Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста

[Aquilius Cratus]

Али, опет, држим да су многе наше рационализације/сцијентизам плод маловерја.

To kad bi punoverje znacilo biti govedo na dve noge onda bi mozda tako bilo. A ovako

receno nam je da neprestano ispitujemo duhove i da nije covek radi subote vec obratno.

Када смо већ довољно способни да испитујемо духове онда смо, претпостављам, и довољно способни да одабирамо термине који су изнад нивоа изнервираног петнаестогодишњака.

Tacno tako. Iznervirani petnaestogodisnjaci nikad ne umeju da nazovu stvari pravim imenom a jos manje

umeju da prime kritiku koja nije uvijena u secerlame.

[Oglo]

To je to g-dine I.Stojkoviću

bighugbighug

[Ратко :(]

Али, опет, држим да су многе наше рационализације/сцијентизам плод маловерја.

To kad bi punoverje znacilo biti govedo na dve noge onda bi mozda tako bilo. A ovako

receno nam je da neprestano ispitujemo duhove i da nije covek radi subote vec obratno.

Када смо већ довољно способни да испитујемо духове онда смо, претпостављам, и довољно способни да одабирамо термине који су изнад нивоа изнервираног петнаестогодишњака.

Tacno tako. Iznervirani petnaestogodisnjaci nikad ne umeju da nazovu stvari pravim imenom

Ти каза.

[obi-wan]

@Mila

Свеједно, мој одговор је да је то и једно, и друго.

Znaci, neverovatna si... 

..................

Сад сам пажљивије прочитала пример са св. Јованом и тамо не пише да је он јео месо у посту, него да га је просто јео.

Evo opet, da budemo sigurni...

Postoje primeri, da su cak i monasi, kao recimo sv. Jovan Lestvicnik, upotrebljavali u svako vreme svaku hranu, pa cak i meso

[Aquilius Cratus]

Ти каза.

Sta cu kad je mnogo petnaestogodisnjaka oko mene. 

[obi-wan]

@biwan

Ko te bre vredja, covece, sta ti je! Ti izvrnu prethodno moje reci. Ali ajde da se ne nadgornjavamo vise.

....................................

Ne rece li da se ja (i jos neki?) izdizem iznad kanona?

Za mene je to uvreda, jer izuzetno pazim sta govorim kad je Crkva u pitanju...

[NinaD]

    Данас после Свете Литургије, разговарао сам баш по овој теми са свештеницима из своје цркве. питао сам их дословце, овако: .....      

Хвала Богу што имамо таквих дивних свештеника још кад бисмо се више ослањали на њих, искрено им приступали и слушали шта нам говоре. На жалост, много сам пута чула јасне поуке свештеника у цркви, а народ кад изађе опет по свом.

[Danica]

Tacno tako. Iznervirani petnaestogodisnjaci nikad ne umeju da nazovu stvari pravim imenom a jos manje

umeju da prime kritiku koja nije uvijena u secerlame.

Одмори мало!

[mila]

Evo opet, da budemo sigurni...

Postoje primeri, da su cak i monasi, kao recimo sv. Jovan Lestvicnik, upotrebljavali u svako vreme svaku hranu, pa cak i meso

Ма да, сигурно је у посту јео месо. To је до те мере незамисливо, да треба проверити откуд то уопште Инокентију Московском. Нико то нигде не помиње.

[dusha]

Evo opet, da budemo sigurni...

Postoje primeri, da su cak i monasi, kao recimo sv. Jovan Lestvicnik, upotrebljavali u svako vreme svaku hranu, pa cak i meso

Ма да, сигурно је у посту јео месо. To је до те мере незамисливо, да треба проверити откуд то уопште Инокентију Московском. Нико то нигде не помиње.

  нема проверавања.

Ако негде пише да је св. Јован Лествичник '' употребљавао у свако време сваку храну, па чак и месо...''

онда је то тако јер, ето, пише и то је тако...

А, опет, свет је...

То би, можда, могло да значи да је он имао много вредније духовно благо па је и поред тога што није постио свет.

А, ја која немам ништа од духовног блага ...евентуално бих могла да останем ''говедо оно возано'', по брату Аквилиу, е да би ме Бог, можда, погледао... :cheesy:

Прво је пост, а после икономија...Не може разрешење да буде правило, а пост изузетак.

Кад ти затреба да се позовеш на Предање онда Предање има важност и тежину.Иначе,  ако икако можеш не треба бити Аквилијево говедо.

[mila]

Кетонска тела настају не ако трудница не уноси довољно масти, него ако смањи унос угљених хидрата...

Едит: не ако "трудница" смањи унос угљених хидрата, него било ко. Да не испадне да је кетоза стање у које улазе само труднице.

[obi-wan]

Evo opet, da budemo sigurni...

Postoje primeri, da su cak i monasi, kao recimo sv. Jovan Lestvicnik, upotrebljavali u svako vreme svaku hranu, pa cak i meso

Ма да, сигурно је у посту јео месо. To је до те мере незамисливо, да треба проверити откуд то уопште Инокентију Московском. Нико то нигде не помиње.

Dakle, preduzecemo sve, samo da se taj-i-taj primer na svaki nacin umetne u nas ideoloski okvir... :cheesy:

Kako bi rekao mitropolit Amfilohije - ovo je zaista ne mala drskost...

[mila]

Dakle, preduzecemo sve, samo da se taj-i-taj primer na svaki nacin umetne u nas ideoloski okvir...

Kako bi rekao mitropolit Amfilohije - ovo je zaista ne mala drskost...

Шта је ту дрскост? Није то МОЈ идеолошки оквир, него саборни дух Цркве, с којим је такав поступак у дисонанци. Ја само хоћу да схватим и да имам комплетну слику. А да не говорим о томе колико тај цитат није једнозначан. Да је јасно рекао да је јео месо и у посту и ван поста, па ајде де, а пост није ни поменут. Сад сам се заинтригирала и гледаћу да нађем где је то Инокентије Московски написао. Ако постоји иједан сличан пример да је неки монах или канонизовани светитељ још хваљен због тога што није знао за пост, дај и то да видимо.

У сваком случају, смисао тог цитата није да је "пост на месу" икономија јер тако посте и светитељи, нити да се то представи као разуман однос према нечему што уопште није пост, него да пост сам по себи није идол. И ако су они то радили из било ког разлога, није то оно према чему треба да се оријентишемо, него она норма од које су они одступили.

[suza]

cesto sam posmatrala kako narod posti ,dal trudnice il sta znam ko kako ,ima jelo ima zderanje ,neznam drugacije reci kako bi nazvala,   izjasnila,zderanje je kad narod jede bez mjere dok stomak do zubi nestigne,jelo je da se tijelo odrzava jel nemoze bez hrane ,nismo savrseni ,  iako hriscani smo,dal neko sam nejede masnocu mast i tako kao fol ima post a pozdere deset kila na dan sto usta mogu progutati  posno,valjda post je uzdrzavanje od hrane,najbolje koji zderu da poste jel iako kile hrane ubace u stomak,bar meso nezderu jel nije zdravo ako se svaki dan jede

Фала Богу, па нисам овака!   4chsmu1

nisam ja mislila d anarod  ogovaram sto zdre ,vec sam mislila da post je isto  tu dase od hrane uzdrzava    valjda ,neznam al mislim tako

[nishizawa]

    Та жена, није дошла код нас по оцену да ли да послуша лекара, јер је лекар неупредиво компетентнији од нас, по питању здравља детета које носи и саме ње, иако смо и сами родитељи. Та жена долази код нас да јој укажемо на који начин да остане у евхаристијској заједници, којој је као и свему Узрок Бог Љубав, а Свето Причешће-Син Божији неупоредиво Најснажнија Помоћ да је ништа у овом палом постојању не одвоји од Узрока, што током Свете Литургије кроз Духа Светог и осети и задржава у себи.

    Она долази да се, на један начин исповеди, и самим тим истинитост њених речи је само на њој. Па чак и да нема препоруку лекара, да није ни разговарала са лекаром, већ само је уплашена, а истовремено и храбра да то исповеди, довољно је....Препручили би јој да ако не мора да пије било какву терапију од кад се пробуди па до приближно 10:10-Недељом и Празником, 08:40-Суботом, али и средом и петком током Великог Поста,  кад је време Причешћивања, дође и Причести се, по свом избору дана. (Ови термини су везани за моју цркву, а колико знам већина цркви ван центра Београда почиње са Богослужењима и раније, па је сасвим очекујуће да постоји још више избора)

   

    Обратите, љубим вас пажњу, на сијасет, чини се споредних, али у суштини и свеобухватно, две најбитније особине такве жене.

    Пре свега, потпуно је искрена! По мени без искрености као основе, све је даље илузија.

    И одмах затим, вера у Бога, иако се чини да то није тако.

    Она верује да је баш Бог послао њој тог лекара, зато слуша његов савет. Она верује Богу у себи, и тај страх није страх, већ иницијација да оде код свог брата у Христу, Рукоположеног од самог Бога, код свог свештеника, а уплашен човек иде увек код оних које највише воли. Не иде код оних које поштује, не иде код мудрих, богатих, не...иде код оних код којих осећа Љубав-Бога.

    Свештено лице, коме би оваква жена дошла и оваквим речима се исповедила, а он јој одговорио занемаривши мишљење специјалисте лекара, испољио би најгори облик гордости, гордост иницирана собом а не знањем.

    Одговор је по мени (опет и опет) у снажној Литургијски утемељеној заједници између свештеника и парохијана, по овој теми парохијанки. Тада не постоје односи из куртоазије, нема жеље за наметањем себе другима, тада сваким од нас влада Он-Љубав, тада смо ми Он и Он ми, тада не постоји ниједан разлог који би нас раздвојио, непричешћивањем.

АМИН.