Vojska Srbije kupuje šest novih aviona "mig 29"

[obi-wan]

поред 17-це, имају и Ан-26...

 

Zasnimljivo da su resili da se njima opreme... pitam se kako li resavaju odrzavanje i ostalo...

[grigorije22]

Многима смета: Војска Србије је највећа војна сила на Балкану!

 

 

Српска војска има највећи број тенкова и авиона, а најављеном куповином руских Мигова и званично ће загосподарити небом Балкана. Од Хрвата и Словенаца имамо три до четири пута више ударног наоружања

 

(Телеграф.рс)
Војска Србије високо се котира у региону и један је од најбитнијих фактора те врсте и највећа војна сила на Балкану, показују подаци до којих је дошао Телеграф у Министарству одбране Србије, а и других министарстава из региона. Према подацима из Министарства одбране, Војска Србије има 33.000 војника, 8о авиона и 272 тенка што су бројке које је сврставају у највећу војну силу на Балкану.

Телеграф је сакупио податке из министарстава одбране Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније, БиХ, Бугарске и Румуније и према њима Војска Србије има у свом поседу највећи број авиона и тенкова, само Румунија од ових земаља има 28 тенкова више од Србије, а 25 авиона мање.

 

 

Војска Србије ће уз најављену модернизацију, куповином нових руских авиона, од стране министра одбране и вицепремијера Александра Вучића суверено загосподарити регионом и још више се учврстити на пиједесталу војних сила на Блакану.

- Модерни ловачки авиони за Војску Србије биће набављени до краја године, а ракетни системи “у годинама које долазе” – најавио је министар одбране Александар Вучић.

Вучић је такође додао да ће ове године за потребе Војске Србије бити купљена и два осматрачка радара.

Према његовим речима, Србија не жели да учествује у ратовима и да прети било коме, већ да је једина намера да буде способна да штити сопствени ваздушни простор.

Војни аналитичар Александар Радић каже за Телеграф.рс да ће Србија куповином нових авиона Миг-29М/М2 постати доминантна на небу Балкана.

- У ваздухопловству смо имали само папирну силу, али најављеном модернизацијом и куповином руских борбених авиона ВС загосподарила би небом над регионом, а једина претња у том погледу била би из Мађарске која од Шведске изнајмљује14 авиона типа Грипен – каже Радић.

Према његовим речима Србија је као наследница ЈНА остала једна од већих војних сила у региону и додаје да су ово само званични подаци ВС.

- ВС је наследила и сачувала доста технике из ЈНА и као продукт те чињенице засигурно је војна сила у региону, а ово подаци о тенковима, авионима и другим стварима су само званични подаци, а на то треба додати и одређену количину технике која се чува у стратешким резервама који се никада необјављују. У складиштима војске који су уписани у стратешким резервама  налазе се поприлична војна средства и то имају све земље – каже Радић.

 

 

ПОДАЦИ О ВОЈСКАМА У РЕГИОНУ:

* Србија (Војно неутрална, али чланица Партнерства за мир и посматрач у “Руском НАТО-у) – 80 авиона, 272 тенка

* Словенија (чланица НАТО) – 24 авиона, 54 тенка

* Хрватска (чланица НАТО) – 32 авиона, 86 тенка

* Босна и Херцеговина (чланица Партнерства за мир) – 19 авиона, 188 тенкова

* Црна Гора (чланица Партнерства за мир) – 4 авиона, немају тенкове

* Македонија (чланица Партнерства за мир) – 31 тенк, немају авиона

* Бугарска (чланица НАТО) – 70 авиона, 86 тенка

* Румунија (чланица НАТО) – 55, авиона, 300 тенкова  

 

  http://srbin.info/2013/06/mnogima-smeta-vojska-srbije-je-najveca-vojna-sila-na-balkanu/

[Милан Ракић]

Босна и Херцеговина (чланица Партнерства за мир) – 19 авиона, 188 тенкова

 

БиХ нема авионе. Само хеликоптере. Нешто ХТ-ајаца, Газела и 2-3 УХ-1 

[obi-wan]

Najjača vojna sila jugoistočne Evrope

 

Gore ti lepo pise "na Balkanu", ne u celoj jugoistocnoj Evropi...

[Милан Ракић]

Osim toga, i Grčka se računa u "Balkan".

 

А Грци су наша браћа  

[-Владимир-]

Zasnimljivo da su resili da se njima opreme... pitam se kako li resavaju odrzavanje i ostalo...

 

Па како они кажу, купују их за Авганистанску војску а не за себе, и то је логичан избор с обзиром на предности у односу на Црног Сокола . Плафон лета је 4000 према 1300  метара у корист Ми 17, уз више него дупло већу брзину пењања .

[Sudija]

Zasnimljivo da su resili da se njima opreme... pitam se kako li resavaju odrzavanje i ostalo...

 

Logičan izbor u neku ruku.Kupovinom Ruskog helikoptera rešili su pitanje logistike,obuke i preskupog organizovanja lanca dotura i opasnog transporta opreme u Afganistan.Sa te strane,Rusija je geografski vrlo blizu a i u Afganistanu sigurno imaju brdo rezervnih delova za Mi-17,koji je ianače odličan helikopter u svoj klasi i ne treba ga porediti sa Black Hawkom jer su različite klase i namene.

[obi-wan]

Cek, cek, ali ja ne pitam za Avganistan, nego za ovo sto je Milan postavio na prosloj strani.

Pogle` - baza na Floridi, imaju Mi-17 i An-26...

[Sudija]

Cek, cek, ali ja ne pitam za Avganistan, nego za ovo sto je Milan postavio na prosloj strani.

Pogle` - baza na Floridi, imaju Mi-17 i An-26...

 

Verovatno imaju i više Rusko-sovjetske opreme.Npr,zanimljivo je da VVS Rusije poseduje najveći broj MiG-29 lovaca dok je USAF vlasnik druge najveće flote MiG-29 u svetu, mislim da ih imaju preko 30 u Agressor timovima, stim što im zamenjena pogonska grupa i elektronika-avionika (upravo ono na šta ja kukam stalno da je slaba strana Ruskih aviona).

Amerikanci imaju u operativnom stanju sve čega su mogli da se domognu i aktivno uvežbavaju najbolje načine kako da unište ono čime raspolaže njihov protivnik.

[obi-wan]

USAF vlasnik druge najveće flote MiG-29 u svetu, mislim da ih imaju preko 30 u Agressor timovima

 

Verujem da ih imaju dosta, ali svakako da nisu drugi na svetu.

 

zamenjena pogonska grupa i elektronika-avionika

 

E, a ovo je - naravno - ucinjeno zbog nemogucnosti da ih odrzavaju sa ruskom opremom. To sam i pitao. Slicno tome su uradili iranci, npr., jer su u njihovim F-4 i F-14 zamenili isto to, jer im sa zapada odavno ne salju nista od opreme za odrzavanje...

[Милан Ракић]

Па чак и да остане опрема, нема у ХТ-ејцу нечега посебног, за разлику наравно од ловачких авиона. Наравно, могу они (Амери) да уграде "своју" опрему, да је прилагоде својим стандардима, али не видим да има потребе... Тако да (иначе, опробан метод) у "Радилицу", премда јој неки тепају и зову је "Крмачом", само сипаш и возиш... 

 

Успут, има тамо у Авганистану, пошто се купује за Авганистан, и понеко ко се разуме у ХТ-ејце из састава Међународних снага... Наћи ће се понеки инструктор, ако "зашкрипи"... Има и наших-нема бриге

 

Радилица

[Милан Ракић]

Салингеров "осврт на тему" у прошлонедељном "Времену"...

 

МиГ у џаку

 

У СИТУАЦИЈИ КАДА СРПСКЕ "ДВАДЕСЕТДЕВЕТКЕ" СТОЈЕ У ХАНГАРУ ЧЕКАЈУЋИ ПИРОПАТРОНЕ ЗА ИЗБАЦИВА СЕДИШТА А "ДВАДЕСЕТЈЕДИНЦЕ" КОЈЕ СУ У ЛЕТНОМ СТАЊУ МОЖЕ ДА ИЗБРОЈИ И ПРЕДШКОЛАЦ НА ПРСТЕ ЈЕДНЕ РУКЕ, ДРЖАВНА РЕТОРИКА СЕ, ПОМАЛО ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ, МЕЊА ОД "ПОТРЕБНО ЈЕ", "РАДИ СЕ НА ТОМЕ" И "У КОНТАКТУ СМО СА ПРОИЗВОЂАЧИМА" У "БИЋЕ НАБАВЉЕНИ НАЈСАВРЕМЕНИЈИ АВИОНИ И СИСТЕМИ" И ТО "ВРЛО БРЗО"

 

 

Крајем прошлог лета, 14. септембра, навршило се пола века од када је совјетски авион ловац МиГ-21 ушао у састав ратног ваздухопловства бивше југословенске федерације. Те 1962. године авиони који су могли да лете два пута брже од звука и били наоружани ракетама (у каснијим варијантама, у првој "ф-13" само топом) означили су велики квалитативни скок за ваздухопловсто СФРЈ које је у том тренутку било и технолошки и по обучености на светском нивоу. Долазак МиГ-ова значио је, у смеру отопљавања односа са СССР-ом, прелазак са западне технике и организације по узору на северноатлантски савез на совјетски модел. Истовремено са поруџбином пука од 40 ганц нових ловаца, уведено је и потпуно ново наоружање у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани (РВиПВО, од миља "крв и пиво") – противавионски ракетни систем С75 Двина (НАТО ознака: SA-2 Guideline) и осматрачки радари.

 

Више од пола века касније врх пирамиде – метафорично речено – система суверенитета Србије у трећој димензији, односно ваздушном простору (ВаП по војном) чине два пилота, шест техничара, два авиона МиГ-21бис (Л-17 по војном) наоружана двоцевним топом калибра 23 мм и по две или четири ИЦ навођене ракете ваздух-ваздух Р-60 који дежурају 24 сата дневно, седам дана у недељи на платформи која се наставља на југоисточни крај писте број 2 батајничког аеродрома. У два слова – ДЈ, или дежурна јединица, у свакодневној комуникацији позната као "дежурна пара" или само "пара".

 

Основна улога ловачке авијације је да пресретне, идентификује и обори циљ у ваздуху а то је најчешће непријатељски авион. У мирнодопској употреби, оно "непријатељски" је углавном "непознати", "залутали" или "ненајављени", а "обори" постаје "успостави контакт" и "спроведе на слетање", у западном речнику  air policing. Од државе која претендује да буде озбиљна и да је такву третирају и друге државе очекује се да има капацитете да практикује суверенитет не само на својој територији, већ и на небу, или ако нема, да то делегира на неког другог, попут Словеније, Литваније, Летоније, Естоније, Албаније, Црне Горе...

 

Да је свеопште стање у Ваздухопловству и противваздушној одбрани (ВиПВО) Србије скоро по свим параметрима – поготову оним са предзнаком "материјални" или "финансијски" – прилично незавидно, није никаква ни тајна ни сензација. То стање је, наравно, скоро увек са "тенденцијом побољшања", што је излизана фраза некад изговорена у циљу скидања одговорности за наведено стање а некад – зависи ко је изговара – пројекција жеље и веровања да ће овај вид војске са стогодишњом традицијом опстати ишчекујући преко потребна средства за иоле смислено функционисање и испуњавање сопствене улоге, била она патролирање по ваздуху, учешће у мировној мисији, неком облику колективног безбедносног организовања, или једноставно егзистирање као фактор одвраћања.

 

Авијација на земљи

 

Од свих компоненти српског ВиПВО најкритичније стање је са онима који су директни носиоци описаног суверенитета: ловачком авијацијом. Од укупно 16 најмодернијих (мада у тренутку сукоба већ застарелих, уз то и прилично неисправних) МиГ-29, у сукобу са НАТО погинула су два пилота а уништено је, што у ваздуху, што на земљи, 11 авиона. Оних пет који су преживели сукоб су прво приземљени због истека ресурса, а онда су између 2008. и 2011. године средствима издвојеним из Националног инвестиционог плана ремонтовани и (минимално, новим показивачима у кабини и комуникационим уређајима) модернизовани, чиме им је век употребе продужен за десет година. Три једноседа и један двосед МиГ-29УБ (пети авион изгубљен је у удесу, уз погибију пилота) користе се за пуки опстанак ловачке авијације, односно тренажу пилота уз велике паузе које "двадесетдеветке" проводе на земљи: у једном периоду проблем су наводно биле гуме, а кад се то реши откаже неки део електронике па се чека на поправку, последњи разлог приземљења је – ако је веровати министру Вучићу – недостатак пиропатрона за избацива седишта...

 

Некако истовремено када је – без превише узнемиравања јавности око тога, изузимајући учестала саопштења о "техничким пробама приликом којих може доћи до пробијања звучног зида" – прошло 30 година од када је испоручен најмлађи МиГ-21, што би номинално требало да значи и крај његовог летења, према доступним информацијама тај "рок трајања" је продужен, после експертизе стручњака руског произвођача авиона чиме је, очигледно, купљено још мало времена за опстанак српске ловачке авијације. Занимљиво је да су Руси, пошто су погледали сличне авионе у суседној држави, одбили да модернизују или продуже век употребе хрватских авиона МиГ 21 и понудили да – разуме се, повољно по њиховом мишљењу – продају МиГ-35, вишенаменски борбени авион настао развојем МиГ-29. У ситуацији када српске "двадесетдеветке" стоје у хангару чекајући пиропатроне за избацива седишта а "двадесетјединце" које су у летном стању може да изброји и предшколац на прсте једне руке, државна реторика се, помало изненађујуће, мења од "потребно је", "ради се на томе" и "у контакту смо са произвођачима" у "биће набављени најсавременији авиони и системи" и "врло брзо". Истини за вољу, пажљивијим посматрачима вероватно су запале за око изјаве потпредседника руске владе Рогозина током посете Београду, о Србији као снажној држави, као и да су у руској привредној делегацији били и директори РСК МиГ и Рособоронекспорта, државне фирме за промет наоружања. Београдска "Политика" тада објављује текст свог војнополитичког коментатора у коме се најављује набавка ни мање ни више него 12 нових авиона МиГ-29М/М2. У реченом пакету, који је у том тренутку више личио на новогодишњу жељу него на нешто што ће се стварно десити, налазе се и ПВД системи "панцир" (НАТО ознака SA-22 Greyhound), "бук" (НАТО ознака SA-11 Gadfly) и С300 (НАТО ознака SA-10 Grumble), све са ракетама од С400 и "најновији радари у потпуности отпорни на антирадарске ракете западне производње". Аутор у тексту објашњава како су руски авиони два до три пута јефтинији од западних "тајфуна" "рафала" или "грипена" и како ће, са постојећа четири авиона, то бити цела ескадрила. На тактичком нивоу информације веома упитне тачности али јасан сигнал сратешког правца размишљања и – испоставиће се за сада као тачан.

 

На ускршње јутро министар одбране Александар Вучић посетио је дежурну батерију 250. бригаде за ПВД на положају у Зуцама под Авалом, а дан касније и "пару" на батајничком аеродрому. У обе прилике јасно је поновљено опредељење – без конкретних детаља – за набавку борбених авиона, система за ПВД и осматрачких радара из Русије; уследио је састанак са Сергејом Шојгуом, некадашњим министром за ванредне ситуације а сада министром одбране Русије и, у последњој недељи маја, посета руске делегације Београду ради "прецизирања техничких детаља". Овај детаљ о некадашњој улози генерала Шојгуа, првог човека за ванредне ситуације, може се у ширем смислу посматрати и у светлу присуства руских авиона и хеликоптера током пожарних месеци у региону и најављеног отварања центра за помоћ у ванредним ситуацијама на нишком аеродрому, у оквиру српско-руске сарадње.

 

Нагађања и погађања

 

Према до сада доступним информацијама, држава Србија је донела одлуку да набави шест борбених авиона МиГ-29М/М2 као првог дела "руског пакета" а затим и осматрачке радаре и ПВД системе. Управо су ти авиони изазвали доста и пажње и недоумица: почев од тога шта је то уопште "М2" па до самог критеријума избора како типа тако и броја ваздухоплова. Неке раније процене су биле да је Србији потребно бар 12 вишенаменских борбених авиона који би заменили прво МиГ-21 чији је употребни век више пута истицао, а потом и преостале авионе МиГ-29. У некој даљој будућности логичан след би била набавка истог типа вишенаменског авиона за задатке непосредне ватрене подршке, односно замене ловаца-бомбардера "орао". Ипак, чини се да је преовладао став да се купи оно што је могуће у датом тренутку, уз ризик да такав потез одреди у техничко-технолошком смислу везивање за руску технику у наредних неколико деценија, са свим економским и политичким последицама, биле оне позитивне или негативне.

 

Иако има исту ознаку и скоро исти спољашњи изглед као и МиГ-29 (означен 9-12) који је СФРЈ купила 1987. године, МиГ-29М/М2 је потпуно нова летелица са вишеструко увећаним борбеним могућностима, самим тим и комплексношћу употребе и одржавања у односу на МиГ-29 који се користи у домаћем ВиПВО.

 

Оно што се могло најчешће чути и прочитати као негативан аспект избора јесте да је у питању развојни пројект, односно да не постоје искуства из експлоатације јер М/М2 није још уведен ни у наоружање Русије (која је одлучила да сачека МиГ-35 који је у основи исти, само са напреднијим радаром) ни друге државе. С друге стране, М/М2 је de facto исти авион (осим куке за заустављање и склопивих крила) као и морнарички МиГ-29К/КУБ, који је недавно свечано примила у наоружање индијска морнарица а користе га и руске поморске снаге на носачима авиона. Варијанту М (једносед) и М2 (двосед) наручила је Сирија, 24 комада, али како је испорука обустављена због санкција режиму Башара ел Асада, основано се могло претпоставити да су "наши" нови авиони у ствари они произведени за Сирију. Са укидањем санкција Сирији, све опције су поново на столу. Такође, постоји бојазан да ће, уколико тај авион не доживи комерцијални успех и велики број продатих примерака, за десет или 20 година бити готово немогуће наћи резервне делове.

 

У односу на производ 9-12, нови МиГ-29М/М2 (који се у руској терминологији води као производ 9-61 и 9-67 за двосед), пре свега има бољи радар, што је и била главна мана првих модела, као и интеграцију новог или побољшаног наоружања. Примера ради, на "старом" МиГ-29 радар Н019 има домет откривања циља од 30 до 60 км, прати десет циљева али истовремено гађа само један, док на МиГ-29М/М2 радар Жук-МЕ, који авион величине ловца открива на 120 километара, а може да открива и циљеве на земљи и на мору, прати десет циљева и симултано дејствује по четири.

 

Оно што ће можда представљати још већи изазов за војску и државу од пуке куповине "метала", односно авиона, јесте њихово прихватање у употребу, пре свега у економском смислу, јер кад се набаве, поента је – банално речено – да лете. А то кошта, не мало. Иако су нови вишенаменски авиони преко потребни држави Србији ако хоће има државни суверенитет не само на папиру него и у свом ваздушном простору, остаје отворено питање да ли је најбоље решење у светлу могућности и политичко-економског позиционирања набавка шест М2 или је, примерице, суседна Хрватска направила на дуге стазе промишљенији потез када је, у поодмаклом процесу избора новог типа борбеног авиона, пре неколико недеља одлучила да модернизацијом својих времешних "балалајки" (жаргонски назив за МиГ-21, због карактеристичног облика, оп. аут.) купи још неколико година свом борбеном зракопловству и на тај начин га припреми за нови тип. Кад и ако он буде набављен. Ако је веровати српском министру одбране, одговор ћемо добити на небу Србије у годинама које следе.

 

 

Игор Салингер, Време, бр.1171 од 13. јуна 2013. год.

 

 

 

[Милан Ракић]

Burže 2013: Poslednji podaci o MiG-u 29M/M2

 

 

BURŽE – Tango Six je na Buržeu od kompanije MiG dobio poslednje podatke o taktičko-tehničkim karakteristikama višenamenskog borbenog aviona MiG-29M/M2. Analiziramo kako se podaci na poslednjem promotivnom prospektu koji je bio dostupan na štandu UAC-a razlikuju od onoga što do sada znamo o potencijalno novom avionu srpskog ViPVO.

 

UAC-ov štand u hali broj 2

 

Na ovogodišnjem Buržeu ruska vazduhoplovna industrija nastupa vrlo agresivno i može se reći da su ruski vazduhoplovi prava atrakcija. U letnom programu a i u statici učestvuju višenamenski borbeni avion Su-35S, školsko-borbeni avion Jak-130 i izviđačko-borbeni helikopter Ka-52. Ipak, to nije sve što Rusi mogu da prikažu a što može biti interesantno mnogim državama koje i dalje računaju na rusku tehniku.

 

 

Novi podaci

 
Kako je RSK MiG prisutan na štandu ruske Ujedinjene vazduhoplovne korporacije, došli smo do, javno dostupnih, informacija o višenamenskom borbenom avionu MiG-29M/M2 u formi opširnijeg prospekta. Ako se ove informacije bolje analiziraju, ima nekih detalja koje do sada nismo videli kao i malo drugačijih cifara kada je reč o karakteristikama aviona.

 

MiG je na ovogodišnji Burže došao sa simulatorom i maketama svojih letelica koje su trenutno u ponudi

 

Do sada smo imali podatak da je normalna poletna masa jednoseda i dvoseda 17.500 i 17.800 kg dok u katalogu stoji 18.900 i 18.800 kg. Za maksimalnu brzinu na velikoj visini smo imali informaciju da je 2.400 km/h a ona ipak iznosi 2.100, dok je na maloj visini ona 1.400 km/h (prvi podatak je bio 1.500 km/h). Vrhunac leta je umesto 17.500 m ipak 16.000/16.200 m (M/M2). Dolet je takođe nešto manji i umesto 3.200/3.000 km (M/M2) on i iznosi 3.000/2.700 km.

 

Ono što je vrlo pozitivno i što je novina je da avion ima kontejner sa elektrooptičkim nišanskim sistemom za napade na ciljeve na zemlji, sistem za registraciju lansiranih raketa na avion, komunikacijski sistem sa data-linkom otporan na ometanje i kontejner sa sistemom za ometanje tipa MSP-418KE.

 

M2 sa jednom od opcija kompleta podvesnog naoružanja

 

Iz ovoga zaključujemo da izvozni MiG-29M/M2 po opcijama avionike gotovo da ne zaostaje za avionom MiG-35 namenjenim za ruske vazduhoplovne snage.

 

Napomenućemo i da je MiG naveo da poseduje obiman, temeljan i kompletan sistem za obuku i trenažu kako vazduhoplovnotehničke službe tako i za letački sastav koji obuhvata teorijski i praktičan rad sa ljudima.

 

Живојин Банковић за TangoSix.rs

[obi-wan]

Zanimljiv komentar sa originalne strane:

 

"Po meni bi dosla u obzir mogucnost dogovora(ukoliko je opcija 6-aviona za RViPVO-Srbije),ugradnja na 2-primerk AESA radar odnosno na jednom ZukM2,dok bi preostala 3-ZukM radara bili ugradjeni nasim starim jednosedim MIG29 9-12,u procesu modernizacije na standard SMT.Ukljucujuci i dvosed UB,na standard UPG.Ukoliko bi cena sa povecanim paketom isla na nize,uraditi i neku 21-bis na standard bizon.Sve avione uvezati data linkom sa 2-koji imaju AESAradar."

 

Na ovaj nacin bi se, prakticno, spakovala jedna sasvim upotrebljiva eskadrila...

[Милан Ракић]

Zanimljiv komentar sa originalne strane:

 

"Po meni bi dosla u obzir mogucnost dogovora(ukoliko je opcija 6-aviona za RViPVO-Srbije),ugradnja na 2-primerk AESA radar odnosno na jednom ZukM2,dok bi preostala 3-ZukM radara bili ugradjeni nasim starim jednosedim MIG29 9-12,u procesu modernizacije na standard SMT.Ukljucujuci i dvosed UB,na standard UPG.Ukoliko bi cena sa povecanim paketom isla na nize,uraditi i neku 21-bis na standard bizon.Sve avione uvezati data linkom sa 2-koji imaju AESAradar."

 

Na ovaj nacin bi se, prakticno, spakovala jedna sasvim upotrebljiva eskadrila...

 

Не рачунајући уграђивање То је фактор који не треба "испустити"