ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ

[Kaludjerovic Sreten]

Nafora je osvecen hleb i kad se jede nafora zar se covjek ne osvecuje ? zar covjek u dodiru sa

[Trifke]

Nafora je osvecen hleb i kad se jede nafora zar se covjek ne osvecuje ? zar covjek u dodiru sa

Isto tako je osvecen i hleb koji jedes svaki dan u kuci. To ti govori i apostol Pavle.

Odoh sada. Laku noc i srecan praznik!

[Kaludjerovic Sreten]

svetim stvarima isto ne osvecuje? zar nije blagodat svuda po Crkvi ?

[Kaludjerovic Sreten]

ok brate Laku Noc srecan praznik.

[Ламех]

Нафора је у ствари хлеб који се даје као утеха онима који нису могли да се причесте. Кад кажем нису могли, то је некад подразумевало да имају епитимију. И било је прилично "непријатно" по хришћанина. Мада је то корак пред потпуни улазак у заједницу-причешће. Данас, на жалост, међу многим верницима је побожнији онај који узима нафору и одбија причешће а не онај који се причешћује. Уз напомену, да се и то донекле променило у задњих деценију најмање.

 

...

[Kaludjerovic Sreten]

zar onaj covjek koji se ne pricescuje a dodje u Crkvi i pomoli se, zapali svecu za sebe i svoje bliznje ne radi dobro delo? onda moze posle Liturgije kad izadju iz Crkve da upoznaju dosta dobrih ljudi i razgovara sa njima,postanu prijatelji,mozda kasnije supruznici,itd ...

[Баба]

Пробаћу ја да кажем проблем и суштину:

Дакле треба постати свестан истинске природе литургије, а она поред овог практичног дела око кога се без разложно сви глођу,искључује и сваки индивидуални приступ евхаристији.

Литургија је заједничко дело свих верних и морамо се одрећи сваке индивидуализације црквеног живота,литургије и самог причешћа.

Нема сад тога ја ћу овако-онако,нема ту посматрача већ сви треба да буду удеоници без разлике. Чак и поједини који се редовно причешћују,а опет по индивидуалној жељи, неће много помоћи,уколико се не поврати основна свест о евхаристији као "Трпези Господњој" на којој се сви заједно причешћују ,сваки пут када се она врши...

 

П.С. Користио сам се Афанасјевим цитатима о литургији...

 

 

Sve je to tako, ali opet ako појединци не крену нешто да мењају дакле индивидуе, неће се ништа променити.

И ово говорим већ милионити пут на овом форуму, а говорим из искуства. Мог личног искуства и искуства мојих пријатеља са две парохије.

Док смо ми стајали по страни попови просто нису причешћивали. Кад нам је дојадило да гледамо такве попове ми смо сами кренули, прво они јачи( карактером) па онда и сви остали, потом се сав народ прикључио и сад је већ немогуће замислити ситуацију да поп одбије да причешћује.

[Баба]

To moze i da ne bude na liturgiji a nafora nema nikakvu vrednost.

 

Није баш тако.

 

Између две крајности да ништа нема силу ни благодат сем причешћа и да је у цркви свукуд благодат па чак и црквеним мишевима треба бити разборит.

 

Нафора јесте антидор, уместо дара( причешћа ) тако рећи "утешна награда", али није баш да не значи ништа. Никакав дар, па ни онај који се зове утешна награда није без вредности.

Друго увек треба имати у виду да евхаристија служи да нас сједини са Христом, јер без тог сједињавања( сталног сједињавања док нам то коначно не постане део природе) и вежбања у сједињавању нема спасења, јер нема заједнице са Богом и светима, дакле нема раја. Онда нам је узалуд вера наша ако ћемо само палити свеће а у рај нећемо крочити.

 

Калуђеровићу можеш ти своју глад и жеђ заваравати и лишћем са гране и травом и снегом, али то не може дуго потрајати и једаред ћеш умрети од глади.

Да не би умро потребно је јести конкретну храну.

[Trifke]

Није баш тако.

 

Између две крајности да ништа нема силу ни благодат сем причешћа и да је у цркви свукуд благодат па чак и црквеним мишевима треба бити разборит.

 

Нафора јесте антидор, уместо дара( причешћа ) тако рећи "утешна награда", али није баш да не значи ништа. Никакав дар, па ни онај који се зове утешна награда није без вредности.

Друго увек треба имати у виду да евхаристија служи да нас сједини са Христом, јер без тог сједињавања( сталног сједињавања док нам то коначно не постане део природе) и вежбања у сједињавању нема спасења, јер нема заједнице са Богом и светима, дакле нема раја. Онда нам је узалуд вера наша ако ћемо само палити свеће а у рај нећемо крочити.

 

Калуђеровићу можеш ти своју глад и жеђ заваравати и лишћем са гране и травом и снегом, али то не може дуго потрајати и једаред ћеш умрети од глади.

Да не би умро потребно је јести конкретну храну.

Jeste bas tako. Boraviti na liturgiji a ne pricestiti se je jednako biti na vratima raja i ne uci. Biti na Liturgiji i ne pricestiti se nije cak jednako ni biti na vecernjoj molitvi jer na vecernjoj se molis u skladu sa onim sto se cita. 

Koja je razlika iamedju onog hleba koji se jede u domu posto je on osvecen molitvom i nafore. Nikakkva, Nema stepena u osvecenju.

[Trifke]

zar onaj covjek koji se ne pricescuje a dodje u Crkvi i pomoli se, zapali svecu za sebe i svoje bliznje ne radi dobro delo? onda moze posle Liturgije kad izadju iz Crkve da upoznaju dosta dobrih ljudi i razgovara sa njima,postanu prijatelji,mozda kasnije supruznici,itd ...

To dobro delo moze da uradi kada hoce. Opet cinimi se da neznas sta je liturgija i zasto se pricescujes.

[Justin Waters]

Неко ће наравно рећи – па онда ће сви једноставно хтети да остану у цркви и причешћиваће се без икаквог критеријума. Да ли ће баш бити тако? Да ли је Народ Божији баш толико бесловесан?

 

Da bice tako, narod je beslovesan. 90% njih koji nisu spremni nece izaci, ostace kao da su spremni. Da narod nije beslovesan, ne bi jos u Jevandjelju bilo pomenuto da je skupina onih najvjernih, slovesnih u Hristu upravo malo stado. 

 

Praksa zatvaranja ulaznih dveri i izbacivanja oglasenih je vrlo stara i zadrzala se samo na samom pocetku, onda kada su hriscanske zajednice bile jako male, gdje prakticki svako svakoga znao i kada je vlado fanatizam ponesen iskustvima sa aposolima, jako strogi kriterijumi, preispitivanje u sitna crevca oko toga ko se sme krstiti, pa onda i pricestiti. Inace ova praksa nije prisutna jos od Konstantina, pa jos i jedno 200 godina prije njega, i masovnog hrlenja u Crkvu. 

 

Dakle moramo se odluciti, da li hocemo masovnost u Crkvi, da li hocemo da se dicimo kako je 95% Srba pravoslavno, a za uzvrat dobijamo "los kvalitet" vjerovanja, ili hocemo dobar kvalitet vjerovanja sto ce znaciti minoran procenat prisutnih u Crkvi koji zasita razumiju vjeru, razumiju liturgiju, razumiju sta znaci biti spreman i razumiju sta znaci sjediniti se sa Hristom u pricescu. 

 

Dakle sta je ciniti? Katihumena nema. Imaju jedino oni koji nisu spremni i nece se pricestiti. I sad kakva je situacija. Kad svestenik vozglasi "vi koji se oglaseni izidjite", treba crkveni redari da idu ljudima i govore, ajmo napolje ko nece da se pricesti....i zamislite scenu ljudi koji ce gledati i cuditi se sta je sad s ovima u glavi....A objasnjavati ljudima naknadno, pa znas sta treba da izadjes kad se vozglasi, i onda ce ljudi misliti da su diskriminisani, pa drugi ce se pitati, a nafora, i tako u krug. 

 

Evo Crkva postoji vec 2000 godina, i nikad se nije desilo da vecina razumije vjeru. I postoji jednostavan razlgoa za to. Nece se nista promjenuti ni u buduce, dakle ostaju dve opcije ili uvesti stroge kriterijume kao da je hriscanstvo masonska grupa i sve u sitna crijevca ispitivati, ili pustiti jednostvano da tradicionaizam i narodni obicaji vladaju Crkvom kao sto je vladao u zadjih 1800-1900 godina.

[Лазар Нешић]

Problem je šta ?

 

 

А у чему лежи суштина

 

Проблем, суштина проблема је (према мом неком искуству) хришћански атеизам (веровати у Бога, али живети као да Бог не постоји). То потреса савремено православље и православце, па и српско православље. Наравно, то је сад речено овако можда превише лаконски и тражи много веће објашњење (на некој другој теми).

 

Треба од тога поћи, па ће онда и богослужење бити смисленије и боље и квалитетније практиковано. Не обрнуто.

Мислим да сам добро разумео ђакона Н. Илића и овај текст (који наравно није погрешан), али то је већ испричана прича. Време за то је давно прошло.

Литургијским смицалицама, егзотикама и акробацијама се ништа не постиже (знам, јер сам их лично пробавао 10 година), штука и даље остаје штука, не постаје пастрмка.

[Justin Waters]

Проблем, суштина проблема је (према мом неком искуству) хришћански атеизам (веровати у Бога, али живети као да Бог не постоји). То потреса савремено православље и православце, па и српско православље. Наравно, то је сад речено овако можда превише лаконски и тражи много веће објашњење (на некој другој теми).

 

U proslosti vecina naroda je bila hriscanski sujeverna, vjerovalo se zato sto to tako valja. Covjek od vajkada pokusva da razumije prirodu oko sebe. S obzirom da u proslosti dosta toga nije bilo poznato, odredjene pojave pokusavane su biti objasnjenje uvodeci bogove, vile, nepozante sile itd...pojava hriscanstva nista tu nije puno promjenila osim nekolicine pojedinaca, dok je narod bogove, vile, duhove, i utvare i nepoznate sile zamjenuo sa Gospodom, demonima te Svetim Duhom. Ali je sustina percepcije vjere ostala ista sujeverna, valja se vjerovati, jer tako i vecina okolo vjeruje pa zasto ne i mi. U sujevernom okruzenju najlakse se ukotvi tradicija, koja predstavlja skupa pravila koje treba redovno obavljati kako bi vise sile, u ovom slucaju Gospod bio zadovoljen. Ovo je jedini nacin kako veliku masu mozes pribliziti vjeri tako da lici da vecina razumje i ispunjava je, a zapravo ih pokrenes samo zato jer joj naturis odredjenje forme ponasanja, koje se valja raditi. U danasnjm modernom dobu, sujeverje sve vise gubi znacaja jer moderna dostignuca sve vise objasnjavaju pojave oko nas, tako da umejsto sujeverja ljudi svakodnenve pojave oko nas dozivljavaju kroz racionalno vidjenje. Ostao je samo taj rudiment tradicije, bez sujeverja. Dok je dozivljavanje vjere sustinski isto i onda i sad. 

 

Mislim da se tu ne moze nista vise uciniti. Koliko god neko sad pokusao to da promjeni, proimjenuce u vrlo malo procentu, ali nista znacajno. Takva je ljudska priroda, to moramo prihvatiti.  

[Србадија]

Ja vidim problem u ovome o odlasku sa liturgije ako se ne pricescujes da se za tako nesto koristi sluzbenik i kanone i ono sto je napisano,a posle ti isti recimo se smeju i blate nekog tamo oca Joila sto isto kaze da u kanonima ako npr svestenik dva puta izvrsi rukoblud rascinjava se ili sta slicno ili se citiraju sveti oci koji govore o ovoj stvari,a sa druge strane kad sveti oci pricaju o npr pusenju kao velikom grehu onda ljudi to kazu ma daj. Znaci postoji vise arsina,pa za ove stvari vazi to i to,a za one ne.

 

Ako nista na liturgiji treba prisustvovati ko sto sveti Ava Justin rece jer je tad crkva prepuna andjela,pa makar i na taj nacin mozemo osetiti nesto vise iako se ne pricescujemo.

[Фидер]

Проблем је што око централне ствари наше вере, око оног што нас идентификује као Православне, постоји гомила различитих мишљења, како, када, шта треба... Шта тек онда очекивати од, условно речено, мање битних ствари?! И како онда да не буде слуђен обичан верник, када за нешто овакво наиђе на 2 мишљења која једно друго искључују?!