Школство и образовање у Србији

[ристМико]

Читају само кад морају

Ученици седмог и осмог разреда у 90 одсто случајева „прескачу” лектиру

(С. Печеничић)

– Углавном не читам лектиру, јер не волим да ми неко одређује шта морам да прочитам. Волим књиге са много дијалога и радње, а са мало описа. Омиљени су ми сви делови романа о Харију Потеру које сам прочитала по неколико пута – каже Наталија Богдановић, ученица седмог разреда ОШ „Димитрије Давидовић” у Смедереву.

Књиге по којима су снимљени филмови на Наталију понекад делују подстицајно, јер се дешава да их узме у руке само зато јер јој се свидео приказ на великом платну.

– Због тога сам пре неколико дана почела да читам књигу „Сумрак”“ коју је написала Стефани Мајер. Филм ми се много допао – каже наша млада саговорница и признаје да је имала идеју и да погледа неки од филмова о поп Ћири и поп Спири само да не би морала да чита књигу.

Ипак, њени родитељи и старија сестра некако су успели да је убеде да прочита ово чувену комедију Стевана Сремца. Не може баш да каже да јој се свидела.

Наталијина другарица из разреда Дуња Недељковић поприлично се разликује од својих вршњака јер из године у годину чита лектиру, али и додатних 10 књига за које добија специјалну читалачку значку.

Већина ученика седмог и осмог разреда уопште не чита, утисак је Јелене Петаковић, професора српског језика у једној од београдских осмолетки.

– Пажњу ових ученика не држи готово ништа што је дуже од две стране и око 90 одсто њих уопште не чита. Када заврше шести разред њихово интересовање за лектиру опада. Ученике у овом узрасту тешко је заинтересовати – објашњава наша саговорница и додаје да шестаци воле дела Бранислава Нушића, свиђају им се романи „Дружина сињег галеба” Тоне Селишкара и „Орлови рано лете” Бранка Ћопића, док ученици седмог разреда углавном уживају уз „Малог принца”.

Девојчице у том узрасту понекад се заинтересују и за нека лирску песму, али утисак ове наставнице је да би већина ђака волела да се на њиховим клупама нађу савремена књижевна дела.

У оквиру реформе наставног плана и програма за седми разред уведена је трећина нових дела и то углавном лирских песама, док је промењен мањи број прозних дела. Такође, од јесени ће наставници имати већу слободу приликом избора допунске лектире коју ће бирати у складу са интересовањем и афинитетима ђака. Највише пет књижевних дела бираће наставник и у томе ће имати потпуну слободу. Новим наставним планом и програмом предвиђен је списак допунске лектире која наставника не обавезује, али може му помоћи приликом избора.

Збо тога и познајући укус данашњих школараца многи родитељи су се забринули да ће се, уместо класичних дела, пред ђацима наћи популарно епско-фантастични романи о Харију Потеру или делови Толкиновог „Господара прстенова”. У Министарству просвете наглашавају да ове књиге нису препоручене нити се налазе на њиховом списку.

Милка Андрић, помоћник министра просвете, каже да наставник јесте слободан у избору допунске литературе, али мора водити рачуна о томе да ли је нешто приступачно одређеном узрасту и да ли својом уметничком вредношћу задовољава одређене критеријуме.

– Приликом избора допунске лектире наставници не би требало да у потпуности повлађују укусу ђака, јер је њихов задатак да на неки начин васпитају и усмере ђачки укус – каже Милка Андрић.

Према њеним речима на „менију” седмака ће се од јесени наћи „Манасија”, Васка Попе, „Ветар” Ивана Лалића, „Светогорски дани и ноћи”, Ивана Лалића, „Волео сам вас”, Пушкина, „Стрепња”, Десанке Максимовић… Међу новим насловима у лектири су народна песма „Диоба Јакшића”, приповетка „Златна јабука и девет пауница”, „Писмо игуману Спиридону” Светог Саве, роман „Хајдук Станко”, Јанка Веселиновића, одломци из драме „Власт” Бранислава Нушића и „Бој на Косову” Љубомира Симовића. Реформом основног образовања укинута је подела на домаћу и школску лектиру. Сада постоје обавезна и допунска књижевна дела, као и препоручени научнопопуларни текстови као што су „Живот и обичајни народа српског”, Вука Стефановића Караџића.

– Нову лектиру бирала је комисија Завода за вредновање васпитања и образовања коју су чинили стручњаци из завода, универзитетски професори и наставници из основних школа. Списак књижевних дела за седми разред освежен је насловима из текуће књижевне продукција, а сва наведена дела су антологијска и сваки ученик требало би да их прочита пре завршетка основне школе – сматра наша саговорница.

Свако књижевно дело се, према мишљењу Андрићеве, може учинити приступачним одређеном узрасту, а најбитније је заинтересовати ђака који, у крајњем случају, може да прочита ту књигу и за неколико година.

Јелена Попадић

[објављено: 27/07/2009]

Извор

[ристМико]

У њиховим година ни ја лектиру нисам баш волео. 0705_read

[marija]

nažalost, tačno i tužno 0409_feel

zato nam većina adolescenata i zaglavi na prosto proširenoj rečenici 1414_feel

[Милан Меденица :)]

хехехехе, ја сам избегао тај усуд, ја сам стопроцентни

кладио сам се са српкињом да ћу да прочитам дупло више књига научне фантастике него лектире и да ћу да препричам и напишем укратко о свакој и анализу, и тако сам избегао читање досадних књига, а ПОГОТОВО АНУ КАРЕЊИНУ, никад нисам смогао снаге да прочитам ту баљезгарију ... барем на "мојим" часовима нико није кунтао 0110_hahaha

и дан данас се нисам покајао, има исто толико добрих и квалитетних књига СФ-а колико и лектире ... једино још нисам обрнуо Достојевског, ал и он ће стићи на ред ...

[marija]

????????, ?? ??? ??????? ??? ????, ?? ??? ???????????? bleh

?????? ??? ?? ?? ???????? ?? ?? ?? ???????? ????? ???? ????? ?????? ?????????? ???? ??????? ? ?? ?? ?? ????????? ? ??????? ??????? ? ?????? ? ???????, ? ???? ??? ??????? ?????? ???????? ?????, ? ???????? ??? ????????, ????? ????? ?????? ????? ?? ???????? ?? ??????????? ... ????? ?? "?????" ???????? ???? ???? ?????? smej.gif

? ??? ????? ?? ????? ???????, ??? ???? ?????? ?????? ? ??????????? ????? ??-? ?????? ? ??????? ... ?????? ??? ????? ?????? ????????????, ?? ? ?? ?? ????? ?? ??? ...

Ako si ?itao herberta i Klarka oprošteno ti je 0110_hahaha

I ako si pro?itao Ženu u pesku- Abe Cobe po kome je i snimljen kultni film maher

umalo da zaboravim bez Autostoperskog vodi?a kroz galaksiju ništa se ne važi 0102_laugh.gif' class='bbc_emoticon' alt='0703_read' />

[Милан Меденица :)]

????????, ?? ??? ??????? ??? ????, ?? ??? ????????????

?????? ??? ?? ?? ???????? ?? ?? ?? ???????? ????? ???? ????? ?????? ?????????? ???? ??????? ? ?? ?? ?? ????????? ? ??????? ??????? ? ?????? ? ???????, ? ???? ??? ??????? ?????? ???????? ?????, ? ???????? ??? ????????, ????? ????? ?????? ????? ?? ???????? ?? ??????????? ... ????? ?? "?????" ???????? ???? ???? ??????

? ??? ????? ?? ????? ???????, ??? ???? ?????? ?????? ? ??????????? ????? ??-? ?????? ? ??????? ... ?????? ??? ????? ?????? ????????????, ?? ? ?? ?? ????? ?? ??? ...

Ako si ?itao herberta i Klarka oprošteno ti je 0409_feel

I ako si pro?itao Ženu u pesku- Abe Cobe po kome je i snimljen kultni film dada

umalo da zaboravim bez Autostoperskog vodi?a kroz galaksiju ništa se ne važi https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='8086.gif' />

?????? ?? ?????? ???????? ? ???? ??????? ????, ? ??????? ?????? ?????????, ???????, ???? ? ??????

?? ???? ???? ??? ?????, ?? ??? ?????, ??????? ?????????? ???? ...

????? ????? ????????????? ????? ???? ?????????, ???? ???? ?? ????? ????? ???? 42 ? ????????? (milan423@ - 42 (?????? ??????) +23 (???? ??????? ????? ???? 23 ? ??????? ???? ??????????  ))

????????? ????? ??? ??? ???????? ?? ?????????? ???????, ??? ?? ?? ???????? ????:

http://www.freewebtown.com/polarissf/

[ристМико]

Више од милион динара за школу са четири ђака

Психолог Иван Ивић упозорава да се час може држати и у учионици са 70 ученика, али је питање какав је тада квалитет наставе. – И 30 ђака је превише за организовање модерних облика наставе

Београд: 248 основних и средњих школа са око 188.000 ђака

Да ли ће, како сугерише Светска банка, Србија изгубити 11.000 одељења или ће и даље имати три хиљаде ђака пешака, тридесетак сеоских школа у којима седи по један ученик, четрдесетак школа са по два ђака или око 750 патуљастих школа у којима наставу похађа до десет малишана?

– За сада су опстале све наше подружници – каже Слободан Пантић, директор Основне школе „Краљ Александар Први” у Горњем Милановцу. – Просветне власти ће до нове године заједно са стручњацима за образовање и представницима локалне заједнице искројити нову школску мрежу. Можда ће Министарство просвете одлучити да неку школу укине, али ће локална заједница преузети њено финансирање. За просветну власт ће у том случају школа нестати, иако ће она заправо и даље да постоји, али на јаслама локалне самоуправе.

Он открива да једна сеоска школа са рецимо четири ученика и једним предшколцем државу годишње кошта 1,3 милиона динара, јер уз плате и превоз за учитеља, вероучитеља, наставника страног језика и помоћног радника треба издвајати и за материјалне трошкове школе. А такси превоз тих петоро малишана до прве веће, матичне школе стајао би 150.000 динара годишње.

Познаваоци прилика у образовању сматрају да ће ускоро под удар „кресања” доћи вероватно и школе у градовима. Тешко да ће финансијски моћи да опстану и оне у самом центру Београда ако имају по сто или 200 ђака, или одељења која броје осам, 11, 12, 17 или 20 ученика. Доћи ће до укрупњавања одељења, па потом и школа. Посебно када за коју годину заживи нови концепт финансирања школа, по броју ученика, а не по броју одељења.

– Питање је шта да се ради са наставницима који остају без посла. И њиховим породицама. Зашто у Немачкој може да постоји сеоска школа са три ученика, а у Србији не може? Да ли је у реду то да се гасе мале школе са ученицима српске националности, а истовремено опстају школе, односно, одељења са малим бројем ђака, припадника националних мањина – пита председник Уније синдиката просветних радника Србије Леонардо Ердељи.

Према мишљењу експерта за образовање, универзитетског професора и психолога Ивана Ивића, уштеде остварене гашењем школа биће „мршаве”, јер наставницима треба исплатити отпремнине, а треба рачунати и на трошкове превоза ђака. Нису сва подручја ни проходна зими. Више од три хиљаде одељења су комбинована, па по десет ученика из више разреда седе у једном одељењу. Ти ђаци немају с ким ни да се спајају јер друге деце на том терену нема. Негде ће гашење школа изазвати политичке и међуетничке трзавице. Довешће до гашења села.

– Пре него што се исхитрено укине нека школа треба видети да ли ће ту ускоро можда бити већи број деце. Много би боље било да се унапреди настава у свим школама у Србији, да се много више негују модерни облици наставе, индивидуални, тимски и рад у паровима. За савремене методе рада подесне су мале школе, мала одељења. Може настава да се држа и у три смене и да се предаје у учионици са 70 ученика, али је питање какав је тада квалитет таквог рада. Да у Србији треба побољшати квалитет наставе и едукацију самих наставника, сведочи и податак из пописа становништва 2001. године: 44 одсто женске сеоске популације нема завршену основну школу. Међу онима који нису завршили основну школу највише је оних који су школу напустили по завршетку четвртог разреда, јер су у пети разред морали да иду у „велику” школу која им је била доста удаљенија од ове четворогодишње – вели Ивић.

Он указује и на то да су школе у мањим местима заправо културни, социјални и образовни центар. Могу ту и одрасли да уче, да стекну компјутерску писменост. Школе могу да понуде и неформално образовање, да се ту учи вештина прикупљања и обраде лековитог биља и дивљих плодова, да се стичу знања неопходна за развој сеоског туризма, еколошке пољопривреде… Разне проширене образовне функције могу и треба да добију и школе у градовима. Зашто ученици који се припремају за кројаче не би шили ношње за културно-уметничка друштва или позоришне костиме. У школама би ваљало организовати и образовање одраслих…

– Тамо где су један, два, три, пет ученика не могу се играти ни колективне игре које служе социјализацији. Али је питање шта је боље, посебно за децу у млађим разредима: да ли да уче у школи која им је близу куће или да путују до школе па да дођу уморни и онда спавају на часу. А ни то што 25 ученика седи у истој учионици не значи да међу њима постоји интеракција, комуникација, посебно ако наставник држи час по принципу екскатедре. Тада су сви упућени само на наставника – истиче психолог.

Александра Бркић

Извор

[Маша]

Десет српских средњошколаца који буду изабрани на отвореном конкурсу Ајзак фонда и чешке амбасаде у Београду отпутоваће у новембру у Брисел и Праг како би се упознали са начином рада НАТО-а. Победници конкурса „Сазнајте шта је НАТО у Прагу и Бриселу” провешће два дана у Бриселу где је планирана посета главном штабу aлијансе.

„Циљ програма Ајзак фонда и амбасаде Чешке је да ученици средњих школа схвате шта је то НАТО, да се упознају са начином његовог рада, али и са Партнерством за мир чији је Србија члан”, каже менаџер овог пројекта из Ајзак фонда. Прошло је десетак дана од те вести, а још нисам приметио никакву реакцију из Министарства просвете. Но, вероватно и није потребно никакво реаговање, јер су такве екскурзије ствар образовања. Али онда није поштено да у НАТО иду само средњошколци, шта је са ученицима основних школа? Како то да за њих нема сличних програма, а ми, је л’ те, хоћемо да уђемо у НАТО? Под хитно треба установити критеријуме ко од ученика може на екскурзију у НАТО. И тај избор препустити Министарству просвете, а не неким приватним НВО где има и протекције. Јер нема више мајци некаквих екскурзија у Атину, или у Рим. Шта има да гледају Акропољ и Колосеум, то је прошлост, наша деца треба да се окрену само ка будућности. У то име хитно формирати туристичку агенцију „НАТО-турс” која ће наше вундеркинде водити у све команде алијансе. Да деца виде шта је права војска. Да би утисак био комплетан предлажем да такве екскурзије наших надарених средњошколаца одмах продуже из Брисела у Кабул, да деца виде НАТО и у пракси. Алтернативни излет је до Багдада. Уз сагласност родитеља, или без сагласности. Јер теорија без праксе није право образовање.

**Признајем, мало сам љубоморан јер морао сам прво да постанем новинар да бих професионално обишао НАТО. Наиме, моја је генерација на екскурзије ишла у Париз да види Лувр, у Брисел да види изложбе фламанских мајстора, у Праг да гледа Вацлавске намјести, што је очито била грешка. **Истина, неки су ишли и у Кумровец, зависило је то од директора школе и од разредног. Али не познајем никог да је ишао организовано и школски у Москву да види команду Варшавског пакта.

Дакле, није лоша та идеја да ученици обилазе НАТО. Треба на време лобирати да Србија уђе у алијансу, јер не постоји равнотежа између снага које су за улазак у НАТО и оних које су против, тако да то није комуникација већ пропаганда. Можда управо због тога требало би снимити ТВ сапуницу „Петровићи у НАТО”, у којој би неки наш политичар обукао елегантну униформу и сваке суботе био телевизијски гост породице Петровић и објашњавао јој предности алијансе. У сценарио ТВ сапунице обавезно убацити сцену када тај политичар у униформи, на путу ка седишту НАТО-а у Бриселу, онако успут одвезе и баку Петровић до села. Само тако можемо да избегнемо референдум нације о уласку у НАТО. Да то лепо завршимо у парламенту. Као што предлаже једна дама из политичког врха једне странке. Претходно да избришемо из архива све изјаве релевантних политичара, па и те даме, од пре три године да ће само референдум народа одлучити о уласку Србије у НАТО. Но, како очито идемо да то завршимо у скупштини мали је проблем и што у парламенту Србије има и народних представника који су условно осуђени због крађе радио-апарата из аутомобила. А у команди НАТО-а у Монсу ниједан службени аутомобил нема радио, јер то се сматра луксузом. Како онда да нам НАТО поверује да смо искрени у нашим намерама да им се придружимо када не делимо исте моралне вредности и стандарде. Овде мазнеш из аута радио и идеш у парламент, тамо у НАТО-у нема мајци слушања радија у ауту. Портпарол НАТО-а Џејмс Апатурај каже „на Косову примарни проблем није безбедност”, министар одбране Србије Драган Шутановац каже да је „независност Косова основна безбедносна претња са којом се Србија суочава”.

А нико не поставља питање – да ли Србија представља претњу за НАТО. Не. Да ли је НАТО претња за Србију? Не. Ја нисам близак са Петром Петровићем, или Мирјаном Мирјановић, али без обзира на разне анкете верујем да питање уласка у НАТО не изазива велико узбуђење међу обичним људима у Србији. Наиме, претпостављам да просечан грађанин ове земље када се ујутро пробуди не пита: „да ли је Србија од данас у НАТО-у?” Просечног грађанина муче свакодневни егзистенцијални проблеми. А елита се бакће НАТО-ом. То није економско, већ пре свега политичко питање. Ни један економиста није пружио уверљив доказ да улазак у НАТО доноси аутоматски и бољи живот. Понављам, аутоматски. Догађаји у Румунији ових дана то добро показују.

Што се тиче наших средњошколаца, титула „вуковац” могла би да се замени са „натовац”…

Мирослав Лазањски

http://www.dverisrpske.com/tekst/174967

[Vizantiona]

Izabrano 59 novih akademika

Aktuelni ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je kandidovan za dopisnog člana iz oblasti gastroenterologije, za kojeg je glasalo samo 10 članova akademije

Srpska akademija nauka i umetnosti od juče je, posle izborne skupštine, bogatija za 26 redovnih, 20 dopisnih i 13 inostranih članova. Skupštini je prisustvovao 121 član, koliko ih je tajno glasalo za ukupno 84 redovna i dopisna kandidata kao i 13 inostranih, rukovodeći se, kako je u uvodnom izlaganju i naglasio Nikola Hajdin, predsednik SANU, naučnim i umetničkim doprinosom. Za izbor za redovne članove bilo je potrebno minimum 39 glasova, dok je za dopisno članstvo trebalo obezbediti 65 glasova.

Iako je predizborna atmosfera nedeljama pre same skupštine bila grozničava, sam izborni dan prošao je mirno, bez velikih negodovanja, primedaba i trzavica.

Skoro svi predloženi kandidati za redovne članove SANU dobili su neophodnu podršku: Đorđe Šijački, Stevan Pilipović, Vidojko Jović, Stevo Todorčević, Dragan Škorić, Marko Anđelković, Miljenko Perić, Teodor Atanacković, Zoran Petrović, Sava Perović, Radoje Čolović, Vladimir Bumbaširević, Dragan Micić, Jovan Hadži-Đokić, Ninoslav Radovanović, Miodrag Čolić, Dušan Kovačević, Svetlana Velmar-Janković, Vojislav Stanovčić, Ljubomir Maksimović, Momčilo Spremić, Jovanka Kalaić, Borislav Jovanović, Milan Lojanica, Dušan Otašević i Vlastimir Trajković.

Gotovo trećina predloženih dopisnih članova dobila je dovoljno glasova kako bi se pridružila uvaženom društvu srpskih akademika. To su: Zoran Knežević, Zoran Radović, Milan Sudar, Miljko Satarić, Milena Stevanović, Slobodan Milosavljević, Slavko Mentus, Dejan Popović, Dušan Teodorović, Miloš Kojić, Dušica Lečić-Toševski, Đorđe Radak, Nebojša Radunović, Miro Vuksanović, Slobodan Grubačić, Jasmina Grković-Mejdžor, Aleksandar Kostić, Mihailo Vojvodić, Milan Marić i Milica Stevanović. Najviše novih, dopisnih članova izabrano je za Odeljenje matematike, fizike i geonauka, ukupno četiri, dok su od predloženih 24 kandidata za Odeljenje medicinskih nauka izabrana samo tri nova člana. Pažnju medija izazvao je rezultat glasanja za Tomicu Milosavljevića, ministra zdravlja, koji je kandidovan za dopisnog člana iz oblasti gastroenterologije, za kojeg je glasalo samo 10 članova akademije. Tako se nametnulo i pitanje da li i koliko politika utiče na izbor članova akademije.

– Politika je naša svakodnevica, svakako je u svim porama našeg društva pa i u akademiji. Politička pripadnost u jednom trenutku je veliki plus a u drugom minus, što u našem slučaju zavisi od godine do godine. Činjenica je da mnogi neće glasati za nekoga ukoliko pripada političkoj opciji koja mu nije bliska, bez obzira na njegov naučni doprinos, što je loše za razvoj nauke i umetnosti – smatra novoizabrani akademik Dušan Kovačević.

Kuriozitet ovih izbora jeste podatak da su svi predloženi inostrani kandidati i izabrani. Među njima se nalaze: Endre Šili, Ivan Božović, Ivan Čarota, Vajat Anderson, Zoran S. Petrović, Tomas Flajner, Panajotis Haritos, Vaclav Klaus, Tošiaki Makabe, Engelina Sergejevna Smirnova, Dušan Šiđanski, Arvo Pert i Vizel Torsten. Svi oni će, kako je saopšteno iz akademije, svojim angažovanjem značajno uticati na međunarodnu saradnju u oblasti nauke.

[Vizantiona]

Zadovoljstvo zbog prijema

Povodom izbora za redovno članstvo u SANU, Svetlana Velmar-Janković je izjavila:

– Iznenađena sam brzinom kojom sam primljena u redovno članstvo, to nisam očekivala. Naravno da sam zadovoljna. Mnogi mogu da daju primedbe i da žele promene i više mladosti u akademiji, ali je članstvo u ovoj istaknutoj instituciji velika čast.

Vojislav Stanovčić, koji je skoro dvadeset godina čekao na počast redovnog članstva u akademiji, posle današnjeg izbora, kako ističe, osetio je olakšanje.

– Sve vreme čekanja da budem primljen u redovno članstvo vredno sam radio i ponosan sam što ću u narednoj godini javnosti moći da predstavim četiri nova rukopisa, koja su do danas bila poznata samo mojim najbližima. To ću, posle današnjeg dana, učiniti sa velikim zadovoljstvom.

Dušan Kovačević, kome je ovo bila druga ali uspešna kandidatura za redovnog člana, rekao je da izbor smatra velikim priznanjem.

– Preboleo sam tremu kada sam prošli put kandidovan za redovnog člana, tako da je danas nisam imao. Kad god sam ulazio u zgradu akademije prolazio sam pored biste Jovana Sterije Popovića i osećao sam poštovanje i odgovornost. Sada ću prolazeći pored njega osećati još veću odgovornost. Međutim, intimno mi je žao što Goran Petrović nije ni ovoga puta izabran za dopisnog člana.

---------------------------------------------------

Bojkot zbog Republike Srpske

Prof. dr Enver Kazaz, član PEN centra Bosne i Hercegovine, optužio SANU da Republiku Srpsku proglašava nezavisnom državom i odbio da prisustvuje skupu o Meši Selimoviću

Srpska akademija nauka i umetnosti, u pismu od 20. oktobra 2009. godine, koje je potpisao akademik Predrag Palavestra, pozvala je nekoliko književnika, kritičara, istoričara književnosti i profesora sa prostora nekadašnje Jugoslavije da učestvuju na naučnom skupu povodom stogodišnjice rođenja Meše Selimovića. Skup bi trebalo da bude održan u aprilu 2010. godine.

Jedan od pozvanih naučnika, prof. dr Enver Kazaz, sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu, član PEN centra Bosne i Hercegovine, obratio se 31. oktobra 2009. godine otvorenim pismom SANU i akademiku Palavestri protestujući zbog toga što je u uvodnom delu pisma akademija poziv uputila naučnicima iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije i Srbije, čime je, prema njegovom mišljenju Republiku Srpsku izjednačila sa Bosnom i Hercegovinom u celini, proglasivši je nezavisnom državom.

On dalje kaže: „Ova rečenica implicira da Republiku Srpsku, kao entitet u sastavu Bosne i Hercegovine, smatrate samostalnom državom i u tom pogledu jednakom nabrojanim suverenim i međunarodno priznatima državama nastalim nakon krvavog raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Činjenica da poziv potpisujete u ime SANU, kao njen istaknuti član, navodi na zaključak da je takav stav o Republici Srpskoj i zvaničan stav institucije u čije ime mi se obraćate. Ne treba posebno naglašavati da je Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine Bosna i Hercegovina uređena kao dvoentitetska država sastavljena iz Federacije BiH i Republike Srpske, pa je shodno tome moguće status Republike Srpske upoređivati samo sa Federacijom BiH, a nipošto sa Bosnom i Hercegovinom u celini, kao ni sa ostalim nabrojanim državama.”

Kazaz je dodao da eventualni izostanak reakcije ostalih pozvanih naučnika koji su dobili može značiti samo jedno: saglasnost sa spornim stavom iznesenim u pozivu, a prisustvo naučnom skupu simboličku i svaku drugu podršku tom stavu i ideologiji na kojoj se on utemeljuje. On je na kraju, između ostalog, podsetio i na, prema njegovom mišljenju, veliku ulogu akademije u kreiranju političke ideologije na ovim prostorima tokom devedesetih godina prošlog veka, koja je dovela da ratnih razaranja u Jugoslaviji.

Tokom današnjeg dana iz SANU nismo dobili komentar na pomenuto pismo, dok akademik Predrag Palavestra takođe nije imao komentar

izvor>politika online

[nishizawa]

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI

Beograd -- Zaključene jedinice ima zabrinjavajuće veliki broj učenika srednjih škola. Više od 20.000 đaka polaže u avgustu, pišu "Novosti".

Za većinu đaka raspust znači dva i po meseca odmaranja, ali svaki deseti srednjoškolac provešće leto spremajući se za popravni ispit.

Više od 20.000 učenika i ovog leta učiće za drugu šansu koju će dobiti u avgustu, procene su prosvetara.

Najveći broj uspe da se iščupa i pređe u sledeći razred. Međutim, čak 3.885 od ukupno 283.173 srednjoškolaca, kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku, ponavljalo je prošle godine razred.

Sa više od dve jedinice u junu ili bez prelazne ocene u avgustu najviše je učenika prvog razreda. Tako je prošlog septembra u prvi razred krenuo 1.951 ponavljač. Kako se pomeraju u starije razrede i njihov broj se smanjuje - u drugom razredu bilo ih je 1.181, u trećem 602, a među maturantima u celoj Srbiji bio je svega 151 ponavljač.

Broj ponovaca i učenika koji jedinice popravljaju u avgustu iz godine u godinu je ujednačen. Najviše ih je u srednjim stručnim školama, gde prema procenama Foruma srednjih stručnih škola, u prvom i drugom razredu na popravni padne čak petina đaka.

"Situacija je i ove godine slična kao i prethodnih, pa iz svakog razreda u proseku na popravni ide pet do sedam učenika," kaže za "Novosti" Milorad Antić, predsednik foruma srednjih stručnih škola. "Najviše ih je iz matematike, fizike i hemije, a to se dešava u većini stručnih škola, posebno u onima koje upisuju lošiji đaci - saobraćajnim, mašinskim, školi za negu lepote... Ponavljači u četvrtom razredu su pravi izuzetak."

Antić objašnjava da škole za sve đake koji popravljaju ocene u avgustu moraju da organizuju dodatnu nastavu, i to od sedam do 12 časova, kako bi ih pripremili da uspešno završe razred. Većina, kaže, uzima i privatne časove.

A poslednja analiza Instituta za pedagoška istraživanja, rađena u osnovim školama, pokazala je da čak 87,5 odsto anketiranih nastavnika smatra da broj učenika ponovaca nije realan, jer postoji puno loših đaka koji se tokom školovanja "provlače" iz razreda u razred.

Ukoliko su nezadovoljni zaključenom ocenom ili smatraju da su oštećeni na popravnom ispitu, učenici mogu da se žale i inspekciji. Tokom prošle godine Republičkoj prosvetnoj inspekciji stiglo je više od 200 žalbi na zaključene ocene u junu ili avgustu. Mnoge od njih pozitivno su rešene, a desilo se i da su u jednoj beogradskoj gimnaziji đaci koji nisu uspeli da polože popravni ispit iz fizike pred drugom komisijom dobili četvorke.

http://www.b92.net/i...6&nav_id=623924

[RYLAH]

Не би то било толико страшно да не знамо колико су критеријуми пали, и да ова деца нису била у стању да испуне ни те критеријуме, који су до скоро важили за неке специјалне школе за оспособљавање ментално хендикепираних.

[Grizzly Adams]

А овамо нема ко да окопава кукуруз...

[АлексаС]

Највише их је из техничких скола. Сваки професор би их пустио само када би били мирни и не би провоцирали, али њима је лакше да провоцирају него да буду мирни на часу и не оду на поправни.

За двојку свако може да научи.

[Ignjatije]

Diplome fakulteta iz Srbije biće priznate u EU

 

Komisija za akreditaciju postala je punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA)

 

 

 

 

 

 

Foto: Tanjug

Diplome sa akreditovanih studijskih programa u Srbiji ubuduće će skoro automatski biti priznavane bilo gde u Evropi.

To je samo jedna od prednosti koju će naše visoko školstvo imati od kako je Komisija za akreditaciju postala punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Kroz ovo članstvo, visoko školstvo Srbije moći će da prati najnovija dešavanja iz Evrope i primenjuje njihove standarde, imaćemo pristup glavnim partnerima ENQA kao što su Evropska asocijacija univerziteta, organizacija “Biznis Evropa” i Unija evropskih studenata…

Od zemalja u regionu, jedino je Hrvatska postala punopravni član, a ovo je i jedna od stavki koju Srbija mora da ispuni za ulazak u EU.

Da bi ispunjavala obaveze kao punopravni član, Komisija će morati da učestvuje u skupštini ENQA i drugim sastancima, a za to nema novca jer je 210 miliona dinara od akreditacijefakulteta prisvojilo Ministarstvo prosvete.

- Krajnje racionalno smo poslovali, plaćeni su recenzenti i službenici, a onda su nam novim zakonskim rešenjima sve te pare uzete i finansiranje Komisije je prešlo na budžet. Po Zakonu o visokom obrazovanju, Komisija za akreditaciju mora biti nezavisna – kaže Endre Pap, predsednik Komisije.

http://www.telegraf.rs/vesti/745550-diplome-fakulteta-iz-srbije-bice-priznate-u-eu