Dvadeset pet najlepših filmskih romansi

[Srdjan Kotur]

Sa njima smo se smejali, plakali, uzdisali i uživali. Oni su nas naveli da maštamo o tome kako bi bilo da se i nama desi prava, filmska ljubav. Oni su na veliko platno doneli ljubav za sva vremena.

 

Scena iz filma Eni Hol

U eri crno-belih ostvarenja, razigranih nogu i nespretno razmenjenih pogleda, Džindžer Rodžers blistala je u filmu “Doba svinga” (1936), dok joj je Fred Aster uz pratnju klavira pevušio “The Way You Look Tonight”. Ljubavni trougao nikada nije bio magičniji nego kada su ga činili Keri Grant, Ketrin Hepbern i Džejms Stjuart u “Pričama iz Filadelfije” (1940).

Jedno od najvećih filmskih ostvarenja “Kazablanka” (1942) poput je kvalitetnog vina, sa godinama samo dobija na kvalitetu. Ne mali doprinos tome dali su i neodoljivi Hemfri Bogart i Ingrid Bergman.

Prema nekim anketama najlepša ljubavna priča svih vremena je “Kratak susret” (1945), a tome su svakako doprineli Trevor Hauard i Selija Džonson koji su pokazali da ne mora svaka ljubavna priča da završi poput “Ane Karenjine”. Ketrin Hepbern još jednom je pokazala svoju romantičnu stranu uz Spensera Trejsija u filmu “Adamovo rebro” (1949).

Sasvim novu dimenziju poznatoj ljubavnoj priči “skitnica i dama iz visokog društva” dala su dva slatka animirana kučeta u Diznijevom klasiku “Maza i Lunja” (1955). Sredinom prošlog veka srca su slamali i Džek Lemon i Širli Meklejn u kultnom ostvarenju “Apartman”.

Pre tačno pedeset godina u tada nikada dužem i nikada skupljem spektaklu “Kleopatra” (1963) nežnosti su razmenjivali i snage odmeravali Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Nešto kasnije, sasvim drugačiju ljubav, sa opakim mirisom kriminala, prikazali su Voren Biti i Fej Danavej u filmu “Boni i Klajd”.

Ljubavna priča “Harold i Mod” (1971) u svoje vreme je izazivala kontroverze zbog razlike u godinama Bada Korta i Rut Gordon, ali je dokaz njihove filmske hemije to što su odoleli zubu vremena.

Iako se poslednjih godina “vrzma” po Evropi, Vudi Alen je svoju najveću romansu smestio u voljeni Njujork, gde je briljirao uz Dajan Kiton u filmu “Eni Hol” (1977). Da žene padaju na uniforme svima je bilo jasno kada je Ričard Gir osvojio srce Debre Vinger u filmu “Oficir i džentlmen” (1982).

Još jedan ljubavni trougao, i to u filmu “Lepi u ružičastom” (1986) osvojio je srca gledalaca, a činili su ga Moli Ringvald, Endrju Mekarti i Džon Krajer. Da su u ljubavi reči ipak važne, s vremena na vreme, pokazali su nam Džon Kjuzak i Ajuoni Skaj u filmu “Reci bilo šta” (1989).

Kako izgleda prava romansa uverili smo se dok smo sa uzdasima gledali Patrisiju Arket i Kristijana Slejtera u filmu “Prava romansa” (1993). Jedna od kraljica romantičnih priča tokom devedesetih svakako je Meg Rajan koja je svoj maksimum dala sa Tomom Henkson dok su bili “Besani u Sijetlu” (1993).

Šekspirove ljubavne priče mogu podjednako dobro da izgledaju i na filmskom platnu, u šta smo se uverili kada su Kenet Brana i Ema Tompson razmenjivali nežnosti u “Mnogo buke ni oko čega” (1993). Još jednu ljubavnu priču na sa filmskog platna u legendu su poslali Rejf Fajns i Kristin Skot Tomas igrajući u “Engleskom pacijentu” (1996).

Džordž Kluni i Dženifer Lopez nikada nisu bili zavodljviji, opasniji ali ni romantičniji nego u ostvarenju “Opasna romansa” (1998)

Ljubav na azijski način doneo je film “Raspoložen za ljubav” (2000) sa Megi Čeung i Tonijem Leungom, dok su britansku luckastu verziju ljubavi pružili Džim Keri i Kejt Vinslet u “Večiti sjaj besprekornog uma” (2004).

Jedna od prvih gej romansi koja je osvojila svet svakako je ona koju su na velikom platnu dočarali Džejk Gilenhol i Hit Ledžer u filmu “Planina Broukbek” (2005).

Bilo je dovoljno svega nekoliko minuta i nijedna razmenjena reč između Eli i Karla, da nam u filmu “Do neba” (2009) pokažu iskrenu ljubavnu priču kakvu ne viđamo poslednjih godina.

Na listi se konačno našla i trodelna filmska priča između Džuli Delpi i Itana Houka, koja je počela 1995. filmom “Pre svitanja”, a ove godina dobija svoj konačni epilog.

 

zvor: Daily Telegraph
 

KOJA JE VAŠA OMILJENA FIMLSKA ROMANSA, Forumaši?

[**Sarah]

Sa njima smo se smejali, plakali, uzdisali i uživali. Oni su nas naveli da maštamo o tome kako bi bilo da se i nama desi prava, filmska ljubav. Oni su na veliko platno doneli ljubav za sva vremena.

 

Scena iz filma Eni Hol

U eri crno-belih ostvarenja, razigranih nogu i nespretno razmenjenih pogleda, Džindžer Rodžers blistala je u filmu “Doba svinga” (1936), dok joj je Fred Aster uz pratnju klavira pevušio “The Way You Look Tonight”. Ljubavni trougao nikada nije bio magičniji nego kada su ga činili Keri Grant, Ketrin Hepbern i Džejms Stjuart u “Pričama iz Filadelfije” (1940).

Jedno od najvećih filmskih ostvarenja “Kazablanka” (1942) poput je kvalitetnog vina, sa godinama samo dobija na kvalitetu. Ne mali doprinos tome dali su i neodoljivi Hemfri Bogart i Ingrid Bergman.

Prema nekim anketama najlepša ljubavna priča svih vremena je “Kratak susret” (1945), a tome su svakako doprineli Trevor Hauard i Selija Džonson koji su pokazali da ne mora svaka ljubavna priča da završi poput “Ane Karenjine”. Ketrin Hepbern još jednom je pokazala svoju romantičnu stranu uz Spensera Trejsija u filmu “Adamovo rebro” (1949).

Sasvim novu dimenziju poznatoj ljubavnoj priči “skitnica i dama iz visokog društva” dala su dva slatka animirana kučeta u Diznijevom klasiku “Maza i Lunja” (1955). Sredinom prošlog veka srca su slamali i Džek Lemon i Širli Meklejn u kultnom ostvarenju “Apartman”.

Pre tačno pedeset godina u tada nikada dužem i nikada skupljem spektaklu “Kleopatra” (1963) nežnosti su razmenjivali i snage odmeravali Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Nešto kasnije, sasvim drugačiju ljubav, sa opakim mirisom kriminala, prikazali su Voren Biti i Fej Danavej u filmu “Boni i Klajd”.

Ljubavna priča “Harold i Mod” (1971) u svoje vreme je izazivala kontroverze zbog razlike u godinama Bada Korta i Rut Gordon, ali je dokaz njihove filmske hemije to što su odoleli zubu vremena.

Iako se poslednjih godina “vrzma” po Evropi, Vudi Alen je svoju najveću romansu smestio u voljeni Njujork, gde je briljirao uz Dajan Kiton u filmu “Eni Hol” (1977). Da žene padaju na uniforme svima je bilo jasno kada je Ričard Gir osvojio srce Debre Vinger u filmu “Oficir i džentlmen” (1982).

Još jedan ljubavni trougao, i to u filmu “Lepi u ružičastom” (1986) osvojio je srca gledalaca, a činili su ga Moli Ringvald, Endrju Mekarti i Džon Krajer. Da su u ljubavi reči ipak važne, s vremena na vreme, pokazali su nam Džon Kjuzak i Ajuoni Skaj u filmu “Reci bilo šta” (1989).

Kako izgleda prava romansa uverili smo se dok smo sa uzdasima gledali Patrisiju Arket i Kristijana Slejtera u filmu “Prava romansa” (1993). Jedna od kraljica romantičnih priča tokom devedesetih svakako je Meg Rajan koja je svoj maksimum dala sa Tomom Henkson dok su bili “Besani u Sijetlu” (1993).

Šekspirove ljubavne priče mogu podjednako dobro da izgledaju i na filmskom platnu, u šta smo se uverili kada su Kenet Brana i Ema Tompson razmenjivali nežnosti u “Mnogo buke ni oko čega” (1993). Još jednu ljubavnu priču na sa filmskog platna u legendu su poslali Rejf Fajns i Kristin Skot Tomas igrajući u “Engleskom pacijentu” (1996).

Džordž Kluni i Dženifer Lopez nikada nisu bili zavodljviji, opasniji ali ni romantičniji nego u ostvarenju “Opasna romansa” (1998)

Ljubav na azijski način doneo je film “Raspoložen za ljubav” (2000) sa Megi Čeung i Tonijem Leungom, dok su britansku luckastu verziju ljubavi pružili Džim Keri i Kejt Vinslet u “Večiti sjaj besprekornog uma” (2004).

Jedna od prvih gej romansi koja je osvojila svet svakako je ona koju su na velikom platnu dočarali Džejk Gilenhol i Hit Ledžer u filmu “Planina Broukbek” (2005).

Bilo je dovoljno svega nekoliko minuta i nijedna razmenjena reč između Eli i Karla, da nam u filmu “Do neba” (2009) pokažu iskrenu ljubavnu priču kakvu ne viđamo poslednjih godina.

Na listi se konačno našla i trodelna filmska priča između Džuli Delpi i Itana Houka, koja je počela 1995. filmom “Pre svitanja”, a ove godina dobija svoj konačni epilog.

 

zvor: Daily Telegraph

 

KOJA JE VAŠA OMILJENA FIMLSKA ROMANSA, Forumaši?

 

Meni je nezaboravan Onjegin

 

 

 

Siže se vrti oko neostvarene ljubav velegradskog momka Evgenija Onjegina i devojke sa sela Tanje Larine.

Ukratko: Onjegin se rodio pored Neve. Njegov otac je procerdao porodicni imetak. Evgenije je dobio osrednje obrazovanje, od svega je znao po malo, ali je u zavocenju bio virtuoz. On odlazi na seosko imanje, da sa stricem koji umire i ostavlja mu ogromno bogatstvo, provede poslednje dane. Tu se u njega zaljubljuje Tanja Larina koja mu svoja osecanja iznosi u pismu. Mecutim, Onjegin je odbija. Na proslavi Tanjinog imendana njena sestra Olga ocijuka sa Evgenijem. Evgenije prihvata flert iz dosade. Lenski, Olgin verenik poziva Onjegina na dvoboj i tom prilikom gine.

Ubrzo potom, Olga se udaje za nekog ulana i odlazi sa njegovim pukom. Nešto kasnije, udaje se i Tanja za jednog moskovskog kneza. Za to vreme Onjegin besciljno luta svetom. Kad ponovo sretne Tanju, ona se mnogo promenila. Postala je dama koja ume da sakrije osecanja; pa pri prvom susretu ne pokazuje ni zbunjenost, ni iznenacenje. Sada Evgenije pati i piše pisma. Dolazi do razgovora izmecu njih kojom prilikom Tanja postavlja svoje cuveno pitanje koje predstavlja najbolju kritiku Onjeginovog lika: zašto je sada progoni kad mu se nije dopadala pre, van taštine i dvorske svite. Tatjana Larina je jedan od najlepših ženskih likova u istoriji svetske književnosti. Ona jedina u Puškinovom romanu prihvata svoju, ne baš srecnu sudbinu, ne gubeci ni ravnotežu ni dostojanstvo. Posle Tanjinih reci Onjegin shvata svoje licemerje kao i ulogu svoje klase u društvenom životu Rusije: takvi nemaju nikakvu buducnost. On je tip tzv. ’’suvišnog coveka’’, koji ce se kasnije javljati i u delima drugih ruskih pisaca npr. Ljermontova, Turgenjeva itd. ’’Suvišan covek’’ je neprilagodljivi individualista koji nije u stanju da realizuje svoje relativno velike potencijale u svetu na koji gleda sa dozom kriticizma. Onjeginova nesreca leži, dakle, u raskoraku izmecu želja i mogucnosti. Antipod njegovom liku je Lenski, koji je takoce tragicni junak. Za razliku od Onjegina on je veoma obrazovan. Obožavalac je Kanta i Getea, ali na žalost ne poznaje pravi život. Uzrok njegove nesrece leži u idealizovanju stvarnsti.

Tako ga prvi životni problem sa kojim se suocava vodi u smrt.

 

 

[JESSY]

...браво Срки за тему.....право освежење.....

 

Ljubavna priča

LOVE STORY

Oliver Barett (R. O'Neal) student je prava na Harvardu, mladi bogataš iz ugledne obitelji koja drži do svog imena i tradicije. Kad se Oliver zaljubi u djevojku iz srednje klase - zanimljivu i inteligentnu Jenny (A. MacGraw), njegov konzervativni otac (R. Milland) tome se snažno protivi. Ali Oliver će, bez obzira na sve, ostati uz svoju ljubav, te će sve za mladi, netom vjenčani par biti idilično, sve dok ne saznaju strašnu istinu - Jenny boluje od smrtonosne bolesti i ostalo joj je još jako malo vremena ....

 Dirljiva, možda najpoznatija filmska ljubavna priča ikad snimljena i veliki hit svoga vremena, koji je svoje junake, Ali MacGraw i Ryana O'Neala, preko noći učinio zvijezdama. Nominiran za Oscara u čak sedam kategorija (uključujući onaj za najbolji film, glumca, glumicu i redatelja), osvojio je samo jedan - za najbolju glazbu Francisa Laija.

[drvce]

Robokap i Predator.

[Grizzly Adams]

[Juan Valdez]

http://www.youtube.com/watch?v=ApsR4pDI5tk

[Драшко]

[Juan Valdez]

http://www.youtube.com/watch?v=BjTtQ_p9qNs

[Srdjan Kotur]

Frenki i Džoni.

[Драшко]

[Anette]

[drvce]

[Лидија Миленковић]

http://www.youtube.com/watch?v=FC3nBtJYl60

 

http://mojtv.hr/film/5630/zena-sokol.aspx

[виноградар]

[Снежана]

The snows of Kilimanjaro