Leonard Saskind o fino podešenom svemiru (sa prevodom)

[Milan Nikolic]

@@Гром,

 

Дај постави слику у ком положају треба да будем да би се отворио.

[Гром]

Кажем да си уверен у себе. Како пишеш изгледа да си у великој илузији.

За разлику од тебе, ја бар зам да живим у илузији.

[Odahviing]

E Grome jutros ssabajle (u 6:30) dok sam bio na WC šolji, slučajno se setih pitanja šta bi videli kada bi išli brzinom svetlosti i razmislio o tome. Ti si rekao da bi videli sve crno, tj. ništa, ali onda sam ja razmislio ovako ukoliko se krećemo brzinom svetlosti i slika (fotoni) iza nas istom, pomislio sam da bi istu sliku videli svo vreme, međutim setio sam se da kada "vidimo" foton mi ka apsorbijemo i faktički uništimo. Tako da se slika ne bi održala uopšte već bi stvarno bilo crno. 

A onda, facepalm, setih se ajnštajna i relativiteta, tj kojom got se brzinom kretali svetlost se od nas i ka nama kreće uvek istom brzinom. Ukoliko krećemo 1/2 c (c je inače brzina svetlosti) i neku "pusti" snop fotona prema nama, taj koji ih je pustio vide će da se oni od njega udaljavaju brzinom c, ali i mi koji idemo ka tom snopu videćemo isto da se kreću brzinom c. U Njutnovoj fizici bi trebalo da bude da se mi i svetlost približavamo brzinom od 3/2c, međutim kada se u jednačine ubace i Lorencove transformacije od obrasca

V = V1 - V2

Dobije se obrazac

V = (V1 - V2) / sqrt(1-(V/C)^2)

ako se dobro sećam, tj po Njutnu mi bi videli crno, ali pošto Njutno ne važi pri velikim brzinama, Ajnštajn nam uskače u pomoć (još jedna greška koju si napravio, kada si pomenuo Ajnštajnovu fizikzu i viđenje univerzuma, i Teslino, šta got ono bilo). Po Ajnštajnu mi bi sve videli isto kao i da se ne krećemo uopšte jer svetlost ka nama ide uvek brzinom C. Mada u tom slučaju kada bi uspeli da nekako savladamo onu masu koja raste sa rastom brzine prostor između nas i tačke koju gledamo morao bi da bude jednak 0, da bi sve ovo bilo moguće.

Uglavnom  kao i apsolutnu nulu, tako i brzinu svetlosti nemoguće dostići, sa konvencionalnim načinom kretanja, malo je bezveze pričati o tome šta bi videli, ne bi videli ništa jer nikada se nećemo kretati brzinom svetlosti kroz prostor jer je to za tela sa bilo kojom masom nemoguće.

Mada postoje hipotetičke čestice koje po hipotezi mogu da preću C, neka fora sa magnetnim poljima i šta ti ja znam, nisam se neštu dublje upuštao u čitanje stvari o njima, evo čak sam im i ime zaboravio, ako može mala pomoć

[Milan Nikolic]

evo čak sam im i ime zaboravio

 

Тахиони.

[Odahviing]

Obrazac

Kliknite na link pošto ovaj format ne može da se okači :p

Usput evo da lepo napišem obrazac za brzinu, a ne ono sqrt i ostale gluposti da svi mogu da razumeju, valjda je ovako ako nije neka me neko ispravi

[hansbrough]

Znao sam ja to i ranije.  301 Za približavanje je (V₁ + V₂) ... Evo i jednog zadatka:

 

 

5. Dve rakete se približavaju Zemlji brzinama 0,8c i 0,6c i to:

a) duž istog pravca;

bduž pravca koji su međusobno normalni.

Kolika je brzina brže rakete za posmatrača koji se nalazi u sporijoj raketi?

Rešenje:

a)      Kako su brzine obe rakete velike, ovde koristimo nešto složeniji zakon slaganja brzina, a koji se dobija iz Lorencovih transformacija:

                                                                         v_r =(v + u)/(1 + (v*u/c²))

                                          ,

            gde je v brzina brže rakete, u brzina sporije, c – brzina svetlosti, a v_r tražena brzina. Imamo dva slučaja, da se rakete približavaju u suprotnim i u istom smeru Zemlji. U prvom slučaju imamo gore navedenu formulu, pa je:

v_r = (0,8c+0,6c)/(1+(o,8c*o,6c/c²), pa je v_r = 1,4c/1,48c ≈ 0,95c;

U drugom slučaju imamo sao u formuli minus umesto plusa u brojiocu:

v_r =  (0,8c- 0,6c)/(1+(o,8c*o,6c/c²), pa je v_r = 0,2c/1,48c ≈ 0,13c.

b    I ovde imamo slučaj prevelikih brzina, a formula je ista kao i u klasičnom zakonu slaganja brzina, osim što se pojavljuje i imenioc:

v_r = √(v² – u²)/(1+(uv/c)) ≈ 0,53c/1,48c ≈ 0,36c

[Odahviing]

Ma dobro to je to nego sam samo omanuo ovo pod korenom u pa u brojiocu iznac c, predpostavljao sam da sam pogrešno napisao, ali nisam mogao da se setim kako ide

[Milan Nikolic]

Реч је о много сићушним стварима. На том нивоу нема више класичног времена и простора.

 

У науци нема још одговора шта су заправо простор и време. Знамо једино у оквиру релативитета.

 

Када би један атом био величине целог видљивог свемира, Планкова величина би била као једно дрво. Толико су мале елементарне честице да се оне у атому налазе као у некаквом свемиру.

 

Штета што немамо појма како да разумемо те ствари. Нешто слично као са унутрашњости црне рупе.

[Odahviing]

Znaš šta je još cool, to da je masa kvarkova u protonu (D, U, U) jednaka samo 1% mase celog protona (isto tako i za neutron), ostala masa je u stvari energija, koja se utroši da bi se izbeđu kvarkova napravio prazan prostor, kada kažem prazan mislim potpuno prazan, bez onih kvantnih fluktuacija što postoje u vakumu, s tim da između dva kvarka u atomu mogu nastati novi par kvarkova (tako da grade neutralnu boju, uglavnom kvark-antikvark)i tako poroton ne mora da ima svega 3 kvarkova nego može i više, ali su D i 2U obavezni.

a usput što se kvantnog tu..... (kako kot da je prevod mislim na quantum tunneling) tiče postoji čak verovatnoća da se elektron nađe unutar jezgra.

[Milan Nikolic]

То нисам знао до сада.

[Justin Waters]

Реч је о много сићушним стварима. На том нивоу нема више класичног времена и простора.

 

У науци нема још одговора шта су заправо простор и време. Знамо једино у оквиру релативитета.

 

Када би један атом био величине целог видљивог свемира, Планкова величина би била као једно дрво. Толико су мале елементарне честице да се оне у атому налазе као у некаквом свемиру.

 

Штета што немамо појма како да разумемо те ствари. Нешто слично као са унутрашњости црне рупе.

 

Otkrice se sve to i objasniti tokom vremena.

 

Citava istorija naucne misli lici na jedan velili evolutivni ciklus u kome kao da dolazi do budjenja covjecanstva jer se iz vremena u vrijeme sve vise sazna stvari koje su tu milijaradama godina unazad, samo nije bilo nikoga da ih promotri niti da bude svjestan o njima. 

 

Zamisli ljude drevnih vremena koji su zamisljali da je zemlja sve sto postoji, i ni na kraj pameti da je zemlja samo obican komad prasine u ogromnom univerzumu, a onda su uspjeli da savladaju prepreku koja ih je dijelila od tla do izlaska iz zemlje. Da su mozda razmisljali o tome kako dostici zvijzedu danicu tj planetu veneru, izgledalo bi im nedostizno vjerovatno kao sto nama izgleda nedostizno dospjeti do ivice univerzuma. Slijedeci neku logiku, narocito fraktalne geometrije, ako bi uspjeli da savladamo brzine i vece od brzine svjetlosti i dospjemo na ivicu univerzuma, ispostavi se da je sad univerzum samo mali parcic ogromnog multiverzuma, i dokle to sve ide Bog samo jedini zna,

[dziljana]

Како ћеш ти открити истину свемира када си заробљен? Стално мислиш да ћеш тренутним знањем имати праву истину. А знање се стално мења и зато морамо пронаћи прави темељ на коме ће мо градити сву науку.

 

Ја имам тај темељ, поседујем га, својом вером и знањем у тој вери. Тај темељ је ум који добијам од Бога, јер и Бог има сво знање и дарује га коме хоће.

Ниси ти дорастао том знању. Паметујете само и сами себе унижавате.

[Justin Waters]

Како ћеш ти открити истину свемира када си заробљен? Стално мислиш да ћеш тренутним знањем имати праву истину. А знање се стално мења и зато морамо пронаћи прави темељ на коме ће мо градити сву науку.

 

Ја имам тај темељ, поседујем га, својом вером и знањем у тој вери. Тај темељ је ум који добијам од Бога, јер и Бог има сво знање и дарује га коме хоће.

Ниси ти дорастао том знању. Паметујете само и сами себе унижавате.

 

Ma nemas ti nikakav um vec si pogledao par dokumentaraca i mislis da sad sve znas da mozes govoriti nebulozne stvari.

[dziljana]

Ти као знаш нешто о фракталима. Ти да знаш шта су фрактали и холограм размислио би много боље, јер се ту налази вишедимензионално поље које креира све. Ваша наука је само измишљање онога што измишљају у филмовима.

[Odahviing]

Ја имам тај темељ, поседујем га, својом вером и знањем у тој вери.

 

Osećam se kao da čoveku slepom od rođenja pokušavam da objasnim kako izgleda plava boja