Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...

[Иван Дабижљевић]

...речи су којима започиње света Литургија. Каква осећања у вама буде? 

 

Шта кажу свештеници, какав доживљај имате када служите литургију док изговарате ове свете речи? 

 

Лично, понекад кад нема никог око мене наглас запевам те речи и осећам се ко да би најрадије полетео, ко птица...  

 

Дали као мирјанин уопште смем да изговарам те речи? 

 

Хвала унапред за одговоре. 

[Драгана Милошевић]

Хм, отварају се двери, чује се возглас. То свештеник објављује да смо на невидљив начин заиста у Царству.

[JESSY]

то су речи које се трудим да никад не пропустим да чујем....као што рече Драгана, свештеник објављује да смо у Царству....речи које те моментално одвлаче из овог света.....наступа мир, радост, срећа....заједно си са Господом, Богородицом, свим светима и свим нашим вољеним упокојенима...предивно осећање....заиста мислим да су веома, веома важне ове речи и није ми јасно да већина људи који редовно долазе на литургију, касне (такође редовно)....ако долазиш на литургију , дођи на време и остани до краја....у реду, може да се деси да понекад закасниш, али не да ти то постане пракса....

[JESSY]

Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...”

Божанствена Литургија започиње свечаним возгласом предстојатеља:
„Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове
векова”. Она започиње провозглашавањем Царства и благовешћу да се оно
приближило, да је започела проповед Спаситеља: Дође Исус у Галилеју
проповедајући Јеванђеље о Царству Божијем и говорећи: Испунило се време и
приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у Јеванђеље (Мк.1,14-15).
Са очекивањем Царства и искањем његовог доласка започиње прва и главна
хришћанска молитва, коју нам је даровао сам Христос: Да дође Царство
твоје...

Царство Божије јесте садржај хришћанског живота. По сагласном учењу предања
и (Светог) Писма, Царство Божије јесте знање Бога, љубав према Њему,
јединство са Њим и живот у Њему, Царство Божије јесте јединство са Богом као
са извором живота, као са самим Животом. Царство Божије јесте садржај вечног
Живота: А ово је живот вечни да познају тебе (Јн.17,3). Ради тог правог и
вечног живота у пуноти знања, јединства и љубави био је створен човек. Од
њега је он отпао кроз грех. Посредством, пак, греха човека у свету се
зацарило зло, страдање и смрт, тј. зацарио се кнез овога света. Свет је
одбацио свога Богва и Цара. Међутим, Бог се није окренуо од света и није
„одустао... чинећи све да нас узведе на небо и дарује нам царство своје
будуће”...

И, ето, испунило се време и приплижило се Царство Божије. Јединородни Син
Божији је постао Син Човечији како би људима благовестио и подарио опроштај
грехова, помирење са Богом и нови Живот. Својом Крсном смрћу и Васкрсењем из
мртвих Он се зацарио: Бог посади Христа себи с десне стране на небесима,
изнад сваког начелства, и власти, и силе, и господства, и изнад сваког
имена... и све покори под ноге Његове, и Њега постави изнад свега за главу
Цркви (Еф. 1,20-22). Христос се зацарио и сваки који верује у Њега и који је
препорођен водом и Духом припада Његовом Царству и има га у себи.

 

Александар Шмеман

[JESSY]

Речи на почетку Свете Евхаристије: Благословено Царство Оца и Сина и
Светога Духа, указују на реалност присусутва Тројичног Бога и
неизрецивог прожимања Личности Свете Тројице, као начина Божијег
постојања који, Духом Светим, постаје доступан члановима Цркве, који га
примају као један Богочовечански организам. Епископ у Литургији је икона
Христова и он се моли Богу Оцу, да се оствари саборно јединство свих у
Телу Христовом, а сабрани верници око епископа чине заједницу Светог
Духа (2. Кор. 13, 13), која у свему треба да подражава и оприсутњује
јединство о коме говори Христос када каже: да сви буду једно.

Целокупно устројство Цркве, одсликава присуство Свете Тројице у њеном
животу. Догма Свете Тројице је модел, канон, за све каноне Цркве, основ
њене целокупне Икономије. У 34. канону Апостолских правила каже се да
Отац, Син и Свети Дух треба да буду прослављени у свакој пори црквеног
живота. Богонадахнута је и Оригенова мисао: „Црква је пуна Свете
Тројице“. У Богочовечанском телу Цркве, по речима о. Јустина Поповића,
дата је сва благодат Тројичног Божанства.

 

Манастир и парохија св. вмуч. Георгија

[Драгана Милошевић]

Zanimljivo da sam jednom negde procitala da ko zakasni i ne cuje ove reci ta mu se Liturgija ne racuna. Mislim da sam to u mitarstvima nasla.

[Драгана Милошевић]

- Оче, где ћете служити сутра; у великој или малој цркви?

- У Царству Небеском.

[obi-wan]

Zanimljivo da sam jednom negde procitala da ko zakasni i ne cuje ove reci ta mu se Liturgija ne racuna. Mislim da sam to u mitarstvima nasla.

 

Ponekad bas svasta ima da se vidi, Boze me prosti...

[мирођија]

...заиста мислим да су веома, веома важне ове речи и није ми јасно да већина људи који редовно долазе на литургију, касне (такође редовно)....ако долазиш на литургију , дођи на време и остани до краја....у реду, може да се деси да понекад закасниш, али не да ти то постане пракса....

 

   Разумем те сетрице.

   Опростимо ипак људима који касне на литургију, јер су то верујем  људи који ће једног дана стићи на време.

   Даће Бог.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nekad bi posle tih reci ostao skamenjen sa pognutom glavom toliko dugo da bi (da nemam molitvenog unutrasnjeg delovanja i ucesca u liturgijskom jedinstvu) ostao kao kameni kip citavu vecnost.

[JESSY]

Почетак свете Литургије чини славословље: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа.

2. Разговор са Богом је благодарење, славословље, исповест, молитва.

3. Прво од свих је славословље, и то најпре зато што је благодарним слугама својствено да, приступајући господару, не износе одмах на почетку оно што њима припада, већ само оно што искључиво господару приличи. Такво је, заправо, славословље.

4. Наиме, онај ко иште, чини то јер хоће своје стање да учини бољим; ко се исповеда, оптужује себе јер жели да се тако ослободи од зала;а онај ко благодари, јасно је да се радује због својих добара, те због тога благодари ономе који му их је подарио; но, онај ко славослови оставивши по страни себе и све своје - славослови Господа због Њега Самог, и због Његове силе и славе.

5. Коначно, и сама природа и поредак ствари захтевају да овде славословље буде на првом месту. Јер, чим приступимо Богу, сместа постајемо свесни неприступности Његове славе и силе и Његовог величанства, те отуда долази наше чуђење, дивљење и слична осећања; стога је сасвим природно да томе следи славословље.

6. Настављајући, сазнајемо за Његову доброту и за Његово човекољубље, а томе следи благодарност.

7. Потом сагледавамо преобиље те доброте и богатство Његовог човекољубља, и налазимо да наша злоба представља довољан показатељ тог преобиља и тог богатства - јер, иако смо такви, Он не престаје да нам чини добро. Заиста, ова нас чињеница, и пре свих осталих, може поучити колико је Бог човекољубив, зато што нам је она најближа, што је у нама и што нам је пред очима. А кад се пред Богом присећамо својих грехова, то је оно што се назива исповешћу.

8. Четврта по реду је молитва. Заиста, после ових мисли којима указујемо колика је доброта Божија према нама и колико је Његово човекољубље, сасвим је оправдано сматрати да ћемо задобити све оно за шта се молимо. Бог је добар према нама чак и кад смо грешни - какав би тек према нама био кад бисмо се променили и кад бисмо, исповедајући најпре своје грехе, задобили оправдање! Јер, речи пророчке веле: "Кажи најпре све грехе своје, да се оправдаш".[6]

9. Отуда славословље заузима прво место у разговору са Богом. Зато свештеник, пре било које друге молитве и свештене радње, славослови Бога.

10. Зашто, међутим, слави тројичност Божију, а не Његово јединство? Јер он, уистину, не каже: Благословен Бог, или: Благословено Царство Божије, него одвојено помиње божанска Лица, говорећи: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Тако говори због тога што су људи, кроз очовечење Господа, по први пут спознали да је Бог у три Лица. Наиме, све што се на светој Литургији савршава, представља увођење у тајну очовечења Христовог. Отуда је и било потребно да у самом почетку ове службе заблиста и буде објављена Света Тројица.

СВЕТИ НИКОЛА КАВАСИЛА

[Иван Дабижљевић]

Одговор једне сестре која жели да остане анонимна:

 

Ја сам у цркви дуго! Такорећи, цијели свој живот, од малих ногу! На томе само могу бити захвална Богу и мојој баки и мајци! Наравно, као дијете нисам ништа схватала, само оно што ми мајка каже, док је сада нека друга прича   Истина, ни сада ја ништа не разумијем, али се трудим   (шалим се) 

Сваки пута кад одем у цркву тачно знам кад  ће свештеник започети Литургију! Обично прво звона најаве почетак Литургије, а он сачека да се она мало утишају па онда крене; "Благословено...."! 

Понекад знам из које ће интонације кренути   јер је ваљда то дио мене па ми и није тешко да претпоставим! 

Међутим, никад нисам обраћала толико пажње на те ријечи! Никад их нисам толико дубоко доживљавала! Све до једном, а то је било, па има пар мјесеци, не знам тачно када!

Код нас Литургија почиње у пола десет и ја увијек дођем раније, јер не волим да "трчим" у цркву јер сам закаснила и не волим доћи неприпремљена, а кад касним онда немам времена да се молитвено припремим за Литургију.

То јутро сам дошла на вријеме! Стала на мјесто на ком обично и стојим и почела да вртим бројаницу и молитве, све које сам знала! Огласише се звона за почетак Литургије, и свештеник крену: "Благословено Царство, Оца и Сина Светога Духа сад и увијек и у вијекове вијекова"

У том моменту као да ми је застао дах! Као да се нека топлина спустила на мене и као да ме тако миловала по лицу да сам затворила очи, а да тога нисам ни била свјесна! Та топлина ме цијелу обузела и као да се играла самном, мазећи ме по лицу, глави и као да је пролазила кроз мене! Не знам како да то опишем! То је као кад си много заљубљен и много волиш! Лијепо ти! Нема ни једне ружне мисли у глави, уствари нема никаквих мисли у глави, само ти је много лијепо и срећан си и топло ти је! 

Тај осјећај је трајао цијелу Литургију, а имала сам осјећај да је је Литургија била свега пар минута! Муњевито брзо се завршила 

Од тада па до дан данас Богу захваљујем што ме удостојио тог осјећаја и сваки пута кад почиње Литургија , за мене то има веома јак и дубок значај! 

Слава Богу!

[JESSY]

Литургија отпочиње свечаним благосиљањем Царства:

„Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова”. Она започиње провозглашавањем Царства и благовешћу да се оно приближило, да је започела проповед Спаситеља: Дође Исус у Галилеју проповедајући Јеванђеље о Царству Божијем и говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у Јеванђеље (Мк.1,14-15). Са очекивањем Царства и искањем његовог доласка започиње прва и главна хришћанска молитва, коју нам је даровао сам Христос: Да дође Царство твоје...

Царство Божије јесте садржај хришћанског живота. По сагласном учењу предања и Светог Писма, Царство Божије јесте знање Бога, љубав према Њему, јединство са Њим и живот у Њему, Царство Божије јесте јединство са Богом као са извором живота, као са самим Животом. Царство Божије јесте садржај вечног Живота: А ово је живот вечни да познају тебе (Јн.17,3). Ради тог правог и вечног живота у пуноћи знања, јединства и љубави био је створен човек. Од њега је он отпао кроз грех. Посредством, пак, греха човека у свету се зацарило зло, страдање и смрт, тј. зацарио се кнез овога света. Свет је одбацио свога Бога и Цара. Међутим, Бог се није окренуо од света и није „одустао... чинећи све да нас узведе на небо и дарује нам царство своје будуће”...