Спасење је само у Христу

[Sinergija]

Па шта сад? Ако је старац Клеопа тако рекао,ја више не морам да размишљам 1405_love

једно је размишљати, сасвим је друго кад емоције преплављују  0102_laugh

А како ме то преплављују емоције? Зато што сматрам да не могу бири срећна ако и моји ближњи то нису.

Хвала Господу на том "преплављивању".Ја не умем другачије,и не желим да се одрекнем те љубави.

     Наравно да не можемо бити сретни ако и наши ближњи то нису.Али питање је како се ко од нас труди за њих,да их усрећи.Љубав,срећа,љубав,срећа...то су хит речи наше урушене стварности.Кажеш сама " ја не умем другачије,и не желим да се одрекнем  Т Е  љубави",добро,ал молим те дефиниши шта то у ствари значи за тебе,чега то нећеш да се одрекнеш и не умеш другачије.

     пр. и питање за тебе:Мој отац је шећераш.Кришом од нас ,тамани слаткише и врло је несретан ако их нема.Ја га много волим.Желим да буде сретан.Да ли ми саветујеш да кренем да месим бајадере и да их остављам свуда по кући јер би он онда био сретан,а и ја сама бих била сретна...јер волим да превим колаче?

   

   

   

Давати шећерашу шећер или наркоману дрогу није никако исказивање љубави нити доноси срећу, напротив.

Чинити оно што доноси добробит нашем ближњем и нама,то је љубав.Не тренутно задовољство,већ реалну додборбит.

Можеш пронаћи рецепт за колаче за дијабетичаре,храну која снижава ниво шећера у крви. . .разговарати с њим о његовој болести и убеђивати га колико је навика да једе слаткише кришом погубна за његово здравље. . .

Не могу да се одрекнем жеље да свима буде добро,и не умем другачије него да трагам за начином да се то оствари.Љубав је најбоље средство у тој борби,јер,саосећајући са другим,лакше проналазимо начин да му помогнемо.

[Sinergija]

поставио сам у предходном посту "погрешан" снимак.

Митрополит у овом снимку А ко је мој ближњи? https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4856&do=view

говори на тему Mogu li se inoverni (nepravoslavni) spasiti  ?!

0102_laugh

1405_love Дивна беседа.

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg484913#msg484913 date=1310994545]

Па шта сад? Ако је старац Клеопа тако рекао,ја више не морам да размишљам srcee

једно је размишљати, сасвим је друго кад емоције преплављују  dada

А како ме то преплављују емоције? Зато што сматрам да не могу бири срећна ако и моји ближњи то нису.

Хвала Господу на том "преплављивању".Ја не умем другачије,и не желим да се одрекнем те љубави.

па ти си онда у директном сукобу са слободном вољом твојих ближњих, који једноставно нису имали жељу ка светом животу онда ...

не Бог, не они.

[maxwell]

Evo jedne srednjovekovne legende:

Свети Григорије Двојеслов (Grgur Veliki), римски папа, приповеда да се извесни монах Јустус, који је био похлепан, разболео и умро. За његову душу је одржано 30 Литургија (zaupokojenih). Једне ноћи он се јавио своме брату по телу Капиосу и овај га је питао како му је тамо. У почетку је било страшно, али сада је дивно. Капиос се истог тренутка упутио у манастир и обавестио братију о овом сну. Када су пребројали Литургије, открили су да је управо тога дана одржана тридесета Литургија за душу преминулог брата. Следећи пример још више задивљује. Свети Григорије Двојеслов је одслужио четрдесет Литургија (zaupokojenih) за покој душе прогонитеља Цркве, Трајана, који је ипак имао неко учињено добро дело, због којег се Светитељ молио (сажалио се на неку удовицу којој је била учињена неправда). Бог је чуо његову молитву и извео Трајана из пакла. Господ га је тада прекорео и рекао му да се више не моли за безбожнике на Литургији. Бог је прекорео Светитеља тек након што је Трајана извео из пакла, а не пре тога? Какво милосрђе!

[Жика]

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ (ФИЛОТЕЈСКИ И АРИЗОНСКИ)

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

О СПАСЕЊУ ДУШЕ И РАЈУ

1. Сада, у пролеће, када природа облачи своју најлепшу одежду, човек осећа неизрециву радост упоређујући ту природну лепоту са узвишеним духовним стањем. Уистину је свети Бог све премудро створио (в. Пс. 104;25)! Душа не може да се насити посматрајући лепоте природе! О, када би човек само узнео свој ум изнад ове земне сфере, у вишњи Јерусалим, у непојмљиву лепоту раја, где се у потпуности прекида дејствовање ограниченог и овоземаљског ума!

Ако нам је и овде, у изгнанству, у земљи плача и проклетства, свети Бог дао толико лепоте којом ћемо се наслађивати, питам се како ће тек бити тамо где обитава Сам Бог! Заиста, страдања садашњег времена нису ништа према слави која ћe нам се открити (Рим. 8;18).

Обожење на небесима, чедо моје! Тамо ће Господ Бог избрисати сваку сузу из твојих очију, сваку жалост, бол и уздах. Тамо царује ангелски начин живљења, тамо се певају само химне и духовне оде (похвале).

Тамо је вечни Сабат (дан починка)[1], где ћемо радосно живети са нашим Оцем Богом, који нас чека да будемо спремни и да нас заувек призове к Себи! Тамо ће свака спасена душа живети у бездану љубави, сладости, радости, дивљења и ишчуђавања.

2. Доћи ће време, биће означен дан, настаће тренутак да се затворе ове телесне очи и да се отворе очи душе. Тада ћемо угледати нови космос, нова бића, нову творевину и нови живот који неће имати краја. Његово име је "бесконачна бесмртност", велика вишња отаџбина, непропадива и вечна, небески Јерусалим, мајка првороћених, у којем ће обитавати искупљене душе оних што се од нечистоте опраше у крви невиног Јагњета.

Ко је у стању да речју или пером искаже радост, усхићење и срећу ових блажених спасених душа? Блажени су они који су се упокојили у Господу, јер их очекују богатства доброте Божије. Блажени су који добише главну награду за небески празник, за богатства која не могу бити одузета, за славу о којој Сам Бог каже: кад смо деца, и наследници смо; наследници, дакле, Божији, а санаследници Христови (в. Рим. 8;17).

Господ је пред Страдање преклињао Небеског Оца за Своје ученике и оне који ће посредством њих поверовати: Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја, да Гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света (Јн. 17;24).

Колика је љубав Исусова према нама! Примио је људску природу и био прикован на Крст, да би нама подарио слободу и платио наш дуг Небеском Оцу! Као Своју највољенију браћу, удостојио нас је да будемо санаследници бесконачних богатстава Небеског Оца!

О, каква је Његова љубав према нама! О, како смо ми хладни према Њему! О, како сам незахвалан свом Доброчинитељу! Боже мој, Боже мој, сажали се на мене и немој ме осудити онако како сам својим делима заслужио!

3. Као што нас је Бог духовно сјединио нераскидивим ланцем, Он нас исто тако може удостојити и да будемо заједно у Његовом Небеском Царству, да вечерамо за духовном трпезом и да се наслађујемо Његовом божанском добротом, да будемо сједињени с Небеским Оцем у којем теку вечне реке Његових божанских вода. О, како узвишено предодређење! О, како су богати плодови привремених патњи!

Чеда Божија биће одевена у небеске одежде. На њиховим лицима просијаће блиставе божанске црте. Ући ће у очинско наслеђе, у вечни починак!

Доспеће у она небеска обитавалишта и созерцаваће оно бесконачно богатство, биће у усхићењу и неће ни приметити да су протекли еони! О, како је велико човеково предодређење!

Међутим, туробне помисли замућују ово добро созерцање. Као прво, ја нећу бити причастан свом том прослављеном блаженству. То је засад само помисао, али ће касније добити тело и кости, односно та помисао ће се и остварити. Као друго, људи проводе живот несвесни тог великог предодређења, и услед тог незнања бивају мртви пред Богом!

Грех означава првобитну пропаст човековог рајског блаженства и он све до данас наставља да уништава дела човекова. Тешко нама, нас напаса Ад!

Боже мој Саваоте, просветли таму срца мога да бих гледао Тебе, истинску светлост, блажену светлост која озарује и радује срца пријатеља Твојих. Просветли нас да бисмо Те следили до вечног починка. Амин.

4. Све ће проћи и окончати се као да никада није ни постојало, и једино ће дела учињена у Богу остати уз душе посленика, који ће се захваљујући њима наслађивати вечним животом.

Блажени су духовни философи Божији који су се одрекли привременог и обогатили вечним, а када су се упокојили нашли су своје благо увећано у ризницама Божијим! Блажени су они што су своја срца очистили од корова греха и одгајили добро семе, јер ће за њих доћи време да пожању класове вечног живота! Блажени су они који духовним постом засејаше сузе, односно они што су увек били жедни и гладни добрих дела, јер ће пожњети вечну радост!

5. Љубљена моја чеда, одржите своју реч! Ваша је љубав огромна. Ја сам сасвим недостојан и ништаван.

Упркос свој својој недостојности, молим се да вас заштити благодат Бога и Пресветог Духа и да вас руководи ка сваком добром делу, све док не удовољите нашем благом Богу и не удостојите се да будете домаћи, док се не настаните на месту Божијем, у другом животу, тамо где стоје ангели и непрекидно славослове у неприступачном примраку божанске светлости надбожанске Пресвете Тројице.

Сви велики светитељи чезнули су за овом небеском славом, због ње су се подвизавали и њу су задобили. Ово земно (доње), у поређењу с оним небеским (вишњим), јесте тама. Ово је испразно, пролазно, привремено, променљиво, превртљиво, ништа. Оно је небеска вечност, непролазна, непроменљива, прослављена, озарена, замирисана божанском благодаћу.

Због тога ће онај, који презре испразност овоземаљских ствари и не пожели оно што је острашћено, постати причасник вечних добара!

6. Монашки живот је свакодневни крст. Господ Исус Христос нас призива да сараспети с Њим будемо и сви ми који га љубимо, да бисмо се удостојили васкрсења душе и духовне радости. Оштра је зима, суморни су мразеви, али је зато рај сладак. Подигните очи и угледајте небески Јерусалим, тамо где је срећа, радост и блаженство који ће вечно трајати у векове векова! О, каква је радост и каква срећа вечно живети у близини Божијој!

Да, чеда моја, љубимо једни друге, јер је тамо све љубав, и они који немају љубави неће тамо ни ступити.

7. Сав труд, мука и искушења овог живота, благословено моје чедо, не могу се упоредити с тим блаженим животом. Чак и ако бисмо имали хиљаду живота и ако бисмо сваки од њих жртвовали, опет не бисмо учинили ништа значајно у поређењу с будућом славом у којој Христос Господар жели да нас утврди Својом часном и животворном Крвљу! Због тога апостол Павле и каже да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим. 8;18).

Осим тога, помисли да је сваки човек као трава и све добро његово као цвет пољски (Ис.40;6) и да ће на глас арханђела и са трубом Божијом најпре мртви у Христу васкрснути (в. 1.Сол.4;16) да би сусрели Христа. Када се отворе двери будућег века и буде уништен садашњи свет, наша природа ће бити васпостављена у свом првобитном стању. Господ he преобразити наше понижено тело да буде саобразно телу славе Његове (Филипљ. 3;21). Наша природа, која заједно уздише и тугује са васцелом творевином (в. Рим. 8;22) жудно очекује прослављено откривање деце Божије: Жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији (Рим. 8;19).

Неупоредива је величина човека, којега је Бог узнео до таквих висина и славе! Па ипак, ми, острашћени и грешни, нисмо свесни тог великог блага и равнодушни смо према њему, а наш начин размишљања у потпуности је овоземаљски. Ово тело, коje je земља и злосмрадије, удостојено је да се саобрази слави Божијој, да постане ангелско! Људи су сада вештаствени у поређењу с ангелима, који су чисто духовна бића. Међутим, у поређењу с Богом, ангели имају нешто "вештаствено". Они нису чисто умна (ноетичка) бића као што је Бог, Који је недоступна (неприступачна) светлост. Тако ће и људи тада постати као ангели. Тада ће се открити јединство пуноће Цркве верујућих са Христом. Како то благо и очински каже наш Господ: Оче, говори Он Оцу, хоћу да и они које си ми дао буди са мном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао (Јн. 17;24).

Могу ли се световна блага упоредити с овим речима Господњим? Да будемо тамо где је и наш Господ и где ангели страхују и стрепе да приступе! О, скривена премудрости и бесконачно богатство Божије!

8. Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег!

Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима.

Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу!

9. Прославимо васкрслог Господа, који нас је удостојио да празнујемо Његово свето Васкрсење и помолимо се да нас удостоји да славимо вечни Сабат на небесима, у новом Јерусалиму и вечној радости, где радост вашу нико неће узети од вас (в. Јн. 16;22). И заиста, чедо моје, земаљску радост смењује жалост, док је сасвим другачије са небеском радошћу, јер она непрестано истиче с неисцрпног и животодавног Извора.

Присиљавајмо се у својим хришћанским дужностима да бисмо славили вечну Пасху у Христовој близини и блажено се наслађивали гледајући Га лицем у лице, знајући да ту радост више неће прекидати ни искушење ни очајање.

10. Послао сам вам једно писмо у којем сам нешто мало писао о рају, и верујем да вас је обрадовало. О, када бисте могли да видите само делић раја, када бисте само на тренутак могли да чујете појање слатких ангела који блистају небеском светлошћу и шире рајски миомирис! О, каква красота и лепота! На жалост, у погледу свега тога ми се налазимо у дубокој помрчини.

Тамо све сија неизмерним блаженством. Шта вам говори Христов престо? Христос Господар седи на престолу и, услед те светлости, нико не може да разликује Његово свето и најслађе лице. О, каква сладост и лепота! Шта је лепше од тога? То је истински рај: гледање лица Христовог! Слава Крсту Твоме, Господе, и Твоме Васкрсењу!

О, дубино премудрости Божије! О, тајинство тросунчаног Божанства! Блажен је онај ко се смирио (понизио) као дете, и незлобивом душом постао послушан свим заповестима љубави Божије ради! Тешко ономе кога је надвладао сопствени егоизам, као што је мене. Коликих је божанских дарова себе лишио такав човек!

Чеда моја, смирено пожурите да достигнете Христа, који је нас ради унизио Самога Себе - нашег најслађег, љубљеног Христа, светлост наших убогих душа!

Погледајте каква нас лепота очекује! Кад бисте само могли да видите како је то лепо! Све бисте одбацили, претворили бисте се у блато по којем ће сви газити, само де не будете лишени свега онога што вам је приуготовила слатка љубав Исусова! О томе нам је обично говорио мој старац и ја то сада преносим вама, да бисте се и ви наслађивали. Учинио сам - и опростите ми!

11. И опет помишљам: ја нисам за рај, јер ме дела моја у томе спречавају, и ја сам само за пакао!

Апостол Павле нам прекрасно говори о рају. Био је узнесен до трећег неба и видео је лепоте Царства Небеског, због чега је у иступљењу (екстази) узвикнуо: Како је лепо и прекрасно Царство Небеско, и с њим се не може упоредити ниједна овоземаљска лепота!

Рај је толико леп да око људско никада није било у стању да сагледа толику лепоту, нити је ухо људско икада чуло слађе појање, јер небески хорови ангела певају неупоредиво слаће и од најмилозвучнијих славуја!

Апостол Павле у наставку каже да човек својим знањем не може да појми шта је Бог припремио за Своја чеда на небесима, у рају. Истина је да бисмо, спознавши рајске духовне насладе, били трпељиви у свакој ситуацији, само да бисмо их задобили. Сада пак због свог незнања чинимо сасвим супротно и удаљујемо се од њих!

О, када бисмо само знали шта је рај! Људски ум није у стању да замисли величину те лепоте! Тамо непрестано певају хорови ангела и светих душа. То је вечна, безгранична Пасха!

Тамо душе радосно беседе једна с другом. Оне беседе о томе како су прошле овај испразни живот и колико им је Бог помогао да избегну пакао и да се упокоје на овом блаженом месту Божијем! Оне приносе Богу бескрајну благодарност за ту неизмерну милост, за даровање Раја.

Шта је рај? То је место препуно неувелих цветова, преиспуњено божанским миомирисима, ангелска сладост, пасхални живот, богочежњивост[2], непрестано славословљење Бога и вечни живот!

То је вредно нашег подвизавања! Али, колико су занемарљиви наши подвизи у поређењу с овим, да тако кажем, "фантастичним" рајем!

О, рају, како си прекрасан! Твоја лепота ме привлачи и претвара у другог човека! Зашто се нисам ревносно трудио и подвизавао да бих те задобио? Мој Боже, Господе мој, ослободи нас проклете гордости да бисмо, руковођени светим смирењем, постали житељи најслађег раја! Амин! Нека буде!

НАПОМЕНЕ:

  1. Старац Јефрем каже "Εαββατισμος", што би се дословно превело као "суботовање." Сабат (Шабат) је био највећи старозаветни празник, а том именицом се уједно означава и "седми дан", тј. дан када је окончано Стварање света и када је "Бог отпочинуо од дела својих", због чега је и човеку заповеђено да тог дана не ради. (Прим. прев.)

  2. У оригиналу: божански ерос, грч. "ερος θειος". Овај израз је у даљем тексту превођен као "богочежњивот", јер се у српском језику "ерос" најчешће везује за телесну љубав. (Прим. прев.)

[Родољуб Лазић]

Рекло би се да недостаје крај. А било би добро да даш и линк одакле си преузео текст.

[Жика]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski03.htm

[Guest]

СПАСЕЊЕ У СУСРЕТУ

Зоран Крстић

Почетком јуна ове године у културном додатку Политике се појавио текст нашег познатог и признатог редитеља Александра Мандића под називом Моја црква, цунами и ја у коме, најпре, описује скорашњи сусрет са својим парохијским свештеником приликом резања славског колача, а затим и низ својих размишљања о месту и начину деловања Цркве и појединих њених чланова у савременом српском друштву да би завршио речима поштовања према блаженопочившем патријарху Павлу кога узима као пример и узор.

Од многих изнесених ставова г. Мандића, са којих би се са некима могло озбиљно полемисати, мене, за потребе овог есеја, занима опис његовог сусрета са парохијским свештеником. И то из пастирских, а не полемичких разлога. Текст г. Мандића је само повод и прилика за покретање одређене пастирске проблематике при чему није толико важно да ли су виђење и доживљај писца добронамерни или не. Овај је доживљај истинит по својој последици а која је стварање још једног од, нажалост многих, дистанцираних хришћана у нашем друштву. Парохијски свештеници, и не само они, доприносе овом процесу својим понашањем, својим начином живота, својим погрешним, а често и лажним сведочењем Христа. Истина је и да са друге стране, парохијски свештеници, и не само они, доприносе и буђењу искрене вере код својих парохијана својим, овог пута, добрим начином живота. Осветљавање постојећих проблема и покушај квалитативног побољшања пастирског деловања је заправо, и основна тема овог есеја[1].

Искуство сусрета са својим парохијским свештеником г. Мандић изражава на следећи начин: “Та појава која као брзи воз пробрбља молитве, онда седне и као на федер навијен издекламује своје глупости намењене пастви коју очигледно види као дебиле, затим постави нека питања, а онда уопште не чује нити га занима одговор, да би се затим хитро дигао, узео свој хонорар и одмаглио.”

Кратак сусрет, за свештеника, можда, безначајан, један од многих, а последица је изражена речима “више га не зовем.” Г. Мандић је тако постао један од оних (питање је колико их има) који су се због понашања свештеника дистанцирали од своје Цркве, а то је све, само не мали и безначајан пастирски проблем.

Погледајмо сада, шта се са становишта пастирског богословља може рећи о сусрету уопште, а затим и о сусрету пастира са својим парохијанима.

Човеков живот је сав прожет најразличитијим сусретима – жељеним и нежељеним, планираним и случајним, сусретима у пролазу, куртоазним, вербалним и невербалним итд. Значај тих сусрета је различит за наш живот и ми их тако различито и вреднујемо, од важних и најважнијих до безначајних и заборављених. Међутим, пастирски сусрети нису у потпуности исти као остали сусрети. Они заузимају посебно место у пастирској служби. Пастир је човек сусрета тако да његове сусрете можемо и морамо сместити у оквире спасењске комуникације, а спасење свој корен и зачетак има у сусрету.

Да се подсетимо, за почетак, јеванђелских примера и да видимо како Учитељ сусрета – Господ Исус Христос вреднује и користи сваки сусрет. Невербални сусрет са Петром после његовог одрицања (Лк 22,61-62) се завршава Петровим покајањем у сузама. Христов сусрет са Закхејем (Лк 19,1-10) се, такође, завршава Закхејевим покајањем. Затим, сусрет са женом прељубницом (Јн 8,1-8), сусрет са Самарјанком (Јн 4,5-42) итд. У великом проценту Јеванђеља се састоје из описа Христових најразличитијих сусрета са најразличитијим људима из чега закључујемо колику је важност Господ придавао сусретима. Из тих многобројних примера могуће је извући одређена начела и разлоге успешности Христових сусрета на основу којих можемо вредновати и наше пастирске сусрете. Христова начела су наши трајни пастирски критеријуми и смернице.

1. У средишту Христовог интересовања је увек и само човек као вољено биће Бога Оца кога је Син дошао да спасе. Из тог разлога Христос има позитиван приступ сваком сусрету. Они производе у човеку покајање, промену начина живота и подизање из стања грешности.
   
2. Христос, у сусретима, потпуно прихвата човека у стању у каквом јесте, без обзира на то шта је учинио или шта чини и то без осуде и прекора.
   
3. У сусретима Христос, углавном, следи метод који можемо назвати антрополошко – теолошки. С обзиром да Христос не полази од идеализоване слике човека већ од стварног човека који је пред Њим, Он, најпре, остварује комуникацију на антрополошкој равни, заједничкој и разумљивој свим људима (на пр. вода и извор у сусрету са Самарјанком), па тек онда говори о Оцу или о Себи. Без сусрета на антрополошкој равни нема ни проповеди Јеванђеља.
   

На основу ових неколико елементарних јеванђелских начела можемо да говоримо даље, и о претпоставкама пастирских сусрета.

Полазна претпоставка је да пастир у сусрет улази отворено и са љубављу како би остварио дубљи, а не куртоазни, људски сусрет. То значи да је пастир присутан свим својим бићем и окренут само и искључиво ка личности са којом се сусрео. Тако се саговорник осећа као поштован и прихваћен.

Даље, пастир је особа која зна да слуша. У Телу Цркве не постоји апсолутна подела на оне који само придикују и оне који само слушају. Умећем слушања се, такође, остварује сусрет на антрополошкој равни. Пастир је, може бити, већ много пута чуо такву исту или сличну, типичну причу али за његовог саговорника је то, можда, прва прилика да је исприча некоме ко уме и жели да је слуша. Тек са оствареним овим антрополошким претпоставкама, пастир може да иде корак даље и више ка питањима вере јер пастир је увек пастир и никада не иступа непастирски и у сваки сусрет улази као човек вере и Цркве.

Анализирајмо сада, на основу изложених принципа и претпоставки шта се десило између свештеника и г. Мандића, онако како је то овај други доживео и описао. Подсећам, циљ есеја није полемика, већ изнесени утисак и мишљење г. Мандића који узимам за озбиљно због његових последица и који треба да послужи као основа за анализу и указивање на важност пастирских сусрета. Обично, људи не исказују своје негативне утиске из сусрета са пастирима и тако не дају прилику да се о томе дискутује и да се то, евентуално, исправи.

“Та појава” – ове нам речи јасно и недвосмислено показују да није остварен не само добар, него никакав сусрет на антрополошкој равни. За писца је пастир анониман - појава, без лица и имена која брбља неке неразумљиве молитве.

“Онда седне и као на федер навијен издекламује своје глупости намењене пастви коју очигледно третира као дебиле” – претпостављам да је овде пастир покушао да отвори нека питања вере али опет, према доживљају писца, на непримерен начин. Ако није дошло до дубљег људског сусрета у поверењу и искрености, узалудна је свака даља теолошка реч. Срце нашег саговорника ће остати затворено. Теолошка реч, такође, треба да буде на одређеном нивоу, примерена саговорнику, управо да се не би дошло у описану ситуацију – да се саговорник осети као дебил.

“Затим постави нека питања, а онда уопште не чује нити га занима одговор” – пастир поступа обрнуто од наведеног антрополошко – теолошког Христовог метода. Најпре је покушао да говори о теологији а затим, претпостављам, о људским и породичним стварима породице код које је дошао. Претрпео је један неуспех, а затим долази још један и коначан. Пастир поставља питање али не чује одговор који га, према доживљају писца, и не занима. Пастир се показује као човек који не уме нити жели да слуша.

“Да би се затим хитно дигао, узео свој хонорар и одмаглио” – чести недостатак времена је озбиљна сметња квалитету пастирских сусрета. Људи често доживљавају свештеника као човека који стално жури и никада нема времена. То свакако негативно утиче на сусрет, ствара нервозу код обе стране и онемогућује дубљи контакт. Питање хонорара и генерално издржавања свештеника је тек, толико озбиљан проблем да га не могу разматрати. И то негативно утиче на сусрет јер пастир не може, макар и несвесно, да у сусрет уђе апсолутно искрено и некористољубиво. А ако хонорар лебди изнад сваког пастирског сусрета онда се озбиљно доводи у питање аутентичност сваке пастирове речи.

У овом описаном случају пастир није испоштовао ни једно поменуто јеванђелско начело и пастирску претпоставку тако да је и резултат сасвим очекиван. Међутим, пастирски сусрети нису игра у којој свако понекад губи а понекад добија, овде се ради о људским душама и њиховом спасењу. Ради се о људима који су пастиру поверени на спасење, а не на пропаст. Из тог разлога пастир једноставно мора у сваки сусрет да уђе на прави начин јер је сваки сусрет шанса која се може позитивно или негативно искористити али се она више неће поновити. Посебно се то односи на Свете Тајне. Једном пропуштена прилика дубљег сусрета на нечијем крштењу се више не враћа. Пастир ће, можда, у току године имати десетине крштења али је за другу страну оно увек једно и јединствено. Ту поправке више нема.

Стварање дистанцираних хришћана кривицом клира је озбиљно савремено пастирско питања које никако не треба занемаривати нити потцењивати. Оно је савремено због другачијег устројства савременог друштва у односу на традиционално. За човека данашњице је све упитно, нема ничега недодирљивог и све и свако ко жели да у друштву ужива углед и ауторитет мора то својим начином живота и да покаже. Уосталом, то је и основни јеванђелски принцип – по плодовима њиховим познаћете их (Мт 7,16). А почетак и доброг и лошег пута се налази у сусрету и зато је, да подсетим, пастир човек сусрета који му се дају као шанса да људе приводи Христу.

[1] Ставови изнети у овом раду засновани су на следећој литератури:

1. Παπα Φιλόθεος Φάρος, Κλήρος, Ακρίτας, Атина 1992
   
2. Παπα Φιλόθεος Φάρος, Διάλογος, Ακρίτας, Атина 1983
   
3. J. Baloban, Pastoralni izazovi Crkve u Hrvata, KS, Загреб 1992
   

ИЗВОР

[Дејан]

Hm...

zaista ne znam koliko su ove priče autentične...

[Ignjatije]

 

 

 

http://www.svetigora.com/audio/download/11897/30.11.2012_KATEDRA_Vl.%20Ignatije_TAJNA_SPASENJA.mp3

 

 

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа пожаревачког и браничевског Г.Г. др Игнатије на тему "Тајна Спасења" које је одржао у недјељу 25. новембра у сали светосавског дома у Нишу.

Ова веома актуелна тема сфера је интересовања свих православних хришћана, уздајући се у реч једног о најистакнутијух богослова данашњице, Преосвештеног Владике Игнатија многи су се сабрали под сводове Светосавско здања на час живе речи, на поуку и утеху. Љубав према ближњем, спасење личности у заједници са Господом и ближњима , превазилажење смрти као последњег непријатеља човечанства у заједници свега створеног са својим Створитељем, главне су мисли овог изванредног предавања.

• Преузмите аудио датотеку

[Anette]

ГАЛЕРИЈА

 

 

БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ

DOWNLOAD

 

Беседа на Литургији Његово Преосвештенство Епископ пожаревачки и браничевски Г.Г. др Игнатије 

 

[Anette]

 

 

Цела та Литургија у деловима!

[Zeebedee]

Naidjoh na listu najglupljih citata iz udzbenika u bivsoj Jugoslaviji i za oko mi zapade ovo:

 

15. „Čovjek se spasava samo vjerom, dobra djela nisu potrebna.“(Pravoslavna vjeronauka za 8.osnovne, V.Stojanović / Citat doista sve govori)

 

 

Da li zaista ovo pise u udzbeniku? Koji je Vladika dao blagoslov za udzbenik koji moze da sadrzi ovakvu recenicu?

[Баба]

дај мало више података

[Zeebedee]

nemam vise podataka to je citat iz pravoslavnog udzbenika; deluje neverovatno ali sta reci.