Živim li sada?

[keka]

Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopačke.
Reći ćeš im stvari koje nikad nisi podelio ni sa jednom dušom i oni će upiti sve što kažeš i zapravo poželeti da čuju još toga.
Delićete nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će vas život počastiti. Ne možeš izdržati da im ne kažeš kad ti se nešto divno desi, jer znaš da će s tobom podeliti tvoje uzbuđenje.

Nije ih sramota da plaču s tobom kada si povređen ili da se smeju s tobom kada praviš budalu od sebe.
Oni nikad ne povrede tvoja osećanja niti se zbog njih osećaš manje vrednim, već te podižu i pokazuju ti stvari o tebi koje te čine posebnim pa čak i lepim.
Kada su oni u blizini nema nikad pritiska, zavisti ili takmičenja, već samo tiha smirenost. Možeš biti ono što jesi i ne brinuti o tome šta će oni misliti o tebi jer te vole zbog onoga što jesi.
Stvari koje izgledaju beznačajno većini ljudi kao što je porukica, pesma ili šetnja postaju neprocenjivo bogatstvo koje se čuvaju u srcima na sigurnom do kraja veka. Sećanja o tvom detinjstvu se vraćaju i osećaš da su tako jasan da ti se čini kako ste ponovo mladi. Boje izgledaju svetlije i sjajnije.
Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh postaje kao deo svakodnevnog života.
Jedan ili dva telefonska poziva tokom dana pomažu ti da preguraš radni dan i uvek ti vrate osmeh na lice.
U njihovom prisustvu ne osećaš potrebu za neprekidnom pričom, već se osećaš zadovoljnim što su u blizini.
Stvari koje te nikad pre nisu zanimale postaju fascinantne jer znaš da su toliko važne toj osobi koja vam je posebna.
Misliš o toj osobi u svakoj prilici i u svemu što radiš. Prisećaš ih se uz proste stvari kao što su bledo plavo nebo, nežan vetar pa čak i olujni oblak na horizontu.
Otvaraš svoje srce iako znaš da jednog dana može biti slomljeno i u otvaranju srca doživljavaš ljubav i zadovoljstvo koje nikad nisi mislio da je moguće. Uviđaš da je ranjivost jedini način da svom srcu omogućiš da oseti pravi pritisak koji je toliko stvaran da te plaši.
Pronalaziš snagu u spoznaji da imaš pravog prijatelja i verovatno srodnu dušu koja će ti ostati verna do kraja života. Život ti izgleda potpuno drugačiji, uzbudljiv i vredan življenja. Tvoja jedina nada i sigurnost je u uverenju da su oni deo tvog života.

[JESSY]

[keka]

Zagrljaj onih koje volimo je najveće zadovoljstvo - Tada znamo da smo na pravom mestu, čak i kada je sve ostalo na svetu pogrešno...

[JESSY]

[keka]

Doktor: Na šta se žalite?

Pacijent: Na sebe.

Doktor: Na koji deo?

Pacijent: Na unutrašnji.

Doktor: Gde Vas tačno boli?

Pacijent: Svuda.

Doktor: Budite određeniji, molim Vas. Koji organ vas muči?

Pacijent: Duša.

Doktor: Duša nije organ.

Pacijent: Meni jeste.

Doktor: Zanimljivo. Vi ste onda fenomen. A čemu Vam služi taj “organ”.

Pacijent: Da živim.

Doktor: Aha. Čime se bavite?

Pacijent: Dušom.

Doktor: Mislio sam od čega živite.

Pacijent: Od duše.

Doktor: Sveštenik?

Pacijent: Ne.

Doktor: Psihijatar?

Pacijent: Ne.

Doktor: Političar?

Pacijent: Ne živim od tuđe, već od svoje duše. Ja sam umetnik.

Doktor: Zaista? Kojom vrstom se bavite?

Pacijent: Ljudskom.

Doktor: Mislim na vrstu umetnosti.

Pacijent: Umetnost je umetnost.

Doktor: Znači, multimedijalni umetnik?

Pacijent: Sveobuhvatni.

Doktor: Mislite svestrani?

Pacijent: Sveobuhvatni.

Doktor: Hmm… dobro. Imate li hobi?

Pacijent: Pravi umetnik ima samo jedan hobi – običan život.

Doktor: Živite iz hobija?

Pacijent: Da, spavam, jedem, koračam, ličim na sebe…

Doktor: Da li ste ranije osećali tegobe na koje se žalite?

Pacijent: Oduvek.

Doktor: Jeste li pokušavali sa nekom terapijom?

Pacijent: Nisam znao da treba.

Doktor: Koliko imate godina?

Pacijent: Previše.

Doktor: Previše za šta?

Pacijent: Previše za podneti.

Doktor: Znači, umorni ste od života?

Pacijent: Ne od života, od sebe.

Doktor: Kako mogu ja da Vam pomognem?

Pacijent: To sam došao ja Vas da pitam.

Doktor: Vidite, kod mene dolaze i drugi umetnici, čak vrlo poznati i priznati, ali nemaju problem kao što je Vaš.

Pacijent: Oni žive od umetnosti.

Doktor: Zar niste rekli da živite od umetnosti?

Pacijent: Ne, rekao sam da živim od duše.

Doktor: Tačno. Oprostite, a kako se to živi od duše?

Pacijent: Vrlo lepo.

Doktor: A ko finansira taj “vrlo lep” život?

Pacijent: Ja.

Doktor: Nasledili ste?

Pacijent: Da, talenat.

Doktor: Mislim na novac.

Pacijent: Njega dobijam kao nadoknadu za protraćeni talenat.

Doktor: Jeste li sigurni da ne terate šegu sa mnom?

Pacijent: Apsolutno.

Doktor: Vratimo se problemu, koji Vas muči. Opišite, molim Vas, kako Vas to duša boli?

Pacijent: Baveći se umetnošću, celog veka bezuspešno pokušavam to da opišem.

Doktor: Kako, zaboga, očekujete da Vam pomognem?

Pacijent: Kad sam se, svojevremeno, žalio na bol u oku, niste tražili da vam opišem bol.

Doktor: To nije isto, oko je organ.

Pacijent: I duša je.

Doktor: Znate šta, ja ću Vama ispisati uput za psihijatra, pa…

Pacijent: Ne vredi, bio sam.

Doktor: I?

Pacijent: Kaže da sam normalan, a ja se nisam ni žalio na pamet, već na dušu.

Doktor: Čoveče, šta hoćete od mene?

Pacijent: Da me pregledate.

Doktor: Kako dušu da Vam pregledam?

Pacijent: Ne znam, mene boli, a Vi ste doktor.

Doktor: Dobro, pogledaću. Gde Vam je ta duša?

Pacijent: Kod jedne žene.

Doktor: Kako Vas onda boli, kad nije kod Vas?

Pacijent: Zato me i boli.

Doktor: Pobogu, rekoste da živite od duše, a sad mi kažete da je kod neke žene.

Pacijent: Zato i živim. Problem je što boli.

Doktor: Ma, čoveče, Vi ste neozbiljni. Došli ste ovde da me zajebavate! Napustite ordinaciju!

Pacijent: Oprostite, mogu li znati gde je Vaša duša?

Doktor: Ne brinite, moja duša je na svom mestu.

Pacijent: I moja je, ali boli.

Doktor: Ma, idite dođavola!

Pacijent: Bio sam. I on me izbacio.

Goran Tadić

 

 

[JESSY]

Duša ti je bila
otvorena, svijetla
tako da ne mogoh
nikad u nju ući.
Okušah prečace
uzane, prolaze
strme i opasne.
Al tvojoj se duši
pristupiti moglo
putima širokim.
Spremih ljestve vitke
- zidine visoke
sanjah kako priječe
pristup tvojoj duši -
ali duša tvoja
bijaše bez straže,
zidova i plota.
Tražio sam k tebi
uska vrata duše,
al duša ti bješe
tako otvorena,
da nikakvih vrata
na njoj nije bilo.
Gdje je počinjala?
Svršavala, gdje je?
I ostadoh tako
zauvijek sjedeći
tu, na zagonetnom
pragu tvoje duše.

 

Pedro Salinas

[keka]

NAŠLA SAM TE

Našla sam te slučajno,

kako se uglavnom nadju

izgubljene stvari

- kad posle dugog, neuspešnog traganja,

već digneš ruke,

kad već više i ne tražiš.

A - interesantno -

nisam te pre toga izgubila.

Osim iz maštanja.

Osim iz snova

o gredama zajedničkog krova.

Našla sam te na mestu

na kome te nisam ni tražila,

na koje se ne bih ni setila da zavirim.

Nisam ni pomišljala da na kamenu,

izlizanom od mrazeva i kiša,

uglačanom od koraka i vremena,

može da nikne Ljubav.

Nežnija od milovanja,

snažnija od obećanja.

Našla sam te u poslednjem trenutku

- u sumrak jedne mladosti,

kad se inače slabo vidi -

sunce se već odavno oprostilo sa danom,

a ulične svetiljke još nisu bile obukle

kostime za nastup.

Ni Mesec se, bekrija, nije žurio,

lake je zvezde jurio.

Našla sam te slučajno,

kao izgubljenu novčanicu,

ničiju, a vrednu,

i sa ozarenim osmehom srećnog nalazača

pritisla na grudi.

Kao lopov se, hitro,

okrenula oko sebe,

umirena odglumljenom nezainteresovanošću

u očima slučajnih prolaznika.

U duši je svetleo žig tvoga lika.

Našla sam te na mestu poljupca dva milenijuma.

Stari je mogao kako je hteo.

Novi se kleo

da mi te zauvek doneo.Jelena M.Ciric

 

 

 

[**Sarah]

Pronaći tračak svetlosti kada je najcrnje i uvek imati veru i nadu. Kada se pomoli ta svetlost zagolicaće nas da je ozbiljnije potražimo. 

 

I motiv. Razlog zbog koga ili čega živimo. Svaki čovek u dubini svoje duše ima i motiv i razlog, samo treba duboko da zaviri u svoje srce i dušu i naći će to za čim traga, naći će suštinu.

[JESSY]

[JESSY]

[keka]

vrti mi se u glavi   

[JESSY]

vrti mi se u glavi

само се опусти и уживај..... 0110_hahaha

[keka]

само се опусти и уживај..... 0110_hahaha

opustena ko struna 

[JESSY]

ево, опусти се сасвим....

 

[keka]

ево, опусти се сасвим....

 

 

ih... kao da me ne znas... 

vazda opustena...