„Čini sebi kao što bi želeo da drugi čine tebi”

[YOKA]

Ја још нисам срео неког ко је заборавио на себе давајући се другима. Ако је неко и забораво себе  то је урадио да би од себе направио паћеника. Тешко ономе коме је тај помогао. никад му се неће довољно одужити. Родитељи дају себе деци, али из себичних разлога, да би их деца касније учинила великима. Па кад се то не деси онда су спремни и да се одрекну деце.

 

Покушај да се ставиш у улогу родитеља чије дете умире иако су све учинили да оно остане живо и здраво, продали кола, стан... просили код страначких посланика, разноразних пи'-ар-ова који су их одбијали од бесних и моћних врата својих мега фирми итд, итд,

Хорор...

[Гром]

@Зорка

Не могу да ти одговорим на ова твоја питања а да не доспем још соли на твоје ране...

Опрости!

[YOKA]

@Зорка

Не могу да ти одговорим на ова твоја питања а да не доспем још соли на твоје ране...

Опрости!

Хвала Вам,

и верујте ми, овакво горко искуство у родитељству не бих  пожелела ни непријатељу. Имам један савет! Кад год помислите да сте у безизлазној ситуацији, када сте разочарани, када сте тужни а ни сами не знате  зашто, или кад удари беспарица, или, или, а здрави сте, знајте да сте најсрећнији човек на свету.

Улажите у своју децу без обзира где ће да живе и колико ће вам бити далеко, само нек су здраво и то вам је богатство! Не штедите време, трошите га максимално на своје наследнике, вратиће вам се свака секунда. Опростите али причам из свог искуства 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја сам мишљења да човек треба да задобије Дух Божији у себи. То није лако и за то се треба изборити. Е, онда треба волети Бога у себи.

Без Бога остаје "пала" човекова природа и слабости, а ко то може волети?

Niko ne moze voleti palu prirodu covecanstva a samo Jedan ceka rasirenih ruku sve vreme da nas prigrli posle naseg pokajanja.

 

Prava pravcata bezuslovna ljubav koja nikada srecom ne odobrava pad i tamu vec cvrsto ceka povratak bludnog sina.

 

Ta ljubav je Zivot i moze da se vidi u Sinu Bozjem ovaplocenom Logosu.

[Гром]

И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.Богати имаше оваца и говеда врло много;

А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.

А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.

Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.

И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.

Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.

И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.

Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.

Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.

Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.

Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.

Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.

Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.

И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.

И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.

А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.

А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.

Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.

А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.

А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.

Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.

И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.

 

Овде видимо да ради наших греха деца се разбољевају и умиру.  Она која су невина страдају ради нас. Али господ децу уводи у рај и поред тога што смо ми грешили. Живот је вечан, Зашто би смо туговали за децом и кварили им срећу у рају. Јер наше тугованке за децом чине да деца не уживају у рајским лепотама. Јер ми смо повезани са децом и по смрти. Зато није добро да тугујемо за децом, нити за било ким, Јер тако само дајемо прилику ђаволу да се наслађује нашом тугом. Јер свако лоше осећање је од ђавола преко помисли које нам он потура. Христос каже: ко се не одрекне родитеља, браће, сестара,деце, није њега достојан, Јер ко се не одрекне  свега, туговаће, бринуће се, страховаће и тиме ће служити ђаволу а не Богу, јер Богу се служи само када је човек радосна срца. Давид овде даје леп пример, када је дете умрло он је прекинуо пост и молитву. Није хтео ђаволу да да себе тако што би туговао. Није то лако, треба бити Давид па се изборити с тугом. Нама је то јако тешко. Али ако имамо на уму да наше туге ометају нашу децу на небу, онда би то требало да нам да снаге да превазиђемо тугу. Ако искрено верујемо у Исуса Христа онда би требало да тако мислимо и да се тако боримо против ђавољих сплетки. Не кажем да је лако, али вера би требало да нам да снаге да се изборимо ако је имамо. Није добро ни да прихватамо кривицу на себе зато што нам се с дететом тако десило. Јер и ми смо погрешно научени од наших родитеља и васпитача. У незнању ми нисмо на време покушали да исправимо ствари. Зато не треба прихватати кривицу на себе, јер ђаво једва чека да ми имамо осећај кривице, то му је посластица. Ако нисмо могли ништа да учинимо да спречимо смрт детета, бар се радујмо и олакшајмо му живот на небу, да дете ужива у рајским добрима, а не да тугује ради нас.

[Бојан Сарачевић]

Niko ne moze voleti palu prirodu covecanstva a samo Jedan ceka rasirenih ruku sve vreme da nas prigrli posle naseg pokajanja.

 

Prava pravcata bezuslovna ljubav koja nikada srecom ne odobrava pad i tamu vec cvrsto ceka povratak bludnog sina.

 

Ta ljubav je Zivot i moze da se vidi u Sinu Bozjem ovaplocenom Logosu.

 

Тако је Брате мој! bighugbighug

Супер ти је аватар дека Добри из Софије, супер прича!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Тако је Брате мој! bighugbighug

Супер ти је аватар дека Добри из Софије, супер прича!

Verujes li mi da sam skoro saznao ko je deka sve vreme sliku posmatram kao Ikonu Boga Zivoga.

 

[Бојан Сарачевић]

Еуфорично осећање које осећамо када нам се испине жеље није осећање које долази од праве љубави већ од љубави према себи. А кад се жеља не испуни тада имамо лоша осећања попут туге. значи наше себичне љубави имају полове. позитивну страну и са њом осећај среће и испуњености због тога што је жеља испуњена.као и негативну страну са осећанима страха да се жеља неће испунити и туге када се не испуни. Осећање Радост које је последица праве љубави према ближњима је ту негде на средини између позитивних и негативних осећања која су производ љубави према себи.

 

Хвала за ово Брате, ја нисам био у стању да "провалим", код себе, зашто не могу да се одупрем механизму осећања, који ме на крају оставља празним и завидљивим, а који обично долази после осећаја истинске радости (нпр. кад се враћам после литургије кући). То ми сатана пошаље мисли које величају его, а ја не могу да се одупрем јер не очекујем напад пошто не знам одакле долази, не могу да предвидим. Јесте тачно то... намами ме на лажне мисли и кад ме довољно "провоза", нестане и ја се нађем го, као Адам и постиђен и повређен.

 

Сад кад знам ток и шта и како, мислим да имам шансе. У сваком случају показао си ми како ради сатански механизам.

Свако добро! 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Tu treba voditi racuna kad se prica o sebi i drugima a u vezi ljubavi.....

 

Ja recimo uvek volim da uzimam iz riznice koja je od svih i za sve , tako volim da dajem tako volim  i da primam.

[YOKA]

Ако искрено верујемо у Исуса Христа онда би требало да тако мислимо и да се тако боримо против ђавољих сплетки. Не кажем да је лако, али вера би требало да нам да снаге да се изборимо ако је имамо. Није добро ни да прихватамо кривицу на себе зато што нам се с дететом тако десило. Јер и ми смо погрешно научени од наших родитеља и васпитача. У незнању ми нисмо на време покушали да исправимо ствари. Зато не треба прихватати кривицу на себе, јер ђаво једва чека да ми имамо осећај кривице, то му је посластица. Ако нисмо могли ништа да учинимо да спречимо смрт детета, бар се радујмо и олакшајмо му живот на небу, да дете ужива у рајским добрима, а не да тугује ради нас.

 

Наћи утеху и гајити лепе  успомене на упокојене ... и чекати дан поновног сусрета.  

[Гром]

Тако је Брате мој! bighugbighug

Супер ти је аватар дека Добри из Софије, супер прича!

 

И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.

по матеју 10.42

Господ Исус Христос је узео вино и рекао: ово је крв моја. Јер је вино духовна крв.  

Кад се неко напије вина, тада му је све једно, све му је лепо, чисто,радостан је и ничег се не стиди. Као Адам и Ева пре пада, ишли су голи по рају и нису се стидели.

Такав је и човек када се напије љубави. Све му је лепо, добро, чисто...и ничег се не стиди. 

А деца су управо таква, зато исус каже: њихово је царство небеско. 

Деца која ништа незнају су најбољи учитељи. Њихова дела говоре више од свих теолога света. 

Погледајмо как деца брзо праштају: сада му удариш шамар а оно после пет минута опет лепо с тобом. 

Погледајмо како су спремна да се понизе. 

Погледајмо њихову спремност да у све поверују.

Постоји ли за на бољи учитељ од деце. Имати дете за учитеља па то је право Благо. 

Верујем да је Дека Добри свестан свега тога.

[JESSY]

Овде видимо да ради наших греха деца се разбољевају и умиру. Она која су невина страдају ради нас.

ово наравно није тачно...зашто би наша деца страдала због наших грехова.....? Бог не кажњава....ти наводиш цитате из Старог Завета...наш Господ је донео Нови Завет....јеванђеља љубави....а такође нам је рекао да су нам и власи избројане....значи све по Божијиј промисли....узима сваког, па и децу кад је то најбоље за њих....када су завршили своју мисију у овом свету.....када су дали свој максимум и када су најчистији....да их други не упрљају....значи завршили су оно што многи неће за целог свог живота успети....

[ines]

 ...ljubav se delenjem množi...