Reč i delo pape Franciska I, medijske objave i reportaže

[Ignjatije]

Vjerujete li vi da je isus Hristos htio imatio svoju Crkvu ustanovljenu na nacionalnim i poltičkim principima? Takvom u kojoj Srbin ne može postati patrijarhom jer su grčka i ruska,  Koju Crnogorac i Makedonac odbijaju smatrati svojom jer je srpska? Takvom u kojoj je normalno progoniti episkope i sveštenike čak zatvorom i idbijanjem davanja trajnog boravka jer nisu makedonskim i crnogorskim?

 

О чему бре ти причаш Јосипе ?

[antics]

Vjerujete li vi da je Isus Hristos htio imati svoju Crkvu ustanovljenu na nacionalnim i poltičkim principima? Takvom u kojoj Srbin ne može postati patrijarhom jer su grčka i ruska,  takvu koju Crnogorac, Makedonac odbijaju smatrati svojom jer je srpska ili Estonac i Ukrajinac jer ruska? Takvom u kojoj je normalno progoniti episkope i sveštenike čak zatvorom i dbijanjem davanja dozvole stalnog boravka jer nisu makedonskim i crnogorskim? Takvu je to Crkvu htio? Na čemu vi pravoslavci zasnivate takvo vjerovanje?

 

Видим где гађаш, али да ли ти СТВАРНО верујеш да је Исусу потребан заменик за земљи, те да је тај универзални први "заменик" уз све још и безгрешан? Јер - дозволи ми - ја верујем да је то не само нехришћанско веровање, него дубоко АНТИхришћанско веровање.

[Zayron]

О чему бре ти причаш Јосипе ?

 

O tome da mi vjeru u prvenstvo Petrovo zasnivamo na Svetom pismu što vi i sami znate ali nam nije poznato na čemu ustvari vi zasnivate svoju vjeru u nacionalne i politički određene crkve.

[Zayron]

Видим где гађаш, али да ли ти СТВАРНО верујеш да је Исусу потребан заменик за земљи, те да је тај универзални први "заменик" уз све још и безгрешан? Јер - дозволи ми - ја верујем да је то не само нехришћанско веровање, него дубоко АНТИхришћанско веровање.

 

Isus ono što je smatrao potrebnim rekao je i izrazio u Svetom pismiu a tamo jasno piše šta je rekao o sv. Petru.

[Ignjatije]

O tome da mi vjeru u prvenstvo Petrovo zasnivamo na Svetom pismu što vi i sami znate ali nam nije poznato na čemu ustvari vi zasnivate svoju vjeru u nacionalne i politički određene crkve.

 

Аууууууу Јосипе. Касно је сада да разглабамо о тим стварима, а сутра нам је и Литургија и празник. Но од посног нам понедељка можемо да мало попричамо о тим твојим тврдњама.

 

Од идуће Недеље ћемо видети шта је у складу са Светим Писмом и Светим Предањем. А до тада буди ми поздрављен и све најјјј.

[Благовесник]

Пре свега, то није питање којим се ми бавимо. Ми верујемо нашим архијерима, нашим Саборима, нашој Цркви. И за нас су они јеретици. Ти кажеш да нису, да они кажу да нису. Између тебе, њих, наше Цркве, ја верујем нашој Цркви. Када Она буде рекла да они нису јеретици, и да имају православну веру, да верујемо у истог Бога, сложићу се са ставом Цркве.

U gotovo svim našim knjigama (tj. udzbenicima, jer sam uglavnom samo sa njima dolazio u dodir,

po kojima smo učili kada sam bio bogoslov u srednjoj, a potom i na fakultetu)

učio da su tzv. Orijentalne pravoslavne crkve: Koptska, Jakobitska i sl. monofizistke crkve i da veruju ovako:

Hristos je imao samo jednu prirodu i to Božansku prirodu.

2007. godine, verujem rukom Bozijom, odveden sam na forum jedne od tih orijentalnih crkava

i jednostavno im izlozio kako sam naučen u vezi njih, da su oni sa neskrivenim zaljenjem zaprepastili da je SPC u takvoj zabludi

sto se tice njihovog ispovedanja vere. Prvo čime su me razuverili bili su izvodi iz beseda i pisanija njihovog patrijarha tj. pape Šenude,

i drugih izvoda iz nekih njihovih dela. Tako sam se nedvosmisleno uverio da oni nisu tzv. Orijentalne pravoslavne crkve,

već tzv. monofiziti. Danas, hvala Bogu, nakon mojih pisanja o tome od 2008. a što je nastavio Brat Ivan iz Čačka,

istina je došla na videlo i stvari su se zauvek promenile, tako da danas kod profesora Vladike Maksima iz Patrologije II

na ispitu biva oboren student koji bi ponovi laž da pomenuti ispovedaju - da Hristos ima samo jednu i to Božansku prirodu. 

Od skora, da bi se ispit položio, tema - Halkidonci i monofiziti, mora biti obradjena u pravom svetlu,

i mora glasiti barem ovako:

 

,,Признати да су у Христу две природе за тзв. монофизите би значило признати два бића, а то би заиста био несторијанизам.

Зато је  по њима Божији Логос једна природа која је снисхођењем примила постајање, то јесте, примила промењиву људску природу,

да би са њом постала једна. Филоксеније каже: „Он је постао савршени човек по души, телу и уму, како би обновио целог човека.

Будући истински Бог по природи, суштини и вечности, он је себе учинио истинитим човеком, једносушним са нама“.

 Монофизити су порицали привидност човештва у Христу,

и порицали су и мешање божанства и човештва у њему. Опет Филоксен каже:

„Логос није промењен у тело када је узео тело, нити је тело преиначено у природу Логоса када се ујединило са њом.

Природе се нису међусобно помешале“.

Највећи њихов богослов овог периода је Севир Антиохијски. Он се такође противи мешању природа у Христу.

Али, како је онда Христос човек, како је људска природа постала његова сопствена?

Севиров одговор је био да Христова јединствена природа поседује све квалитете човештва:

„Логос не напушта своју природу, чак и када се ипостасно сједињује са телом које поседује словесну и умну душу.

Али, разлика се такође очувава, као и истоветност, у виду природних својстава која сачињавају Емануила,

пошто тело није преиначено у природу Логоса и Логос није промењен у тело“.

Севир је одбијао да каже да је Христос једна суштина, јер би то искључило његову једносушност са нама.

Севир је говорио о сложеној ипостаси или природи (опет синоними). Логос је пре оваплоћења био проста природа,

али је оваплоћењем постао сложен „с обзиром на тело“. Севир је једини говорио о сложености унутар једне Христове природе.

Тако природа или ипостас Христа у потпуности учествује у суштини Бога и суштини човека.

Премда је по оваплоћењу у Христу заиста једна природа, „теоретски“ се могу сагледати две природе, ипостаси и личности.

 Мајендорф говори о „халкидонском и севировском православљу“, што значи да и Севира Антиохијског сматра православним богословом."

[Ђорђе Р]

Не би се сложио. То су исте личности, само имамо различита учења о Њима. Они верују у истог Христа и Богородицу, пошто нису постојали још неки Христос и Богородица. Као што неко верује да је Дража био херој, а други да је био крвник и убица, значи људи не верују да су то радили двојица Дража, него један, али различите погледе имају о њему. 

 

Па није баш исто. Када би рекао неко рекао да је Дража безгрешно зачет, или дао нека божанска својства Дражи, и те како би то били различите личности. Што се тиче Драже, људи различито тумаче његове политичке и војне поступке. Неко његову одлуку да не напада немце проглашава као издају, а други као мудар потез да спасе што више људских живота. А то да ли је неко херој, или убица, зависи од стране на којој се борио. За неког је Павелић светац, а за неког је најгори злочинац.

 

Други пример је бољи, а то је личност Марка Краљевића. Постоје две личности Марка Краљевића, једна из историјских извора, а друга из народних песама. Мораш признати да та два човека немају много тога заједничког, осим што носе исто име.

[Number15648]

Isus ono što je smatrao potrebnim rekao je i izrazio u Svetom pismiu a tamo jasno piše šta je rekao o sv. Petru.

 

СВЕТООТАЧКО ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ОД МАТЕЈА 16:18

 

Има ту и блажени Августин, коме одајете велико поштовање.

[Ђорђе Р]

Да, али је то опет исти Марко Краљевић, само што га је неко у песмама величао, а у стварности је био нешто друго. Али видим да си га ти поделио на два човека. Ако се мисли да је опевани Марко исти као и историјска личност, значи да је један човек. А то што су га тако опевали то је друга ствар, њихов поглед на њега. То је исто и са учењем о Христу и Богородици, ако имамо различито учење о Њима, то не значи да су друге личности у питању. 

 

Није то исти Марко Краљевић. Историјски Марко Краљевић је био инспирација народном уметнику да створи личност Марка Краљевића опеваног у песмама. Једно је стварна личност, а друго је личност опевана у песмама. Нема ту некакве деобе.

 

Исто тако имаш стварну личност Исуса Христоса, каквог знају православни, а имаш и личности Исуса Христоса код монофизита, или других јертика, који су инспирисани личношћу Господа нашег Исуса Христоса, створили неку другу личност, у коју верују, а коју православни не познају. Просто, не знам о каквој ти деоби причаш, нема ту деобе.

[N.Petrovic]

Isus ono što je smatrao potrebnim rekao je i izrazio u Svetom pismiu a tamo jasno piše šta je rekao o sv. Petru.

 

Ja bih vas potpuno razumeo da kazete da je papa Pavlov namesnik. Pogledaj sta sam kaze u poslanici Galatima. Druga glava:

 

 

7. Nego naprotiv, kada uvidješe da je meni povjereno jevanđelje za neobrezane, kao Petru za obrezane,

8. Jer onaj koji pomože Petru u apostolstvu među obrezanima pomože i meni među neznabošcima, -

9. I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji su smatrani da su stubovi, dadoše meni i Varnavi desnice zajedništva, da mi idemo neznabošcima, a oni obrezanima;

 

I na drugim mestima se u Pismu Apostol Pavle naziva Apostolom neznabozaca. A u to vreme je ceo svet , osim Judeje, bio neznabozacki. Dakle zasto vi nazivate papu Petrovim naslednikom kada je Apostol Pavle taj koji je blagovestio Jevandjelje medju nasim precima i osnivao Crkvu na ovim prostorima? 

 

Drugo pitanje je zasto bi se naslednik Apostola Petra pojavio tek posle hiljadu godina od Hrista? 

 

Zasto bi Gospod osnivao Crkvu na tom kamenu, kako volite da kazete, sa tolikim zakasnjenjem? 

[Ђорђе Р]

U gotovo svim našim knjigama (tj. udzbenicima, jer sam uglavnom samo sa njima dolazio u dodir,

po kojima smo učili kada sam bio bogoslov u srednjoj, a potom i na fakultetu)

učio da su tzv. Orijentalne pravoslavne crkve: Koptska, Jakobitska i sl. monofizistke crkve i da veruju ovako:

Hristos je imao samo jednu prirodu i to Božansku prirodu.

2007. godine, verujem rukom Bozijom, odveden sam na forum jedne od tih orijentalnih crkava

i jednostavno im izlozio kako sam naučen u vezi njih, da su oni sa neskrivenim zaljenjem zaprepastili da je SPC u takvoj zabludi

sto se tice njihovog ispovedanja vere. Prvo čime su me razuverili bili su izvodi iz beseda i pisanija njihovog patrijarha tj. pape Šenude,

i drugih izvoda iz nekih njihovih dela. Tako sam se nedvosmisleno uverio da oni nisu tzv. Orijentalne pravoslavne crkve,

već tzv. monofiziti. Danas, hvala Bogu, nakon mojih pisanja o tome od 2008. a što je nastavio Brat Ivan iz Čačka,

istina je došla na videlo i stvari su se zauvek promenile, tako da danas kod profesora Vladike Maksima iz Patrologije II

na ispitu biva oboren student koji bi ponovi laž da pomenuti ispovedaju - da Hristos ima samo jednu i to Božansku prirodu. 

Od skora, da bi se ispit položio, tema - Halkidonci i monofiziti, mora biti obradjena u pravom svetlu,

i mora glasiti barem ovako:

 

,,Признати да су у Христу две природе за тзв. монофизите би значило признати два бића, а то би заиста био несторијанизам.

Зато је  по њима Божији Логос једна природа која је снисхођењем примила постајање, то јесте, примила промењиву људску природу,

да би са њом постала једна. Филоксеније каже: „Он је постао савршени човек по души, телу и уму, како би обновио целог човека.

Будући истински Бог по природи, суштини и вечности, он је себе учинио истинитим човеком, једносушним са нама“.

 Монофизити су порицали привидност човештва у Христу,

и порицали су и мешање божанства и човештва у њему. Опет Филоксен каже:

„Логос није промењен у тело када је узео тело, нити је тело преиначено у природу Логоса када се ујединило са њом.

Природе се нису међусобно помешале“.

Највећи њихов богослов овог периода је Севир Антиохијски. Он се такође противи мешању природа у Христу.

Али, како је онда Христос човек, како је људска природа постала његова сопствена?

Севиров одговор је био да Христова јединствена природа поседује све квалитете човештва:

„Логос не напушта своју природу, чак и када се ипостасно сједињује са телом које поседује словесну и умну душу.

Али, разлика се такође очувава, као и истоветност, у виду природних својстава која сачињавају Емануила,

пошто тело није преиначено у природу Логоса и Логос није промењен у тело“.

Севир је одбијао да каже да је Христос једна суштина, јер би то искључило његову једносушност са нама.

Севир је говорио о сложеној ипостаси или природи (опет синоними). Логос је пре оваплоћења био проста природа,

али је оваплоћењем постао сложен „с обзиром на тело“. Севир је једини говорио о сложености унутар једне Христове природе.

Тако природа или ипостас Христа у потпуности учествује у суштини Бога и суштини човека.

Премда је по оваплоћењу у Христу заиста једна природа, „теоретски“ се могу сагледати две природе, ипостаси и личности.

 Мајендорф говори о „халкидонском и севировском православљу“, што значи да и Севира Антиохијског сматра православним богословом."

 

Шта је поента, да Севир Антиохијски није монофизита, или да монофизити нису добро схваћени, тј да и не постоји та јерес на делу? Колико ја то схватам, постоји поједностљено схватање монофизитске јереси, и фино схватање.

 

Рецимо ми често кажемо да римокатолици кажу да је папа безгрешан (тј све што каже, или уради је непогрешиво), што би било неко грубо објашњење римокатоличке јереси, а фино би било да кажемо да је он по римокатолицима безгрешан само по питањима вере.

[Ђорђе Р]

Па ти причаш о деоби, а не ја.

 

Не, ти причаш о деоби, ја причам о различитим личностима са истим именом, што није никаква деоба.

[Zayron]

Zašto vi vjerujete da je Hristos htio da episkopi i sveštenici sjede po zatvorima zato što nisu članovima te politički podobne nacije. Zašto mislite da je Hrist htio takvu crkvu u kojoj neće moći zajedno biti Rusi, Grci, Srbi, Makedonci, Crnogorc, Ukrajincii Ertonci  već si svaki mora imati svoju nacionalno određenu, definisanu i politički podobnu crkvu?

[Ђорђе Р]

Zašto vi smatrate da je Hristos htio da episkopi i sveštenici sjede po zatvorima zato što nisu članovima te politički podobne nacije zašto mislite da je Hrist htio takvu crkvu u kojoj neće moći zajedno biti Rusi, Grci, Srbi, Makedonci, Crnogorci i Esrtonci  već si svaki mora imati svoju nacionalno defibnisanu i politički podobnu crkvu?

 

То просто не постоји код нас. Него је дошло до другачије организације. У прво време је постојала једна држава (Римска империја), и црква се организовала по градовима. Сада постоји више држава, и црква је организована на том принципу, по државама. Државе су организоване по националном принципу, па отуда у имену цркве национално обележје. У СПЦ може и хрват по националности бити патријархом, ми не гледамо крвна зрнца.

[Zayron]

То просто не постоји код нас. Него је дошло до другачије организације. У прво време је постојала једна држава (Римска империја), и црква се организовала по градовима. Сада постоји више држава, и црква је организована на том принципу, по државама. Државе су организоване по националном принципу, па отуда у имену цркве национално обележје. У СПЦ може и хрват по националности бити патријархом, ми не гледамо крвна зрнца.

 

Kako ne postoji? Ko onda drži vašeg arhiepiskopa Jovana iz OA u zatvoru u Makedoniji, ko vašim kliricima pravi probleme u Crnoj Gori? Takvi koji smatraju da bilo kakva srpska crkva nema šta da radi u Makedoniji ni u Crnoj Gori, takvi koji vjeruju da u Crnoj Gori  može postojati SAMO crnogorska crkva i nikakva druga više, takvi koji vjeruju da u Makedoniji može postojati SAMO makedonska crkva i nikakva druga više. Takvi dalje vjeruju da u Estoniji može biti samo estonska crkva i na Ukrajini samo ukrajinska crkva i da ruska nema šta da radi ni u Estoniji a ni na Ukrajini. takvi koji vjeruju da u Srbiji može biti samo srpska crkva i da im ne treba u Srbiji nikakva ni grčka, ni bugarska a ni rumunska  crkva, taman posla šta će im one. Ako vam je to sve isto i svejedno što se onda gložete, nek svako onda pristupa toj crkvi kojoj hoće, ako neće u srpsku, nek ide gdje hoće. Šta je onda vas briga za to? To nije istina da vam je svejedno.