Jump to content

ПУТИН: Други своју децу не морају да штитe од геј-пропаганде, а Русија своју - хоће

Оцени ову тему


Препоручена порука

Реч је о томе шта би било ако бих ЈА и једино ЈА био закон . Нема устава, нема парламента, нема полиције, само ја. Не пратиш .

 

Ниси разумео шта је човек хтео да каже. Не ради се о томе шта би било кад би сам био закон, већ која су права појединца. Имаш права да браниш себе, али немаш права да идеш около и забрањујеш другима шта да раде. Пошто је полиција ту да штити наша права, онда следи да и онда може да ради само оно што можемо ми као појединци. Нема права да ради оно што ти као појединац немаш права.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Реч је о томе шта би било ако бих ЈА и једино ЈА био закон . Нема устава, нема парламента, нема полиције, само ја. Не пратиш .

 

 

Bojim se da si ti taj koji je skroz omasio sta je covek hteo da ti predoci. 

 

A inace hvala sto si nas upoznao sa osobinama tvoje totalitarne vladavine. Bar da znamo da za tebe nikad ne glasamo. :D

 

"A sada na drzavnoj televiziji RTV (Radio Televizija Vladimir), kao sto ste navikli, tv program koji voli samo nas vrhovni vodja, poglavar i upravitelj, veliki sin i otac naseg naroda- Vladimir!"

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Parada ponosa provocira samo idiote. Koga moze da isprovocira to sto neko izadje i kaze nesto o samom sebi? Sta tebe konkretno tu provocira? Kako si ti uvredjen?

 

Uostalom to sto nekog provocira ako neko drugi kaze da je gej, to je onda njegov debeo mentalni problem.

 

Isto tako su pre 50 godina Hriscani i Pravoslavci provocirali sirote komuniste, pa ih ovi jahali. 

 

 

Само тренутак. Ако неко изађе у јавност и каже нешто о самом себи, онда је то постаје ствар јавности, не само њега. Онда се не може поново позивати на своју приватност и приватни избор, јер их је претворио у јавну ствар. Некоме гејеви сметају, некима не, ствар укуса, али када нека ствар постане јавна, јавност има право да их подржава или осуђује. Овде се намеће избор да се гејеви морају или подржавати или бити незаинтересован према њима. Тако не функционише јавни живот.

 

Ето, када нека десничарска удружења мирно парадирају у Европи, редовно се нападају од стране левичара и анархиста и то се сматра нормалним. Левичари сматрају њихове ставове скарадним и злим, па их нападају.

 

Треба разликовати геј људе и геј удружења. Ови први су људи који имају одређене сексуалне склоности, а ови други су облик друштвено политичког активизма. Геј парада је друштвено политички догађај, а не приватна ствар гејева. Ако неког може да вређа јавно пропагирање јавне голотиње, исто тако неког може да вређа јавно пропагирање захтева геј удружења. Нападање неког геја што се открило да је геј јесте дискриминација и напад на приватност. Нападање неког удружења које има екстремне захтеве према друштву није дискриминација, већ део јавног живота.

 

Аналогија са хришћанима је потпуно бесмислена, јер хришћани нису облик политизације сексуалности, као што су то геј удружења, већ религија. Проблем је што живимо у једном бизаро свету, где сексуалност, која је увек била приватна ствар, постаје јавна ствар. Са друге стране, религија, која је увек била јавна ствар, сада се протерује у сферу приватности.

 

 

Сврха геј парада је пропагирање одређених захтева према друштву (захтев за геј браком, редефинисање појма породице, друштвено изједначавање мејнстрима и маргине, наметање маргиналних избора као једнако битних оним већинским итд). Са друге стране, не дозвољава се никаква критика тих јавних захтева и тврди се да је то напад на приватни избор и приватност.

То је крајње покварено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само тренутак. Ако неко изађе у јавност и каже нешто о самом себи, онда је то постаје ствар јавности, не само њега. Онда се не може поново позивати на своју приватност и приватни избор, јер их је претворио у јавну ствар. Некоме гејеви сметају, некима не, ствар укуса, али када нека ствар постане јавна, јавност има право да их подржава или осуђује. Овде се намеће избор да се гејеви морају или подржавати или бити незаинтересован према њима. Тако не функционише јавни живот.

Ето, када нека десничарска удружења мирно парадирају у Европи, редовно се нападају од стране левичара и анархиста и то се сматра нормалним. Левичари сматрају њихове ставове скарадним и злим, па их нападају.

Треба разликовати геј људе и геј удружења. Ови први су људи који имају одређене сексуалне склоности, а ови други су облик друштвено политичког активизма. Геј парада је друштвено политички догађај, а не приватна ствар гејева. Ако неког може да вређа јавно пропагирање јавне голотиње, исто тако неког може да вређа јавно пропагирање захтева геј удружења. Нападање неког геја што се открило да је геј јесте дискриминација и напад на приватност. Нападање неког удружења које има екстремне захтеве према друштву није дискриминација, већ део јавног живота.

Аналогија са хришћанима је потпуно бесмислена, јер хришћани нису облик политизације сексуалности, као што су то геј удружења, већ религија. Проблем је што живимо у једном бизаро свету, где сексуалност, која је увек била приватна ствар, постаје јавна ствар. Са друге стране, религија, која је увек била јавна ствар, сада се протерује у сферу приватности.

Сврха геј парада је пропагирање одређених захтева према друштву (захтев за геј браком, редефинисање појма породице, друштвено изједначавање мејнстрима и маргине, наметање маргиналних избора као једнако битних оним већинским итд). Са друге стране, не дозвољава се никаква критика тих јавних захтева и тврди се да је то напад на приватни избор и приватност.

То је крајње покварено.

Veze ti nemas prijatelju.

Bar da si procitao temu od pocetka... Al te mrzelo, garant.

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само тренутак. Ако неко изађе у јавност и каже нешто о самом себи, онда је то постаје ствар јавности, не само њега. Онда се не може поново позивати на своју приватност и приватни избор, јер их је претворио у јавну ствар. Некоме гејеви сметају, некима не, ствар укуса, али када нека ствар постане јавна, јавност има право да их подржава или осуђује. Овде се намеће избор да се гејеви морају или подржавати или бити незаинтересован према њима. Тако не функционише јавни живот.

 

Ето, када нека десничарска удружења мирно парадирају у Европи, редовно се нападају од стране левичара и анархиста и то се сматра нормалним. Левичари сматрају њихове ставове скарадним и злим, па их нападају.

 

Треба разликовати геј људе и геј удружења. Ови први су људи који имају одређене сексуалне склоности, а ови други су облик друштвено политичког активизма. Геј парада је друштвено политички догађај, а не приватна ствар гејева. Ако неког може да вређа јавно пропагирање јавне голотиње, исто тако неког може да вређа јавно пропагирање захтева геј удружења. Нападање неког геја што се открило да је геј јесте дискриминација и напад на приватност. Нападање неког удружења које има екстремне захтеве према друштву није дискриминација, већ део јавног живота.

 

Аналогија са хришћанима је потпуно бесмислена, јер хришћани нису облик политизације сексуалности, као што су ту геј удружења, већ религија. Проблем је што живимо у једном бизаро свету, где сексуалност, која је увек била приватна ствар, постаје јавна ствар. Са друге стране, религија, која је увек била јавна ствар, сада се протерује у сферу приватности.

 

 

Сврха геј парада је пропагирање одређених захтева према друштву (захтев за геј браком, редефинисање појма породице, друштвено изједначавање мејнстрима и маргине, наметање маргиналних избора као једнако битних оним већинским итд). Са друге стране, не дозвољава се никаква критика тих јавних захтева и тврди се да је то напад на приватни избор и приватност.

То је крајње покварено.

 

Lepo sročeno... Ali se ne bih složio sa izvesnim generalizacijama. Naime, seksualnost je uvek bila, jeste i uvek biće jednako prisutna među ljudima, To što se nekima čini da je do porasta seksualnosti je greška.

 

Prvo, zbog načina na koji se danas svet menja pod uticajem informacija i sredstava masovnog informisanja imamo utisak da je seksualnost mnogo više prisutna u našem životu nego ranije. Ako ste čitali Crven ban, shvatiće te da je seksualnost vrlo bila prisutna u usmenim predanjima našeg naroda. Ni drugi narodi nisu ništa bolji po tom pitanju. Imao sam priliku da čitam Ruske zavetne bajke. Prvoklasan pornografski materijal.

 

Drugo, smanjio se uticaj Crkve jer se pokazalo da religija ne može (i ne treba) da se bavi onim što je delokrug nauke. Nekada je, u prehrišćanskim društvima, seksualnost prihvatana kao deo normalnog svakodnevnog života građana. U Staroj Grčkoj homoseksualci su se slavili kao jedina prava ljubav u kojoj se ljudi najiskrenije vole jer nema prokreacije, jer nema interesa u produžavanju loze. U Sparti su poticali na homoseksualnu ljubav da bi se vojnici međusobno hrabije branili i čuvali jedni druge. U Starom Rimu simbol za sreću je bio uzdignuti penis. Tek je Hrišćanstvo ugušilo takvo ponašanje jer je zahtevala potpunu posvećenost Bogu, a seksualnost dozvoljavala samo u smislu razmnožavanja.

 

Po mom mišljenju, Crkva se napada jer je simbol (zasluženo) seksualnih zabrana. Ne kažem da te zabrane nisu bile potrebne u ono vreme, ali im u današnje doba nema mesta. U istorijskom kontekstu tog razdoblja, kada je medicina bila na vrlo niskom nivou, bilo je potrebno imati što više dece jer bi, iz ovih ili onih razloga većina pomrla do momenta kad postanu seksualno zrela. A to nije danas slučaj.

944528_10151568645482440_1674994958_n.jp

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

 

Управо тако. Једно су бабе друго су жабе...

Хвала ти што си моје мишљење написао неконфузно и лепо. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Naime, seksualnost je uvek bila, jeste i uvek biće jednako prisutna među ljudima, To što se nekima čini da je do porasta seksualnosti je greška.

 

Није овде реч о "порасту сексуалности", већ њеној политизацији. Сексуалност, кроз разне степене еротичности је  увек била присутна у култури. Али овде није реч о томе. Реч је о томе да се религија најурује из јавног друштвеног дискурса под изговором "секуларизма", док се сексуалност политизује.

 

На пример, у Француској су забрањене јавне црквене процесије и верска симболика, јер је држава "секуларна", али на геј парадама у истој држави се могу пародирати верски симболи. Само показује како су ствари постале изокренуте.

 

 

Drugo, smanjio se uticaj Crkve jer se pokazalo da religija ne može (i ne treba) da se bavi onim što je delokrug nauke.

 

 

Колико ја разумем хришћанску теологију, нарочито православну, Црква нема никикаве везе са световним наукама, нити се њима уопште бавила. Код католика је мало другачије, јер је њихова теологија јако почивала на ауторитету Аристотела, који их је вукао ка мешању у науке.

 

Дакле, не видим како тај аргумент може да стоји генерално. Политика и јавни дискурс немају везе са науком, већ са етиком.

 

 

Nekada je, u prehrišćanskim društvima, seksualnost prihvatana kao deo normalnog svakodnevnog života građana.

 

То је претеривање, углавном настало под утицајем романтизма 19 века. Предхришћанска друштва су имала веома строг патријархални сексуални морал, где су жене и деца третирани као ствари.

Прва ствар коју је пагански Римски "закон 12 таблица" забранио су биле сексуалне разузданости на баханалијама. Такође су пагани ценили суздржаност и умереност. Многи Римски цареви су били убијени управо због свог разузданог живота (читати Светонија).

 

Уосталом, треба видети да и данас у нехришћанским друштвима влада строг сексуални морал, строжи него у оним традиционално хришћанским. Притом не мислим само на муслимане.

 

 

U Staroj Grčkoj homoseksualci su se slavili kao jedina prava ljubav u kojoj se ljudi najiskrenije vole jer nema prokreacije, jer nema interesa u produžavanju loze. U Sparti su poticali na homoseksualnu ljubav da bi se vojnici međusobno hrabije branili i čuvali jedni druge.

 

То је бркање неких теза из Платонових текстова, са праксом. Тачно да су се педерасти (не гејеви) толерисали у античко доба, али се нису славили. Није било геј бракова у античкој Грчкој, нити су такве везе сматране једнаким хетеросексуалним. Уосталом, чак и практиканти тих веза нису били гејеви, већ бисекс, јер су имали жене и децу. У старој Грчкој је била раширенија педерастија (чак и педофилија) од искључиво хомо веза. Дакле, ради се о полуистини.

 

 

Tek je Hrišćanstvo ugušilo takvo ponašanje jer je zahtevala potpunu posvećenost Bogu, a seksualnost dozvoljavala samo u smislu razmnožavanja.

 

Па то исто тврде и хиндуизам, као и будизам, који немају везе са хришћанством?

Зар Зороастризам проповеда сексуални хедонизам?

 

Зар пагански орфичари нису проповедали аскетизам? Зар пагански стоици или неоплатоничари нису имали исте ставове?

 

Зар Конфучијизам не заговара суздржаност и покорност?

 

Зар нису чак атеистички комунисти тврдили да је сексуална разузданост обележје "буржујске декаденције"?

 

Чему онда пик на хришћанство?

 

 

Po mom mišljenju, Crkva se napada jer je simbol (zasluženo) seksualnih zabrana.

 

 

Како онда објашњаваш да су комунисти били још радикалнији и суровији према гејевима од Цркве?

Па у СССР-у су их слали у затворе и на преваспитање, док су у царској Русији били само сматрани за грешнике? Па најридаклинији атеисти, попут фројдо-марксиста су тврдили да су гејеви производ поремећеног либида у капиталистичком систему, које изопачава природне нагоне чоовека.

 

Како то да су баш историјски хришћанске државе најлибералније према гејевима?

Како то да у Кини нема геј парада, а они никад нису били хришћани?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A inace hvala sto si nas upoznao sa osobinama tvoje totalitarne vladavine. Bar da znamo da za tebe nikad ne glasamo.

 

То сад мислиш . Али видећемо ,чудо је како човек брзо промени мишљење уз мало пријатељског убеђивања ... :0104cheesy:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Другим речима, када бих сам био одговоран за закон , а у случају да нема противљења паради, не бих забрањивао ,иако не подржавам, јер немам право на то . Али ако постоји велико противљење , не бих волео да будем приморан да станем иза нечега што не подржавам и сматрам лошим само да бих избегао сукобе грађана. У том случају би гледао да забраним манифестацију.

Posten odgovor.

Imam i ja osecaj za pragmaticne razloge.

Jedino sto mislim da bi se policija bez problema obracunala sa par stotina huligana, da postoji politicka volja.

The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one

In the absence of science, opinion prevails

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са друге стране, не дозвољава се никаква критика тих јавних захтева и тврди се да је то напад на приватни избор и приватност.

То је крајње покварено.

Ko brani kritiku?

Ako mislis na fourm, da zabranjuju kritiku mogu jedino moderatori i to ocigledno ne rade.

Ako mislis na Srbiju, kritike gej pokreta ima koliko hoces.

The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one

In the absence of science, opinion prevails

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ko brani kritiku?

Ako mislis na fourm, da zabranjuju kritiku mogu jedino moderatori i to ocigledno ne rade.

Ako mislis na Srbiju, kritike gej pokreta ima koliko hoces.

 

Не мислим толико на овај форум и Србију генерално, него на понашање и ставове организација које наступају у име геј популације. Нарочито са освртом на западне земље где имају највише утицаја.

 

Такође се тиче аргумената оних особа које тврде да људи немају шта да критикују тај активизам, јер их се он ништа не тиче лично.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не мислим толико на овај форум и Србију генерално, него на понашање и ставове организација које наступају у име геј популације. Нарочито са освртом на западне земље где имају највише утицаја.

 

Такође се тиче аргумената оних особа које тврде да људи немају шта да критикују тај активизам, јер их се он ништа не тиче лично.

Ima ih raznih siguran sam.

Ovo drugo nema veze sa zabranama.

The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one

In the absence of science, opinion prevails

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...