Насиље над женама

[DankaM]

Pitanje psihickog nasilja je bas slozeno. I mogucnosti zloupotrebe su ogromne. A tek procena sto je komplikovana, to da ne pricam. Uopste ne znam kako ce se to pravno moci procesuirati. Drugo je da ti sam ocenis da te neko zlostavlja, pa odlucis da napustis taj odnos, jer vidis da to nije u redu. Ali kako to sudija da proceni i kazni? Moze samo da se osloni na procenu strucnjaka, a to je opet subjektivna kategorija. Time se bavi sluzba socijalne zastite, gde sam ja videla neke divne strucne ljude, ali i neke potpuno nestrucne i nezainteresovane osobe, koje bi trebalo da obavljaju vrlo odgovoran posao.    

 

Nego, ovako, laicki, ono sto sam videla kod osoba koje trpe bilo koji oblik nasilja jeste da su "ubijeni u pojam", i da cesto  normalizuju i opravdavaju nasilje koje trpe. Mada za ovo drugo nisam sigurna da li zaista tako misle, ili je to neko opravdanje pred drugima To bi mozda bio kriterijum da ocenimo da li neko trpi psihicko nasilje. Ali to je i znak da je stvar duboko "zabrazdila". Bilo bi dobro da ipak svako od nas ima neki svoj "kompas" kada treba da reaguje i da razmislja o tome, koliko kod bilo neprijatno razmatrati takve dogadjaje i medjuljudske odnose.  

 

Ozbiljno, vrlo mucna i slozena tema. Ko se usudi da se bavi time, svu srecu mu zelim... 

[Paradoksologija]

Čini mi se, lično i laički, da bi za definiciju nasilja na koje pravni sistem treba da reaguje trebalo da postoji element realno zasnovanog straha i ugroženosti.

 

Može to biti i verbalno nasilje žene nad muškarcem ako ona ima realnu moć nad njim i koristi je u svrhu realno ostvarivog zastrašivanja.

[Јелена011]

Tema nasilja nije za institucije, nego je mnogo siri problem.

Prvo nam fali edukacije sta je uopste nasilje, drugo nam fali da to povezemo sa nama licno tj da vidimo koji je domet odgovornosti nas samih, trece da izgradimo sistem koji ce koliko toliko efikasno raditi...

Ovako moze da ispadne onaj princip drzava duradi nesto, cist komunizam.

Svako moze njegovo "malo" da uradi i da na gomili to bude znacajna promena, od spolja se tu nista nece promeniti.

 

Prvo, ne pazimo cesto na jezik, umemo svasta da pricamo i da ne razmisljamo o tome kako ce nase reci delovati na druge. Fali nama puno emocionalne pismenosti i asertivnosti.

Drugo ne vaspitavamo decu bas uvek, o tome, puno nasilja ima generalno, agresije koja nije prepoznata, kanalisana i verbalizovana. 

Sve vise je pasivne agresije, to je ovih dana i na samom forumu prisutno.

Trece, moramo naci neko resenje da demistifikujemo sve, da prestane da bude tabu pricati uopste o tome.

Cetvrto kad smo kod tabua, na zene i muskarce koji trpe nasilje cesto reagujemo iz pozicije spasioca a to njima nece pomoci, i onda smo mi zrtve jelte koji eto jadnima pokusavaju pomoci a oni ne traze pomoc. Treba puno pricati konkretno o dramskom trouglu i o tome sta zasto kome i kako pomoci i na koji nacin.

Treba edukovati ljude da pocnu da veruju u to da su sami odgovorni za sopstveni zivot i da su sposobni da donose odluke koje se istog ticu. Kod nasilja je to izrazeno jer zrtva veruje da je ugrozena, a da li je objektivno ugrozena to cesto ljudima sa strane ne izgleda tako. Radi se o pogresnom uverenju i percepciji nemoci. Osnazivanje treba da se vrsi i ono sto pravoslavlje uci a to je preuzimanje odgovornosti.

Treba uciti decu od malih nogu razlici izmedju krivice i pokajanja, nase drustvo generalno forsira krivicu, pogotovo u malim sredinama i mi medjugeneracijski se igramo dobacivanjem osecaja krivice. Tu onda nema odgovornosti.

Ko radi sa zrtvama nasilja mora imati u vidu sekundarnu viktimizaciju i kako se uopste prilazi takvoj osobi. Sto bi jedna psiholoskinja rekla koja se time bavi, zena u proseku ostavlja zlostavljaca tek iz 17tog puta, dakle sesnaest puta pokusava, e sad okolini cesto dopizdi posle drugog treceg i uopste iz neznanja nema razumevanja za ceo taj proces. Vrlo obazriv treba biti pri savetovanju da zena napusti takvo okruzenje jer je stepen nasilja tada mnogo veci i cesto sa smrtnim ishodom.

Mnogo problema ima u vezi sa nasiljem koji poticu iz nedovoljno dobre i jasne komunikacije, emotivne nepismenosti, neempatije i nerazumevanja kako covek funkcionise.

Da ne pricam o samom pravosudju, tome da zena recimo koja prijavi nasilje mora da prodje kroz torturu prilikom prijave, svedocenja na sudu, i svega drugog. Potpuno nepotrebno, i jezivo sekundarno ubijanje zrtve.

Da ne pricamo o neobucenosti kadra, nepostojanju psihoterapije u drzavnim ustanovama i svodjenje svega na nvo sektor.

Recimo koliko god se divim svim onim nvo organizacijama koje pomazu zenama, ima tu jedna i doza mizoginije, cuh za nekoliko slucajeva u kojima su forsirale zrtve na nesto na sta one nisu htele, jer eto muskarci su krivi za sve po difoltu.

Moramo voditi racuna i o sprezi nasilja i bolesti zavisnosti, na selu recimo specificnosti seoskog alkoholizma kao prihvacenog ali opet neprepoznatih promena u strukturi licnosti. Mislim, ajde i ako prihvatimo taj alkoholizam za datost, nekako ne vodimo racuna da je to promena i ponasanja i licnosti doslo usled potpuno poremecenih drustvenih odnosa.

 

Ona prica ako te neko zlostavlja okreni se i bezi ne pije vodu. To je nerelano ocekivanje koje bas uradi vise stete nego koristi.

Onda zrtva nemajuci snage da ode, pocinje da krivi sebe i nastavi da zivi u paklu jer ne ispunjava ocekivanja drugih.

Mnogo takta i znanja treba imati u razgovoru sa zrtvama, a pre svega im treba omoguciti da budu to sto jesu, da iskazu sva svoja osecanja. Pogotovo sto se osecaju cesto ludim, i treba im suportivna terapija koja opet van privatne prakse retko postoji.

Puno edukacije o tome sta zapravo jeste nasilje, o tome kako ljudi funkcionisu, to je prevencija.

Nije nasilnik apsolutno zao, a zrtva apsolutno dobra, to je suludo razmisljanje. Zato imamo na sudu recimo silovanja vestacenje o karakteru, to je tek nonsens...gde zrtva mora da dokaze maltene da je svetica jer onda puj pike ne vazi.

Ima zrtva itekako svoju "patologiju", svoja ocekivanja, pogresna uverenja i slicno.

Ali sve je ovo utopija jer prvo i osnovno mi nemamo kulturu dijaloga, kulturu komunikacije, i jednu sirinu kao drustvo nego trpamo stvari u crno bele fioke i onda cim nesto nije skroz belo mora da je crno i mora da tu neceg ima...

[Зосима]

Мене нешто буни ,што се ове тематике тиче,а мислим на насиље у браку.

 

Да ли се у брак улази добровољно и да ли је избора партнера заснован на слободној вољи и жељи ?!

 

Капирам да у 99% случајева ,јесте тако, е сад да ли је могуће да муж по правилу одлепи у браку и почне да злоставља жену ,што физички .што психички, а да то она раније није могла да наслути?

Ајд да кажем да има и таквих случајева, али да су баш сви били супер ликови пре брака,чисто сумњам,или су жене толико наивне да не кажем нешто грубље, па просто нису хтеле да виде ,праву природу свог човека,али су  из само њима знаних разлога улазиле у брак?!

[Рапсоди]

Patrik Hamliton /Plinska svetlost/ 

[Јелена011]

Мене нешто буни ,што се ове тематике тиче,а мислим на насиље у браку.

 

Да ли се у брак улази добровољно и да ли је избора партнера заснован на слободној вољи и жељи ?!

 

Капирам да у 99% случајева ,јесте тако, е сад да ли је могуће да муж по правилу одлепи у браку и почне да злоставља жену ,што физички .што психички, а да то она раније није могла да наслути?

Ајд да кажем да има и таквих случајева, али да су баш сви били супер ликови пре брака,чисто сумњам,или су жене толико наивне да не кажем нешто грубље, па просто нису хтеле да виде ,праву природу свог човека,али су  из само њима знаних разлога улазиле у брак?!

 

Tvoje prvo pitanje govori o tvom stavu, doduse ja ga znam i pre toga, ali si u njemu pomesao babe i zabe.

 

Ti dok se zabavljas sa nekim vidis deo coveka, nekad je taj deo reprezentativni uzorak, a nekad nije. Zamisli desava se i da nije.

Gresis u pretpostavkama.

- ljudi nisu apsolutno dobri il apsolutno losi. Nasilje nad zenama ne cine zli ljudi kojima to pise na celu, vrlo cesto su cenjeni clanovi drustva, fine komsije, fini radnici, vrlo radi da pomognu drugome u nevolji ili slicno.

- dok se zabavljas sa covekom vidis deo, da li je taj deo reprezentativan il ne ne mora da znaci.

- Imas gomilu ljudi koji se sa brakom opuste, u stilu "e sad sam se ozenio vise nije bitno...", pa pocnu da podrazumevaju i zenu i odnos sa ljudskim bicem, i tako svasta moze da ispliva na povrsinu sto po prirodi odnosa nije moglo u vezi

- dok ne zivis i ne zavisis od drugog bica, drugacije se i ponasas. U vezi si tu na par sati ili par dana, a kad nemas kud i bukvalno i preneseno stvari drugacije izgledaju.

- sa brakom dolaze nove obaveze, neke ljude i muskarce i zene to frustrira pa popizde

- neko podigne kredit, neko je neispavan od sitne dece, neko je razocaran jer u braku nikada ne cvetaju ruze uvek i nije sve kao u zamisljenoj bajci. nije dovoljno "voleti se", treba i raditi na sebi a to u braku znaci i raditi na onim delovima sebe na kojima mozda ne bi odma poceo da radis da nisi u braku, a to frustrira.

E sad neko na frustraciju reaguje burno neko ne. Neko je u svojoj porodici naucen da je takvo ponasanje ok, da nije strasno svadjama i vristanjem resavati stvari, pa to progredira do neceg drugog il ne. Neko ostane bez posla ili para pa onda pukne i poludi neko...

Mnogo je tu sada konkretnih primera, nema opsteg pravila.

Reci nekom - sama si birala birao ko ti kriv je nerazumevanje ljudske prirode i odnosa izmedju dvoje ljudi.

Mnogi ljudi ulaze u brak jer su usamljeni, jer misle da im prolazi voz, jer imaju stravican pritisak okoline, ne reagujemo svi isto.

Posmatrati ljude crno belo kao automate koji tako izvrsavaju svoju il Boziju volju je jednostrano.

Covek nije samo ono sto zna, malo je komplikovaniji od toga i odnosi znaju biti komplikovani.

Ima neceg i u porodici, jer se ne zenis ti recimo samo osobom, nego u paketu dolaze mnogi drugi odnosi i drugi ljudi koji sa svoje strane itekako mogu uticati na kvalitet braka.

[Јелена011]

Patrik Hamliton /Plinska svetlost/ 

 

I ovo je u psihologiji jako poznato ali se slabo prica o tome. Koliko smo mi medjuzavisni kao ljudi i koliko smo svi mi ogledala i u dobrom i u losem, a cesto nismo svesni.

Manipulisanje razumom (Gaslighting): tehnika emocionalnog zlostavljanja kojom se osoba namerno dovodi u stanje kada više nije sigurna u svoju percepciju.

[DankaM]

Капирам да у 99% случајева ,јесте тако, е сад да ли је могуће да муж по правилу одлепи у браку и почне да злоставља жену ,што физички .што психички, а да то она раније није могла да наслути?

 

Nazalost, retko se to desi odjednom... Ima suptilnih znakova, ali kad si zaljubljen i ne vidis dalje od svog nosa, vrlo rado ces ih zanemariti.  I ne mora nasilje odjednom da eskalira, tj. da muz "odvali" zenu (izvinjavam se zbog polnih stereotipa, ali najcesce je tako, zbog odnosa fizicke snage), vec moze da ide lagano, pa da s epojacava intenzitet, itd.  

[Dijasporka]

E ovako, posto cesto cujem da se ljudi zale na stanje na Balkanu, da vam napisem kroz sta upravo prolazi jedna moja prijateljica ovde u Svajcarskoj. Trudicu se da pisem smisleno, ali ako nesto bude i zbrda-zdola, ne zamerite mi, jer sam potpuno sokirana i zatecena ovakvim ponasanjem svajcarskih institucija.

Ta moja prijateljica je devojka od 22 godine koja vec vise od 3 godine zivi u "divljem braku" sa covekom koji iza sebe ima vec jedan brak i jedno dete, koje zivi s njima, a takodje imaju i jedno zajednicko dete. On je i prvu zenu tukao uvek, cak i dok je bila trudna, a isto radi sad i sa ovom. Ja sam za to saznala u decembru, iako se poznajemo vec 2 godine-dotad je uspevala da sakrije znakove zlostavljanja. U decembru mi je dosla na vrata potpuno natecena u licu i rekla da ju je onaj prebio bejzbol palicom. Nije htela u bolnicu i sakrivala se da je moji ukucani ne vide. Ipak sam je nekako nagovorila da odemo do urgentnog, pod izgovorom da ja necu biti mirna dok se ne uverim da joj nije pukla lobanja ili da nema unutrasnje krvarenje i slicne posledice. U bolnici nije htela da prizna sta joj se desilo vec je smisljala izgovore, i cak je mislila i da pobegne iz bolnice dok je niko ne gleda. I tu sam nekako uspela da je nagovorim da ipak kaze, i tad su je odmah slikali i poslali policiji prijavu. To je prva prijava koju su poslali iz bolnice, iako mi je ona sama posle ispricala da je vec vise puta bila u kriticnom stanju, ali da nikad u bolnici nije priznala sta joj se desilo i uvek je bezala pre nego sto joj daju otpusnu listu. Cim su je pregledali i ustanovili da je sve ok, hteli su da je otpuste...cek malo, prebijenu zenu tek tako pustas kuci da se vrati monstrumu? Kad sam ih pitala da li moze da dobije psiholosku pomoc, tek onda su se setili da pozovu dezurnog psihologa...pazi, molim te... Ne znam koliko joj je taj razgovor pomogao, ali verujem da donekle ipak jeste, a pomogao je i meni da shvatim sta treba da radim, odnosno da ne mogu nista da uradim osim da budem uz nju i da joj stalno ponavljam da nece ostati sama kad ostavi onog i da cu joj pomoci u svemu.... I pomogao mi je da prihvatim mogucnost da ce mu se ona opet vratiti i posle svega...sto se i desilo...

Prosle nedelje ju je zamalo ubio. Bili su u izlasku, on se napio, ona se vratila kuci, namestila mu kauc, otisla u spavacu sobu i zakljucala se. On se vratio, razvalio vrata, uhvatio je za vrat, davio, lupao joj glavu o pod i udarao pesnicama. Ona se prvi put odvazila da pozove policiju. Policija je dosla, odvela ih u stanicu, ona je popunila prijavu protiv njega, i njemu su zabranili da se narednih 10 dana vraca kuci. Medjutim kod kuce su ostale njegova cerka i njegova majka. I tako, cim se ona vratila kuci, vratio se i on i njegova majka mu je otvorila vrata (a po zakonu nije smeo da se vrati cak ni da ga je zrtva sama pustila!), pa je poceo opet da je tuce. Ona je opet zvala policiju, policija je opet dosla, cula ga kako joj preti da ce je rasporiti kao svinju, malo se izdrala na njega i pripretila mu, i NISTA VISE! Dakle on je prekrsio zabranu ulaska u kucu, opet je tukao, i apsolutno nikakve posledice nema!!

Nakon toga je ipak otisao kod svoje sestre (a dok su izlazili, staramajka mu je govorila: izdrzi, sine, prosli smo i gore, preguracemo i ovo! Ludilo uma!), a moja drugarica je ostala sa svojom cerkom i odmah pocela da razmislja o 1000 problema koji je cekaju...mi drugarice koje smo bile kod nje smo joj govorile da sad treba samo da zahvaljuje Bogu sto je jos uvek ziva a da cemo sve probleme postepeno zajedno resavati, samo je bitno da ga vise ne pusti u kucu jer lako moze da se desi da ziva ne doceka novi dan. Nesto kontam da bi svako normalan isto rekao zeni u toj situaciji...svako normalan osim svajcarskih institucija, izgleda.

Par dana nakon svega toga (a kad se vec dalo primetiti da ona popusta i da vec nije tako sigurna da ga nece pustiti da se vrati, sto se kao po pravilu desava svim zlostavljanim zenama), imala je sastanak sa socijalnim radnicima, u Regionalnoj kancelariji za zastitu stanovnistva (slobodni prevod nadlezne institucije), i telefonski razgovor sa radnicom zaduzenom za decu. Rezime tih razgovora je sledeci:

1. buduci da nisu vencani, ona njega ne moze da izbaci iz stana, te stoga mora da mu dopusti da se vrati nakon 10 dana (da su vencani, mogla bi da ga izbaci bez problema);

2. ako ona hoce da izadje iz stana i da ode u sigurnu kucu, automatski gubi boravisnu dozvolu i deportuju je u njenu zemlju (da napomenem da ovde postoje 2 vrste boravisnih dozvola: B (privremena) i C (trajna), sa C dozvolom imas skoro ista prava kao i CH drzavljani, samo ne mozes da glasas, a sa B dozvolom opet zavisi koliko si dugo u CH, ako si duze od 8 godina imas veca prava od onih koji su ovde krace-e pa oni oboje imaju B dozvolu, samo je on ovde duze od 8 godina a ona krace);

3. s ozbirom na to da ona ne radi (a ne radi zato sto joj on brani da radi, mada doduse ne radi ni on, ali to zato sto je lencuga koja parazitira na racun drzave), i da nema prava na decji dodatak (oni zapravo zive od decjeg dodatka, ali ga prima on, i samo on ima prava na njega, cak i ako ne zivi zajedno sa detetom!), u slucaju da zeli da se odseli i da ne zivi vise s njim, morala bi da trazi socijalnu pomoc; ako zatrazi socijalnu pomoc, automatski gubi boravisnu dozvolu i deportuju je u njenu zemlju;

4. buduci da vec 3 godine zivi sa njegovom cerkom iz prvog braka, predstavlja majcinsku figuru tom detetu i mora da nastavi s njom da zivi, i da trpi njenog oca i u dobru i u zlu;

5. moraju da idu na bracno savetovanje;

6. u slucaju da se medju njima nastavi "sav taj cirkus" (tj. da on nastavi da je tuce), njoj ce oduzeti dete!;

7. ako ona povuce prijavu protiv njega (a na to ima pravo 6 meseci), i posle toga opet pozove policiju da prijavi nasilje, policija nece smeti vise da dodje kod nje kuci;

8. u slucaju da nadje posao (u sta socijalni radnici sumnjaju, s obzirom na to da ima dete od godinu dana), opet rizikuje da joj dete oduzmu zato sto ce provoditi premalo vremena s njim! Kulmincija apsurda!!

 

Sad, ja sam je pitala sto se ne bi vratila u svoju zemlju, znam da joj tamo zivi tata, koji je dosta imucan covek, i znam da mi je uvek pricala kako je vezana za njega posto je odrasla samo s njim... A ona mi rece da ga je i sama pitala, a on joj je odgovorio da se snalazi sama i da resava te svoje probleme, da ne ostavlja svoju porodicu kao sto je njena majka uradila.

Ja sam toliko besna, toliko sam u neverici da mi suze idu na oci. Sad u sredu njemu istice zabrana i ona je vec rekla da ce ga pustiti nazad jer je sabijena u cosak. Vec je rekla i da nece da baca pare na bracno savetovanje...a kad sam joj jos u decembru rekla da ide kod psihologa, on ju je odgovorio od toga, govoreci joj da nije luda pa joj psiholog nije potreban... Oni su oboje bolesni, i treba im oboma pomoci, s tim sto ih ne treba pustiti da zive pod istim krovom dok im se pomaze. To je jasno kao dan meni kao laiku, pa kako onda nadlezne institucije ne shvataju? Kako je moguce da zavisi od vrste boravisne dozvole da li ce ti pruziti pomoc ili ce ti pretiti na najgore moguce nacine? Uvek su nas ucili da zrtve treba podrzati u odluci da se ne vracaju nasilniku, a ovde nju institucije guraju nazad ka njemu! Uzas! Strava!

Sve ovo sam napisala i poslala ovdasnjim medijima, ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne moze nista da se ucini povodom ovakve strahote. Znam recimo da u Italiji zena ne moze da povuce prijavu u slucaju da ga je policija uhvatila na delu, a ovde eto moze. I to ne samo da moze, nego ako je povuce, vise nema prava da se zali. Najstrasnije mi je sto su se prema njoj postavili kao da je ona sama kriva za sve to joj se desava, a njemu se nista nije desilo, on ne snosi nikakve posledice! Ne znam sta pametno da kazem. Daj Boze da niko vise ne strada.

[Dijasporka]

On 24/11/2011 at 11:12, Дејан рече

Ima stvar je mentaliteta i utvrđenih razmišljanja i delovanja u jednom društvu...

Gle ovo

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/trudnu-me-ubijao-od-batina-152926.php

Ja nisam verovala da toliko zena trpi nasilje, sve sam nesto mislila da su to izmisljotine... Ali sad vidim da je VECINA zena koje poznajem pretrpelo fizicko nasilje, dakle ne pricam o bilo kojoj vrsti nasilja, vec konkretno o fizickom nasilju. I to su zene razlicitih nacija, sa razlicitih kontinenata, razlicite fizicke konstitucije, i razlicitih zanimanja, bukvalno od cistacice do advokatice. Neke od pocetka veze, a neke nakon 20 godina braka...

[Јелена011]

Tuzna situacija Dijasporko, cuvaj se ti. Mozda sa strane to deluje drugacije nego njoj, i ma kako samoj sebi delovala nemocno, nisi. Budi uz nju i pokusajte ako vas ima vise da jednostavno budete tu, da je ne osudjujete ako ostane s njim i slicno.

Da ste u Srbiji mozda i bi bilo,drugacije, a mozda i ne bi, ko to zna. Odgovor njenog oca sve govori, tome se zene, devojke uce od malih nogu, barem je tako ucena generacija nasih roditelja. Tad je bilo sramota bilo sta reci, kamoli razvesti se. Imas i sad recimo policajac dođe po pozivu i jos uci zenu da se smiri i da ako treba ode u sobu, povuce se kad vidi nervoznog muza da ga jelte ne sekira...

Nego, prosek kaze da zena tek sedamnaedti put ode od nasilnika, a i da je tad najveca verovatnoca da ce je ubiti posto je jelte gubi.

Nego, jel sme ona da ode od njega a da ne bude deportovana? Tipa da se snađe po prijateljima mesec dva pet dok ne nađe bilo kakav posao?Jrl ima neku skolu, zanat i da se vrati u Bosnu ali ne svom ocu tj da bude ikako nezavisna?Jel postoji mogucnost da ona sama dobije psiholosku pomoc nevezano od njega, da ona psihicki ojaca i drugacije posmatra svoju situaciju i svoje opcije?

[Dijasporka]

15 minutes ago, Јелена011 рече

Tuzna situacija Dijasporko, cuvaj se ti. Mozda sa strane to deluje drugacije nego njoj, i ma kako samoj sebi delovala nemocno, nisi. Budi uz nju i pokusajte ako vas ima vise da jednostavno budete tu, da je ne osudjujete ako ostane s njim i slicno.

Da ste u Srbiji mozda i bi bilo,drugacije, a mozda i ne bi, ko to zna. Odgovor njenog oca sve govori, tome se zene, devojke uce od malih nogu, barem je tako ucena generacija nasih roditelja. Tad je bilo sramota bilo sta reci, kamoli razvesti se. Imas i sad recimo policajac dođe po pozivu i jos uci zenu da se smiri i da ako treba ode u sobu, povuce se kad vidi nervoznog muza da ga jelte ne sekira...

Nego, prosek kaze da zena tek sedamnaedti put ode od nasilnika, a i da je tad najveca verovatnoca da ce je ubiti posto je jelte gubi.

Nego, jel sme ona da ode od njega a da ne bude deportovana? Tipa da se snađe po prijateljima mesec dva pet dok ne nađe bilo kakav posao?Jrl ima neku skolu, zanat i da se vrati u Bosnu ali ne svom ocu tj da bude ikako nezavisna?Jel postoji mogucnost da ona sama dobije psiholosku pomoc nevezano od njega, da ona psihicki ojaca i drugacije posmatra svoju situaciju i svoje opcije?

Ma kakvi da je osudjujemo, ja se samo nadam da sve ovo nece doci do onih za koje znam da su osudjivacki nastrojeni, i od kojih sam vec cula u drugim situacijama onu famoznu "znala je i sama s kim se muva", mada je ovo malo mesto i u sustini svi sve znaju... Rekla sam ja i njoj da sto se mene tice, ona nikad ni za sta nije kriva, i da cu svaki put biti uz nju, a i moj muz joj je to potvrdio. Vidim da se dosta udaljila od nas, ali i to je normalno...mi je valjda podsecamo da nije trebalo da se vrati...a i onaj joj brani da se druzi s nama...uglavnom, tesi me to sto me je ipak pozvala sad u nedelju kad se sve to izdesavalo...znaci da ipak jos uvek ima poverenja...

Mene je strano rastuzio taj njegov odgovor...kako ona samo sa divljenjem prica o ocu...a on ispade maltene uzrok svega ovoga...

Znaci tek smo na pocetku...

Sme ali to je ovde dosta komplikovano...ona mora da prijavi gde stanuje, a onda onaj kod koga stanuje to mora da prijavi gazdi stana, a gazde uglavnom to ne odobravaju... Uglavnom, ona ne bi ni otisla. Ona ima zavrsenu ekonomsku skolu ali nikad nije radila u struci vec je uglavnom konobarisala...ma ja sam sigurna da bi mogla da nadje posao, samo sad kad se on vrati kuci ona opet nece smeti da izlazi uopste. Samo ne znam odakle ti to da je iz Bosne...nije uopste sa Balkana... To vracanje tamo odakle je nije uopste jednostavno ako nema kod koga da ode. Psiholoska pomoc joj je vec ponudjena, onda kad smo bile u bolnici dali su joj adresu centra za psiho-socijalnu pomoc, ali ona nikad nije tamo otisla...slagala me je da jeste...i rekla sam joj da znam da me je slagala, ali i da mi je jasno zasto je to uradila. Ja sam tamo otisla bez nje, opet da se raspitam sta mogu da uradim, i oni su mi isto rekli da ne mogu nista... Ne razumem samo kako tom njegovom starijem detetu niko ne pomaze...to se sve pred njom desava...on je zenu zamalo ubio pred detetom...a ona e dovoljno velika da sve razume...

 

[Јелена011]

Ma ja sam pogresno povezala, odakle ni Bosna ko to zna...

Mnogo ljudi barata s krivicom, ona nije kriva naravno, al i ona nosi deo odgovornosti ma koliko to grozno zvucalo. Odgovornost nije krivica, od krivice se ostaje samo u zacaranom krugu. Sto se tice porodice, to je sve isti kos, i ta nhegova cerka od nje moze da nauci da trpi i cuti, nista vise, za razliku od bioloske majke ova ostaje tu uprkos svemu. Pa njen otac, a i nhegova majka koja bi se njega verovatno odrekla da on i pomisli da se promeni, jer baba je garant trpela dedu i naucila sina da je to sasvim normalno i verovatno joj nije jasno sto snajka dize dramu kad je svima lakse da cuti. Da je taj covek i spreman na predugacak put menjanja obrazaca porodicnih, morao bi da raskrsti s gospoja mamom, a to je njima najtezi momenat.

Ti mozes da se molis i da joj cutis, jer ona mora sama da odluci sta god, ovako ce se povlaciti od tebe jer klasika ona misli da ti mislis da ona misli, tj da ti ocekujes od nje da ona nesto ucini i da je smatras kakvom god sto ona to ne radi, a ona sigurno to nece uspeti dok god makar u njenoj glavi bude tog pritiska ocekivanja. Morace njoj da se skurci i to ne da bi njoj bilo bolje, nego da pokaze svom detetu da je promena moguca, a mozda tek njeno dete ili unuce zavrsi krug i nauci neke druge obrasce osim zrtva-nasilnik.

Tuzno je sto deca pate i ona pati, a vidis i ti da bi i imala opcija samo da se osnazi da ih vidi i poveruje da su moguca. Pa da se nadamo da ce ipak da se odluci da porazgovara s nekim, da prestane da osudjuje sama sebe, da pokusa ne da menja sve, nego sitno, dan po dan, korak po korak. Zastrasujuca misao je da si bespomocan, da nemas kud, kad ostane makar tracak nade da mozes makar nesto da jednog dana se izrodi nesto iz toga lakse je.

[Dijasporka]

Ne znam, mene ipak nekako ohrabruje cinjenica da sve vise ljudi zna sta se desava, tj. da ona sa sve vise ljudi pocinje da prica o tome. Doduse, danas sam saznala i da je sve stiglo i do onih osudjivaca za koje sam se plasila, ali najbitnije je da sad ne budu oni uz nju nego mi koji verujemo da je ona zrtva cak i kad ga pusta da se vrati.

Inace, sinoc se taj njen vratio kuci. Rekla sam i muzu da idem u policiju da prijavim da se vratio, i on se slozio. Ne mogu da sedim skrstenih ruku, mogla bih odmah s mosta da se bacim od grize savesti. Policija mi i nije delovala zainteresovano...kao, izaci ce oni da vide da li je kod kuce...ali sve nekako preko volje... Jos su me odmah pitali da li ga je ona pustila, ja im rekoh da jeste ali da znam da po zakonu ne sme da se vrati cak ni ako ga ona pusti, i onda su malo spustili loptu... Evo nisu jos dosli, a proslo je vise od sat vremena.

[Dijasporka]

Policija nije dosla zato sto su prvo zvali nju da je pitaju da li se on vratio, ona im rekla da nije i oni joj poverovali na rec.