Црква и свет око нас - предавања оца Милића Драговића

[emilija]

ja mogu da otvorim sajt ali samo naslovnu stranicu, ne mogu da otvorim arhivu predavanja, ni kontakt ni nishta....da li je samo do moje konekcije???

[JESSY]

ja mogu da otvorim sajt ali samo naslovnu stranicu, ne mogu da otvorim arhivu predavanja, ni kontakt ni nishta..

takođe.....

[Боривоје Марковић]

Имате горе у меније ВИДЕО.

[Guest - . . .-]

Ово треба обавезно погледати, говори се о светом цару Константину Великом

 

 

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Grizzly Adams]

Прелистао сам мало само - свака част! Браво! 8086.gif

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Куцам на врата Вашег срца – Два језера и две врсте људи

У Палестини постоје два језера. Једно је слатководно и у њему живе рибе. Обале су му украшене зеленилом. Стабла шире гране над њим и продужују жедно корење како би се напила те лековите воде.

Река Јордан то језеро пуни бистром водом с околних брежуљака. И тако се оно смеши на сунцу. А људи уз њега граде куће, птице свијају гнезда, и сваки облик живота је срећнији зато што се налази управо тамо.

Река Јордан затим тече према југу и улази у једно друго језеро. Овде рибе не искачу не површину, овде не шушти лишће, нема песме птица, нема дечјег осмеха. Путници бирају неки други смер, осим ако им се силно не жури. Ваздух над том водом је тежак, а не жели да је пије ни човек, ни животиња, ни птица.

И у чему је та силна разлика између два суседна језера?

Ствар није у реци Јордану. Она и у једно и у друго доноси исту квалитетну воду. Није ствар ни у земљи у којој се налази, ни у околини око њих.

Ево у чему је разлика: Генисаретско језеро прима, али не задржава реку Јордан. За сваку капљицу воде која уђе у језеро, једна из њега истекне. Давање и примање једнаких су размера.

Друго језеро је ‘лукавије’ и љубоморно гомила оно што прима. Не допушта да га у искушење доведе било какав великодушан подстицај. Задржава сваку кап коју прими.

Генисаретско језеро и даље живи. Друго језеро не даје ништа. Називамо га Мртвим морем.

На овом свету живе две врсте људи. У Палестини постоје два језера.

[JESSY]

 

[JESSY]

 

[JESSY]

Чаробна банка

Чаробна банка

Замисли… Ти си на неком извлачењу добио следећу награду: Свако јутро од банке добијеш уплату од 86.400,00 ЕУР на свој приватни рачун.

Ова игра има наравно и своја правила:

1. Све што не потрошиш тог дана, одузима ти се. Тај новац не можеш пребацити на други рачун, мораш га потрошити. Свако јутро када се пробудиш, банка ти уплаћује нових 86.400 еура за тај дан.
2. Банка може прекинути игру кад хоће, казати готово и затворити рачун заувек.

Што ћеш учинити?

Купити све што пожелиш, не само за себе, него и за друге које волиш…!?! Тачно!

Можда чак и људима које не познајеш, јер ти не треба толико да би све потрошио … Тачно!

Покушаћеш сваки новчић искористити и потрошити. Тачно!

Ова игра је стварност!!!

Свако од нас има “чаробну” банку, коју не видимо!

Чаробна банка је време!!!

Свако јутро када се пробудимо имамо 86.400 секунди живота за тај дан и увече када кренемо на спавање, остатак времена нам се брише. Што не доживимо тај дан, брише се заувек!

Јуче је прошлост !

Сваког јутра почиње нови дан и може се прекинути без опомене.

Шта радиш ти са својих дневних 86.400 секунди?

Зар нису вредније од исте количине еура?

Размисли о томе !

Пази на себе и уживај у секундама свога живота. Живот лети и време пролази брже него што можеш зарадити 86.400,00 ЕУР.

Следите своје срце, без обзира на све !

Волт Дизни био је отпуштен неколико пута с места уредника новина јер “није поседовао довољно маште ни добрих идеја”. Неколико пута је банкротирао пре него што је изградио Дизниленд.

Чарлија Чаплина су холивудски студији на почетку одбили, а његову пантомиму прогласили “глупом”.

Године 1954, Џејмс Дин, менаџер Гранд Оле Опри, отпустио је Елвиса Прислија након само једне пробе. Рекао му је: “Ништа ти нећеш направити, сине. Врати се ти радије вожњи камиона.”

Ван Гог је продао само једну слику током целог свог живота. И то сестри својих пријатеља за 400 франака. То га није спречило да заврши више од 800 слика које сада вреде милионе.

[JESSY]

Два језера и две врсте људи

 

У Палестини постоје два језера. Једно је слатководно и у њему живе рибе. Обале су му украшене зеленилом. Стабла шире гране над њим и продужују жедно корење како би се напила те лековите воде.

Река Јордан то језеро пуни бистром водом с околних брежуљака. И тако се оно смеши на сунцу. А људи уз њега граде куће, птице свијају гнезда, и сваки облик живота је срећнији зато што се налази управо тамо.

Река Јордан затим тече према југу и улази у једно друго језеро. Овде рибе не искачу не површину, овде не шушти лишће, нема песме птица, нема дечјег осмеха. Путници бирају неки други смер, осим ако им се силно не жури. Ваздух над том водом је тежак, а не жели да је пије ни човек, ни животиња, ни птица.

И у чему је та силна разлика између два суседна језера?

Ствар није у реци Јордану. Она и у једно и у друго доноси исту квалитетну воду. Није ствар ни у земљи у којој се налази, ни у околини око њих.

Ево у чему је разлика: Генисаретско језеро прима, али не задржава реку Јордан. За сваку капљицу воде која уђе у језеро, једна из њега истекне. Давање и примање једнаких су размера.

Друго језеро је ‘лукавије’ и љубоморно гомила оно што прима. Не допушта да га у искушење доведе било какав великодушан подстицај. Задржава сваку кап коју прими.

Генисаретско језеро и даље живи. Друго језеро не даје ништа. Називамо га Мртвим морем.

На овом свету живе две врсте људи. У Палестини постоје два језера.

[Драгана Милошевић]

 

тв Храм

[JESSY]

 

[JESSY]

“У једнога богатог човјека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју? И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја; И казаћу души својој: Душо имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се. А Бог му рече: Безумниче ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.“ (Лк 12, 16-21).

Богатство као резултат стваралачког истрајавања, труда и рада, увек је благослов Божији човеку и показатељ човекове успешности да овлада светом онако како га је Бог благословио у моменту стварања. У самом корену речи богатство налази се Бог, зато је увек потребно промишљати о човеку и његовом богатству, кроз Божији поглед на човека и његова дела, како бисмо дошли до истинског смисла живота и постојања. То никако није могуће, ако живот поистоветимо са данашњим примерима неразумног богаћења у безобразном присвајању туђег рада и иметка. Због тога је веома важно препознавати и разликовати једно од другога како би се о свему трезвено расуђивало.

Колико је данашње време уткало презира према онима који имају мало или немају ништа, колико им је неправди учињено, колико им је врата затворено, колико им је могућности ускраћено? Колико су се пута сиромашни осетили одбаченим, презреним и непожељним? Колико су се пута богати осетили надмено, бахато и силно? Одговор је свима јасан, али ја верујем да ћемо пажљивим разматрањем видети да су, хвала Богу, чешћи добри примери у вези са овим, али они лоши су некако приметнији нашем оку и као да понекад радије причамо о њима. Разлог томе је један нови проблем, људска завист у безбожној занесености и лењости, па једино што видимо јесте обиље другога, без претходног промишљања о његовом стваралаштву. То стање треба препознавати и преображавати на боље тако што ћемо уочавати и истицати на увид јавности добре примере неоптерећеног богатства и несебичног давања богатих свима којима је то потребно. Један у низу добрих примера те врсте јесте један богати човек у сваком погледу, који живи у Канади, а иметак који ствара, у близини водопада Нијагаре, несебично дели са мештанима свог родног села у близини Јошаничке Бање, као и са другима којима је помоћ неопходна, јер у њима види самога Христа. Помажући потребитима, он Божије враћа Богу са пуно уважавања и љубави, јер је открио истинско значење речи богат и богатство. То је један добар пример који опомиње и подстиче на добро. Овде не помињем име доброчинитеља, знајући да то њему није потребно, него у први план стављам Бога и добро дело, како бих себе и све нас покренуо на слично чињење. Не истичем ни цифре, како бих растеретио мање имућне од бројки, јер права доброта је немерива тим мерама. У том смислу размишљам и препоручујем свима који то желе да промисле о новим могућностима, како би улепшали живот и себи и другима.