Старац Пајсије - поуке

[Зорица екс Милева]

ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ - ПРИХВАТАЊЕ НЕПРАВДЕ

Награда у Царству небеском

- Старче, жалости ме када други немају добро мишљење о мени.



- Добро што си ми то рекла! Од данас молићу се да други никада немају добро мишљење о теби, јер је то у твом интересу, добро чедо моје. Бог води рачуна о томе да нам људи наносе неправде, или да о нама понешто ружно кажу, како бисмо испаштали за неке грехе, или да бисмо добили некакву награду у оном животу. Не могу да разумем какав ви то духовни живот желите? Зар још нисте схватиле шта је у вашем духовном интересу, па желите награду овде, а за Царство небеско не остављате ништа? Зашто тако гледаш на то? Шта читаш? Читаш ли "Евергетинос?[1] Не пише ли тамо шта треба да чиниш? Читаш ли Јеванђеље? Читај свакога дана.



- Када учиним нешто добро, старче, жао ми је када то други не примете.



- Добро, шта ти хоћеш, признање од Христа, или од људи? Има ли за тебе веће добробити од Христовог признања? У чему ти помаже да те људи примете? Ако ти сада одају признање за добро дело које чиниш, у оном животу ћеш чути: "Ти си примио добра своја." (Лк 16,25). Треба да се радујемо када други не одају признање нашим напорима и не узвраћају нам, јер те напоре има Бог у виду и узвратиће нам у вечности. Пошто постоји Божанска плата, треба да гледамо да ставимо који динар и у Божански трезор. Треба да прихватамо неправду као велики благослов, јер од тога, као награду, добијамо благослов Божији.



- А када, старче, неко прихвата неправду, не зато што размишља о будућем Суду, већ зато што то сматра ваљаним, да ли је то исправно?



- А зар се то не своди на исто? Мора само да пази да то не чини просто зато да би био само добар човек, јер тако чине Европљани[2]. Човек треба да мисли на то да је икона Божија и да треба да што више буде налик на свог Творца. Ако му је то унутрашњи покретач, на добром је путу. Иначе долази у оПасност да упадне у европски антропоцентризам.

[Зорица екс Милева]

ОДГОВОРНОСТ ЉУБАВИ - "ЧИСТИМА ЈЕ СВЕ ЧИСТО"

Наше је да ми не чинимо саблазни

Треба, колико можемо, да не дајемо повода за стварање неугодних ситуација. Не треба да отварамо пукотине лукавоме јер се душе, које имају оштећену помисао, оштећују још више и траже повод да саме себе оправдају. И тако, с једне стране зидамо а са друге рушимо.

Дошли су ми једном овде неки младићи, савремена деца, и почели смо разговор. Тог дана је требало да изађем са Св. Горе и кад су сазнали и они су са мцом пошли на брод и сели поред мене. На броду су ме, са великим интересовањем, питали о разним духовним темама. Неки су; опет, то погрешно схватили и почели да нас гледају са подозрењем. Да сам могао да предвидим да ће то други погрешно разумети био бих предострожнији,

Свет је покварен. Треба да се старамо да не стварамо саблазни. Нисмо одговорни за ствари на које немамо утицаја, или о којима немамо искуства. Али немојмо очекивати плату од Бога кад својом непажњом изазовемо неки проблем. Плату добијамо кад нас непријатељ искушава а ми га побеђујемо својом пажњом и трудом. Дође ми, на пример неко и каже да сам у прелести. Прво ћу да видим јесам ли у прелести, или нисам. "Овај мора да је нешто приметио, да би ми тако нешто рекао. Такве ствари нико не говори из чиста мира, а можда је и нешто погрешно схватио", размишљам и покушавам да откријем шта је погрешно разумео, па да га исправим. Ако каже да сам преластио, да сам маг, то је за мене добитак, јер свет неће више долазити и ја ћу имати свој мир. С друге стране, он ће, јадник, бити кажњен, јер наноси зло Цркви: а то је грехота, зар не? Ја сам крив, јер нисам пазио. На пример, долазе ми ту људи и целивају руку, а ја их другом руком лагано лупнем по глави. Они други који то гледају кажу: "Види, он благосиља а само је прост монах. Шта је овај?" Нису они криви, него ја и то више не треба да чиним.



- Старче, кад неко из непажње направи неку саблазан људи кажу: "Пусти гa, он је неурачунљив".



- Неурачунљив је онај ко не може да размишља, а не онај ко не пази. Онај ко не пази пали ватру и не размишља о пожару. А када понекад подметне ватру неки такав човек, па опече и друге душе, дужност нам је да се молимо и да бацимо понеку кофу воде.

Постоје још и импулсивни људи, који су и поред тога побожни, па кад чују нешто са чим се не слажу, скоче и направе русвај, не испитавши претходно да ли чине ваљано, или не. У таквом случају понекад треба на леп начин мало да стиснемо кочницу, а понекад, кад се мало умире, треба, опет на леп начин, да им ставимо камен под точак, јер би могли да оду у провалију и да и друге повуку са собом.

[Цвеле1993]

МОЛИТВА

Молитвени Аутобус:

-Старче, како треба да се молим за упокојене?

-Како се ти молиш

-Па ето , старче , каже, ''Господе , подари покој души слуги своме Димитрију''

-Да добро то кажеш. Али , реци овако ''Господе,подари покој души слуги своме Димитрију, и свим осталим Димитријима. '' Аутобус иде куда иде, па да не иде празан.

Рафали пре спавања:

-Старче , увече кад се вратим с посла, поспан сам и немам воље ни за шта, чак ни за молитве пре спавања. Шта да радим!

-Војници спавају кад су уморни. Али пре него што заспу , испале неколико рафала у ваздух , како би непријатељ мислио да су напољу и да се веселе. Пошто испале неколико рафала , легну да спавају. Исто треба и ти да радиш: баци поглед у неку књигу, изговори молитву и лези да спаваш.

Мери се квалитет молитве:

На светој Гори су негде правили литију због суше, али уместо да падне киша , избио је пожар! Нема литије ако се не хода. Треба се помучити.

Свет Гори!

Свет гори! Схватате ли? Много је искушења пало на свет. Ђаво је толики пожар направио да га не би угасили ни сви ватрогасци на свету. Духовни Пожар! Ништа више није остало. Преостало нам је само да се молимо да се Бог сажали на нас.

Како треба да се молимо?

-Старче како треба да се молимо?

-Треба да се осећаш као мало дете, а Бог да је твој отац. Почни да га молиш. Ако понекад затражиш неки глупост, ништа не брини неће се љутити... Подариће ти оно што је за тебе најбоље. То је као када дете тражи од свога оца да му купи мотор, јер верује да је одрастао , а његов отац , пошто се боји да се детету не догоди нешто рђаво , може да отеже , али му напослетку купи аутомобил.

Суша и духовни пожар

Молитва смиреног човека сабира облаке, када влада суша. И увек када се молимо за кишу коју ће послати Бог , молимо се да та киша има духовно дејство, како би угасила духовни поћар , који је по свету распалио шаво како би спалио душе.

- из Књиге Поуке Божанствене Љубави

[Жика]

Лепе поуке.Прочитао сам старца Порфирија,волео бих да прочитам и старца Пајсија.

[Маша]

'' Требало би да покажемо позитивну узнемиреност због неправославних. Било да је он римокатолик, протестант или нешто друго, треба му говорити да је у заблуди и ми ћемо на тај начин испољити позитивну бригу. Не би их требало умиривати, тобоже из љубави, и говорити им да су они у праву, јер они тад неће имати повода за узнемиреност. Треба бити опрезан, јер ће Бог од нас тражити одговор. ''

ава Пајсије светогорац

[Зорица екс Милева]

ДУХОВНИ ЖИВОТ - ДУХОВНИ ЖИВОТ У ПОРОДИЦИ

Односи са рођацима и пријатељима

- Једна госпођа нас је, старче, питала шта да чини са две своје рођаке које годинама живе на њен рачун.

- Шта би она хтела? Да сада напишемо ново Јеванђеље? Бог од ње тражи да им помаже и Он ће учинити оно што је добро за њихове душе.

- Када међу рођацима, старче, дође до неспоразума, треба ли неко нешто да им каже да би им помогло?

- Да. Свакако треба нешто да им каже како би им помогао, али опрезно, јер ако ћути, може да погреши. Ако га погрешно схвате, треба поново да оде да им каже: "Опростите што сам вас ражалостио", а онда треба да их остави и да се моли за њих.

Онај ко жели да живи духовним животом треба нарочито да води рачуна када су у питању односи са рођацима и пријатељима. Може му се десити да га исмевају, иако су са њим љубазни. Световна љубазност може да нанесе велико зло, јер је често лицемерна. По спољашњости човек може да изгледа као савршени светац, али, када се открије његов унутрашњи свет, да буде сасвим супротно.

- Када човек осети доброту оног другог, да ли је добро, старче, да то и покаже?

- Ако му је тај човек веома близак, није потребно, јер ће кад-тад да му узврати. Али ако му није нарочито близак, онда нека му изрази своју захвалност, онако како може. Непознатим људима кажемо "хвала". Ако пожели, на пример, дете да изрази своју захвалност родитељима, не треба да чини ништа друго, осим да лепо каже "хвала" за све што му родитељи чине.

Много помаже када је човек простодушан у односима са другима, да према њима увек има добру помисао и да не узима све људе за озбиљно. Треба да избегава разговоре који се воде тобож на духовну добробит, а од којих човека заболи глава. Не треба да тражи да његов духовни живот схвате људи који не верују у Бога. Много је боље да се моли за њих да им Бог опрости и да их просветли. Са сваким човеком треба разговарати језиком који он разуме и треба му откривати велике истине у којима живи онако како је њему блиско, јер неће другачије разумети, будући да говори на другој фреквенцији и другој таласној дужини.

Неки кажу: "Хтео бих да и други познају Христа, као што сам Га ја познао" и онда се према другима постављају као учитељи. Треба, међутим, њихов живот по свему да буде у складу са оним што уче друге. Када својим животом покушавају другога да уче Христу, а њихов живот није у складу са оним што говоре, онда не могу да кажу да су познали Христа. Ако човек сам не живи оно што говори, биће ван стварности и пре, или касније, сам ће се одати. Када са болом и истинском љубављу приђемо некоме, онда та истинска Христова љубав мења нашег ближњега. Човек који је доспео до светости, где год да се нађе, на неки начин ствара око себе духовно електромагнетско поље и,врши утицај на све који се у том пољу налазе. Треба, разуме се, да се молимо и да своју љубав не расипамо и своје срце не дајемо лако, јер се веома често дешава да неки искоришћавају наше срце и газе га, или другачије не могу да нас прихвате, па нас погрешно схватају.

[Зорица екс Милева]

ДУХОВНИ ЖИВОТ - УЗДРЖАВАЊЕ У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Задовољство због лаганог стомака

Када се човек не уздржава, оптерећују га читаве наслаге. Али, ако се уздржава и једе само онолико колико му је потребно, организам то троши и ништа не одлаже у наслаге.

Разноврсност исхране истеже стомак и повећава апетит, али може да изаЗове и горушицу. Ако на трпези има само једно јело и није превише укусно, можда га нећемо ни појести, али ако је укусно и отвара прождрљивост, можда ћемо појести мало превише. Али ако се на трпези нађе риба, супа, пржени кромпир, сир, јаја, салата, воће и слаткиши, човек би да поједе све, па и још да затражи. Све то отвара апетит, јер се једно слаже преко другог. И видиш, човек без видљивог разлога не "вари" овога, не подноси онога, а сироти стомак подноси и трпељиво вари све што у њега убацимо. Јесмо ли га икада питали да ли све то вари и подноси? Стомак, значи, који нема разума, превазилази нас у врлини и бори се да свари све. А ако се једна врста хране не слаже са другом, посвађају се када уђу у стомак и шта ће он јадан тада? Онда настаје осећај тежине у стомаку.

- А како човек, старче, да прекине са навиком да много једе?

- Треба мало да прикочи. Немој да једеш нешто што ти се допада, како не би превише отворио прохтев за јелом, јер се "штала" полако шири. Стомак онда, као зли "порезник", како каже авва Макарије[1], стално тражи све више и више. После обеда си сит и задовољан, али после тога би да спаваш, не можеш ништа да радиш. Али, ако једеш једну врсту хране, то ти помаже да пресечеш прохтев за јелом.

- Ако постоји разноврсна храна, али у малим количинама, да ли и онда, старче, имамо исти проблем?

- Е, проблем је поново исти, само су мање... странке и не могу да формирају владу!... Када је разноврсност велика, то је као да су се сабрале многе... странке у стомаку, па једна странка нервира другу, каче се међусобно, почиње туча и опет... проблеми са варењем...

Осећај ситости од једне врсте хране већи је од осећаја ситости коју пружају најбиранија јела. Када сам као дете одлазио и шуму и имао само један ђеврек за јело, о, нисам желео ништа више! Ни најбоља храна није могла да замени духовно задовољство које сам осећао. То ми је била највећа радост. Међутим, многи људи никада нису осетили како изгледа када је стомак сит, али лаган. Људи у почетку, када једу нешто укусно, осећају задовољство, али се потом рађа прождрљивост, једу много и, нарочито ако су старијих година, осећају тежину и тако не осете истовремено и ситост и лакоћу у стомаку.

[JESSY]

Милева, ово си лепо приредила! Иначе , старац Пајсије је један од мојих најомиљенијих... confused

[Зорица екс Милева]

Hvala puno mila sestro.  confused

[мирођија]

Hvala puno mila sestro.  confused

          Сви  прилози  су  јако  истинити  и  приљежни!

[JESSY]

confused

[Guest ага пије млеко]

http://www.spc.rs/sr/starac_pajsije_svetogorac_sesnaest_godina_od_upokojenja

[Милан Меденица :)]

Господ да га усели у Царство Небеско  idea

[Lion]

Свети старче Пајсије моли Бога за нас !!  idea

[Искушеник]

Свети старче Пајсије моли Бога за нас !!  idea