Živim li sada?

[keka]

Ako trazhite radost znajte da vas ona strpljivo čeka u sadašnjem trenutku. Onaj ko je  okusio tu vrstu užitka - život u sadašnjem trenutku - zna da je to vrhunac radosti, to je sve ono što ste ikada kategorisali kao radost sažeto u momentu i doživljeno u isto vreme. Osecaj da je sve tu i da sve pripada vama ma gde da ste .Ništa se ne mora manifestovati u fizičkom obliku jer znate da je sve tu, u vama, sve što vam je potrebno, sve što želite .Uživate u svakom pokretu, zvuku, ne pokušavate da prosudite, kategorišete, jer znate da je sve u harmoniji i da nije na vama da sečete i oblikujete. Iako ste u svom telu i reklo bi se da je to dovoljno da imate kontakt sa sobom iznenadili biste se koliko zapravo to nije tako. Ipak smo kilometrima udaljeni od sebe i to nije za osudu, ne osecajte krivicu zbog toga. Lepimo na sebe hanzaplaste, previjamo zavoje, udaljavamo se .Kad se dogodi nešto što nas povredi vecina ne ume da se izbori na pravi nachin sa tim vec se još više udalji od sebe umesto da se u tišini i samoci još više zbliži sa svojom suštinom. Moramo voleti svoje bice i ne libim se da upotrebim reč morati jer ljudi suviše često zanemaruju suptilne znakove i odgovore. Ne mogu dovoljno naglasiti vaznost ljubavi prema svom biću. Sa nama sve pocinje i sa nama se zavrsava, sve nase odluke i delanja, sve što nas boli i raduje prenosi se kao talas sve dalje i kao talas ce se negde i razbiti, a vrlo često to bude drugo biće. Zato je bitno da dobro komuniciramo sa sobom i radimo onako kako duša nalaže, jer ona nikad ne greši.
Kada sam ranije slušala o tome da treba živeti u sadašnjem trenutku delovalo mi je kao nemoguća misija i kao nešto što nikako ne bih želela.To sam poistovetila sa biljkom - sediš,sve ti je potaman,ne praviš planove za budućnost jer ne treba da razmišljaš unapred ne razmišljaš o prošlosti, zapravo ne razmišljaš uopšte, na šta se onda život svodi i kako uopshte zaustaviti misli kad ih imamo na hiljade tokom dana - ko bi uopshte želeo takav život? Ja ne. Koliko zbunjenosti, nerazumevanja, nemanja pojma o životu u jednoj rečenici
Ali Bog je video da se tu mučim i potrudio se da mi objasni. Možete čitati beskrajno o bilo kojoj temi i danas su nam sva znanja dostupna u roku od nekoliko sekundi, ali jedino što vam čitanje o životu može omogućiti je olakšanje u trenutku i postepeno navikavanje na ideje da biste ih lakše prihvatili kada se pojave kao iskustvo. Nama ljudima je jako teshko da prihvatimo promenu bilo koje vrste, ali ako se um prvo navikne  na određene ideje, a to se dogadđa tako što se odredjena ideja ponavlja više puta, a još ako to radi masa onda se još bolje primi. Znači, ako u više različitih knjiga i drugih izvora pročitamo činjenice koje nas pomalo i žuljaju, teško nam je da ih prihvatimo, one posle svakog čitanja ili slušanja postaju sve prihvatljivije. Ali čitanje i slušanje nije isto što i iskustvo. Medjutim iskustvo se lakše 'svari' ako smo se ranije upoznali sa teorijom.
Igrom slučaja, a onako kako to samo naš tvorac može da osmisli došlo je i iskustvo. Prelepo. Vrlo prihvatljivo i vrlo u skladu. Ništa slično onome iz drugog pasusa Potrudiću se da što bolje objasnim - imate močvaru, u njoj ima svega i svačega, voda ustajala, žive razne živuljke tu, uglavnom im ne znate ni ime ni svrhu niti vam se sviđaju, imate tu i taj lepi cvet lotos, tu je voda, ali se ne mozhe piti .Živeti u sadašnjem trenutku znači pretvoriti tu močvaru u najbistriji planinski potok koji teče, putuje, daje zivot mnogima,i zivotinjama i ljudima, svi mogu da piju iz njega. Radost zivljenja. Znači, uklonili smo taj talog i ustajali miris od naših misli koje vrtimo godinama i koje nas ne vode nikuda osim u još vecu ozlojeđenost, umor. Dali smo sebi život, svetlost. Uklonili smo suvišan talog bespotrebnih misli i osecanja koje smo brižljivo gajili godinama, a da verovatno nismo bili svesni da uopšte nešto gajimo. Sklonili su se sivi olujni oblaci sazdani od strepnje, bola koji stvara neizvesnost i neprihvatanja sopstva .Uklonili smo barijeru izmedju nas i tvorca i sada možemo otvoreno i jasno da saradjujemo u sopstvenu, njegovu i samim tim opštu korist. Opštu korist ne shvatajte kao bezuslovno davanje sebe zajednici jer to ne može biti dalje od pravog značenja. Opšta korist proizilazi samo iz toga da povećamo sopstvenu vibraciju, svako ponaosob, da bi se tako povećala vibracija sveta iz čega profitiramo svi sada i sve generacije koje dolaze. Nadam se da je to jasno. Bezuslovno davanje sebe zajednici, kako većina definiše dobrotu, je vrtenje u krug i stvara više frustracija i konfuzije nego što donosi dobra. Čak i kada svojoj deci dajete bezuslovno i stalno, posle određenog vremena osećate frustraciju, ali nastavljate jer ste tako naučeni .Majke najbolje znaju o čemu pričam.

Kada dostignemo to sveto stanje življenja u sadašnjem trenutku o proslosti ne razmišljamo jer nam zaista nije bitna i nemamo vremena za to.O budućnosti ne razmišljamo jer smo potpuno sigurni u njen odličan tok, a i nemamo vremena za to. Ono sto se dešava oko nas doživljavamo onako kako jeste. Boje su jasnije, zvukovi su jasniji, u skaldu smo sa okolinom. I što je najvažnije nikako nismo prazni. Mislila sam da ako eliminišemo razmišljanje o prošlosti i budućnosti ostaje praznina .Razmisljanje o prošlosti i budućnosti jeste praznina. Nerazmišljanje o prošlosti i budućnosti je najispunjeniji život koji možete voditi. Jednostavno je - kada izostavite sve što je suvišno jasno vam je šta je bitno, čemu ćete se posvetiti, kojim putem da idete, koje korake da preduzmete, kojim redosledom, na koji način. Stoga nije ni potrebno da kujete planove za budućnost jer vam se sve ukazuje utrenutku, svaki korak i imate beskrajno poverenje u to sto radite. I imate rezultate.

Medjutim do toga se ne dolazi tek tako. Ali dobra vest je da ako čitate ovo, ako niste ovaj tekst odbacili kod drugog ili trećeg pasusa, verovatno ste veliki deo već odradili Život u sadašnjem trenutku se vežba. Nekim danima ce vam ići glatko. Naravno tada cete zapostaviti vežbanje pa će vas taj osećaj napustiti. Nmojte tada odustati. Mi smo skloni tome da zastanemo kad nam je situacija zadovoljavajuća. Ako idemo u teretanu i dostigmeno željeni izgled to je momenat kad počnemo da se opuštamo i skrećemo sa puta zadate ishrane i programa vežbi i stavimo ruzhičaste naočare i verujemo da ćemo taj izgled zadržati uprkos nepovoljnom ponašanju. Telo počne na to da odgovara onako kako je i logično, a mi se naljutimo. Isto je i sa duhom. Moramo ga vežbati stalno čak i onda kad mislimo da je na zadovoljavajućem nivou da bi bar na tom nivou i ostao.

Trenutno više vremena ne živim u sadašnjem trenutku nego što živim, ali sam zadovoljna što sada znam pravo značenje i moć takvog života. Znam način da se do toga dođe i u tome ostane, samo je potrebna vežba, ali kao i svako od nas kad je dobro ja zastanem, a to je upravo trenutak kad se treba potruditi još više i dobiti još bojle rezultate.

O dobrobitima života u sadašnjem treuntku mogu ispisati stotine stranica, ali je najbolje da iskusite sami, nema zamene za ikustvo.

Želim vam sve najbolje u ovim veličanstvenim godinama koje dolaze, znajte da živimo u najboljem mogućem vremenu za nas, na najboljem mogućem mestu za nas okruženi najboljim moguiim ljudima. Nema zamene za iskustvo, za lekcije koje nam daju vreme, prostor i ljudi, zato dobro oslušnite i pročistite svoju vezu sa Bogom i uvidite sami za šta ste sve sposobni, a ja vam garantujem da trenutno ni ne slutite šta sve to podrazumeva. Želim vam uspešne susrete. Želim vam koncentraciju i snagu da ispoljite svoje biće.

Hvala

[keka]

 

Ako trazhite radost znajte da vas ona strpljivo čeka u sadašnjem trenutku. Onaj ko je  okusio tu vrstu užitka - život u sadašnjem trenutku - zna da je to vrhunac radosti, to je sve ono što ste ikada kategorisali kao radost sažeto u momentu i doživljeno u isto vreme. Osecaj da je sve tu i da sve pripada vama ma gde da ste .Ništa se ne mora manifestovati u fizičkom obliku jer znate da je sve tu, u vama, sve što vam je potrebno, sve što želite .Uživate u svakom pokretu, zvuku, ne pokušavate da prosudite, kategorišete, jer znate da je sve u harmoniji i da nije na vama da sečete i oblikujete. Iako ste u svom telu i reklo bi se da je to dovoljno da imate kontakt sa sobom iznenadili biste se koliko zapravo to nije tako. Ipak smo kilometrima udaljeni od sebe i to nije za osudu, ne osecajte krivicu zbog toga. Lepimo na sebe hanzaplaste, previjamo zavoje, udaljavamo se .Kad se dogodi nešto što nas povredi vecina ne ume da se izbori na pravi nachin sa tim vec se još više udalji od sebe umesto da se u tišini i samoci još više zbliži sa svojom suštinom. Moramo voleti svoje bice i ne libim se da upotrebim reč morati jer ljudi suviše često zanemaruju suptilne znakove i odgovore. Ne mogu dovoljno naglasiti vaznost ljubavi prema svom biću. Sa nama sve pocinje i sa nama se zavrsava, sve nase odluke i delanja, sve što nas boli i raduje prenosi se kao talas sve dalje i kao talas ce se negde i razbiti, a vrlo često to bude drugo biće. Zato je bitno da dobro komuniciramo sa sobom i radimo onako kako duša nalaže, jer ona nikad ne greši.

Kada sam ranije slušala o tome da treba živeti u sadašnjem trenutku delovalo mi je kao nemoguća misija i kao nešto što nikako ne bih želela.To sam poistovetila sa biljkom - sediš,sve ti je potaman,ne praviš planove za budućnost jer ne treba da razmišljaš unapred ne razmišljaš o prošlosti, zapravo ne razmišljaš uopšte, na šta se onda život svodi i kako uopshte zaustaviti misli kad ih imamo na hiljade tokom dana - ko bi uopshte želeo takav život? Ja ne. Koliko zbunjenosti, nerazumevanja, nemanja pojma o životu u jednoj rečenici

Ali Bog je video da se tu mučim i potrudio se da mi objasni. Možete čitati beskrajno o bilo kojoj temi i danas su nam sva znanja dostupna u roku od nekoliko sekundi, ali jedino što vam čitanje o životu može omogućiti je olakšanje u trenutku i postepeno navikavanje na ideje da biste ih lakše prihvatili kada se pojave kao iskustvo. Nama ljudima je jako teshko da prihvatimo promenu bilo koje vrste, ali ako se um prvo navikne  na određene ideje, a to se dogadđa tako što se odredjena ideja ponavlja više puta, a još ako to radi masa onda se još bolje primi. Znači, ako u više različitih knjiga i drugih izvora pročitamo činjenice koje nas pomalo i žuljaju, teško nam je da ih prihvatimo, one posle svakog čitanja ili slušanja postaju sve prihvatljivije. Ali čitanje i slušanje nije isto što i iskustvo. Medjutim iskustvo se lakše 'svari' ako smo se ranije upoznali sa teorijom.

Igrom slučaja, a onako kako to samo naš tvorac može da osmisli došlo je i iskustvo. Prelepo. Vrlo prihvatljivo i vrlo u skladu. Ništa slično onome iz drugog pasusa Potrudiću se da što bolje objasnim - imate močvaru, u njoj ima svega i svačega, voda ustajala, žive razne živuljke tu, uglavnom im ne znate ni ime ni svrhu niti vam se sviđaju, imate tu i taj lepi cvet lotos, tu je voda, ali se ne mozhe piti .Živeti u sadašnjem trenutku znači pretvoriti tu močvaru u najbistriji planinski potok koji teče, putuje, daje zivot mnogima,i zivotinjama i ljudima, svi mogu da piju iz njega. Radost zivljenja. Znači, uklonili smo taj talog i ustajali miris od naših misli koje vrtimo godinama i koje nas ne vode nikuda osim u još vecu ozlojeđenost, umor. Dali smo sebi život, svetlost. Uklonili smo suvišan talog bespotrebnih misli i osecanja koje smo brižljivo gajili godinama, a da verovatno nismo bili svesni da uopšte nešto gajimo. Sklonili su se sivi olujni oblaci sazdani od strepnje, bola koji stvara neizvesnost i neprihvatanja sopstva .Uklonili smo barijeru izmedju nas i tvorca i sada možemo otvoreno i jasno da saradjujemo u sopstvenu, njegovu i samim tim opštu korist. Opštu korist ne shvatajte kao bezuslovno davanje sebe zajednici jer to ne može biti dalje od pravog značenja. Opšta korist proizilazi samo iz toga da povećamo sopstvenu vibraciju, svako ponaosob, da bi se tako povećala vibracija sveta iz čega profitiramo svi sada i sve generacije koje dolaze. Nadam se da je to jasno. Bezuslovno davanje sebe zajednici, kako većina definiše dobrotu, je vrtenje u krug i stvara više frustracija i konfuzije nego što donosi dobra. Čak i kada svojoj deci dajete bezuslovno i stalno, posle određenog vremena osećate frustraciju, ali nastavljate jer ste tako naučeni .Majke najbolje znaju o čemu pričam.

Kada dostignemo to sveto stanje življenja u sadašnjem trenutku o proslosti ne razmišljamo jer nam zaista nije bitna i nemamo vremena za to.O budućnosti ne razmišljamo jer smo potpuno sigurni u njen odličan tok, a i nemamo vremena za to. Ono sto se dešava oko nas doživljavamo onako kako jeste. Boje su jasnije, zvukovi su jasniji, u skaldu smo sa okolinom. I što je najvažnije nikako nismo prazni. Mislila sam da ako eliminišemo razmišljanje o prošlosti i budućnosti ostaje praznina .Razmisljanje o prošlosti i budućnosti jeste praznina. Nerazmišljanje o prošlosti i budućnosti je najispunjeniji život koji možete voditi. Jednostavno je - kada izostavite sve što je suvišno jasno vam je šta je bitno, čemu ćete se posvetiti, kojim putem da idete, koje korake da preduzmete, kojim redosledom, na koji način. Stoga nije ni potrebno da kujete planove za budućnost jer vam se sve ukazuje utrenutku, svaki korak i imate beskrajno poverenje u to sto radite. I imate rezultate.

Medjutim do toga se ne dolazi tek tako. Ali dobra vest je da ako čitate ovo, ako niste ovaj tekst odbacili kod drugog ili trećeg pasusa, verovatno ste veliki deo već odradili Život u sadašnjem trenutku se vežba. Nekim danima ce vam ići glatko. Naravno tada cete zapostaviti vežbanje pa će vas taj osećaj napustiti. Nmojte tada odustati. Mi smo skloni tome da zastanemo kad nam je situacija zadovoljavajuća. Ako idemo u teretanu i dostigmeno željeni izgled to je momenat kad počnemo da se opuštamo i skrećemo sa puta zadate ishrane i programa vežbi i stavimo ruzhičaste naočare i verujemo da ćemo taj izgled zadržati uprkos nepovoljnom ponašanju. Telo počne na to da odgovara onako kako je i logično, a mi se naljutimo. Isto je i sa duhom. Moramo ga vežbati stalno čak i onda kad mislimo da je na zadovoljavajućem nivou da bi bar na tom nivou i ostao.

Trenutno više vremena ne živim u sadašnjem trenutku nego što živim, ali sam zadovoljna što sada znam pravo značenje i moć takvog života. Znam način da se do toga dođe i u tome ostane, samo je potrebna vežba, ali kao i svako od nas kad je dobro ja zastanem, a to je upravo trenutak kad se treba potruditi još više i dobiti još bojle rezultate.

O dobrobitima života u sadašnjem treuntku mogu ispisati stotine stranica, ali je najbolje da iskusite sami, nema zamene za ikustvo.

Želim vam sve najbolje u ovim veličanstvenim godinama koje dolaze, znajte da živimo u najboljem mogućem vremenu za nas, na najboljem mogućem mestu za nas okruženi najboljim moguiim ljudima. Nema zamene za iskustvo, za lekcije koje nam daju vreme, prostor i ljudi, zato dobro oslušnite i pročistite svoju vezu sa Bogom i uvidite sami za šta ste sve sposobni, a ja vam garantujem da trenutno ni ne slutite šta sve to podrazumeva. Želim vam uspešne susrete. Želim vam koncentraciju i snagu da ispoljite svoje biće.

Hvala

 

autor ovog teksta je Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic

https://www.facebook.com/violetish?hc_location=stream

[JESSY]

...супер, Кеко.......само настави.....јако прија читање..... .mense.

[keka]

Koliko nam je dubok ego,a koliko široka istina? <3

 

 

 

Mnogo se polemika vodi oko nebrojeno mnogo tema.Nekada sam se upinjala iz petnih žila da učestvujem u njima i dam svoj intelektualni doprinos,pokažem malo i  sebi i drugima da sam pametna i doviđenja.To je bilo dovoljno.Zna se šta se kritikuje, a šta se hvali u kojim krugovima i kakav utisak to ostavlja.I to je ok.Tražiš svoje mesto.

Ta faza prođe pre ili kasnije.Onda se zapitaš gde je istina.

Kucaj i otvoriće ti se.Provereno.

Uvidim tako da svi izražavaju stavove iz dubine svog ega.Odbrana istih je proporcionalna toj dubini.Onda se zapitam što ja uopšte slušam to.Borba oko toga čija je neistina važnija.Ne učestvuje mi se u tome.

Onda krenem u potragu.Naći svoju istinu nije lak proces,traje godinama,ali je jedini koji se isplati.Ja sam,recimo,bila mnoooogo koncentrisana na um.Ponosna na svoje intelektualne sposobnosti,davala sam tom delu mog bića najveći značaj.Šta se dogodi kad ono čemu dajete najveći značaj ne odigra igru kakvu ste zamislili?Gubite samopouzdanje,mislite da ste podbacili,da niste dovoljno dobri.Ali,mi imamo,pored uma i emocije,telo i duh.Ono što je bitno jeste držati ih u balansu.Biti kompletno biće.Ne treba davati veći prostor ničemu.Balans.Da se ne razvija jedno na račun drugog.Nikako.

Kada uvidite šta ste favorizovali,a šta zanemarivali i dovedete koliko toliko svoje biće u balans onda počinjete da uviđate svoju istinu.Skoro svakodnevno vam se prikazuju kratki odlomci filmske trake vašeg života i jasno vam pokazuju gde ste grešili u odnosu prema sebi, a gde ste bili dobri.Dobijate šansu za jačanje svoje vibracije i svetlosti.Kako odmičete na tom putu shvatate koliko mi ljudi generalno delujemo iz straha,manje iz ljubavi,a onda taj odnos počinje da se menja.Sve više donosimo odluke iz ljubavi prema sebi,životu,planeti,tvorcu,svima.I onda uvidimo koliko nam je energije odlazilo na to da izgradimo sliku o sebi u svetu,da održimo tu sliku,da se branimo i da napadamo,da polemišemo...A sve što nam zapravo treba je ljubav.Ne shvatajte reč ljubav u usko romantičnom smialu.Ljubav kao svetlost,kao vibracija,kao osećaj blaženstva.

To je put koji nema kraj.Mnogo je nivoa i kada prihvatimo jedan dolazi drugi,razvoj nema granice.Na nama je da li i koliko hoćemo da prihvatimo.Svi smo mi došli iz svetlosti i tamo ćemo se i vratiti,a od onoga šta radimo ovde zavisi koliko ćemo jako zasijati.Ovo je mesto na kome mi pojačavamo ili smanjujemo svetlost svog bića.Hajde da to iskoristimo na najbolji mogući način dok imamo priliku.

Najbolje vreme za život je uvek sada.Sve što se ikada dogodilo na planeti ima svoj smisao u sada.Put razvoja ima hiljade stepenika i ni jedan se ne može preskočiti.S toga znajte da sve ima smisla.To što mi ne možemo u trenutku da sagledamo ne znači da ne postoji.To što ja odavde ne vidim Mont Everest ne znači da on ne postoji.

Hajde da za početak odlučimo da nećemo osuđivati sebe ni druge.Podrazumeva se da to ne može da se ostvari u jednom danu,ali negde treba početi.Da vreme i energiju koje trošimo na analiziranje i osuđivanje drugih posvetimo pronalaženju naše istine.Recimo, ako obično provodimo sat vremena u tračarenju i ,,pljuvanju'' drugih neka danas to bude 50 minuta.Preostalih 10 minuta posvetimo ljubavi.Sledeće nedelje će to biti 15,one tamo 20 minuta i jednog dana ćemo sve vreme posvetiti ljubavi.Šta time dobijamo?

Dobijamo zdraviju individuu koja sve svoje aktivnosti izvodi u duhu ljubavi,a to se neminovno prenosi na druge.Svi žele da budu u društvu te osobe jer obasjava sve oko sebe.Svi smo nekada dali kompliment ,,danas baš sijaš''.Hajde da sijamo svakog dana sve jasnije.

Zatim,dobijamo individuu koja će kvaitetnije odgajiti nove individue koje donosi na ovaj svet,a da li treba da objašnjavam benefite toga za ovu planetu?

Mislim da su ova dva razloga sasvim dovoljna da danas dodatnih 10 minuta posvetimo ljubavi.A ako u onih 50 minuta tračarenja čujete nešto dobro, javite :DDD

 

 

 

 

[keka]

Pismo homo sapiensu <3

 

Od tebe jedino tražim, ne, zahtevam da budeš najbolja moguća verzija sebe. Nemam više vremena da te molim, ukazujem, čekam. Došlo je vreme da se zahteva i svako odugovlačenje je neprihvatljivo. Sada, odmah, ustani i stojeći pročitaj jednu pesmu nek te na svojim krilima odnese tamo gde nikad nisi bio. Hajde. Ovog trenutka. Jer dok ne odeš tamo gde nikad pre nisi bio ne možemo nastaviti razvoj. Ja ću ti pomoći da započneš razgovor sa sobom.

Kad se vratiš odande vreme je da porazgovaraš sa sobom. Tiho, nežno, s ljubavlju kao što nikad pre nisi govorio.

Nikad pre - ključni momenat. Ne možeš biti najbolja verzija sebe dok ne zagaziš u nepoznato. Ako svakog dana pecaš sa obale, u plićaku, hoće li naići neki kapitalac? Moraćeš da kupiš dublje čizme, a kasnije čamac, još kasnije brod, i odeš sve dalje. I tako ideš sve dalje i čini ti se ne znaš put izgubio si se. A onda jednog dana shvatiš da si došao sebi. E to zahtevam od tebe. Moj život zavisi od toga koliko si se približio sebi. Nemoj posle ove rečenice da daješ sebi previše na važnosti, da se gordiš, jer je ta ulica dvosmerna. Tvoj život zavisi od toga koliko sam ja došla sebi. Viđamo se svakog dana, jel moja tuga osenči tvoj dan? Jel te moj bes satera u ćošak? Jel zbog moje radosti popijemo oboje po jednu? Možda ne vidiš još, ali videćeš da smo svi mi jedno. Hajde onda ti vuci, ja ću da guram, nemoj da oboje vučemo na svoju stranu.

Idem ulicom i znam ko je danas ustao na levu nogu ,znam ko je probdeo noć, znam ko je zabrinut za bližnjeg, ko je doneo najbolju odluku do sad, ko se nada najboljem danu do sad. I ti znaš kako sam ja provela noć. Od toga koliko si se približio sebi zavisi koliko mi možeš pomoći, a tvoja pomoć mi je preko potrebna. I nemoj da se gordiš jer i tebi trebam ja, najbolja verzija mene.

Ako me nisi poslušao i pročitao pesmu, uradi to sada, nije kasno. I nikad neće biti kasno, ali može biti mnogo teže. Što pre kreni tamo gde nikad nisi bio. Kad dođeš sebi, obiđi stare puteve da vidiš da li se tamo nešto promenilo. Videćeš, sve se promenilo jer gledaju druge oči, istinite, pune ljubavi i poštovanja za ono što vide. Putovanje ima mnogo faza, uspona, padova, ali sve je vredno jer najbolja verzija tebe i mene ne može više da čeka.

 

[keka]

Verujem li u čuda?

 

 

Tako je kako je. Ne možemo promeniti svet. Ne možemo promeniti sebe,svoja uverenja, navike, šablone, mišljenje. Ono što jeste jedino je moguće.Tako je bilo oduvek, prošlost je dokaz. IMAM DOKAZ! I zato, sedeću zauvek ovde, gde sam sad, gde sam oduvek bio, gde su bili moji preci i , bez obzira na sve, ostaću pri svome. Jer sam jak, jer sam postojan, i ne možeš me ti kinjiti koliko ja mogu da trpim! Plus, sve što govoriš i radiš je nemoguće, vidiš li ti gde živiš. Spusti se na zemlju devojčice.

 

Ok jasno mi je sve, samo, ne znam kako da se spustim na zemlju kad sam pripadnica nebeskog naroda? Drugo, mislila sam da je nemoguće da budeš milijarder, a da ne možeš da putuješ na egzotične destinacije, da imaš jahte i avione. Bila sam milijarder već u petoj godini života , a ni žvaku nisam mogla da kupim. Mislila sam da je nemoguće porobiti nebeski narod, kad ono gle čuda. Takođe, bila sam uverena da beli luk raste u Srbiji, kad ono piše made in China. Mislila sam da je aflatoksin 0.005 kad ono zapravo 0.5. Sad je možda već 5.5  nisam pratila vesti. Čuda se dešavaju. Ako sam nešto naučila životareći sa ovim nebeskim narodom u nebeskoj zemlji jedinoj ispravnoj to je da su čuda moguća. I dešavaju se svakog dana, zato valjda i imamo 365  praznika samo do juna meseca. Još koja godina i moraćemo da nađemo nekog mesiju da nam uvede kalendar od 666 dana.

 

I sad, kad ja savetujem nekome da samo promeni prvu misao sa kojom se budi, samo jednu misao, prvu, kažu ti si luda. Živiš u oblacima. Kad ja kažem čoveče imaš kontrolu nad svojim životom. Štaaaa? Kako se usuđuješ da bogohuliš? Kad kažem idi nedeljom u crkvu. Ooooo bolne li teme, to je pogled super secko. Nebeski narod nije ušao u crkvu 60 godina. Ćuti, joj sad me teraš da razmišljam, nemoj da me nerviraaaaš. Agresija u najavi.

 

Ja verujem u čuda.Mislim, znam da zvuči nerazumno, kao i sve drugo što govorim, ali nemojte mi zameriti i ja sam samo ljudsko biće koje pokušava da se stopi sa okolinom. Verujem da misli stvaraju emocije, a emocije probleme ili blagostanje. Verujem da imamo mnogo više da damo nego što dajemo, da možemo mnogo više da volimo nego što volimo, da možemo da budemo daleko svesniji nego što jesmo. Svima nam treba mnogo više podrške nego što imamo.

 

Nije mnogo, ali danas, ovim tekstom,  vam dajem više nego juče, volim vas više nego juče i to radim svesnije nego juče.

 

I tako stojim na ledini, verujem u čuda. I biće uzaludno bez podrške jer jedino zajedno možemo čuda pretvoriti u stvarnost. Zajedno smo bili milijarderi, svi, bez izuzetka, sećate se? Zajedno možemo biti sve što odlučimo.

 

Mislila sam da i drugi veruju, mislim, svakako žive u čudu,  ali izgleda da nisu svesni toga. Iskoristiću svoju priliku kad je ovo već plodno tlo za čuda. Rekoh sebi, budi čudo, Violeta, budi čudo. Mislim ili to il’ da budeš govedo :DDD

[keka]

Kakav sam ja meni drug ?

 

Postavljeno mi je danas izuzetno važno pitanje i imam veliku potrebu da to podelim sa vama.Volim pitanja.Kad odete kod psihologa,psihoterapeuta,po meni,važno je kakva pitanja on ili ona postavi jer vas ta pitanja nateraju da sami potražite odgovore.Ako ste dovoljno hrabri da budete iskreni prema sebi od tih odgovora počećete da gradite svoj temelj,svoj noseći zid koji niko neće moći da uzdrma,a kamoli sruši,jer ste ga sagradili od najčvršćeg materijala - iskrenosti prema sebi.Ako ste bili iskreni prema sebi blede kompleksi,slabe tačke.Ako ste bili iskreni prema sebi postajete svoj najveći prijatelj,a što ste sebi veći prijatelj manje je verovatno da ćete sabotirati svoj uspeh,radost,zadovoljstvo.

Elem,da se vratimo na pitanje.Genijalno je.Oduševljena sam.

Da li bi se družila sa ljudima koji pričaju o tebi i sa tobom na način na koji se ti obraćaš sebi u privatnosti svog uma?

Bum!Bez dileme i odugovlačenja - ne bih!Do ovog pitanja mislila sam da sam okej prema sebi,mogla bih biti bolja no i ovako je prihvatljivo.Ali,posle ovako formulisanog pitanja  ...

Onda sam počela da motam po glavi kako se obraćam sebi.Danas,hvala Bogu, mnogo ljubaznije nego ranije,ali daleko grublje nego drugim ljudima.Da li je to recept za sreću?Ne bih rekla.Mislim da je vreme da preispitamo svoje dijaloge i monologe koji se beskrajno nižu u našim lepim glavama.Sramota je da sebe smatramo inteligentnim bićima,a da odgovor na gore navedeno pitanje bude bilo koji osim jasnog i glasnog DA!I moram da podvučem - ne radi se o tome da li bi se neko drugi družio s vama takvima kakvi jeste.Mnogi bi se družili samnom,to je činjenica,jer njima ne pokazujem prstom svakog dana na mane i nedostatke,izmišljene i realne,većinom izmišljene.U njima tražim sve što je dobro,veličam to,koncentrišem se na to i bude mi lepo u njihovom društvu.O njihovim manama ne razmišljam po ceo dan ili kad god ih pogledam.O njihovim manama ne raspredam beskrajno mojoj najboljoj drugarici,sestri,kumi...Ako imam nešto lepo da kažem,to i kažem.Ako nemam,produžim dalje.Kad se radi o mojim manama situacija je malo drugačija.

No,hvala Bogu,te mi posla anđela sa ovakvim pitanjem da mogu da preispitam kakav sam ja to meni drug.Kakav si ti tebi drug?

*Love yourself*

2Свиђа ми се ·  · Прати објаву · Подели

•  

  Татјана Јелисавчић Пашић, Nevena Vesovic и 15 осталих воле ово.
• 

   

  Jovan Z. Popović najlepsa zelja koju mogu da ti uputim je da prestanes da razmisljas

  5. април у 13:59 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Valentina Jovanovic kakav si ti meni kralj!

  5. април у 14:37 · Свиђа ми се · 4
• 

   

  Branka Stojkovic Lujza Hej je napisala da se to zove "samogovor ". 

  5. април у 15:54 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  Olivera Zivanovic mislite o tome 

  5. април у 16:00 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Valentina Jovanovic ko da prestane da razmislja? Violeta? pa to nece nikad biti moguce 

  5. април у 16:50 · Не свиђа ми се · 4
• 

   

  Tatjana Keka Radojevic Ja meni drug? hihihihi... nikakav, pravo dyangrizalo 

  5. април у 21:19 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  Tatjana Keka Radojevic i moram priznati da sam zatecena! i drado mi je sto si postavila to ptanje da se malo preispitam i u tome kakva sam prema sebi ... 

  5. април у 21:27 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  Tatjana Keka Radojevic Ako mislim, sve mi izgleda besmisleno; ako osećam, sve mi izgleda čudno; ako želim, ono što želim sakriveno je negde duboko u meni. Uvek kad se nešto pokrene u meni, uvidjam da to nisam ja pokrenuo. Ako sanjam, samom sebi ličim na nešto što drugi pišu. Ako osećam, ličim na platno koje drugi slikaju. Ako želim, imam utisak da su me utovarili u kamion kao nekakvu robu i da se vozim, kao po sopstvenoj volji, prema nekom mestu na kome uopšte ne želim da budem, barem ne pre no što do njega stignem. 

  Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo. Iako je dan prekrasan, ne mogu da prestanem da mislim. Da mislim, ili osećam il nešto treće što se zbiva medju kulisama gurnutim u stranu. Čamotinja sutona i zapuštenosti, sklopljena lepeza, zamor od prinude da se živi...

  5. април у 22:41 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  Nevena Vesovic wow  svaka cast

  5. април у 22:52 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Kristina Lazic pazi kad sam istoga trena odgovorila sa "ne" ovo je divno!!!

  8. април у 01:21 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic Kris,lajk za iskrenost,ali ne i za odgovor  please do something about it :*****

  8. април у 10:02 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Jelena Danilovic Ovo pitanje zaista ima moc. Pogadja u centar! Hvala Viki, pitacu to sebe svakoga dana. Pitanje jesi TI, odgovor jesi TI - a onaj medjuprostor je to sto zaista jesi, to sto radis, pricas, mislis, ne mislis, cutis, gubis se, lutas... 

  8. април у 10:14 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  Kristina Lazic obozavam sve da čitam,ali obožavaaaam:)))) jaooo,pa hoću...mislim da sam već počela....idem protiv sebe, ali sam opet na kraju bez toksičnih emocija:)

  8. април у 11:38 · Свиђа ми се · 1
• 

   

  Violeta Violetish Jovanovic Smiljanic :*******************

  8. април у 14:41 · Свиђа ми се · 2
• 

   

  IvanVash TheStampedo Nikitovic Necemo biti lazljivi , vecina vecine one tamo vecine je dala bas isti odgovor . Isto ogdovor koji si i ti dala svojoj malenkosti . Ali pitamo se zasto ? U sustini i ovo pitanje je pokretac drugih pitanja , kao domino efekat koji se siri u nedogled A na kraju ....najveca domina je nas Ego i Sujeta . Onog dana kada oborimo nas Ego i pobedimo sujetu bicemo najjaci . BAr ja tako mislim i tada cemo reci sebi : Bolje da me mrze zbog onoga sto jesmo nego da nas vole zbog onoga sto nismo .... Odlicno pitanje ..... i ista dilema u glavi kao tvoja 

  10. април у 20:33 · Свиђа ми се
• 

   

[keka]

Ne nisam slucajno ostavila komentare 

Zelim da ih  0231_newspaper

Zelim da cujem vas odgovor na pitanje- Kakav sam ja meni drug ?

Kakav ste vi sebi   

[JESSY]

Kakav ste vi sebi

 

...добро питање....тема за размишљање...нисам задољна својим односом са самом собом....мада је много бољи него што је био....трудим се, радим на себи колико могу....у ствари, колико сам ближа Господу,колико сам више са Њим, све је много боље....

 

мазохиста нисам , али ни егоиста....мислим да сам у некој златној средини....посвађам се понекаd са собом, али сам научила и да праштам....праштајући другима....да прихватам себе онаквом каквом ме је Господ створио....да разумем себе......

..упознајући више себе, схватам колико је још пуно потребно да се ради....али такође схватам да никада нећу и не могу да будем савршена, тако да сам мало опуштенија....

[JESSY]

Tatjana Keka Radojevic Ako mislim, sve mi izgleda besmisleno; ako osećam, sve mi izgleda čudno; ako želim, ono što želim sakriveno je negde duboko u meni. Uvek kad se nešto pokrene u meni, uvidjam da to nisam ja pokrenuo. Ako sanjam, samom sebi ličim na nešto što drugi pišu. Ako osećam, ličim na platno koje drugi slikaju. Ako želim, imam utisak da su me utovarili u kamion kao nekakvu robu i da se vozim, kao po sopstvenoj volji, prema nekom mestu na kome uopšte ne želim da budem, barem ne pre no što do njega stignem. Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo. Iako je dan prekrasan, ne mogu da prestanem da mislim. Da mislim, ili osećam il nešto treće što se zbiva medju kulisama gurnutim u stranu. Čamotinja sutona i zapuštenosti, sklopljena lepeza, zamor od prinude da se živi.

likefaceeeeeeee

[keka]

iz jedne knjige davno procitane, ne secam se vise...

 

Svakako je istina da ponavljamo iste greske, donosimo iste odluke osudjene na propast, ali da li to moze biti namerno?

moze li zaista biti najbolje za nas da patimo?

da li je moguce da se hranimo sopstvenim bolom?

[DYNABLASTER]

http://www.youtube.com/watch?v=13rMXN92fio

[JESSY]

...назив теме....живим ли сада.....управо размишљам о томе....мислим да сам и то научила.....схватила да треба проживети сваки садашњи тренутак јер је он јединствен и непоновљив....оно што је сада, никада више неће бити.....покушавала сам небројено пута да

да ''поновим'' неки догађај, осећање.....и када одеш на исто место и са истом особом, никада није исто....све се мења....и ми такође , а никако да то схватимо....промене примећујемо само на другима......и чудимо се....јесте тешко не враћати се у прошлост....и треба, али само повремено ,у знак неких сећања и то лепих.....али не живети у прошлости....тешко је и не бринути се за будућност....али јачајући своју веру у Господа, и то је могуће.....све своје бриге препустите Њему....Он ће већ знати како да то уреди....тешко је...али ми ћемо то моћи.....(''тад ћемо се загрлити, опростити и поћи...'')

[keka]

hm... moj pogled preko ramena u proslost.... 

 

Koliko vam je "pravih prijatelja" otislo iz zivota? Koliko ste puta ostali bez velikih ljubavi? Koliko vam se familije rastrkalo po svetu?

Koliko puta ste ostali sami u zivotu, da se borite sa gustom maglom problema? I sta onda, dici ruke?! Nikada!! Glavu gore, hrabro napred, grabite zivot, zivite ga punim plucima bez ...obzira na sve, jer kada ima volje ima i nacina!

[keka]