О вечности мучења нераскајаних грешника. Исправљање погрешних мишљења о томе како усагласити Божије милосрђе са вечношћу мучења - Св.Теофан Затворник

[Justin Waters]

У време тог Макарија Мухамед још није био у оптицају...

 

Da jeste, malo sam karikirao kao sto si mogao vidjeti nisam od rijeci do rijeci preprisao to predanje od sv.Makarija. 

[DYNABLASTER]

Ako je vecnost bezvremenska kategorija a pakao kao i raj stanje covekove svesti u vecnosti,onda su i oni beskonacnI,bar sam ja tako razumeo tu pricu.

To je moje misljenje i sajt Pouke.org nema veze sa njim.

 

Ne svest, nego dusa, svest je tek sekundarni pojam.

[Oglo]

Ne svest, nego dusa, svest je tek sekundarni pojam.

 

Ukoliko posmatraš čovjeka kao dualnost, dakle tijelo i duša, morat ćeš da naiđeš i na priče o mitarstvima, jer taj koncept je iznikao iz podijeljenog gledanja na čovjeka. Ukoliko posmatraš čovjeka kao Bogočovjeka, tj čovjek i Bog u jednome, onda ćeš znati šta je primarno a šta sekundarno a šta samo jeste.

[DYNABLASTER]

Ukoliko posmatraš čovjeka kao dualnost, dakle tijelo i duša, morat ćeš da naiđeš i na priče o mitarstvima, jer taj koncept je iznikao iz podijeljenog gledanja na čovjeka. Ukoliko posmatraš čovjeka kao Bogočovjeka, tj čovjek i Bog u jednome, onda ćeš znati šta je primarno a šta sekundarno a šta samo jeste.

 

Meni je jasno.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Па да размислим гласно, нема повратка у небиће,не можеш се вратити у ништа,па макар то покушавао сву паклену вечност.

 

Биће ниси сам стварао,па и тако паклен желећи небиће опет зависиш од Бога. Нити си се створио нити можеш бити ништа.

[Deja Vu]

Пошто за Бога не важи време већ вечност, онда је пакао као однос са вечним Богом јел те вечан. 

Не ради се о промени. Свака промена захтева време. 

 

Мада Максим Исповедник чини ми се говори о некој мирујућој вечнокретности, помало контрадикторно. Елем, човек када уђе у заједницу са Богом испунио је циљ, финито, но како је Бог вечан онда постоји вечни раст, кретање ка Њему. Као пливање у бесконачном океану. 

Ја бих на то додао, пошто је чини ми се и Максим говорио о апокатастази, ако грешим исправите ме, да је некоме то пливање у бесконачном океану пакао и смрт је се гуше у њему. Током живота нису ''еволуирали своја плућа'', па су тако неспремни упали у воду. 

 

Ово је барем моје схватање. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Пакао може да има време,почетак и завршетак али такође мислим,да у пакленом стању по сопственом избору,можеш да проведеш вечност што се Бога тиче.

 

И ђаво би наравно могао да се покаје али неће и тако упоредно биствује и храни се смрћу. Крај зависи искључиво од Бога Створитеља.

 

Уколико је биће створено да прими благодат вечнога живота (надам се да о тој вечности говоримо) онда такође неко може пребивати у вечности смрти, по избору.