta je sve greh. Dešava se da, prilikom ispovesti, kao najveći greh navode da su za vreme posta pojeli keks u kom je možda bilo mleka, a da preljubu ili abortus navode uzgred, tek pred kraj razgovora. Post treba da prati i molitva, ali iskrena, kao i izbegavanje loših misli, ogovaranja i laži - naglašava otac Savo Jović, generalni sekretar Sinoda i dodaje da nije teško biti hrišćanin.

U poslednjih nekoliko godina sve je više vernika koji se odlučuju da se pridržavaju crkvenih pravila vezanih za ovaj praznik, međutim ovaj post bi, po rečima sveštenika, trebalo shvatiti mnogo ozbiljnije pa se odreći i cigareta, alkohola i svih drugih poroka.

- Post ne podrazumeva samo izbegavanje nekih vrsta hrane nego i određen način ponašanja. Svrha posta je da nas podseti na to kako treba da se ponašamo svakog dana, ne samo u toku ovih sedam nedelja. Telesni post postoji samo da nas opomene na duhovni. Kad čovek ne pije i ne jede jaku hranu u velikim količinama lakše mu je da razmišlja o svojim postupcima - kaže otac Savo.

Posna hrana smiruje i upućuje na molitvu i Boga, dodaje otac Savo, a uzdržavanje i kontrola volje i jeste ono što održava zajednicu.

- Prvih pet dana treba postiti “na vodi”, kao i poslednju nedelju. Ostalim danima može se koristiti ulje, a riba je dozvoljena na praznike Cveti i Blagovesti, mada nije problem ni ako se jede i drugim danima. To nije tako teško, uostalom, svaki lekar će vam preporučiti ovakav način ishrane jer pomaže da ostanemo zdravi -naglašava otac Savo.

Ispovest inače nema veze sa pričešćem, ali računa se da se čovek “pročišćen” lakše sjedinjuje s Bogom. Ne valja postiti samo jednu ili dve nedelje pre pričešća iako to mnogi rade.

- To vam je kao da gradite most preko Dunava, ali samo metar s jedne i metar s druge strane. Ako želite da postite, treba to uraditi kako je crkva propisala - dodaje otac Savo.

J.S.-D.Đ.

Izvor: Glas javnosti, 06.03.2006.

[Ванда]

шта је са контролисаним трудноћама?

кога послушати доктора или духовника?

и да ли је обавезно послушати духовника?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3640.0.html

Па духовник је жив човјек увијек постоји комуникација.... па лијепо кад доктор каже није пожељно и сл, онда фино попричати са свештеником и лијепо видјети може ли се... и ето

[Милан Меденица :)]

ево скоро је прошао Васкршњи пост а ја сам себи укинуо интернет за скоро све време трајања, чисто да ми не падне лако.

од јуче-прекјуче сам опет ту, па ево имам нека нова искуства иницирана старим навикама.

[Искушеник]

Пост треба да буде мука.

Али свако ради по својој мери и могућности уз саветовање са свештником.

[Јован Чакарески]

Ja sam postio i trenirao u teretani 

[Милан Меденица :)]

Пост треба да буде мука.

Али свако ради по својој мери и могућности уз саветовање са свештником.

отприлике, ал да не преседне, јер онда ништа нисмо урадили.

поента је да буде мало теже него иначе, а да иначе живимо као из искушениковог потписа:

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)".

Тертулијан

томе треба тежити, па кад стигнемо, све у своје време.

али све уз ОЗБИЉНО духовно вођство, ништа на своју руку.

па ваљда ни лекове од лекара не пијемо на своју руку, зар не?

Ja sam postio i trenirao u teretani  170fs799081

свака част, ја не могу да издржим тако, брзо ми падне шећер ...

зато сам за Васкршњи пост свега пар пута по пола сата био на нету.

и онда још мало продужио  0102_laugh

у преводу, свако има своје  dada

[Никола Ђоловић]

како дефинисати забаву?

Забава као домен интересовања за нешто или разбибрига?

мени је парадоксално и једно и друго увек фокусирано на богоцентричност.

друга је дилема што на некој забави не могу са свима о томе.

постим али треба да се осећам као да не постим да не би мислио да тиме чиним нешто велико.

чињеница је да се не осећам исто када постим и кад не постим.

свако има своју меру, зато је немогуће дати једнозначан одговор.