Jump to content

Да ли би вас разочарало...?


Guest - . . .-

Препоручена порука

Искрену и праву вјеру ништа не може да пољуља ни издрма... 

Ја се искрено надам да је моја вјера таква, непоколебљива, и Господу се молим да ме утврди у њој...

Него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга. (Лк. 22, 26)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ne bi me ni razocaralo ni iznenadilo...

zivot je nejednacina, a mi smo promenjiva, tako da...

cista matematika  laie_14  .mislise.

"Svaki problem možemo gledati kao skrivenu priliku, blagoslov, čak iako to i ne izgleda tako. To je znak da nešto veće i bolje dolazi."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta da nam uzdrma veru? Hahah...

Pa sveštenik koji postane ateista to nikom i ne govori,

ali pokaže:

proneverom, simonijom (to ako se nadje medju onima koji "vedre i oblače"!), pohlepom,

preljubočinstvom, vanbračnom decom, psovanjem, osvetoljubivošću...

 

Ovo mi je zanimljivo. Svojevremeno sam neku govoranciju D. Deneta slusao i cinilo mi se kao da je njegova prica o autoritetima koji prestanu da veruju suvise okupana. Iz ove perspektive kao da je nemoguce izgubiti veru i ocuvati moralnost...

Mongol General: Wrong! Conan! What is best in life?
Conan: To crush your enemies, see them driven before you, and to hear the lamentation of their women.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Било би ми жао

 

Такође. Као што ми је жао кад чујем да је неки монах напустио манастир или кад видим неке људе који су долазили у цркву а сад их већ дуго не видим, нити их то више интересује...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искрену и праву вјеру ништа не може да пољуља ни издрма... 

Ја се искрено надам да је моја вјера таква, непоколебљива, и Господу се молим да ме утврди у њој...

Ове две реченице би могле да послуже као почетак есеја под насловом "Предграђе гордости"

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

када би чули да је неки познати теолог, верник, свештеник... постао атеиста? Да ли би вас можда то на неки начин уздрмало у вери? Да ли бисте и сами почели да преиспитујете вашу веру?
једино када би у питању био Александар Милојков :)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

... када би чули да је неки познати теолог, верник, свештеник... постао атеиста?

 

Да ли би вас можда то на неки начин уздрмало у вери? Да ли бисте и сами почели да преиспитујете вашу веру?

И да јесам религиозан, не би ни најмање ме уздрмало. И да сам атеиста не би ме то уопште охрабрило и учврстило у атеизму. Многи људи пређу из хришћанства на ислам, из ислама на хришћанство, из атеизма на вјеру, из вјере у атеизам, из хришћанства на будизам ( што и није баш нека велика промјена философије ) итд., тако да мало шта и значе такви догађаји, јер се дешавају код свих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

једино када би у питању био Александар Милојков :)

Пази кад се ја спремам на неку такву сличну бомбу након овог питања :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Iz ove perspektive kao da je nemoguce izgubiti veru i ocuvati moralnost...

Nije nemoguće da onaj ko izgubi veru ne može da očuva i moral,

ali je sigurni pokazatelj da sveštenik koji krade ili preljubočini ili sprovodi simoniju,

ne da ne veruje Bogu, već uopšte ne veruje da Bog postoji.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zašto ,,poznati"?

Jel' pitanje ima veze s tim da li i koliko vera zavisi od takvih autoriteta?

Гледај на то овако-када је неки обични њемачки официр изгубио некакву битку, није ништа било страшно, али када је Ромел изгубио код Ел Аламејна, то је било већ озбиљно. Тако и овдје, једно је обични сеоски свештеник, а друго неки угледни теолог, митрополит, архиепископ, па чак и патријарх. Једно је пуковник, а друго фелдмаршал Ромел.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nikako me ne bih uzdrmalo u veri. Do smrti ostajem bez sumnje i bez odricanja Hrista pa makar me i streljali. Ni kada bi moje omiljene vladike iako znam da se to neće nikada desiti kao što su Porfirije, Ignjatije..........samo bih žalio zbog njih i na nama je da ostanemo u molitvi za one koji nas napuste. Zaista mi je žao što su neki i napustili pravoslavlje iz gordosti i čak do te mere išli da su osnovali drugu veru. Razočaralo???? Pa,ne bih mi bilo sve jedno, ne bih ni trebalo da mi bude. Ipak trebamo želeti spasenje i drugih ljudi jer to i jeste ljubav prema bližnjima. Bio bih tužan,ono što žalosti Gospoda žalosti i mene a njegova radost je i moja radost, za svakog novog koji priđe crkvi s ljubavlju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Neverujem da bih. Pre bi se pitala sta mu je jel s uma sashao? :)  Ima takvih primera a sa druge strane ima mnostvo divnih pozitivnih "kontra primera"...

Osim toga ne verujem ja u Boga zbog poznatih teologa, vernika, svestenika itd... vec nekako kako bih rekla zbog Boga :)

 

Sto rece feeble nekako me najvise pogadja tj. bude mi bas nekako zao i tesko kad vidim da neki ljudi koji su dolazili u crkvu i bili TU ne dolaze vise ili ih ne zanima.... :(

Kako su velicanstvena dela Tvoja Gospode sve si premudroscu stvorio.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...