Jevandjelje po Tomi ?

[Лазар Нешић]

У Јеванђељу по Томи нема ништа јеретичко осим што је потпуно изостављено страдање Христово, које је пак у сва четири синоптичка Јеванђеља поменуто, и свакако да страдање Христово заузима значајан дио комплетног Предања, а у вријеме прогона хришћана, трпљење и страдање кушали су многи. Тако да Јеванђеље које не увршћује и страдање и трпљење, нарочито у том периоду, и за прибилижавање Богу ослања се једино на стицање знања, није свакако могло бити проглашено истинитим, или макар довољно истинитим па таман и да га је написао неко од аутентичих апостолских ученика.

Ево да се сложим са овим. И додам: Томино јеванђеље је одиграло велику историјску улогу у сиријском хришћанству (посебно монаштву), можда и више него канонаска јеванђеља. Тако да га не треба олако деградирати.

Свакако, и ја се држим приче да постоје "само" 4 канонска јеванђеља, па ипак уз једну разлику: да изабир баш та 4 јеванђеља приписујем црквеној фронеми (разборитости, мудрости). То је моје лично мишљење. Зато је можда важно пажљиво све узимати у обзир и видети да и у овим неканонским јеванђељима има доста од Духа, те да Христова блага вест и у њима кадткад проговори. Наравно, пошто се ради о делимичности и працијалности те исте благе вести, зато су та јеванђеља напросто нецеловита, а ова која већ имамо сасвим довољна.

[Ђорђе Р]

Ако верујеш, могуће је и да су сајантолози у праву, када кажу да су људске душе живеле на другим планетама пре него су се населиле у човеколике мајмуне, и да су тако настали људи.

 

По православној вери, Дух Свети не може да учини једног човека непогрешивим, у односу на друге. Када кажем не може, не мислим да ограничавам Духа Светога, него не може по ономе како се Бог открио, и непрестано пројављује и открива, у Православној цркви.

 

 

Не може и због слободе човекове. Бог никада неће нарушити човекову слободу, и ускратити му могућност грешке. А тај непогрешиви човек, и по питању вере, већ би био Богочовек.

[Sir Oliver]

Четири канонска Јеванђеља су потврђена од ЧИТАВЕ Цркве као она која су аутентична и која изражавају Божанско Откривење. Све остале небулозе (по Томи, Марији Магдалини итд.) нису ништа друго до фалсификати. 

 

Пре свега та лажна "Јеванђеља" нису писали ни Тома ни Марија, већ су јеретици њих потписивали да би дела добила на важности. Црква је то знала и у Свето Писмо Новог Завета уврстила она дела која су Богонадахнута и која су настала од стране Апостола и њихових ученика.

ako ćemo biti sitničavi ni kanonska jevanđelja nisu napisali apostoli.

Problem sa gnostičkim jevanđeljima je taj što mnoga nastaju u 3. i 4. veku (neka su starija)

[Sir Oliver]

Погрешно је мислити да су и синоптичка Јеванђеља написана од апостола. То нико тачно не зна, нити ће се вјероватно икад утврдити. Можда је неко написано од апостола, а можда прије од некога од њихових ученика, или још ученика њихових ученика. 

 

Није уопште поента око тих Јеванђења да ли су их писали апостоли или њихови ученици, већ шта су садржавала. Поента око прихватања 4 синоптичка Јеванђеља је што су од свих у то вријеме написаних Јеванђеља, та четири највише конзистентна, и одговарала су усменом Предању које се чувало од апостола и кроз литургијску заједницу хришћана па на даље, и обухватала су све битне догађаје око Христа и његово учење које је касније олбиковало вјеру. 

 

У Јеванђељу по Томи нема ништа јеретичко осим што је потпуно изостављено страдање Христово, које је пак у сва четири синоптичка Јеванђеља поменуто, и свакако да страдање Христово заузима значајан дио комплетног Предања, а у вријеме прогона хришћана, трпљење и страдање кушали су многи. Тако да Јеванђеље које не увршћује и страдање и трпљење, нарочито у том периоду, и за прибилижавање Богу ослања се једино на стицање знања, није свакако могло бити проглашено истинитим, или макар довољно истинитим па таман и да га је написао неко од аутентичих апостолских ученика. 

 

Исто је и са осталим апокрифима, нека су садржавала недвосмислена погрешна учења, а нека попут Јеванђеља по Томи не потпуна. 

3 su sinoptička

[Sir Oliver]

inače avokado je u pravu što se tiče nepogrešivosti, to sam negde na jednoj temi pisao već, ne mogu se setiti kojoj...

Iako nije ovde ta tema ali ipak evo, treba uzeti u obzir da posedovati istinu i biti nepogrešiv nisu iste stvari.

[Tumaralo.]

I dalje ne znam da li da verujem gnosticima ili onim pravovernim koji su ih klali....

[Ђорђе Р]

I dalje ne znam da li da verujem gnosticima ili onim pravovernim koji su ih klali....

 

Мислим да је ово велика лаж. Ти правоверни, који су их наводно "клали" су сачували њихова учења. "Клали" су их речима, у дискусијама, аргументима су "клали" њихове заблуде, и оно што су хтели да додају хришћанству, самопроглашавајући се учитељима Цркве.

[-Владимир-]

I dalje ne znam da li da verujem gnosticima ili onim pravovernim koji su ih klali....

 

Најбоље да се консултујеш са овим господином. Човек је учен , објасниће ти све што те занима

 

[Tumaralo.]

Најбоље да се консултујеш са овим господином. Човек је учен , објасниће ти све што те занима

 

cemu ruganje?..samo imam nejasnoce i nadao sam se da ih ovde mogu razjasniti ..pogresio sam i sta sad zivot ide dalje...

[Лазар Нешић]

I dalje ne znam da li da verujem gnosticima ili onim pravovernim koji su ih klali....

 

Било је много и обрнутих случајева, наравно: да су неправоверни клали и прогонили. Има случајева и кад су се свети међу собом гонили (чувени случај св. Теофила Александријског и светог Јована Златоустог; и нису само они пример, има још много).

Историја хришћанства је невероватан и неистражен океан догађаја и свега осталог. Ту нема невиних.

 

Коме веровати? Па то није ствар идеологије, нити читања Јеванђеља (било чијих) већ сусрета са Другим (Богом/Христом/Светом Тројицом), дакле вера није ствар убеђења већ искуства, односа, љубави и поверења. Јанарас је на пример то лепо описао у својој књизи "Азбучник вере", то можда може помоћи. Ако немаш лични и живи сусрет са Другим, џаба и најистинитије Јеванђеље.

[Tumaralo.]

Било је много и обрнутих случајева, наравно: да су неправоверни клали и прогонили. Има случајева и кад су се свети међу собом гонили (чувени случај св. Теофила Александријског и светог Јована Златоустог; и нису само они пример, има још много).

Историја хришћанства је невероватан и неистражен океан догађаја и свега осталог. Ту нема невиних.

 

Коме веровати? Па то није ствар идеологије, нити читања Јеванђеља (било чијих) већ сусрета са Другим (Богом/Христом/Светом Тројицом), дакле вера није ствар убеђења већ искуства, односа, љубави и поверења. Јанарас је на пример то лепо описао у својој књизи "Азбучник вере", то можда може помоћи. Ако немаш лични и живи сусрет са Другим, џаба и најистинитије Јеванђеље.

to ne zavisi od moje volje zar ne?...da mogu sad bih se susreo sa Hristom....a taj susret sa Drugim ako se desi moze biti sa Bogom  a I sa nekim demonom koji obmanjuje...sve to unosi jos veci nemir i nesigurnost

[marko_13]

Ниси ти погрешио него си провокатор. И као сваки провокатор мислиш да си први у историји света који поставља оваква питања, те да ћеш њима нешто постићи.

 

Али као и сваки јеретик, расколник или пуки провокатор ти си пун прича које су одавно испричане и аргумената који су трули.

 

Дакле, нису они који су одлучивали на саборима никога клали, осим као што Владимир рече - речима и аргументима. И не само да су их њима "клали", већ су њихове заблуде уништавали и распрачавали.

 

Они који су их физички прогањали, а било је и тога, били су политички лидери којима су јеретици били нека врста државних непријатеља јер су угрожавали империјално јединство.

[Sir Oliver]

Pa sad... to je kao kada katolici govore da je papa Pio 12. branio Jevreje od pogroma.

[-Владимир-]

као што Владимир рече

 

То је Ђорђе рекао,не ја, али се слажем са њим.

[Лазар Нешић]

to ne zavisi od moje volje zar ne?...da mogu sad bih se susreo sa Hristom....a taj susret sa Drugim ako se desi moze biti sa Bogom a I sa nekim demonom koji obmanjuje...sve to unosi jos veci nemir i nesigurnost

 

Шта да ти кажем ... чини ми се да је Марко погодио твоју праву нарав, тако да је узалуд даље причати било шта.