Благодат Духа Светога

[Oglo]

Šta je to?

Može li se steći?

Kako se izgubi ?

Sve u vezi toga na jednom mjestu

[*Blue*]

Najvecu blagodat sam osetila nakon prvog detaljnog ispovedanja. Pricala sam sa duhovnikom u vezi toga, objasnio mi je da covek nakon pokanja dobija tu blagodat od Gospoda koja se gubi nakon par dana, tj nakon gomilanja grehova. Pridobija se pomocu molitve i zivljenja po Bozijim zapovestima.

Osetim blagodat u velikoj Svetinji, nakon Svete Liturgije i iskrene molitve.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tu je kao i srce, ruka, oko, duša.

Strpljivo čeka da progovori.

[Zero]

Verujem da je Bog daje po velikoj milosti svojoj, ne verujem da se može zaslužiti, mada daleko od toga da ne zavisi i od nas...

[Megidon]

Невидљива сила Духа Светога која се задобија учешћем у светим тајнама кроз покајање,труд и молитву тј. жртву. Њу дарује Дух Свети и последица је освећења. Разлика између православаца и протенстаната је у поимању благодати. Ми верујемо да кроз крштење, миропомазање и учешће у светотајинском животу са постом, молитвом и добрим делима задобијамо благодат свако по мери своје снаге и тако се освећујемо уподобљавајући се Богу у непрестаном кретању ка Њему. Благодат Духа Светога увек са собом носи и дарове Духа Светога кјоју могу бити различити. Кроз благодат ми уздижемо нашу људску природу и обожујемо је и кроз њу и развијамо врлине и могућности људске природе. Значи за нас је благодат нешто што долази споља тј. од Бога по нашем подвигу и Његовој вољи. Протенстанти тврде да је Бог приликом стварања у човека поставио потенцијал који он само треба кроз труд да развија не потребујући никакво накнадно освећење тј. свету тајну. Разлог оваквог мишљења је то што су остали без црквеног предања па самим тим и светотајинског живота као његовог саставног дела. Због тога се ми више бавимо духовништвом и питањем греха као узрочника сваког духовног и телесног поремећаја а они психоанализом личности и истраживању њених принципа и функција итд......

[RYLAH]

Схватање и (обично привремено) прихватање ко си и одакле си. Након тог периода, неколико минута или неколико дана, почињемо да сумњамо и изгубимо увереност у то одакле смо и ко смо, због свега нагомиланог, били то греси или нешто друго, то већ не знам.

 

Они који се годинама вежбају у томе да сатру све набацано, добијају постепено све више и више благодати која је стално са њима, у мери у којој осећају (знају) ко су и одакле су. И њима је, наравно, могуће да изгубе, ал је могућност далеко мања.

 

Него, вазда може да се теоретише, сви ово знају ваљда, први покретач теме, него је хтео да убаци православну расправу на форум

[javor]

Јооој, то је кад ме Бог воли и покаже ми то, а то знамо само Он и ја.

 

И, онда оде код другога, а ја опет будем сам ... и неутешан

.

И, ево, тумарам по свом бедном +ивоту и тражим га.

[Зосима]

Из мог ,а и из искуства других верујућих људи,благодат и то за Џ,обично бива при уласку у веру,и то је неки Божији гратис  ,да би те кроз живот увек подсећало на тај несвакидашњи осећај...

Временом то нестане и онда онако на суво идеш кроз живот,јер Бог просто жели да без његове интервеције покажеш и даље жељу и вољу,да идеш Његовим путем...

 

Шта бива после,не знам,тренутно сам у том самосталном лутању,падању,устајању и тако у круг...

[Megidon]

„Зар не схваташ да људи који су сједињени са Богом и обожени, који на божански начин усмеравају свој поглед на њега, не виде као ми? Они, на чудесан начин, виде чулом које надилази свако чуло, и умом који надилази сваки ум, јер духовна сила прожима њихове људске способности и омогућује им да виде оно што је изнад нас.“

(Григорије Палама, Тријаде у одбрану светих исихаста)

 

Паламизам је теологија божанских нестворених енергија. Своје теолошке аргументе против западних схоластичара. Палама је формулисао ослањајући се на искуство исихаста, и списе Псевдо-Макарија, Максим Исповедник и Јована Дамаскина

Григорије Палама разликује теолошке појмове: "ипостас" (υποστασις) и "енергија" (ενεργεια), којима одговарају различити начини сједињења. Јединство по ипостаси, својствено је Исусу Христу; јединство по енергијама или благодат, приступачно је човеку. Јединство по благодати јесте јединство са Богом. Он сматра "таворску светлост" исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супроставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини. Таворска светлост је енергија која зрачи из божанске суштине, као изливање Светога Духа, која је нестворена и нема сопствену ипостас. Благодат је изливање Бога из себе, сијање ка вани божанског невидљивог лика.

Против Варлаама, који је обожење сводио на подражавање Бога, Палама наводи да је обожење стварно учествовање, лично општење са Богом. Благодат је преношење силе божје у наш живот; а спасење је тајанствена промена човека у бога. Али и поред Божијег присуства у нествореним енергијама, тајна божије суштине остаје непозната. Познање значи сједињење са Богом, продирање у унутрашњост Бога колико је допуштено човеку, који никад не може да схвати и исцрпе божанску суштину.

На цариградским саборима 1347. и 1351. године, којима председава цар Јован VI Кантакузин, расправља се о правоверности исихазма и Паламине доктрине. Нека од спорних питања током друге фазе Сабора у јулу 1351. године су била:

1. Постоји ли у Богу разлика између суштине и енергије?
2. Ако постоји, да ли је енергија створена или нестворена?
3. Ако је енергија нестворена, како се може избећи сложеност у Богу?
4. Може ли се на енергију применити назив божанство, а да се избегне дитеизам?
5. Да ли је правилно рећи да суштина надилази енергију?
6. Пошто постоји заједничарење у Богу, да ли је оно заједничарење у суштини или у енергији?

Након подуже расправе, сабор закључује да у Богу постоји разликовање између суштине и енергије и да је божанска енергија нестворена, потврђујући правоверност паламовске доктрине. Ипак, и после сабора се настављају критике, како од православних тако и католичких теолога. Грчки теолог Григорије Акиндин окривљује Григорија Паламу, за мешање природа. Он не допушта разлику између суштине и енергије, што је за њега исто, и негира могућност учествовања или обожења. Католички теолози такође критикују Паламину теорију да подразумева одвајање суштине и енергија у божанству.

[Иван Ивковић]

Šta je to? Može li se steći? Kako se izgubi? Sve u vezi toga na jednom mjestu

Ау...

Могу да одговорим на прва два питања и то површно, јер сам тако у могућности... То је добри дар од Бога и може се стећи. Остало могу само да нагађам и слушам о искуствима опитних подвижника.

Сећам се приче о неком од великих отаца кога су посетили многи великодостојници на челу са самим патријархом. Бавише се тамо разним узвишеним темама али ава ни реч да каже. Када га је један од ученика упитао о разлогу његовог ћутања овај му признаде да о тим стварима не зна ништа. Међутим, да су га питали о страстима и борби са њима могао им је дати многе поуке.

Овако нешто већ разумем. Бојим се да смо много склони да појмом "благодат" означавамо нека стања радости углавном психолошког карактера или, како се помиње у аскетској литератури - "деловање крви". Кад читам о искуствима отаца, нпр. светог Серафима Саровског или светог Силуана Атонског не остаје ми друго него да признам да толико дубока искуства једноставно немам. Све што поуздано знам и препознајем јесте само деловање крви...

Ако ништа друго могу да се тешим поуком светог Игњатија Брјанчанинова:

     "Немојмо да тражимо насладе и виђења. Ми смо грешни и недостојни духовних наслада и виђења, нисмо за њих способни због старога у нама. Пажљивом молитвом затражимо да погледе свога ума обратимо ка нама самима, како бисмо открили огреховљеност у себи. Када је откријемо, станимо у мислима пред Господа нашег Исуса Христа, заједно са губавима, слепима, глувима, хромима, раслабљенима, демонизованима: почнимо да у сузама молитвено вапијемо, из сиромаштва свога духа, из срца скрушеног од туге због наших грехова. Нека тај вапај буде бескрајно обилан! Нека се свака многоглагољивост и свако обиље речи покаже неспособним да га изрази. Нека се у своме обиљу и својој необјашњивости непрестано облачи у молитву са мало речи, али са много значења:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног."

 

Узгред, тема о благодати већ постоји овде. Неко од присутних модератора можда може наћи за сходно да ове две теме обједини па само да напоменем... Видим, ту је сестра @@JESSY...

[Oglo]

Ja recimo mislim da je blagodat Božija uvijek prisutna, pitanje je samo koliko smo mi otvoreni za tako nešto

Šta vi mislite o tome?

[Oglo]

Из мог ,а и из искуства других верујућих људи,благодат и то за Џ,обично бива при уласку у веру,и то је неки Божији гратис  ,да би те кроз живот увек подсећало на тај несвакидашњи осећај...

Временом то нестане и онда онако на суво идеш кроз живот,јер Бог просто жели да без његове интервеције покажеш и даље жељу и вољу,да идеш Његовим путем...

 

Шта бива после,не знам,тренутно сам у том самосталном лутању,падању,устајању и тако у круг...

 

Kada dijete malo poodraste od svoje igre polako se okreće idejama, koncepcijama i raznim mislima, nametnutim što vaspitanjem što okolinom, čime se okreće od "nesvakidašnjeg događaja". Ponekad mu se samo javi taj osjećaj na bezbrižnu igru koji je u stvari osjećaj slobode i povezanosti sa životom.

Tada postaje tragalac. Ukoliko traga za Bogom, nalazi ga u vjeri, i u svjetlosti krštenja opet zadobija taj osjećaj povratka "domu". Naravno, nakon toga navika opet preuzima stvari u svoje ruke, i on tada postupa kao što je već jednom i činio u djetinjstvu.

[Oglo]

Све што поуздано знам и препознајем јесте само деловање крви...

 

Daj krv primi duh, koliko se sjećam to je pravilo 

[Иван Ивковић]

Ja recimo mislim da je blagodat Božija uvijek prisutna, pitanje je samo koliko smo mi otvoreni za tako nešto

Šta vi mislite o tome?

Слажем се. Допада ми се онај израз кад кажу да човек сам себе чини (не)пропусним за благодат. Тада обично наводе пример гвожђа које пребивањем у ватри прима ватру у себе. Слично је и са благодаћу (добрим даровима) у односу на човека. Благодат је присутна али се ми мењамо. Док имамо времена можемо се калити као гвожђе али и не морамо. Кад се буде излила огњена река божанске љубави видеће се ко је од чега... Мада ми није јасно кад неки (свакако искусни) људи причају о доласку и повлачењу благодати. Уосталом, што мора све и да ми буде јасно?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja recimo mislim da je blagodat Božija uvijek prisutna, pitanje je samo koliko smo mi otvoreni za tako nešto

Šta vi mislite o tome?

Da, blagodat je dat svima koji jednostavno nisu odbili Božji dar, spremljen za sve ljude ovoga sveta podjednako.