Истина и Лаж

[JESSY]

 

Od svega čemu me je život naučio, moj najgorči nauk, onaj što me najviše obespokojava i uzrujava, jeste uvjerenje da su istinoljubivi ljudi najrjeđa vrsta na zemlji.
Vapijućim pogledom brodolomnika tražio sam oko sebe ljude kojima bi istina bila važna, čista istina, ono što stvari jesu same po sebi, a jedva da sam našao ijednog. Tražio sam ih u okolini i nadaleko, među umjetnicima i među ratarima, među neukim svijetom i među učenima. Poput Ibn Batute uzeo sam hodočasnički štap i, kao i on, prokrstario svijetom u potrazi za ovozemaljskim svecima, za ljudima ozbiljne spekulativne duše kroz koje se prelama kristalni odraz bića stvari. I našao sam ih, svega nekoliko, zbog čega sam očajan!

 

Hose Ortega i Gaset

[JESSY]

Recite najboljem prijatelju jedanput neprijatnu istinu i vi ćete nečujno, toga momenta, izgubiti u njemu svoga prijatelja.

Kažite svom ministru jedanput golu istinu, vi ćete biti otpušteni iz službe;

istaknite jednom svoje osjećanje pravde prema pozitivnom zakonu, vi ćete biti stavljeni pred sud;

pobunite se u ime morala, protiv zločina jednog vladaoca, vi ćete biti veleizdajnik;

i riješite da samo tri dana govorite istinu, pa ćete već trećeg dana biti na ljekarskom posmatranju, a četvrtog dana će vas strpati u ludnicu.

Sima Pandurević

[JESSY]

Jedina stvar koju možeš potpuno kontrolisati je način na koji reaguješ na stvari van tvoje kontrole.
Što se više možeš prilagoditi životnim situacijama, brže ćeš se oporaviti od neuspjeha. Biti u miru sa sobom znači biti u stanju potpuno prihvatiti sve što nam se ovog trenutka dešava.

Ako se koncentrišeš na ono što nemaš, nikad nećeš imati dovoljno.
Ako si zahvalan na onome što imaš, imaćeš još više. Sreća nije u posjedovanju stvari već u njegovanju tvog bića. Obilje se ne odnosi na to koliko imaš, već kako se odnosiš prema onome što imaš.

Ljudi će ti lagati. Bolje je imati iskrenog prijatelja, nego prijatelja koji te laže. Manje obraćaj pažnju na ono što ljudi govore u odnosu na ono što rade. Njihova djela će ti ukazati na istinu, a samo tako ćeš biti u stanju izmjeriti kvalitet odnosa sa drugim ljudima.

Tačno je, griješio si u prošlosti. Međutim, ne sudi pregrubo o sebi na osnovu prošlosti, jer je prošlost prošla. Ako nisi još uvijek ostvario svoje planove, ne znači da nećeš. Sve se može bar dijelom promijeniti ako odlučiš da ponovo probaš, da ponovo voliš, da ponovo živiš punim plućima, da ponovo sanjaš.

Sve će biti u redu. Možda ne odmah, ali jednog dana sigurno. Nekad nam sve ide naopako i kad izgleda da će stalno tako biti, znaj da neće. Ponekad je dovoljno ostati pozitivac i vjerovati da će se stvari popraviti. Jer hoće.

[JESSY]

Kad ti se čini da te život šiba, vjerovatno ćeš brzo shvatiti da ti se baš tada pruža prilika za nešto bolje. To odlično znaju ljudi duboko religiozni ljudi. Oni se prepuštaju višoj sili vjerujući da će se stvari nekako raspetljati u njihovu korist.

Ponekad je zaista najbolje pustiti da se život prosto dešava. Neke činjenice iz naših života nam izgledaju neprihvatljivo, ali nam često pomažu da se razvijamo. Na primjer:

Sve je već onako kako bi trebalo da bude. Bilo bi dosadno da se sve uvijek završava na isti način, a kada ti se čini da se sve raspada, to nerijetko znači da stvari dolaze na pravo mjesto.

Čovjek može otkriti svoje pravo biće tek kada se potpuno izgubi u svijetu. Izgubiti se i prihvatiti da si se izgubio, odbaciti život koji ne želiš i ne žaliti zbog toga što si uradio jer je najgora stvar u život kajanje zbog onoga što nismo uradili. Srce ti je slobodno, prati ga.

Granice naših mogućnosti često nam pokazuje bolno životno iskustvo.
Bez bola nema promjena, ali bol, kao i sve drugo, treba pustiti iz života kada naučimo neke lekcije. Inače postaje rupa u kojoj se sami zakopavamo.

Nekad je najgore odlučiti da li odustati ili nastaviti.
Ako vidiš da se neko ne može promijeniti, ili te neko uporno pokušava promijeniti, odustani. Ako ideš za svojim snovima, ne dozvoli da te išta pokoleba.

Moraš brinuti o sebi. Prije nego što postaneš prijatelj drugima, moraš postati prijatelj sam sebi. Prije popravljanja drugih, moraš popraviti sebe. Prije usrećivanja drugih, moraš usrećiti sebe. To se zove lični napredak i tek kada sebe dovedeš u ravnotežu, možeš druge mijenjati.

Velika sloboda dolazi iz sposobnosti da ne brineš šta drugi misle o tebi.
Dok god te brine šta drugi misle o tebi, oni te zapravo posjeduju. Tek kad prestaneš tražiti odobrenje iz okoline postaješ vlasnik sopstvenog bića.

[JESSY]

Е, да ми се ослободити истине.
Радо бих је препустио већем, јачем, истрајнијем.

Не знам да ли могу без ње, јер увек је ту, прогања ме ван сваке сумње, али са њом тешко да могу још дуго.
Са једне стране она, истина, у свој својој непромјенљивости, суровости, неумољивости, а са друге они, истинољупци, мали смешни човечуљци који јој се диве и хвала је на сва уста разматрајући при томе само најповршније и најбаналније истине. Оне које одишу ведрином и не додирују значајније било чија осећања.
Хвале се како говоре истину, па је величају, и у свој својој смејурији тврде како је најлакше рећи истину, и како она најмање боли.

Са другим истинама муку мучим.

Како бих само волео да је прећутим.
Уједем се за језик, прогутам пљувачку и не пустим ни глас. Ма волео бих и да је не чујем. У трену када покушају да ми саопште истину да почне да ми пишти у ушима, па да писак попусти тек када наставе да ме лажу.

Доста је мени истине.

Ајде ти, муко, код њих.

Прихватам сву срамоту коју собом носи лаж, само да не морам, опет, на нечијем срцу истином урезивати траг. Питам се, да ли су ти силни истинољупци поносни на њу и када са њом другима распрше снове?

Хвала вам за осећај да сам учинио праву ствар. Не треба ми то.
Шта ми он значи када је праћен сузом у оку драге особе?

Не, не желим ни да чујем такве истине, а посебно не желим да их саопштавам.
И баш када чврсто одлучим да будем и глув и слеп за истину, ето ти ње, још суровије, куца ме по рамену. Засврби ме под језиком.

Где сте истинољупци? Да је прихватите?! Да је сопштите?! Нигде никога.

Кажем вам да ме прогања.
Ма на једну лепу, слатку и питку истину стижу још три мучне, поразне, болне, а једнако истините.

Истина је безосећајна, брига њу како је оном коме сам је саопштио, или мени пошто сам је саопштио.
Истина је и покварена, не знам како, ал' увек морам да је у лице саспем особи до које ми је јако стало, или ме њом полије баш та особа.

Имам још доказа, истинитих, против истине.
Знате ли само колико ружних ствари се догађа у животу? А све су то истине. Па ви реците јесу ли сурове? Болне? Да ли је лако носити се са њима?

Најдраже ми је када ме неко нападне због истине коју сам саопштио. Када ми замери. То некако прихватим као казну коју сам заслужио, па ми борба са самим собом и истином буде лакша. Но, деси се некад људи је прихвате ћутке, или се чак захвале, носећи ожиљак са собом, а борба са свести о
томе какву истину саопштих остаје код мене заувек.

Хвала вам на истини, изабрао бих лаж.
Лаж могу демантовати. Расветлити! На крају крајева она је кратког века, па ма како ружна била.
Зато, не хвалите истину, јер ко зна са каквом ћете се морати суочити или какву ћете морати саопштити.
Носите се са њом, кад већ морате, како можете.
 

 http://pogledizugla.com/

[JESSY]

Реч Божија је истина (Јн 17,17): јеванђелске заповести су истина (Пс 118,86), а сваки човек је лаж (Пс 115,2). Све је то посведочено у Светом
писму. Хоћеш ли њега да чујеш - да чујеш духовни глас свете истине? Научи се да читаш Јеванђеље: од њега ћеш чути истину, у њему ћеш увидети истину.
Истина ће ти открити твој пад и везе лажи, везе самообмане, којима је невидљиво везана душа сваког човека који није обновљен Светим Духом

 

Самоистина објављује: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици; И познаћете истину, и истина ће вас ослободити (Јн 8,31-32).

Изучавај Јеванђеље, и из њега ће ти се објављивати аутентична, света истина.

 

Сазнавати истину из Јеванђеља и светих отаца, преко читања се сједињавати са оним који живи у Јеванђељу и са светим оцима је - велика радост.

 

Верни сине источне Цркве! Послушај пријатељски савет, спасоносан савет. Ти хоћеш поуздано да упознаш пут Божији, како би тим путем пошао ка вечном спасењу? Изучавај свету истину у Светом писму, првенствено пак у Новом завету и списима светих отаца. Уз то вежбање, неизоставно је потребна и чистота живота: зато што само чисти срцем могу видети Бога. Тада ћеш постати, у своје време, у мери познатој и угодној Богу, ученик и
миљеник свете Истине, и неодвојиви причасник Светога Духа, који је неодвојив од ње, који се њоме предаје. Амин.

 

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

[Number15648]

XV

Не треба питати шта је истина, но ко је истина? Пилат је питао Христа: шта је истина, и није добио никакав одговор. Христос није хтео да одговара на погрешно питање. Да је Пилат умео поставити питање правилно: ко је истина, добио би одговор. Ја сам истина, рекао би му Христос. Рекао би му тако као
што је пре тога рекао својим ученицима: Ја сам пут, истина и живот.

Разумете ли ме браћо, о чему говорим? Ја говорим о узроцима шибе којом Свевишњи тако често шиба Европу. Један од крупних узрока јесте у томе што европско јеретичко човечанство ево већ кроз много векова ставља Христу оно пилатско питање: Шта је истина? Престало је да пита: ко је истина од онда од како се извргло од старе апостолске и православне цркве. Јер, кад би питао правилно: ко је истина, добио би и правилан одговор. Истина је лична а не безлична. Истина је Бог, а не ствар. Истина је Онај, а не оно. Онај је истина који је увек исти, а не оно што се непрестано мења. Истина је Божја триипостасна личност, вечно исто, непроменљива, непролазна, независна, недостижна, неодољива. Алфа и Омега свега живога. Почетак и свршетак свега створенога. Огњиште неугасиве светлости. Колевка живота. Источник разума и мудрости. Бездна неодољиве снаге. Висота непобедиве љубави, дух који све оживљава. Реч која све ствара. Радост што превазилази песму. Мир што превазилази разум. Вештина што превазилази сваку машту. Уметник који мраве и пчеле и птице и људе учи уметности.

Бог је истина, браћо. Бог, а не ствар.

Главна је разлика измећу паганизма и хришћанства по постављању питања о истини. Паганизам, и стари и нови, пита, као Пилат: шта је истина? Хришћанство пита: ко је истина?

Паганци су одговарали и одговарају: истина је оно што је праматерија свих ствари, а то је или ваздух, или вода, или огањ, или земља, или етар, или број, или електрика.

Хришћани су одговарали: Христос је истина. Божанска личност је истина, а не ствар.

Истина се не може наћи у створеноме, него у Творцу.

Истину неће јавити твар, ако је не јави Творац.

Но, чујте и радујте се, народи земаљски: Творац је јавио истину, појавио се у телу, као оваплоћена истина. Рекао је људима неречене тајне, учинио је нечувена дела, победио је непобедиве непријатеље, отворио вернима пребогате небесне ризнице свих блага које срце жели.

Ко је сад тај? Питају западни паганизирани јеретици? То је онај кога сте ви одбацили. То је онај кога сте ви питали: шта је истина. Па како је Он оћутао и није вам ништа одговорио, ви сте се окренули вашим философима гатарима који су вам чешали уши како вас сврбе. То је Онај који је рекао: Ја сам зато рођен и зато дођох на свијет да свједочим истину (Јов. 18, 37). То је наш благи, но свемоћни православни Христос "силен в милости и благ во кријепости", кога су одбацили сви паганци, стари и нови, који траже истину у стварима, а не у Творцу, који испитује суштину ствари (као да ствари имају неку суштину изван речи Божије), који су своје философе поставили на упражњени престо Христов, и који културу цене више од правде, поштења и херојства.

Разумете ли сад, браћо моја, о чему вам говорим? Говорим о томе зашто је неминован био прошли светски рат и зашто ће још један, и тежи, доћи на свет ако се свет не покори истини.

Свет је одступио од истине. Да не говоримо о незнабожном свету. Хришћански свет је одступио од истине. А кад се за длаку одступи од истине, за километре се одсту па од правде и поштења. Хришћански свет је постао дакле неистинит, неправедан и непоштен и то у толикој мери, да је у томе превазишао народе нехришћанске. Због тога је вечна Истина морала пустити страшне потресе, буре и ужасе, да растресу свест људску и очисте је од плеве и лажи.

Ако питате шта ћемо ми радити да се спасемо, одговорићу вам: познајте истину и истина ће вас ослободити од свих зала. Христос је истина и сведок вечне небесне истине. Познајте Христа. Покажите Христа у животу своме, личном, породичном и друштвеном, и Христос ће вас спасти од свих зала свих злотвора, видљивих и невидљивих. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Кроз тамнички прозор

[JESSY]

Истина понекад може да боли, али дугорочно гледано, много више боли живот у илузији. Била „ружна“ или „лепа“, истина је предуслов раста и развоја, ипак, веома је битан и начин на који ћемо бити искрени. Међусобно блиске особе ослушкују једна другу и бирају начин, место и време за дељење значајних, потенцијално болних, стресних и критичних информација. Уколико у односу нема саосећања, искреност се може доживети као суровост, увреда, злонамерност, одбацивање.

[Гром]

Треба разликовати чињенице од истине.  Ево рецимо стојимо испред водопада и чињеница је да ту вода пада са стене а истина је да је то један предиван призор који надахњује човека. Мада многи људи виде саомо чињенице и нису у стању да виде истину. Тако неки људи кад читају Св. Писмо виде само чињенице а нису у стању да виде истину. 

  Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

Коринћанима прва 2.9

[JESSY]

[Срђан Ранђеловић]

 

Истина и лаж су путовале у један град. Народ који их је видео говорио би:

“Гледајте, Истина и Лаж путују заједно!”

Народ их је разликовао по одећи. Истина је носила одећу Истине, а Лаж одећу Лажи. Пре него што су стигле у град у који су намеравале да дођу, обе одлучише да пливају у језеру ван града. После пливања, Лаж је изашла прва из језера. Уместо да обуче своју одећу, она је узела одећу Истине и обукла је. Она је прорачунала да ће народ мислити да је она Истина.

Тако, Лаж је кренула сама према граду. Касније, Истина је изашла из језера и видела да нема њене одеће. Схватила је да је Лаж зграбила њену одећу и обукла се у њу тако да народ поверује да је она Истина. Али Истина није хтела да обуче одећу Лажи јер није хтела да народ мисли да је она Лаж. Због тога Истина је пошла гола према граду. Када је ушла у град, видела је сав градски свет како слуша Лаж обучену у одећу Истине. И Истина је помислила:

“Народ вероватно мисли да сам ја Лаж.” и пође међу народ да објасни ствар. Али народ није желео ни да чује Истину. Напротив, народ је бежао од ње. Истина је онда рекла сама себи:

“То је јако чудно, овај свет ће прихватити Лаж обучену у одећу истине али неће прихватити голу Истину.”

http://www.mudremisli.com/2013/03/istina-i-laz/

[Sidarta]

 

Истина и лаж су путовале у један град. Народ који их је видео говорио би:

“Гледајте, Истина и Лаж путују заједно!”

Народ их је разликовао по одећи. Истина је носила одећу Истине, а Лаж одећу Лажи. Пре него што су стигле у град у који су намеравале да дођу, обе одлучише да пливају у језеру ван града. После пливања, Лаж је изашла прва из језера. Уместо да обуче своју одећу, она је узела одећу Истине и обукла је. Она је прорачунала да ће народ мислити да је она Истина.

Тако, Лаж је кренула сама према граду. Касније, Истина је изашла из језера и видела да нема њене одеће. Схватила је да је Лаж зграбила њену одећу и обукла се у њу тако да народ поверује да је она Истина. Али Истина није хтела да обуче одећу Лажи јер није хтела да народ мисли да је она Лаж. Због тога Истина је пошла гола према граду. Када је ушла у град, видела је сав градски свет како слуша Лаж обучену у одећу Истине. И Истина је помислила:

“Народ вероватно мисли да сам ја Лаж.” и пође међу народ да објасни ствар. Али народ није желео ни да чује Истину. Напротив, народ је бежао од ње. Истина је онда рекла сама себи:

“То је јако чудно, овај свет ће прихватити Лаж обучену у одећу истине али неће прихватити голу Истину.”

http://www.mudremisli.com/2013/03/istina-i-laz/

Da bi znao šta je istina moraš upoznati šta je laž; i obrnuto. Da Adam nije upoznao laž sotone, mi ne bismo danas znali Istinu Isusa Hristosa

Laži su prazne kulise, koje samo služe da bi se sva uzvišena lepota istine istakla. Ili ostaju samo prazan dekor nikada ne odigrane predstave. Ali kako prepoznati istinu? Vežbanjem duhovnog vida, duhovnog gledanja, jer fizičke oči su naš izdajnik, i saveznik ega i razuma, koji još nije pod kontrolom duha istine, Šta biva: Kada ljudsko biće nauči da misli, ono izvežba oči da vide ono što ono misli, i sve dok misli ljudski i telesno, oči vide ono što je površno, vide laž kao istinu i istinu kao laž. Bivaju slepi i pored očiju. Jer je potrebno gledati duhovnim očima, jer samo  tada se može videti istina.

Predrasude su plod ljudskog i telesnog razmišljanja, i teren su gde deluje lukavi neprijatelj istinske ljubavi Božije.Zadatak duhovno svesnih je da se bore protiv predrasuda i da pomažu drugima da skinu veo koji prekriva njihove oči. Slava Bogu! Aleluja!

 

“ I upoznacete istinu i istina ce vas osloboditi " Jovan 8:32

[JESSY]

Istina je prozracna i ne opaža se, a laž neprozirna, ne propušta ni svetlost ni pogled. Postoji i trece, gde su dve stvari pomešane, i to je najcešce. Jednim okom vidimo kroz istinu i taj se pogled gubi zauvek u beskraju, a drugim okom ne vidimo kroz laž ni pedalj i taj pogled ne može dalje, ostaje na zemlji i naš; tako se probijamo kroz život porebarke. Otuda se istina i ne može ni shvatiti neposredno kao laž, nego samo uz poredenje istine i laži.

Milorad Pavic  „Hazarski recnik“

[Снежана]

НЕ БУДИМО ДЕЦА ОЦА ЛАЖИ - БУДИМО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ

 

"Лажју је човек убио своје срце и угасио љубав. Лаж молитву чини немоћном – на небу се чује само глас срца, а срце се затворило за молитвене речи. Онај ко свесно лаже човеку нехотице ће лагати и Богу. Лаж испуњава главу читавим облаком помисли. Један од облика лажи пред Богом је и самооправдање. Свети оци су рекли: Ако се греховима дода још и лицемерје душа остаје неисцељена.“ (о.Р.Карелин)

А када су га упитали коме не треба веровати, он је рекао:
човеку који:
- много обећава
- стално говори о својој части, о својим врлинама и постигнућима
- хвали људе у очи, а чим окрену леђа оговара их и клевеће
- у свакој прилици се куне у љубав и оданост, а својим животом сведочи супротно

 

Лажи ме, лажи ме нежно

 

Познаник вам каже да није чуо телефон када сте га звали, а заправо није хтео да се јави. Трговине вечито имају “екстра попусте”, али када дођете на касу видите да сте обманути. Свакодневно нас засипају полуистинама и “безазленим” лажима, а пут до истине је често мукотрпан, па чак и фрустрирајући. Поражавајућа је чињеница да се све чешће такав модел понашања сервира као прихватљив и тиме се шаље порука како је лаж постала саставни део нашег живота и што се пре с тим помиримо то боље. Али, да ли је тако? Ипак, лаж може да победи само тренутно. Лажју се ништа озбиљно не може добити, јер она не даје снагу делу којем служи, већ га поткопава. Ову истину би требало да зна свако ко хоће правилно да управља собом, а посебно онај ко управља људима и друштевним пословима.

 

Како да препознате да ли вас неко лаже?

 

Могло би се рећи да су најпоузданији путокази да неко лаже гестови које та особа аутоматски чини, зато што над њима има мало или нимало контроле. Те се реакције најчешће појављају у тренутку изговарања лажи. Ипак, ниједан део лица или тела не може нам испричати целовиту причу о лагању. Морају се узети у обзир усклађеност лица, тела, гласа и говора да бисмо дошли до што већег степена тачности. Неопходно је обратити пажњу на промене уобичајеног понашања. На пример, тиха особа која одједном много прича, или причљива особа која се нагло ућути. То свакако не мора да буде поуздан знак да неко лаже, али свакако се треба узети у обзир.

Ево неколико основних знакова како да препознате да ли неко покушава да вас обмане:

• Ослушкујте глас – Иако је неопходно узети у обзир и друге важне облике понашања, промене гласа које одступају од уобичајеног могу да укажу на превару. Могуће су и промене у брзини говора и интонацији на шта утиче промена у ритму дисања.
• Употреба речи – Било да је обраћање усмено или писмено, установљено је да они који се користе лажима ређе користе заменице ја, мене, моје и да би створили извесну психолошку дистанцу обраћање им је скоро по правилу безлично. На пример, кључеви су остављени на столу.
• Трљање ока и немиран поглед – Већина људи неусредсређен поглед тумачи као класичан знак лагања. Међутим, сваки гест и понашање мора се тумачити у односу на контекст у којем се дешава. Ако неко гледа унаколо док покушава да се избори са тешким мислима, и није толико важно. Али, ако му поглед лута док одговара на једноставно питање, на то би требало обратити пажњу. Наиме, када одрасла особа не жели да гледа у нешто непријатно, вероватно ће да протрља око. Трљање ока је покушај мозга да блокира прилаз обмани, сумњи или нечем непријатном што види, или да избегне гледање лица особе коју лаже.
• Покривање уста – Рука покрива уста када јој мозак подсвесно налаже да покуша да потисне лажљиве речи које из њих излазе. Понекад се овај гест своди само на један или два прста који додирују уста, а понекад на стиснуту песницу, али смисао је исти.
• Додиривање носа – Наводно постоје студије у којима је потврђено да се када лажемо ослобађају хемикалије познате као катехоламини, које изазивају отицање ткива у унутрашњости носа. Додиривање носа може да се испољи кроз краткотрајно, лагано трљање носа или један брзи готов неприметан додир носа.
• Изливи емоција – Микро изрази што прелећу преко лица често откривају шта људи истински осећају или мисле, насупрот ономе што би хтели да ми верујемо. Али, ти једва приметни покрети лица не могу се лако уочити. Опет, они који лажу често се ослањају, на пример, на осмех како би прикрили лаж. Код осмеха није важно колико, већ како се неко смеје или осмехује. Постоји осмех истинске радости, који укључује не само усне него и мишиће око очију, а ту су и прикривајући осмеси са задатком да сакрију страх, љутњу, жалост или гађење. Ако сте добар посматрач, можете опазити како на површину избија траг неког од тих осећања.

Лаж или неистина?

Др Миливојевић тврди да неистина и лаж нису исто, те да је лаж је врста неистине. Када вам неко саопшти погрешну информацију, па је, уверени да је тачна и истинита, преносите даље, тада не лажете већ несвесно говорите неистину. Када особа лаже, она, иако зна шта је истинито и тачно, намерно прича неку исконструисану причу како би обманула другога. У лагању увек постоји свесна намера да се други превари, обмане. Иако су наведене градације неоспорне ипак остаје питање како ми то данас живимо, колико смо освешћени, ако смо у стању да преносимо приче и информације које претходно не проверимо, па испада да несвесно говоримо неистину? Можда би кратка прича о томе шта је савест могла да помогне у тражењу одговора.

 

Савест као верна чуварка

Душа жуди за равнотежом и тражи мир. Она није способна да себе вечно обмањује пред лицем савести нити да спокојно подноси своју моралну недостојност.

Иљин сматра да је акт савести акт моралног надахнућа, али модеран човек почиње да говори уместо своје савести, као да је сам компетентан да измишља њене тајанствене заповести и освештане садржаје, или да их тумачи и формулише по свом нахођењу. Тако се савест неприметно претвара или у некакав лични консултативни биро, који пружа корисне и умирујуће савете, или својеврсни животни возни ред у којем се указује на мноштво разних могућности, тако да човек увек може да изабере најпогодније правце с најпогоднијим преседањима у свакој компликованој ситуацији. Што значи да је акт савести у потпуности изопачен или изгубљен, сматра овај надахнути мислилац.

Дакле, ако је акт савести акт моралног надахнућа онда нема сумње да је стваралачка моћ савести велика и несагледива, док је обим људског ума и искуства увек узак и ограничен. Тако нас Иљин саветује да тежимо наданхнућу савести, а не да тежимо искључиво вештини постављања исправних питања која се заправо своди на вештину давања исправних одговора, која опет не постоје, јер постоји мноштво рђавих и лажних питања на које није могуће и уопште не треба одговарати. Питање које се евентуално упућује савести могло би да гласи: Шта треба да радим како бих урадио/ла оно што је морално најбоље?

 

Како изаберемо, тако ће нам бити

О овој деликатној теми, коју упорно игноришемо постајући тако несрећни (само)обмањивачи, Карелин кратко и јасно каже: “Савремени човек више не уме да буде оно што јесте. Он стално ставља маске, стално игра игре и лаже. У наше време лаж је постала некакав свеобухватни, универзални грех. Човек је престао да верује другом човеку, и то је један од разлога због којег је тако тешко живети у савременом свету. Лажју је човек убио своје срце и угасио љубав. Лаж молитву чини немоћном – на небу се чује само глас срца, а срце се затворило за молитвене речи. Онај ко свесно лаже човеку нехотице ће лагати и Богу. Лаж испуњава главу читавим облаком помисли. Један од облика лажи пред Богом је и самооправдање. Свети оци су рекли: Ако се греховима дода још и лицемерје душа остаје неисцељена.“ А када су га упитали коме не треба веровати, он је рекао:

човеку који:

• много обећава
• стално говори о својој части, о својим врлинама и постигнућима
• хвали људе у очи, а чим окрену леђа оговара их и клевеће
• у свакој прилици се куне у љубав и оданост, а својим животом сведочи супротно

Огњена Лазић

[Adelaida]

Laz tri puta optrci oko sveta dok Istina stigne da obuje cipele.