Ко су демони и какав је њихов утицај на људе.

[DYNABLASTER]

A zamisli kad bi ti neko dao neke super naocare,pa da vidis koliko oko sebe imas raznih talasa,radijacije,otrova,cestica,mikroorganizama koji neprestano gmile po tebi i u tebi itd itd itd...To je sve normalno zar ne i zato ti ne razmisljas o tome?!

E pa,isto tako je za pravoslavne normalno da oko nas neprestano obitavaju razne duhovne sile,jednostavno tako je ustrojen univerzum.

Tako da,ti se trudi da zivis onako kako treba i ne opterecuj se sa tim stvarima,jer tu nista ne mozes da promenis.

Oni rade svoj posao,mi radimo svoj.

 

Bravo Deki! :good2:

[Nela555]

Takodje mi je jedan decko,Pravoslavac takodje, koji veruje i citao o tome rekao sledece: Cak i ako imamo strahove,prisilne misli,razne nedoumice to je sve po Bozijem dopustenju,da li zbog grehova ili da nas ojaca. Kao sam djavo i ti zli duhovi ne mogu nista bez Bozijeg dopustenja. 

 

I onda se setim mnogih ateista koji kazu da Bog i djavo "saradjuju" kada vernici kazu to. Kao zasto bi Bog dozvolio demonu da se nasladjuje ljudskim patnjama.Onda on cini uslugu samom djavolu.

To mi je eto malo nejasno, ispada da je onda logicnija u tom smislu  njihova teorija.

[Иван Ивковић]

I onda se setim mnogih ateista koji kazu da Bog i djavo "saradjuju" kada vernici kazu to. Kao zasto bi Bog dozvolio demonu da se nasladjuje ljudskim patnjama.Onda on cini uslugu samom djavolu. To mi je eto malo nejasno, ispada da je onda logicnija u tom smislu njihova teorija.

 

Pretpostavljam da nemaš decu ali pokušaj da se staviš u poziciju nekog ko ih ima. Sigurno bi ih volela i želela im sve najbolje. Ima roditelja koji prezaštićuju svoju decu držeći ih "pod staklenim zvonom" čime ih samo kvare, deca postaju razmažena i svojevoljna a kada treba sama da se suoče sa životnim izazovima to im je onda vrlo teško ili nemoguće. Za razliku od njih deca koja se ponekad povrede, potuku ili budu izgrđena lakše i brže sazrevaju, postaju ljudi, umeju da saosećaju, uvažavaju i vole druge jer umeju da se stave na mesto onog (bližnjeg) koji strada.

Gospod kao naš nebeski Roditelj stoga dopušta na nas iskušenja i stradanja u onoj meri u kojoj to možemo da podnesemo kako bismo postali pravi ljudi - svetitelji. I opet dolazimo do zaključka da je u svemu tome na kraju presudna naša volja - hoćemo li prihvatiti Njegovu ljubav...

 

Što se tiče saradnje ja mislim da je nema, bar ne u onom ljudskom smislu (ugovor i sl.). Demoni su oličenje bezumnih strasti (gordost, lenjost, razvrat, proždrljivost...) iako se ponekad pokazuju kao jako inteligentni. Njihovo delovanje + naš nemar = eto prilike za pad u greh.

[Deja Vu]

Осетим и ја понекад узнемиреност када сам саам и кад ноћу по мраку лутам ходником да бих дошао до купатила да извршим нужду. . Сигурно бих се уплашио кад би ми се појавила нека караконџула ружна, али у суштини немаш чега толико да се плашиш јер те страх само блокира. 

Примећујем да ти се скоро свако питање завршава са ''или је демон ушао у мене''. Када демон баш уђе у тебе, онда је то нешто стварно зезнуто, тако барем кажу, а овако одахни слободно није нико ушао у тебе. Немој такође за све кривити демоне, то је човеково пребацивање одговорност са себе на демоне, судбину, звезде, Бога итд. сви су криви само он није. Схвати своје грешке као нешто нормално, сви смо такви, некад грешимо сами од себе, а некад то забибере демони, ко ће га знати уосталом. 

 

Само опуштено, то ти је мој пријатељски савет не само у вези овога, него иначе у животу. Из искуства ти кажем да кад год сам био смирен и опуштен, успевао сам и добијао оно што нисам могао урадити и добити, а када сам нервозан, уплашен, забринут, само блокирам себе и упропастим. Ако је твој циљ заједница са Богом, као што је циљ сваког хришћанина, онда ти је најбољи и сигурни пут ка томе опуштеност и смиреност. Плашећи се демона само се удаљаваш од Бога, јер мисли скрећеш на њих. 

А чак иако јесу моћнији од људи како се прича, нису моћнији од Бога. 

[Дијана.]

Evidentne su dobre namjere svih nas koji smo odgovarali na temi, i ona moze biti poucna za nekog pocetnika u vjeri. Za nekog ko je stvarno pocetnik, ili stvarno zainteresovan za pravoslavlje!

[Nela555]

Sada sam se setila da sam jos na jednom sajtu o depresiji pricala o svojim prislinim mislima i strahovima,pa mi je jedna zena koja je imala slicne probleme odgovorila na tu temu.Ja sam skroz i zaboravila na te reci, valjda kada me uhvati strah od demona,ili skroz nekih desetih stvari  ,skroz se raspametim i ne mogu da funkcionisem normalno. Ali to treba tretirati samo kao misli  ,i ne pridavati im na znacaju kao sto su mnogi od vas rekli.

Evo kopiram njene reci:

"Meni je jednom jedan sveštenik na temu misli koje mi dolaze i uznemiruju rekao sledeće: "A moja ti, kakve sve meni misli prođu kroz glavu kad bi znala, ali šta ja imam s njima, one su kao oblaci na nebu, pojave se kad dune neki vetar, na tren me natkrile a onda opet dune vetar i one se rasprše...ko zna odakle su došle i kuda idu, to su samo prolaznici kroz naš um, sad ih ima, pa ih nema, ne veži sebe za njih, ako već moraju da prođu tvojim nebom, primeti ih, konstatuj a onda pusti nek idu dalje svojim putem..." 

 

 

[Олимп]

Помаже Бог Нела!

Обзиром да сам и ја неискусан у вери, имао сам сличан проблем у почетку.
Како си и сама рекла: "па нам убацују помисли..." Овде је кључ. Непријатељ рода људскога због зависти, користи разне начине да човека начини немирним. То постиже на разне начине.Страх је један од најбржих начина. А он је и разноврстан. Тако да рецимо ако ти се у уму предвиди нека ружна слика, или помислиш како неко стоји против тебе, није ништа друго до помисао, која је ту од духова таме, да би ти нанела немир. Како је већ горе поменуто, призивај име Христово како би се ослободила овог страха.

Зашто они нападају? Па кад успе да ти нанесе немир, убрзо игубиш смирење, а без смирења нема ни благодати, па осећаш да си даље од Бога, тј. не осећаш топлоту и сигурност. Односно, циљ им је да не верујеш, јер им је лако кад си раслабљена и маловерна, да ти убацују свакакве помисли, тј. теже се избориш.
То што помињеш да је неки демон ушао у тебе.. То се дешава тек онда када својом *слободном вољом* почнеш да чиниш зло, и да се противиш благодати и савести, Богу. Е у зависности чиниш ли добро или зло, анђели или демони су ти ближи. Тако да се требаш само одупирати помислима које изазивају страх и стварају немир. Неко од светих отаца каже: "Ђаво је бесан пас на ланцу, који ти не може ништа, док му не приђеш исувеше близу(својим делима)".

Мени се рецимо сада често дешава да на вечерњој молитви, иако нисам уморан, често дође да из све снаге зевнем, када хоћу усрдније да се помолим.
Раније, како сам стајао пред иконом, у соби коју је само светлост кандила обасјавала, одједном ми се појавила мисао да неко стоји иза мене, а опет када сам се трудио у молитви.

 

Када примете да неко има усрђе и ревност за молитву, демони му (за време молитве) подмећу мисли о било чему, наводно нужном (и одлазе). Нешто касније они га опет подсећају на то, подстичући и ум да се забави тиме (ако се ради о питању – да га разреши, а ако о ствари – да је стекне). И он, не налазећи оно што иште – жали и тужи. И затим, пошто стане на молитву (тај усрдни ревнитељ молитве) они му напомињу о предмету размишљања и искања како би ум, покренувши се опет ка познању (раније нерешеног) молитву учинио бесплодном. Подвизавај се да свој ум за време молитве учиниш глувим и немим. Тада ћеш моћи да се молиш као што треба.

И где, ако наставим да о томе размишљам, потрешћу се, и изгубити смирење, и нећу моћи да се молим, а можда ни да спавам. Тако да само настави, прекрсти се, и ако што је већ раније поменуто,призивај име Господње и "да воскресне Бог.."
Као што и Оби рече:  

 

Ima kad Bog dopusti, a radi nase pouke i vezbe, da nam tako malo nalecu takve misli. Neka te to ne zbunjuje, zauzmi um lepim i cistim mislima, vezbaj se u tome, i uvek imaj postojanu nadu na Boga. U molitvi uvek trazi ono sto ti treba, tj., izmedju ostalog, i ciste i bistre misli. Ta i takva vezba bice ugodna Bogu, i u svoje vreme donece ti odmor i mir uma.

 

Значи неће Господ дозволити ништа преко твојих моћи. Али се мораш бирити, како би показала вољу.
 

Zasto toliko nasih mladih vise vole da meditiraju,idu na jogu,razne neke seminare ko zna kojih ljudi, kada jednostavno mogu ici u crkvu ,da se mole i veruju u dobrog i pravicnog Boga,pricaju sa monasima itd. Na fejsu vidjam takve grupe pozitivne psihologije gde na hiljade i hiljade nasih ljudi to lajkuje. I strah me svega toga.

 

Е то је оно до чега се долази. Човек је данас жедан за духовношћу, жедан Воде Живе(благодати Божије- вере, љубави, снаге, смирења, кротости..), па покушавају на разне начине и свуда да траже ту испуњеност. Али је нигде нема до код Бога. Некад је потребно да окусиш ту горчину света, па онда кад окусиш Бога, знаш и једну и другу страну,па ти је лакше да разумеш Божији промисао о нама.  Но да не дужим без потребе. Извини што оволико развукох, али имах потребу да напишем ово.
Много снаге, добре воље, радости и храбрости од Христа желим.
 

Едит: поруку сам најпре искуцао, а затим сам читао остале постове. Извињавам се ако сам рекао нешто што је већ поменуто. Праштајте.

[Nela555]

 

Зашто они нападају? Па кад успе да ти нанесе немир, убрзо игубиш смирење, а без смирења нема ни благодати, па осећаш да си даље од Бога, тј. не осећаш топлоту и сигурност. Односно, циљ им је да не верујеш, јер им је лако кад си раслабљена и маловерна, да ти убацују свакакве помисли, тј. теже се избориш.

 

 

Hvala Olimpe na odgovoru!

Upravo tako se osecam kada sam uznemirena ili pod strahovima,udaljena od Boga. I desava mi se s'vremena na vreme da pocnem da sumnjam u postojanje Boga kada citam sta ateisti ili neki naucnici kazu,ili kada se dese neke nepravde u zivotu. I onda me uhvati uzasan osecaj krivice sto ne verujem cvrsto. Na primer neko na stranom forumu je otvorio temu "a sta ako je Bog zapravo sam Satana a mi smo samo obmanuti da postoji dobro?" tu kad se nisam slogirala,pomislim u sebi,covece a sta ako je to zaista istina? Eto,koliko je moja vera "jaka" nazalost, kada mi se javljaju te sumnje. A pravog vernika,takve price nece uznemiriti.

 

I jos ovo , sama pomisao da recimo postoje ti duhovi tame,mi izaziva strah, ok,verujem u Boga,zelim iz srca da verujem i ucvrstim tu veru. Ali zaista je uzasno pomisliti da ti duhovi tame zaista postoje,kako ostati normalan sa tim saznanjem? Zar je bas svaka misao ili strah koji nam naidje od zlih duhova? Zbog toga sam moram biti iskrena nekad zelela da batalim veru i citala sam cak ateisticke forume koji tvrde da ne postoji djavo a ni Bog. Cisto da bih se umirila da ne postoji barem djavo i ti demoni,a u srcu sam zelela da verujem da postoji samo Bog,nikakvo nevidljivo zlo ako me razumes 

[Nela555]

Мени се рецимо сада често дешава да на вечерњој молитви, иако нисам уморан, често дође да из све снаге зевнем, када хоћу усрдније да се помолим.

 

Ja sam mislila da se to samo meni desava, znaci skoro svako vece kad krenem da se molim i dok izgovaram reci ja krecem da zevam, i bude mi neprijatno. 

[Олимп]

Богу хвала!
Свима се у некој мери догађа сумња понекад,јер нисмо увек јаки, тако да некад нисмо у стању да све ствари у тренутку сагледамо објективно и поставимо их на своје место. Моја препорука ти је да не читаш атеистичке, јеретичке(секташке) форуме. Ослони се на своје срце, о оно што осећаш и верујеш.

"a sta ako je Bog zapravo sam Satana a mi smo samo obmanuti da postoji dobro?" - овакве и сличне теорије служе ако си слабија само да ти нанесу немир, и сумњу. Никаквих аргумената немају. Зло је одсуство доброг. Ево једне приче која говори о томе:
 

ДА ЛИ ПОСТОЈИ ЗЛО?!

Једног дана професор на факултету је одлучио да са студентима започне расправу.Питао је: “Да ли је Бог створио све што постоји?”
Студенти су у глас рекли да јесте.
“Баш све?”, питао је професор.
“Да, све.”, био је одговор студената.
“У том случају, створио је и зло, зар не?Јер, зло постоји.”, рекао је професор.
Студенти су заћутали, нису имали одговор на то питање.
Професор је био одушевљен јер је показао да је вера само мит.Одједном, један студент је подигао руку и питао:“Могу ли ја нешто Вас да питам, професоре?”
“Наравно”, одговорио је професор.
“Да ли постоји хладноћа?”
“Наравно, колега. Зар никад нисте осетили хладноћу?”
“Заправо, професоре, хладноћа не постоји! Према ономе што смо учили из физике, хладноћа је одсуство топлоте. Може се само посматрати да ли објекат има и да ли предаје енергију и своју топлоту на друге објекте.Без топлоте, предмети су инертни, не реагују. Значи хладноћа не постоји.Ми смо створили термин ХЛАДНО да бисмо објаснили одсуство топлоте.”
“А тама?”, наставио је студент.
“Она исто постоји.”, рекао је професор.
“Опет грешите, господине. Тама је потпуно одсуство светлости.
Можемо проучавати светлост и осветљење, али не и таму. Николсова призма показује мноштво различитих боја на које се светлост разлаже у зависности од таласне дужине.ТАМА је термин који смо ми створили да објаснимо потпуно одсуство светлости.”
И коначно, студент је питао:”А зло, професоре, да ли постоји зло?”
Професор је ћутао.
Студент је наставио:”Бог није створио зло!
Зло је одсуство Бога у човековом срцу,оно је одсуство љубави, човечности и вере.
Љубав и вера су као топлота и светлост. Они постоје.
Њихово одсуство доводи до зла.”
Сада је професор умукнуо.
Студент се звао Алберт Ајнштајн.

 

Бога ћеш упознати само кроз Реч, односно Исуса Христа, читајући Нови завет, који је састављен из јеванђеља, посланица и других књига. Ту ћеш видети закон Христов, и шта нам је чинити. И мноштво ствари које те сада муче. Поистоветићеш се са искуством, и видећеш и осетићеш да је заиста тако.

Што се тиче духова таме, као што и ова прича каже. Постоје, али ако си ти на страни Доброг, они су немоћни, и не могу ти ништа. Осетићеш и сама да нестаје страх.

Каже свети Максим Исповедник:

 

"Говоре да Бог због пет разлога допушта да нас нападају демони. Први је разлог, кажу, да будући нападани и бранећи се, схватимо разлику врлине и зла; други - да бисмо борбом и трудом стекли врлину која ће бити чврста и неизмењива; трећи - да напредујући у врлини не бисмо високо мислили о себи већ се научили смиреноумљу; четврти - да бисмо из искуства упознали зло и омрзли га савршеном мржњом (Псалам 139,22); и пети, поврх свих - да не бисмо, поставши бестрасни, заборавили своје слабости или силу Онога ко нам је помагао."

 

Тако да ми немамо шта да мислимо о ђаволу. Само да се делима не поистовећујемо њему, и не прихватамо зле мисли, које се манифестују немиром.

Мој један предлог је да прочиташ "Вера Светих" од св. владике Николаја Велимировић, који је писао о основама православља, тј. катихизис.
А можда је чак боље да одеш до цркве оближње, или манастира и попричаш са неким, па да ти неко у складу са разговором препоручи неку литературу.

[Nela555]

Olimpe hvala.

To je to,uglavnom ,nemam vise nekih komplikovanijih pitanja sem jos ovoga,posto mi je neko vec napomenuo Isusovu molitvu.

Procitah kako je opasno to za nas obicne,kako to trebaju samo monasi,i to ne svi, da se desava prelest prilikom molitve,iako ni ne znam sta je to prelest.Valjda neka obmana,kakva obmana ako se covek moli sinu Gospodnjem? Mada neki oci kazu da to nije tacno,ali kome verovati?

Sad ispada da je molitva isto kao i meditacija,vodi u gubitak razuma ? Jel to tacno? Sad me strah da se molim. 

 

Jel ok, da ujutru u sebi iscitam "Oce nas", a uvece zahvalim Gospodu na svemu? Meni je tako ok , sta mislis? 

[Иван Ивковић]

sta je to prelest

 

http://ignjatije.wordpress.com/category/o-prelesti/

[Nela555]

Hvala Ivane,procitala sam nesto i deluje jako opasno.Ne bih se ja zezala sa tim. 

Ipak ja bih onda praktikovala samo to jutarnje "oce nas" i uvece ono kao sta rekla,jer to ok po tebi? Moze li konkretan odgovor na bas ovo sto pitam? 

[Nela555]

Uglavnom koliko sam razumela za prelest,moliti se treba skruseno,sa poniznoscu,pokajanjem ne u sebi stvarati slike raja,Bozanstva i zamisljati da ste vec tamo,tako nesto i ocekivati blagodat i ponosom izgovarati molitve kao da zaluzujemo to nesto. 

 

Jel dobro kapiram ovaj put ? 

[Дијана.]

@@Nela555,

Za nekog ko tvrdi da je pravoslavan ili da ga bar zanima pravoslavlje, vec smo vise nego dovoljno rekli. Pokazali smo dobru volju, namjeru, bratsku brigu, bezazlenost bez podozrivosti.

Uzdrzacu se od daljih komentara, da ne bih dospjela do price o biserima... i odredjenim domacim zivotinjama.