Jevandjelje po Tomi ?

[Tumaralo.]

Шта да ти кажем ... чини ми се да је Марко погодио твоју праву нарав, тако да је узалуд даље причати било шта.

pogresili ste nisam provokator...samo dolazim iz nehriscanskog sveta i u potrazi za verom se trudim da razjasnim neke nedoumice i zablude koje verovatno imam...nisam imao tu privilegiju da odrastam u hriscanskoj porodici pa to ide sve mnogo teze i sa mnogo sumnje..tako da svakome ko odgovori bicu zahvalan

[Лазар Нешић]

pogresili ste nisam provokator...samo dolazim iz nehriscanskog sveta i u potrazi za verom se trudim da razjasnim neke nedoumice i zablude koje verovatno imam...nisam imao tu privilegiju da odrastam u hriscanskoj porodici pa to ide sve mnogo teze i sa mnogo sumnje..tako da svakome ko odgovori bicu zahvalan

 

Ок, верујем на реч. Ево да покушамо још једном.

 

Пребацићу причу на моју страну: ја годинама имам теорију, о томе сам писао овде и у часописима, да је вера без радиклане сумње немогућа ствар. Чак штавише, ко не сумња и ко се не преиспитује, тај се никада и није приближио вери. И још: вера је могућа само тамо где је амбис неизвесности.

 

Мој одговор ти је: ако је вера права, онда никада нећеш бити сигуран, другим речима - никада нећеш поверовати у истинитост своје вере, увек ћеш сумњати у себе и у своју верност. У супротном ... јасно ти је већ. Толико од мене.

[Ђорђе Р]

pogresili ste nisam provokator...samo dolazim iz nehriscanskog sveta i u potrazi za verom se trudim da razjasnim neke nedoumice i zablude koje verovatno imam...nisam imao tu privilegiju da odrastam u hriscanskoj porodici pa to ide sve mnogo teze i sa mnogo sumnje..tako da svakome ko odgovori bicu zahvalan

 

Можеш да верујеш нехришћанима, свету из ког долазиш, а можеш да верујеш хришћанима. То је брате на теби, не можемо ти око тога помоћи, ко ће за тебе да буду ауторитети. Могу да ти ауторитети буду свети оци, а могу и гностички учитељи. Само мораш знати да гностички учитељи духовности немају ништа са хришћанством, не познају га, него га обликују и прилагођавају својим идејама и својим представама, својој "духовности". Ако те занима хришћанство, онда о хришћанству мораш учити од светих отаца, а одбацити представе, идеје, фантазије које о хришћанству проповедају гностички учитељи духовности.

 

Поред тога, остали су многи списи светих отаца, који одговарају на гностичке пројекције православне вере. Преко светих отаца је остало и сачувано шта су гностичари учили, а шта су оци одговарали, објашњавајући њима и људима веру православну.

[Sir Oliver]

Ок, верујем на реч. Ево да покушамо још једном.

 

Пребацићу причу на моју страну: ја годинама имам теорију, о томе сам писао овде и у часописима, да је вера без радиклане сумње немогућа ствар. Чак штавише, ко не сумња и ко се не преиспитује, тај се никада и није приближио вери. И још: вера је могућа само тамо где је амбис неизвесности.

 

Мој одговор ти је: ако је вера права, онда никада нећеш бити сигуран, другим речима - никада нећеш поверовати у истинитост своје вере, увек ћеш сумњати у себе и у своју верност. У супротном ... јасно ти је већ. Толико од мене.

jeste, samo što tu postoji i druga strana, postoji mogućnost da podvrgavši veru sumnji prestaneš da veruješ (jer tome sumnja i služi, ne samo da bi jače verovao posle). Nije mali broj slučajeva da imaš sveštenike koji više ne veruju u Boga. Jer sumnja je sve samo ne vera, kako spojiti nespojivo?

Uvek me zadive hagiografski odlomci o nekome ko je verovao još od majčine utrobe i dalje neprestano kroz život uzrastao u toj veri...

 

I dalje, mislim da vera i znanje nikako nisu isto. Nerviraju me individue koje tako čvrstvo veruju kao da je to u što veruju nešto zaista postojeće...

Kad veruješ time ne potvrđuješ postojanje nećeg objektivnog, nego nečeg upravo nemogućeg, ti "znaš" da će biti ono što biti ne može...

I još, oni koji se plaše sumnje, to su ljudi slabe vere, u stvari nevernici...

[Лазар Нешић]

jeste, samo što tu postoji i druga strana, postoji mogućnost da podvrgavši veru sumnji prestaneš da veruješ (jer tome sumnja i služi, ne samo da bi jače verovao posle). Nije mali broj slučajeva da imaš sveštenike koji više ne veruju u Boga. Jer sumnja je sve samo ne vera, kako spojiti nespojivo? Uvek me zadive hagiografski odlomci o nekome ko je verovao još od majčine utrobe i dalje neprestano kroz život uzrastao u toj veri...

 

Наравно, и то стоји. Али, овде сам мислио не толико на сумњу у оно са друге стране (=у Бога, конкретно говорећи) већ у самог себе, у истинитост, снагу, квалитет те своје вере. И сумњу као нешто што отрежњава (=чува од дремежи, самозадовољства и гордости, у крајњој линији), а не што изједа изнутра. Само тако вера може да буде активна ствар. Уосталом, чак и апостоли су сумњали, сви до једног и имали падове. Али су и превазилизали то. С друге стране, постоје многи људи који никада не превазиђу, али шта рећи ... ипак је млакост најгора.

[Sir Oliver]

Ah, ta sumnja ...

 

Da mlakost, dilema... Ta dilema je najgora, treba izabrati uvek nešto, makar između dve krajnosti, posle uvek možeš da biraš ponovo.

[Гром]

to ne zavisi od moje volje zar ne?...da mogu sad bih se susreo sa Hristom....a taj susret sa Drugim ako se desi moze biti sa Bogom  a I sa nekim demonom koji obmanjuje...sve to unosi jos veci nemir i nesigurnost

А од чије воље зависи ако не од твоје? Можеш али нећеш.....аха..па ти  се плашиш демона ......плашиш се да не будеш преварен....мучи те немир и несигурност..Па ти никад нећеш упознати Исуса Христа!

[Гром]

Исус Христос каже да ће се Он И Отац настанити у нама и да ће живети у нама. Ако га ниси упознао, онда или он не живи у теби или ти из страхова и несигурности не чујеш његов глас!

[Aletheia]

Погрешно је мислити да су и синоптичка Јеванђеља написана од апостола. То нико тачно не зна, нити ће се вјероватно икад утврдити. Можда је неко написано од апостола, а можда прије од некога од њихових ученика, или још ученика њихових ученика. 

 

(...)

 

У Јеванђељу по Томи нема ништа јеретичко осим што је потпуно изостављено страдање Христово, које је пак у сва четири синоптичка Јеванђеља поменуто, и свакако да страдање Христово заузима значајан дио комплетног Предања, а у вријеме прогона хришћана, трпљење и страдање кушали су многи.

 

Ne samo da je u Tominom evanđelju izostavljeno Isusovo stradanje, već se On ni ne oslovljava u tom evanđelju kao "Hristos" ili "Kyrios," koje je tako karakteristično za 3 sinoptička i Jovanovo evanđelje. Ne samo da u Tominom evanđeljlu nema izveštaja o Isusovom stradanju, nego nema ništa i o Njegovom vaskrsenju. Ovo evanđelje ne sadrži ni Isusove proročke govore, a ne samo da ne spominje Njegovo stradanje, već ne spominje ni Njegovo rođenje, krštenje, čuda, putovanja, vaskrsenje... Ne spominje ni 12 apostola, ali zato spominje Mariju Magdalenu (verovatno je ona u pitanju) i Salomiju kao učenike.

 

Inače, ako je pogrešno misliti da su sinoptici pisali apostoli, koliko je tek pogrešno pretpostaviti da je "Toma" (ili neki Isusov učenik) napisao Tomino evanđelje. Za kanonska bar imamo kakve-takve svedoke, a šta imamo za Tomino evanđelje?