Шта значи бити горд? Posledice demonske gordosti

[Deki992]

Da li smatrate da je biti gord loše i ako smatrate, zašto tako mislite, sa stanovišta svakodnevnog života hrišćanina?

Sa stanovista svakodnevnog zivota hriscanina ne bih znao reci posto nisam bas neki hriscanin svaki dan.

Nije dobro biti gord zato sto,sto je covek gordiji ili kako se vec kaze,on je gluplji u sustini.Zatvara sebe u svoj svet i ne dozvoljava nikakvu sugestiju sa spoljne strane.

A dve glave su uvek pametnije od jedne.Osim ako nisu u braku.

[Arsenija]

Da li smatrate da je biti gord loše i ako smatrate, zašto tako mislite, sa stanovišta svakodnevnog života hrišćanina?

Loše je da ne može biti gore.

Ali treba biti razborit.

[Саша од Москве]

Nije dobro biti gord zato sto,sto je covek gordiji ili kako se vec kaze,on je gluplji u sustini. Zatvara sebe u svoj svet i ne dozvoljava nikakvu sugestiju sa spoljne strane.

To je oно - ја најбоље знам, ћути да ти ЈА објасним, а ,,брвна у оку свом не видим'' (јој колико се пута ухватим тако), а још је грђе што се некад сувише касно ухватим

[Srdjan Kotur]

Gde ima gordosti, nema ljubavi?

[Саша од Москве]

Pa može biti, jer mogu biti dobar i pažljiv zato šro mi je važna slika o sebi, tj volim predstavu o sebi, drugi može biti bilo ko, i ne moram ga nužno i voleti, on tada biva samo sredstvo za postizanje cilja - ako uprostimo baš

[Саша од Москве]

Mada mislim da nikad nije tako prosto

[JESSY]

Gde ima gordosti, nema ljubavi?

da, ja mislim da nema.....te dve stvari nikako ne idu zajedno....

[Зосима]

Мислим да  превише идеализујете ствар...ето ја за себе могу рећи да сам горд,али ипак  имам нешто љубави,посебно за једну цуру... :0442_feel:

[JESSY]

ето ја за себе могу рећи да сам горд,али ипак имам нешто љубави,посебно за једну цуру...

 

:good2:

[Лидија Миленковић]

 

Е, баш....колико се пута свако од нас наљутио на брата, сестру, родитеље, децу ....колико пута смо били увређени ( ГОРДОСТ ?), а нисмо престали да их волимо.....

[Драгана Милошевић]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pre oko sto godina beše neki iskušenik koji na postrigu dobi ime Sava. Njega zbog neposlušanja i prevelikog poverenja u sopstvene pomisli prelesti đavo. 

 

Od mnogih Sava slušaše o vrhu Atosa, o prelepim utiscima sa izleta na to mesto i poklonjenjima na praznik Preobraženja Gospodenjeg, i požele da i sam krene na to poklonjenje. Stalno je slušao o nekom ”starcu Atosu”, i mislio da se te reči odnose na nekog svetog starca koji živi na vrhu planine. 

 

Uprkos protivljenju njegovog starca, on se zaputi ka vrhu planine. Kada je stigao do mesta Hairi, on zaista srete nekog svetog, sedobradog, ali iscrpljenog starca, koji ga sažaljivo upita: ”Kuda ćeš, čedo moje? Izgledaš umorno i tužno. O čemu se radi?”

 

”Želim da se poklonim starcu Atosu,” odgovorio je Sava umornim glasom.

 

”Ja sam, čedo moje, starac Atos. Odakle dolaziš? Gde živiš?”

 

”Ja sam iz Kerasije, iz skita Sv. Ane.”

 

”Zar si ti iz Sv. Ane? Pa ja poznajem sve koji tamo žive. Kako to da tebe ne poznajem?  Ali, ne brini,” nastavio je starac, ”ja sam duhovnik, a svi monasi koji su hrabri i žele da ispunjavaju svoju volju, dolaze da mi se poklone. Nema potrebe da ideš dalje i da se umaraš. Ja sam sam došao tebi, videvši tvoju nameru. Nije neophodno da se ti uspineš na vrh. Učini mi jednu metaniju i vrati se kući, izvršavaj svoju volju, i ja ću se brinuti o tebi.”

 

Monah Sava beše zaslepljen svojom neposlušnošću  i rečima satane, koji je izgledao  onako kako je on zamišljao starca Atosa; i on mu učini metaniju. Ali užasnut, primetio je da ruka koju celiva ima zastrašujuće duge nokte, i shvati odmah prevaru.

 

”Sada si moj,” reče mu demon u liku starca Atosa. ”Doćiću jednog dana da te povedem sa sobom.”

 

U tom trenutku, Sava pade u nesvest. Mnogo sati kasnije neki putnici ga nađoše i vratiše nazad u Sv. Anu. Tri dana kasnije on se pribra i ispriča šta se dogodilo, i sa suzama zatraži oproštaj od svog starca i bratije. Osam godina je još proveo u skitu, nigde ne nalazeći mira. Petnaest godina je molio Presvetu Bogorodicu Portatisu za pomoć  u manastiru Iveronu. 

 

Njegova končina dođe jednog dana iznenada, dok je lovio ribu na moru sa ostalom bratijom. Dogodila se to u istom onom času, kada se jednom poklonio satani: strašan olujni vetar ga podiže sa barke naočigled ostalih monaha. I tako siroti, jadni monah Sava isčeze zauvek.

 

[Драгана Милошевић]

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7269

Nesto nisam mogla da ubacim sliku :.mislise.

[Gordana .]

..али покајао се...много бре тужна прича...

[Срђан Ранђеловић]

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=7269

Nesto nisam mogla da ubacim sliku :.mislise.

 

 

Неће са сајта Лепавине да се постављају слике

[feeble]

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/7269_demons%20and%20monks.jpg&size=500

=>

http://manastir-lepavina.org/cms/slike/vijesti/7269_demons%20and%20monks.jpg