Stiven Hoking: "Za Veliki prasak nije potreban Bog"

[Млађони]

 

Sad kad si vec spomenuo to upodobljavanje i licni preobrazaj, da priupitam vernike na temi sta misle o jednoj dilemi koja mene kopka...

Da li mislite da je uopste moguce da se oslobodite samoljublja i da neka dela cinite bez da ocekujete nagradu? Pri cemu ta nagrada moze da bude i ocekivanje protivusluge, uverenje da cemo zbog ucinjenog otici u raj, osecanje unutrasnjeg zadovoljstva zato sto smo ucinili nesto sto je u skladu sa nasim moralnim nacelima...

Drugim recima, da li je moguce da neko cini dobro samo iz ljubavi prema Bogu i prema drugima, bez da se tom prilikom osvrce na sebe?

Generalno mislim da je hriscanstvo jako povrsno obradilo temu samoljublja i da nije dalo nacin da se ono prevazidje bas zato sto je sebicnost sustinsko svojstvo nase prirode, i verovatno je teze osloboditi se toga nego seksualnosti.

 

 

Човек све чини за неку врсту награде. Битно је само шта његов ум доживљава као награду. Када нешто доживљаваш као награду твој мозак ти за то пружи хемикалије у виду серотонина и допамина. Дакле немогуће је радити нешто без награде.

Е сад, зато је по мени у вери битан рационални моменат. Схватити зашто је нешто добро и зашто је нешто награда. Например схватити зашто је добро помоћи другом човеку и жртвовати себе за неког другог. 

[-Владимир-]

Drugim recima, da li je moguce da neko cini dobro samo iz ljubavi prema Bogu i prema drugima, bez da se tom prilikom osvrce na sebe? Generalno mislim da je hriscanstvo jako povrsno obradilo temu samoljublja i da nije dalo nacin da se ono prevazidje bas zato sto je sebicnost sustinsko svojstvo nase prirode, i verovatno je teze osloboditi se toga nego seksualnosti.

 

Хришћанство је јако дубоко обрадило тему самољубља,посебно у делима светих отаца, до те мере да је људима тешко да схвате о чему они говоре . На пример, у " Старца Силуану " имамо цитат Пимена Великог , " Верујте децо тамо где је сатана, тамо ћу и ја бити " . Или код, мислим, старца Порфирија , који каже у молитви, " баци ме у пакао али ме не остављај " . И то је све искрено речено. Просто несхватљиво како неко може да размишља на тај начин . У ствари, то све долази када се избаци самољубље, тек онда можеш стварно да волиш .