Темперамент, карактер, личност

[ВИЛМА]

Како треба гледати на интензитет емоција, не са психолошког, већ теолошког аспекта ?

Ако ја имам бурне,веома јаке и интензивне емоције, ако сам силовита у својој радости,али и тузи, нарочито бесу, какав је то и да ли је то крст на мојим леђима, с обзиром да су емоције ствар темперамента и тиме непромењиве ?

Не бих да сад улазимо у дефиниције темперамента, карактера, у категорије "требало би" итд, већ једноставним речима да разговарамо о томе да ли је и то какав неко има темперамент - ношење великог крста на леђима и како један хришћанин да подноси такав терет ?

Нпр. ако ја сваки пут на исповести исповедам да сам брза и силовита у свом гневу (невезано да ли је он оправдан или не), а при том знам да је то део мог темперамента и да ћу увек тако реаговати, јер никад себе нећу моћи толико да контролишем да избегнем да се гневим. Онда значи стално понављам тај грех и стално морам да га исповедам, а не могу много да учиним да то икако променим.

Надам се да сам била јасна.

Молим вас, посебно богослове, да ми одговорите.  dada

[tara8]

имам потпуно исти проблем, и придружујем се позиву да нам теолози одговоре,

хвала магдалена што си поставила ово питање, мене мучи исти проблем и не да ми мира,

[Jefimija]

Молим вас, посебно богослове, да ми одговорите.  1405_love

mogu li i ženski teolozi da daju odgovor ili samo muški?  0110_hahaha

[Зорица екс Милева]

Samo navali sele, ja bih baš voljela da čujem šta ženski teolog ima da kaže  0110_hahaha

[Jefimija]

znamo da su naše emocije odraz našeg temperamenta, karaktera itd. one su isto tako i deo našeg nasledja i vaspitanja...da bi došli do pomirenja sa Bogom moramo se prvo pomiriti sa sobom...izlivi srdzbe, gneva a isto tako i preterane radosti dovode do neumerenosti koja jeste jedna od smetnji u našem uzrastanju na putu ka Bogu. Naravno da kad ispovedimo neki greh (greh-promašaj cilja, cilj- Carstvo nebesko) suština je da taj greh više ne ponavljamo ali sa temperamentom je drugačije...ne možemo ga tek tako lako preobličiti, to je težak i trnovit put koji traži veliko odricanje i samopregor. Pojačana molitva, tihovanje i želja da se promenimo na bolje.

а не могу много да учиним да то икако променим.

nije tačno da ti sama ne možeš mnogo da ušiniš...molitva koju ulažeš, trud kojim pokušavaš da ''zauzdaš'' svoj 'buran' temperament jeste ono što ti de facto činiš...kroz post i molitvu, iskreno i dugo možeš sve, jer uravo tvoja vera u Gospoda i njegovu pomoć je ono što ti pomaže da  smiriš i obuzdaš svoju narav.

[ВИЛМА]

Наравно да може и жена-теолог да одговори,нисам написала "теолошкиња" јер се грозим тих феминистичких конструкција.

Као што сам написала малопре у једној приватној поруци, и овде да кажем где "чучи" проблем :

Слажем се да су крупне промене у неком веома малом проценту и могуће, АЛИ... проблем са нама људима је што сваки утисак (чак и они најјачи) не траје довољно дуго да би довео до трајне промене. Сваки утисак временом бледи, па и нека искуства која чине да се људи мењају изгубе временом на интензитету, утисак слаби, и полако се враћамо на старо...

На тај начин, ево, рећи ћу за себе, да не испадне да генерализујем, има периода кад идем " у дубину", кад су молитве,пост,смирење моја свакодневица, и то траје једно време, онда осећај за то почне да слаби, молитве се проређују, вера постаје колебљива...па онда се нешто деси и ја добијем " ветар у леђа" и опет сам на правом "таласу", идем у "дубину" док тај утисак траје...па онда опет избледи...

Тако иде и са савладавањем тих незгодних карактерних црта и темперамента. Само наоко, у неком периоду,делује да је та неман укроћена...

[JESSY]

Магдалена, потпуно се слажем с тобом... 0212_rolleyes

[ВИЛМА]

prstgore

Може ли још неки теолог да да своје мишљење ?

[Милан Меденица :)]

Као што сам написала малопре у једној приватној поруци, и овде да кажем где "чучи" проблем :

Слажем се да су крупне промене у неком веома малом проценту и могуће, АЛИ... проблем са нама људима је што сваки утисак (чак и они најјачи) не траје довољно дуго да би довео до трајне промене. Сваки утисак временом бледи, па и нека искуства која чине да се људи мењају изгубе временом на интензитету, утисак слаби, и полако се враћамо на старо...

На тај начин, ево, рећи ћу за себе, да не испадне да генерализујем, има периода кад идем " у дубину", кад су молитве,пост,смирење моја свакодневица, и то траје једно време, онда осећај за то почне да слаби, молитве се проређују, вера постаје колебљива...па онда се нешто деси и ја добијем " ветар у леђа" и опет сам на правом "таласу", идем у "дубину" док тај утисак траје...па онда опет избледи...

Тако иде и са савладавањем тих незгодних карактерних црта и темперамента. Само наоко, у неком периоду,делује да је та неман укроћена...

нисам теолог, а имам исти проблем као и ти. кад мало боље размислим, можда и горе реагујем него што си ти описала ...

само што је мени далеко лакше него теби да искулирам себе и друге а то ми једино помаже редовно причешћивање.

сви постови и молитве су прдеж без поенте ако нема финиша - причешћа.

[ВИЛМА]

Као што сам написала малопре у једној приватној поруци, и овде да кажем где "чучи" проблем :

Слажем се да су крупне промене у неком веома малом проценту и могуће, АЛИ... проблем са нама људима је што сваки утисак (чак и они најјачи) не траје довољно дуго да би довео до трајне промене. Сваки утисак временом бледи, па и нека искуства која чине да се људи мењају изгубе временом на интензитету, утисак слаби, и полако се враћамо на старо...

На тај начин, ево, рећи ћу за себе, да не испадне да генерализујем, има периода кад идем " у дубину", кад су молитве,пост,смирење моја свакодневица, и то траје једно време, онда осећај за то почне да слаби, молитве се проређују, вера постаје колебљива...па онда се нешто деси и ја добијем " ветар у леђа" и опет сам на правом "таласу", идем у "дубину" док тај утисак траје...па онда опет избледи...

Тако иде и са савладавањем тих незгодних карактерних црта и темперамента. Само наоко, у неком периоду,делује да је та неман укроћена...

нисам теолог, а имам исти проблем као и ти. кад мало боље размислим, можда и горе реагујем него што си ти описала ...

само што је мени далеко лакше него теби да искулирам себе и друге а то ми једино помаже редовно причешћивање.

сви постови и молитве су прдеж без поенте ако нема финиша - причешћа.

:cheesy2: :cheesy2: :cheesy2:

bleh

[volga]

Nisam teolog.Evo moga objasnjenja.Svi smo mi razliciti.Apostoli su bili svi razliciti,od nevernog Tome do Pavla koji je bio Savle(gonic hriscana).

Sv.Nikola je delio i samare.

Ja sebe krotim svaki dan...Borim se,ali sta cu kad nisam flegma.Okolnosti i vaspitanje imaju znacaj.

Ponekad pomislim da je to moj jaram...i jeste.

Imam drugaricu koja ima smirenost monasku.Nju zivot mazi,zaista ima sve.Nikada je nisam videla da place,niti da se smeje grohotom kao sto ja imam te ispade.Takva se rodila...A ja? Svaki dan se borim...

Smiruje me pricesce kao sto Meda kaze.

Mislim da se svima nama nece suditi isto za isti greh.Okolnosti i zivoti i karakteri su razliciti.

[brana]

Ja sam se jučer, pričestila , hvala Bogu, isto krotim temperament, i uspijeva mi.

A uspijeva mi, samo zhvaljujući, Isusovoj, ili monaškoj, ili carinikovoj molitvi,

kako je već ko zove. Samo imenom Gospoda Isusa Hrista možemo tući sve naše mane i slabosti.

ja nisam nikad bila ki ameba, a poznajem ih puno, koje je život kako vi kažete mazio,

ja im ne zavidim, na tome, ne podignu glas niti za oktavu, sve u istoj visini govore i rade.

Ako čovjek ne osjeti vulkan u sebi, ne može istinski ni shvatiti nikoga pod kapom nebeskom.

I Bog, nadam se da voli energične i srčane ljude, jedan proto, moj zemljak mi je znao reći.

"Pregaocu, Bog daje mahove!" toga se često sjetim.

[SANJA]

Наравно да може и жена-теолог да одговори,нисам написала "теолошкиња" јер се грозим тих феминистичких конструкција.

Као што сам написала малопре у једној приватној поруци, и овде да кажем где "чучи" проблем :

Слажем се да су крупне промене у неком веома малом проценту и могуће, АЛИ... проблем са нама људима је што сваки утисак (чак и они најјачи) не траје довољно дуго да би довео до трајне промене. Сваки утисак временом бледи, па и нека искуства која чине да се људи мењају изгубе временом на интензитету, утисак слаби, и полако се враћамо на старо...

На тај начин, ево, рећи ћу за себе, да не испадне да генерализујем, има периода кад идем " у дубину", кад су молитве,пост,смирење моја свакодневица, и то траје једно време, онда осећај за то почне да слаби, молитве се проређују, вера постаје колебљива...па онда се нешто деси и ја добијем " ветар у леђа" и опет сам на правом "таласу", идем у "дубину" док тај утисак траје...па онда опет избледи...

Тако иде и са савладавањем тих незгодних карактерних црта и темперамента. Само наоко, у неком периоду,делује да је та неман укроћена...

I ja imam intenzivne emocije. Ili sam oduševljena pa se redovno molim, odlazim u crkvu i sve bude u redu, i onda odjednom krene da mi slabi vera i sve batalim.  algabacaju I tako sam stalno na klackalici zahvaljujući mom groznom temperamentu. I da, jako sam kolebljiva u veri i to me izluđuje.

[Милан Меденица :)]

ама каналишите се.

употребите ту силну енергију, немојте је спречавати.

кад је спречавате настаје фрустрација, па онда кренемо и по околини да јашемо.

[SANJA]

ама каналишите се.

употребите ту силну енергију, немојте је спречавати.

кад је спречавате настаје фрустрација, па онда кренемо и по околини да јашемо.

Mene izvlači moj steper ili bilo koji sport. Eto, to sam primetila- sport je zakon za savladavanje besa.