Nela555

Inace, i sama se uplasila ako budem vise razmisljala o religiji da me moze takvo nesto snaci. Mada mislim da svako treba uci u sve to po svojim mogucnostima. Ne zaletati se. Secam se na fejsu na jednoj nasoj pravoslavnoj stranici,komentar jedne zene koja je rekla da otkako se krstila i pocela da ide u crkvu i da se redovno moli, zivot joj je postao tezi,nekako je postala uznemirenija ,rekla je kako ni sama nije sigurna da li joj je to uopste i trebalo,i pitala je ljude za misljenje ali joj niko barem tad nije odgovorio.To me je bas bilo zacudilo. Inace sam citala negde,da bilo sta coveka da snadje u zivotu to je po Bozijem dopustenju,pa bile to i psihicke teske bolesti,i da sve to treba prihvatiti sa smirenjem,koliko je moguce. Tipa, ma koliko god da je tesko,treba izdrzati svoj krst. I ako je neko predodredjen da dobije kancer ili sizofreniju ne moze to zaustaviti,to ce se jednostavno desiti i zato ne vredi da se covek zamara sta bi bilo kad bilo. Sta god da se desi,treba reci "Slava Bogu za sve" jer on najbolje zna zasto se sve to desava ,pa makar to bilo i ruzno. Sto naravno ne znaci da se ne treba brinuti o sebi i svom zdravlju. Eto,toliko od mene. Nesto me uhvatilo da 'filozofiram' u ove sate

U pravu si Jelena,pa sami ljudi se cude onima koji se vise posvete religiji,posebno ovde kod nas. Inace u vezi teme,evo bas sam se setila izjava nekih osoba sa sizofrenijom i psihozama,kako im je postalo psihicki bolje (plus lekovi) kada su prestali da misle o religiji,Bogu,demonima,i povukli se iz svega toga. Ali postoji i druga strana price,gde je verovanje u Boga spasilo mnoge od suicida,depresije itd.

Hvala puno svima na odgovorima.Jako dobrih objasnjenja ima,da ne citram sada sve. E,a neko pomenu jurodivost. Nisam ni sama znala sta je to,dok nisam odgledala po meni najbolji film ikada snimljen ,Ruski pravoslavni film "Ostrvo" pa glavni glumac glumi jurodivost,pa sam nesto u vezi toga citala,i kazu ima samo par njih koji su postali sveci u ruskoj pravoslavnoj crkvi, dok u srpskoj nijedan. Uglavnom nebitno,sam film je o sagresenju i pokajanju. A ono sto me jako iznenadilo da je glumac zapravo igrao sam sebe na neki nacin jer je i sam vernik. A u privatnom zivotu je bio rok muzicar ,zatim se krstio u Pravoslavlje i napustio Moskvu i otisao na neko selo.Neverovatna prica.

Ili skraceno receno: Zasto bi Bog dozvolio da neko psihicki oboli verujuci u njega ? jer po tim istrazivanjima vera izaziva psihicke probleme, i zato mi je nejasno,ispada da onda vera nije savrsena ako neko moze od toga da pukne, a sa druge strane nama je receno da je Bogu drago kada se ljudi pokaju i okrenu ka njemu.

Pozdrav ljudi. Duze me nije bilo,imala sam ranije neke nedoumice u vezi religije,tj.nejsnoce kada sam htela da znam sve sad i odmah sto je nemoguce,hvala Bogu to me je nekako proslo. Samo mi je jos ovo ostalo nejsano,i slucajno sam sinoc naetela na neki clanak kako neki psihijatri,filozofi itd povezuju religiju sa psihickim bolestima,posebno sa psihozama i sizofrenijom,i ja budala kucam u google da istrazim jelte,i onda vidim kako oni koji su dobili sizofreniju ili imali psihoticni naopad pricaju kako im je to doslo od preteranim bavljenjem religijom. U smislu da su se previse udubljivali u ljudsko postojanje,pa kako je Bog nastao,pa dobili strahove itd. To mene kopka sada, religija,tj vera u Boga coveku pomaze, ako je vera isparavna stvar i Bog ljubav kako je onda moguce da covek psihicki oboli od toga ako razmislja o tome? Po tome ispada da su onda monasi i ljudi koji se mnogo vise udubljuju u religiju po tim istrazivanjima "psihoticni" ili imaju sansu da obole od istih bolesti,sto mi je neshvatljivo,jer ja sve sto vidim u monasima ,vidim smirenje i ljude koji su psihicki stabilniji od ostalih. Jos jedan sto je oboleo od sizofrenije kaze jednom drugom decku na nekom forumu,da ni slucajno ne govori kada ide kod psihijatra da veruje u Boga ili da razmislja o tome,jer psihijatri su mahom ateisti i smtraju da oni koji imaju psihicki problem a veruju ,da je to simptom oboljenja. Cak sam i na engleskom kuckala 'religion and mental health problems', i izadje na stotine linkova gde razni ljudi i "strucnjaci" govore kako je to povezano,jer imaju taj argument da svi koji su psihicki oboleli su uglavnom verujuci i razgovaraju sa Bogom,vide demone i slicno. Sad me strah da se molim,da razmisljam o Bogu ili da idem u crkvu jer po tim istrazivanjima ja cu onda poludeti.Eto,ako moze neko objasnjene, sta da se radi,nama pocetnicima, svremena na vreme naidju ta kopkanja i sumnje. Sta mislite o svemu tome?

Gle,vec sam pitala svestenika,i dobila konacno odgovore koje sam trazila,a da nisu skretali sa teme. Jedan od admina mi je rekao da mogu da pitam sta god zelim na temi,pa ko zeli odgovorice,kome smeta i ko nema zivaca,ne mora da gleda. Mada nema potrebe vise, jer kao sto kazes bolje je pitati svestenika, ovako svako daje na neki nacin razlicite odgovore. Ja bih se samo zahvalila ovde vecini dobronamernih vernika na ovoj temi,koji nisu pravili problem i skretali sa teme svojim cinizmom i frustracijom kao pojedini kvazi-vernici. Kao sto obicno i biva,uglavnom,zene napadaju

Nisam ovo ni videla, lepo od tebe! Nisam ni razmisljala o tome iskreno.

Uglavnom koliko sam razumela za prelest,moliti se treba skruseno,sa poniznoscu,pokajanjem ne u sebi stvarati slike raja,Bozanstva i zamisljati da ste vec tamo,tako nesto i ocekivati blagodat i ponosom izgovarati molitve kao da zaluzujemo to nesto. Jel dobro kapiram ovaj put ?

Hvala Ivane,procitala sam nesto i deluje jako opasno.Ne bih se ja zezala sa tim. Ipak ja bih onda praktikovala samo to jutarnje "oce nas" i uvece ono kao sta rekla,jer to ok po tebi? Moze li konkretan odgovor na bas ovo sto pitam?

Olimpe hvala. To je to,uglavnom ,nemam vise nekih komplikovanijih pitanja sem jos ovoga,posto mi je neko vec napomenuo Isusovu molitvu. Procitah kako je opasno to za nas obicne,kako to trebaju samo monasi,i to ne svi, da se desava prelest prilikom molitve,iako ni ne znam sta je to prelest.Valjda neka obmana,kakva obmana ako se covek moli sinu Gospodnjem? Mada neki oci kazu da to nije tacno,ali kome verovati? Sad ispada da je molitva isto kao i meditacija,vodi u gubitak razuma ? Jel to tacno? Sad me strah da se molim. Jel ok, da ujutru u sebi iscitam "Oce nas", a uvece zahvalim Gospodu na svemu? Meni je tako ok , sta mislis?

Ja sam mislila da se to samo meni desava, znaci skoro svako vece kad krenem da se molim i dok izgovaram reci ja krecem da zevam, i bude mi neprijatno.

Hvala Olimpe na odgovoru! Upravo tako se osecam kada sam uznemirena ili pod strahovima,udaljena od Boga. I desava mi se s'vremena na vreme da pocnem da sumnjam u postojanje Boga kada citam sta ateisti ili neki naucnici kazu,ili kada se dese neke nepravde u zivotu. I onda me uhvati uzasan osecaj krivice sto ne verujem cvrsto. Na primer neko na stranom forumu je otvorio temu "a sta ako je Bog zapravo sam Satana a mi smo samo obmanuti da postoji dobro?" tu kad se nisam slogirala,pomislim u sebi,covece a sta ako je to zaista istina? Eto,koliko je moja vera "jaka" nazalost, kada mi se javljaju te sumnje. A pravog vernika,takve price nece uznemiriti. I jos ovo , sama pomisao da recimo postoje ti duhovi tame,mi izaziva strah, ok,verujem u Boga,zelim iz srca da verujem i ucvrstim tu veru. Ali zaista je uzasno pomisliti da ti duhovi tame zaista postoje,kako ostati normalan sa tim saznanjem? Zar je bas svaka misao ili strah koji nam naidje od zlih duhova? Zbog toga sam moram biti iskrena nekad zelela da batalim veru i citala sam cak ateisticke forume koji tvrde da ne postoji djavo a ni Bog. Cisto da bih se umirila da ne postoji barem djavo i ti demoni,a u srcu sam zelela da verujem da postoji samo Bog,nikakvo nevidljivo zlo ako me razumes

Sada sam se setila da sam jos na jednom sajtu o depresiji pricala o svojim prislinim mislima i strahovima,pa mi je jedna zena koja je imala slicne probleme odgovorila na tu temu.Ja sam skroz i zaboravila na te reci, valjda kada me uhvati strah od demona,ili skroz nekih desetih stvari ,skroz se raspametim i ne mogu da funkcionisem normalno. Ali to treba tretirati samo kao misli ,i ne pridavati im na znacaju kao sto su mnogi od vas rekli. Evo kopiram njene reci: "Meni je jednom jedan sveštenik na temu misli koje mi dolaze i uznemiruju rekao sledeće: "A moja ti, kakve sve meni misli prođu kroz glavu kad bi znala, ali šta ja imam s njima, one su kao oblaci na nebu, pojave se kad dune neki vetar, na tren me natkrile a onda opet dune vetar i one se rasprše...ko zna odakle su došle i kuda idu, to su samo prolaznici kroz naš um, sad ih ima, pa ih nema, ne veži sebe za njih, ako već moraju da prođu tvojim nebom, primeti ih, konstatuj a onda pusti nek idu dalje svojim putem..."

Takodje mi je jedan decko,Pravoslavac takodje, koji veruje i citao o tome rekao sledece: Cak i ako imamo strahove,prisilne misli,razne nedoumice to je sve po Bozijem dopustenju,da li zbog grehova ili da nas ojaca. Kao sam djavo i ti zli duhovi ne mogu nista bez Bozijeg dopustenja. I onda se setim mnogih ateista koji kazu da Bog i djavo "saradjuju" kada vernici kazu to. Kao zasto bi Bog dozvolio demonu da se nasladjuje ljudskim patnjama.Onda on cini uslugu samom djavolu. To mi je eto malo nejasno, ispada da je onda logicnija u tom smislu njihova teorija.

Hvala puno,sad mi je jasnije. Znaci Biblija je knjiga po sebi,koja je zapravo stari i novi zavet. Dok je Jevandjelje posebna knjiga koju nasa crkva tumaci. Evo sa naseg nekog foruma sam nasla na ovo: "Бог говори свом народу кроз Свето Писмо. На свету нема вредније књиге од Јеванђеља, Радосне Вести коју Бог јавља људима." ali ne znam kako izgleda ta knjiga, gde ti citas to Jevandjelje? Ima li neki forum? Ja ukucam Jevandjelje, pa onda mi izbaci "Jevandjelje po Jovanu","Hristovo Jevandjelje","Miroslavljevo Jevadjelje". Ili su to samo spisi ,svaki za sebe? Nema knjiga bas da je to sve spojeno kao Biblija?