О вечности мучења нераскајаних грешника. Исправљање погрешних мишљења о томе како усагласити Божије милосрђе са вечношћу мучења - Св.Теофан Затворник

[μαρὰν ἀθά]

Ако спашава мене, јер сам са Њим и јер сам Његов, верујем, спасиће и моје ближње. Једног нема без многих.

 

Али зар твоје размишљање није сувише егоцентрично? Твоји ближњи ће се спасити по мери њихове личне љубави према Христу и по својој слободној вољи да служе Христу. Не може њихово спасење бити условљено било ким у том смислу у којем ти сматраш. Наше служење ближњем и заједница са ближњима искључиво су засновани на љубави према Христу и ради Христа. 

У твојем размишљању по питању спасења ближњих као да има неке идеје о предодређености. Како да се спасе онај који се још у овом животу није припремио за Царство Небеско у смислу да је бар мало од тог Царства већ овде посејао у својој души да би на основу тог семена могао да узраста у Вечности? 

Ми волимо своје ближње, али Бог их воли далеко више и неизмерније од нас, али он поштује и њихову слободу да не желе заједницу са Њим.

[Александар Милојков]

@@μαρὰν ἀθά,

 

Ако мене спашава (претпоставимо, јер сам члан Цркве, литургијски сам човек, трудим се да живим са свим оним што Литургија подразумева), онда ме спашава као личност. Ја личност схватам управо тријадолошки, да једне личности нема без многих (других личности). Моје ја је саткано од многих ти мојих ближњих, а крајњи његов темељ је однос са Христом. Сви ти односи заједно чине да ја будем ја. Ако откинеш моје ближње, како онда мене спашаваш?

[μαρὰν ἀθά]

Где ту остаје простора за слободу воље коју је Бог да људима?

[Александар Милојков]

Где ту остаје простора за слободу воље коју је Бог да људима?

 

Остаје. Та њихова воља пројављена је као љубав према мени. Они су,посредно, прихватајући мене, прихватили и Христа који је, верујем, у мени. Не могу да буду осуђени на вечну самоћу и анонимност, безличност (а ја пакао тако разумевам), ако воле и ако су вољени. Слобода је исто што и љубав.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Остаје. Та њихова воља пројављена је као љубав према мени. Они су,посредно, прихватајући мене, прихватили и Христа који је, верујем, у мени. Не могу да буду осуђени на вечну самоћу и анонимност, безличност (а ја пакао тако разумевам), ако воле и ако су вољени. Слобода је исто што и љубав.

Pa ako su prihvatili Hrista onda  nema frke

[Gerhard]

Niko ne spori da ce za sve one koji se ne pokaju, to biti vecno mucenje. Bez pokajanja nema spasenja i to je kristalno jasno. Samo sto iz toga nikako ne sledi da nakon Drugog dolaska nece postojati mogucnost pokajanja. Jevandjelski citat samo govori o stanju nepokajanih, bez da se na bilo koji nacin dotice teme mogucnosti pokajanja nakon smrti. To kao prvo. 

 

A drugo, kao sto se ovaj izraz "zivot vecni" ne tumaci bukvalno kao puko vecno postojanje (vec oznacava pre svega punocu zajednistva sa Bogom), ne vidim ni razloga da se "vecna kazna" tako shvata. 

Moje misljenje je da Bog ne uskracuje mogucnost da se neko pokaje u paklu, ali to se neće desiti jer u pakao završe oni koji su izabrali da budu sotonoliki za vijeke vjekova, čak i onda kada osjete paklenu kaznu.

 

[Gerhard]

То није тачно. Бићу тужан. Осим ако ме Бог потпуно, као личност, не измени. У том случају то више нећу бити ја, тако да се не може говорити ни о мом спасењу. 

Izmenićeš se svojom voljom pa ćeš shvatiti da ti taj "bližnji" zapravo i nije bio bližnji (u duhovnom smislu) nego samo tjelesno, što je, priznaćeš drugorazredno.

[Ivan1]

Nije mi jasno zašto bi Bog nekoga večno kažnjavao. Zašto te ljude i demone koji neće sa njim jednostavno ne poubija?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nije mi jasno zašto bi Bog nekoga večno kažnjavao. Zašto te ljude i demone koji neće sa njim jednostavno ne poubija?

Pa upravo smrt je vecna samokazna.

Uzevshi Adam i Eva plod sa drveta poznanja dobra i zla Bog ih posle toga nije mogao pustiti da uzimaju plodove sa drva zivota tj.vecnosti. Jer bi se tako zlo naslo u vecnosti i bila bi onda Bozja kazna medjutim Bog ne kaznjava, sebe je kaznio covek, Bog je izgnao coveka iz raja i on je postao smrtan.

Spas je dosao, Hristos je preuzeo greh na sebe jer jedini on moze znati i poznati dobro i zlo i coveka pokajanog uveo u zivot i obecao Carstvo Bozje kao vecni zivot sa Bogom.

Dakle po ovome mozemo videti da Bog ne kaznjava vecnim mukama.

[Ivan1]

Znači čovek će sam sebe osuditi na večne muke? Zar nije milosrđe i ljubav ubiti takvog čoveka?

[Ivan1]

Taj svet u kom bi se neko večno mučio, a neko večno uživao bi bio gori od ovog sveta. Da ne pominjem koliki egoista moraš da budeš da možeš da se raduješ dok neko večno pati.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ma nece nikog da osudi na vecne muke zato je i dosao Spasitelj.

Slobodnom voljom ides u pakao siguran sam u to vidi djavola otac je lazi jer je imao tu mogucnost drhti pred Bogom ali se ne kaje.

Kazes da je milosrdnije da Bog nekog ubije e pa nije ne bi ga onda Bog ni stvarao da je to milosrdje.

[Ivan1]

Bez obzira što je to slobodna volja čoveka. U takvom Svetu mogu da budu srećni samo egoisti.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bez obzira što je to slobodna volja čoveka. U takvom Svetu mogu da budu srećni samo egoisti.

Ne razumem te! Bog je Sina Svog dao da bi spasio ljudski rod... ne ne razumem te.

[Ivan1]

Znači ti bi mogao da budes srećan, a da znaš da se neko večno muči i to po tebi nije egoizam?