О васпитању деце

[LISA]

Није пропао, школа још ради: http://www.summerhillschool.co.uk/

 

Скоро 100 година.

Moguce da skola radi, ali je ta koncepcija, u psiholosko-pedagoskim krugovima ocenjena kao neefikasna i kontraproduktivna. Mislim da se uticaj tog pristupa danas ne proteze dalje od praga skole. Nijedan ozbiljan psiholog i/ili pedagog ti nece savetovati da decu podizes u duhu tog ucenja. O tome govorim. 

U vaspitanju dece najvazniji su ljubav i mera. Sto mi jedan vladika rece: "I lozu boli kad je orezuju ali sledece godine mnogo vise roda rodi."

 

Ispostavilo se da su granice deci neophodne kako bi se u odnosu na nesto stabilno formirali. Deca vole red i on im je od neprocenjivog znacaja, bez obzira sto na prvu loptu uopste ne izgleda tako. On im daje osecanje sigurnosti. Bez obzira sto se adolescenti iz petnih zila upinju da postavljene granice pomere, vrednost granica i reda u odgoju je neprocenjiva. 

[Иван ♪♫]

Ispostavilo se da su granice deci neophodne kako bi se u odnosu na nesto stabilno formirali. Deca vole red i on im je od neprocenjivog znacaja, bez obzira sto na prvu loptu uopste ne izgleda tako. On im daje osecanje sigurnosti. Bez obzira sto se adolescenti iz petnih zila upinju da postavljene granice pomere, vrednost granica i reda u odgoju je neprocenjiva. 

 

Naravno da su potrebne granice, ja mislim da ih deca formiraju prema granicama koje im se postave. I da bi se formirali kako treba, normalno da ih treba i usmeravati i ograničavati, nije to sporno. 

 

Ja ovde ciljam na primer koji roditelji svojim ponašanjem daju deci. I kako ti prema njemu, tako će i on kad odraste. I onda se to manifestuje u celom društvu.

[Драган άσημος :)]

Naravno da su potrebne granice, ja mislim da ih deca formiraju prema granicama koje im se postave. I da bi se formirali kako treba, normalno da ih treba i usmeravati i ograničavati, nije to sporno. 

 

Ja ovde ciljam na primer koji roditelji svojim ponašanjem daju deci. I kako ti prema njemu, tako će i on kad odraste. I onda se to manifestuje u celom društvu.

Ма не кад одрасте, већ ево са 3 године формира образац и копира родитеље и околину.

Тата био си добар и добићеш то и то, каже Василије. Шта је то него утицај околине. Дјете се учи не да буде добро зато што треба да буде добро, већ се подмићује, прави се од дјетета интересџија, што даље води у похлепу. Сво зло које нам се данас дешава са дјецом је штетан утицај околине, дјеца нису крива. Они су последице.

[Драган άσημος :)]

Како разумијем поента је да васпитамо њихову слободну вољу за добро, дакле да изаберу добро.

Будући да дјеца у првих седам година функционишу по принципу копи-пејст, све је на околини од које примају, тј. на онима са којима проводе највише времена.

[Лидија Миленковић]

ali samo probaj ti mali da uzmeš cigaru - cigare nisu dobre, ali dete vidi nedoslednost.

 

Ne mora da bude tako. 

U vreme kad su  nasi sinovi bili klinci, moj muz i ja smo bili pusaci. Deci smo uvek govorili o tome kako je jak i podmukao taj porok, toliko jak da ni mi ne mozemo da mu se odupremo. Takodje smo im govorili da je misao  : " nisam se navukao i mogu da ostavim kad hocu "   obicno samozavaravanje i da smo mu i mi svojevremeno podlegli - i prevsrili se.

Nikada nisu propusili, iako su i sami, matorci.

[Дуња]

Одлично предавање на ову тему. Конкретније од 17. мин.

 

[Рада.]

Како разумијем поента је да васпитамо њихову слободну вољу за добро, дакле да изаберу добро.

Будући да дјеца у првих седам година функционишу по принципу копи-пејст, све је на околини од које примају, тј. на онима са којима проводе највише времена.

 

Pre nekoliko dana kod mene na poslu, neka žena govori ćerkici "Ne pipaj ništa, gleda se očima a ne rukama" "Očima gledaj" ponavlja kao papagaj a mala zbunjeno stoji i gleda mamu koja pretura i prevrće po policama sve što joj je na dohvat ruke

[Млађони]

Ја искрено из мог искуства са мојим (и туђим родитељима) контам да је суштинаа доброг васпитања асертивност. Тако се детету даје лична моћ над собом и над његовим животом, али му се ускраћује моћ према другима (например родитеља). Родитељи или одузимају моћ детету кроз агресију и постављање као ауторитет,. тиме доносе одлуке уместо њега, отежавају му у доношњеу његових одлук и одговорности за његове одлуке, или га размазе тако што му дају моћ над свиме, тиме онда добију касније особу која има проблема са неком врстом егомније...

[Deki992]

Ма не кад одрасте, већ ево са 3 године формира образац и копира родитеље и околину.

Тата био си добар и добићеш то и то, каже Василије. Шта је то него утицај околине. Дјете се учи не да буде добро зато што треба да буде добро, већ се подмићује, прави се од дјетета интересџија, што даље води у похлепу. Сво зло које нам се данас дешава са дјецом је штетан утицај околине, дјеца нису крива. Они су последице.

Ali,tesko je i coveku a kamoli detetu objasniti zasto treba da bude dobro a da nema interesa.

Svako dete je prica za sebe i od toga zavisi kakve ce stvari da "pokupi" od okoline.

Ja sam najvise za davanje licnog primera detetu,bez mnogo popovanja.Cesto vidjam kod roditelja da deci zameraju upravo ono sto i oni rade,to nije nikako dobro,veoma zbunjuje dete.

Drugi je ovaj primer sa cigarama,sto je Lidija navela,to je po meni odlicno.Tako sam i ja vaspitavan sa tim stvarima,pogotovo sto sam imao dosta primera oko sebe.

Znaci,samo primer nikakvo popovanje.

[Arsenija]

Šta mislite? Jel' ima smisla?

Ima smisla.

Deca traze uzore . Kopiraju sve, pocev od pokreta... Sedim tako ja sa devojcicom od 3 godine i objasnjavam joj kako da nacrta sunce . Odlazim napolje, vracam se, a ona je u roku od 3 minuta promenila frizuru , prekrstila noge i pocela da se pravi vazna  .

Tada sam se uozbiljila i postala svesna toga da sam ja knjiga iz koje uci ,nemajuci kriticko misljenje.

Posmatram sestrinu decu . Krv nije voda.

Dati deci slobodu da  biraju dobre stvari.

P.s. Neki ljudi ne znaju sta je disciplina ,muce sirote malisane trazeci od njih da se ponasaju kao odrasli . Hoce da ih istreniraju i da kroz njih lece svoje komlekse .

[LISA]

Ма не кад одрасте, већ ево са 3 године формира образац и копира родитеље и околину.

Тата био си добар и добићеш то и то, каже Василије. Шта је то него утицај околине. Дјете се учи не да буде добро зато што треба да буде добро, већ се подмићује, прави се од дјетета интересџија, што даље води у похлепу. Сво зло које нам се данас дешава са дјецом је штетан утицај околине, дјеца нису крива. Они су последице.

Vasilije rezonuje i ponasa se u skladu sa uzrastom tj. kognitivnim razvojnim nivoom dece njegove dobi. Na tom uzrstu samo tu vrstu etickog rezona (dobijanje nagrade, izbegavanje kazne) i mozete ocekivati od dece. Tek od puberteta, tj. rane adolescencije, hocu reci od momenta kada kognitivni razvoj deteta dostigne sposobnost apstraktnog misljenja, znaci negde od 12. godine otprilike, pa dalje, mozete zahtevati i uciti decu da apstraktno rezonuju o moralnim pitanjima tj. da o moralnosti postupaka rezonuju drzeci se univerzalnih moralnih nacela. Do tog perioda, moralno rezonovanje prolazi kroz vise faza koje su, izgleda, u tesnoj vezi sa razvojem kognitivnih sposobnosti deteta.  Dete do puberteta nema razvijenu sposobnost apstraktnog misljenja. Doduse, uprkos razvojnim tendencijama, misljenje mnogih ceo zivot ostaje na konkretnom nivou.

[JESSY]

И деца не смеју да постану мали идоли, нити да остварују снове својих родитеља, нити родитељи кажу: Ја сам ти пружио то и то, већ да, обезбеђујући потребе свог детета, пролазе кроз муку, али радосну муку васпитавања свог детета. У браку човек може да постане биће љубави и да затим са свим људима доживљава љубав и са свима буде у заједници. Тиме и његова деца постају у Христу чланови Цркве и делови те заједнице. (Владика Порфирије)

[JESSY]

Велимир Веља Павловић, новинар

 

Моје лично распеће је брига о кћерки. Да ли сам јој дао добар пример, да ли сам јој обезбедио све што је требало, ту се највише распињем. Сваки дан размишљам о томе. Увек нешто видим што сам могао боље. У принципу је важно да се трудим сваког дана да будем бољи. Најгори је онај родитељ који каже: Ја сам ти дао све, а ти ме не поштујеш. То нисам никад радио.

 

Децу треба васпитавати личним примером. Ако сам ја задовољан, испуњен, остварен, све своје проблеме ће и моје дете лакше да решава јер види мене како функционишем. Може неко детету да даје најлепше савете и услове за живот, па опет ништа није урадио ако је сам несређен. Зато се ја трудим да будем искрен. Волим што је моја кћерка дружељубива, има пуно другова и другарица. Не радујем се некој њеној претераној послушности, чак ме обрадује и кад је мало својеглава јер из тога схватам да је она личност и да мора да има неки свој начин. Доћи ће увек на крају на оно што је исправно, али мора да пронађе свој начин, да има своју слободу у томе. Упорна је, што је лепа особина, верује у себе, има сигурност, то је јако важно за живот. У васпитавању се ослањам на ону кинеску пословицу: "Немој да ми даш рибу, него ме научи да пецам."

 

Нисам се никад трудио да будем родитељ-стена, већ сам кћерки показивао цео свој распон, од слабости до снаге. Нико није несаломив. Шта јој вреди да једног дана открије да тај родитељ-стена није стена? Стена је онај ко решава проблеме стално. Чуо сам од Владике Порфирија причу о духовнику коме је искушеник долазио сваког дана и говорио: "Оче, ја сам опет пао." А духовник му је говорио: "Ништа, само устани." То и јесте смисао хришћанства, нико не може да каже да је савршен и да је данас урадио све што је хтео, сваки дан имамо неки пад, па устанеш, па се поправиш мало. То ја и мојој кћерки покушавам да објасним. Пуно причамо, то је важно, да је саслушам са љубављу. Најважније је данас да човек уме да саслуша и чује другог човека. Причам јој обичним језиком, трудећи се да повежем то са вером, да јој покажем да су вера и живот једно, да нема раздвајања.

[JESSY]

Др Светомир Бојанин, дечији психолог

 

 

Феномен слушања код деце је запостављен, деца су све више бића гледања, зато им је закржљала и машта и послушност, зато не доживљавају свет више по правим вредностима. Оно што видимо је јаче од оног што чујемо. Дете најпре доживљава свет визуелно, али онда треба постепено и све више уводити код њега и оно што могу сазнавати по чувењу, тако разумевају свет око себе и саме себе. Треба му зато много причати, а онда му дати да то репродукује тако што ће да црта, тако развија своје ментално и асоцијативно поље. Одатле потиче и реч послушност, морамо прво да слушамо, да чујемо. Најбоље би било избацити ТВ и игрице из куће. ТВ је постао бебиситерка данас. Ако дете више воли да гледа цртане него да иде са татом у шетњу, изгубио си битку, негде си погрешио.

 

Хришћанство јесте свевремено и хришћанске вредности јесу свевремене, али се морамо прилагођавати животу, а он иде напред. Ако ћеш слепо да се држиш правила, обезвредићеш заправо хришћанске вредности. Ако имаш централно грејање у кући, не можеш да ставиш бадњак под радијатор, само зато што се он ставља под извор топлоте. Он треба да је присутан у кући, треба да објасниш детету његов смисао, али не можеш по сваку цену да га стављаш негде зато што је то некад стајало ту. Прихватили смо и јелку, која није православни обичај, али јој се деца радују, па нећеш да им то ускраћујеш из неких својих принципа. Та дечија радост је најбитнија. И у Библији стоји: Свевремене хришћанске вредности не могу се сипати у старе мехове, већ у нове, јер ће се стари мехови подерати.

Треба живети са децом природно, треба их укључивати у живот, треба имати слуха за њих, треба им се стално посвећивати, бавити се њима. Онда нема пропуста, нема размажености. Питају људи шта да раде кад дођу гости, а деца им скачу по глави и уопште неће да слушају. Или их воде у продавницу, а дете почне да се ваља по поду и вришти да би му мама купила нешто. Тај проблем се не решава тада. Ако природно живимо са њима, ако смо се на време и у довољној мери бавили њима, ако знају колико су нам важни, тих размажености неће бити. Ако си га навикао да му купујеш пажњу преко поклона – а то је највеће зло за дете – онда ће оно у продавници тражити да му нешто купиш јер му је то замена за љубав и пажњу. Оно тад не тражи кекс, него твоју пажњу, а ти га грдиш или тучеш због кекса. Да си му поклонио довољно пажње и припремио га на тај одлазак у продавницу, не би тога било. То значи да му на време објасниш да не може сваки пут нешто да добије, да мама нема толико пара, али га мама зато води у шетњу и прича са њим, што је много значајније. Ако дете није добијало адекватну пажњу, онда ће да је граби од других људи, тј. гостију.

Преко поклона се лепо може објаснити деци значај неког догађаја, празника. За мале празнике ће добијати мале поклоне, за велике празнике велике поклоне. Посредно му се ставља до знања значај неког празника, али му се, наравно, и објашњава све то.

За децу је важније какав пример гледају у кући него шта им причамо. Ако дете пише домаћи, а мајка мути фил и каже оцу за комшију: "Види какву је кућу подигао! Нема дана школе, али уме да живи!" – какву поруку мајка шаље детету у том тренутку?

Никако треба не кажњавати децу, а понајмање батинама. Тај бол који смо му нанели ће створити мржњу код њега, а не жељену реакцију или промену начина понашања. Ако смо са њим живели природно, бавили се њиме, ако има стално нашу пажњу и љубав, оно неће бити неваљало, неће бити потребе за батинама и кажњавањем. Боље је тад причати о својим емоцијама. Ако нас дете воли, ако је послушно (послушност која долази из љубави, не из страха), оно ће пре разумети ако му кажемо да нас је нешто повредило (не у смислу набијања њему кривице) него ако га изубијамо. А ако смо га повредили батинама, нанели му бол, оно неће моћи да саосећа са нама.

 

[JESSY]

KOLIKO VREMENA RODITELJI PROVODE SA DECOM?

 

Porodica sve ređe na okupu

Vreme u kome živimo nameće nam jednu trku koja nema cilja. Život naših roditelja se pretvorio u večitu jurnjavu za novcem, a slobodno vreme uglavnom provodimo pričama o krizi, nedovoljnim zaradama i načinu kako da se poboljša kvalitet života. U razgovoru sa roditeljima i decom pokušali smo da saznamo kako ova situacija utiče na porodicu i koliko vremena roditelji imaju za razgovor sa svojom decom.

-Na žalost, veoma malo vremena provodim sa svojim detetom, jer slobodnog vremena, sem nedeljom, skoro i nemam. Mislim da je kontakt između roditelja i dece veoma važan, ali da je u ovakvom vremenu to skoro nemoguće. (Milan M. 42 godine, roditelj deteta 8. razreda)

-Kontakt sa decom je veoma bitan za razvoj i usmeravanje deteta. Živimo u vremenu visoke tehnologije koje sa sobom donisi i određene rizike za razvoj dece. Ja, moram priznati, imam tu sreću da provodim dovoljno vremena sa svojim detetom, jer mi je posao takav da mi to omogućava. Tokom radne sedmice stignem da joj pomognem u učenju, a vikendom i da prošetamo zajedno. (Zoran S. 46 godina, roditelj deteta 7. razreda)

-Kao majci dve devojčice nameće se potreba da što više vremena provodim sa njima. Za sada nekako uspevam, ali nije ni malo lako uskladiti posao i vreme koje je potrebno provesti sa decom. Uglavnom, slobodno vreme koristimo za šetnju i priču o dnevnim dešavanjima. (Vesna R. 41 godina, majka deteta 7. razreda)

A evo šta kažu naši vršnjaci, deca.

-Tokom radne sedmice dosta vremena provedem u učenju. Naravno, tu je kompjuter sa igricama i fejsom. Roditelji su mi dosta zauzeti poslom, tako da veoma malo vremena provodim sa njima. To je nešto što nedostaje, ali se ipak nadam da će doći vreme i za druženje sa roditeljima. (N. S. učenik 8. razreda)

-Pored učenja, tokom radne sedmice najviše vremena provedem uz kompjuter i druženju sa drugarima, uz igru. Sa roditeljima se viđam obično uveče i uglavnom se priča svede o svakodnevnim dešavanjima u školi. Smatram da je to nedovoljno, ali izgleda da se za sada to ne može promeniti. (M. V. učenica 7. razreda)

-Moji roditelji imaju takav posao da su svako popodne, kao i subotom i nedeljim, slobodni, tako da dovoljno vremena provedu sa mnom. Posle učenja družim se sa drugaricama, napolju, uz igru, a ponekad se nađem uz kompjuter, gde pročitam dečije elektronske novine. Često šetam sa roditeljima i smatram da je to veoma korisno za moj razvoj. (N. T. učenica 8. razreda)

Ovo su neka razmišljanja roditelja i dece i ne možemo ne obraćati pažnju na utisak da porodica sve manje vremena provodi zajedno. Cilj trke koju trčimo trebao bi biti usmeravanje dece na pravi put. Da li smo pogrešili trkačku stazu pokazaće vreme.

Dušica Rakić
Đurđa Spasenić
http://www.ugradu.info/index.php/mladi-valjevo/10453-koliko-vremena-roditelji-provode-sa-decom