Slobodna volja i borba izmedju dobra i zla u coveku

[Aquilius Cratus]

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Односи се на препознати Га као Бога. Личносно познање Бога подразумева једно: Усиновљење. Јер, "нико не зна Оца до Син и они којима Он хоће да каже." Што ће рећи, да бисмо познали Бога као Оца, потребно је да се изједначимо са Сином - да постанемо удови Тела Његовог и дакроз Њега (Сина) будемо  узнесени у тај вечни Очинско-Синовски однос. То се дешава Духом Светим, у Цркви. То је живот ввечни, као што и апостол Јова каже: "А ово је живот вечни: дапознају Тебе једнофа Бога (Оца) и Кога си пслао Исуса Христа." То познање Бога Оца није неко интелектално, схоластичко познање Његових атрибута. Не, већ је то улазак и личносни однос Отац-Син. Једино се тако познаје Бог - и то је оно што окушамо у Цркви, на Литургији. Литургија је заправо општење Сина Божијег са Својим Оцем. Будући да ми као удови конституишемо Тело Сина, коме Телу је Он Глава, нас све Отац види и општи са нама као са Својим Сином. Ван тога нема познања Бога - јер познање (виђење) је однос, личносни, агапијски однос Оца и Сина. Само у том односу налази се живот. Да бисмо ушли у тај однос потребна је наша одлука дасе родимо - Духом Светим (крштење). Без тог новог рођења нема нам живота. То и Христос веома јасно каже: "Заиста, заиста вам кажем, ако се ко поново не роди, неће ући у Царство небеско."

Bas na to sam mislio kad sam rekao videti Boga kao licnost.

[Aquilius Cratus]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Једва чекам да ти видим фацу. Замисли само колико ће времена бити за вежбање гитаре...

To samo Amishi i protestanti jedva cekaju da "vide facu".

Ти ће ми кажеш, већ си овде проваљен као ултра-оригениста...

U de bas njega nadje.

Od svih sto su zastupali apoksastazu najgoreg mi prikaci. 8086.gif

[Aquilius Cratus]

Znaci, `ladno ne mogu da stignem da postavim poruku koliko brzo postujete...

.............................................................

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Upravo to znaci...

Pred njima je ontoloski jaz koji ih sprecava, opisan u jevandjelskoj prici o Lazaru i bogatasu...

Nece biti.

Jel u prici o Lazaru i bogatasu bio opisan eshaton ili stanje duse posle smrti?

[Сефора]

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

Molim, Obi Wana, da napise nekoliko reci o ...

novi nacin postojanja kosmosa  

ponovo zavoleti Boga u eshatonu  8086.gif

nestvorene Bozanske energije  

Ponovo zavoleti Boga nakon sto udjemo u eshaton i tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama  

[Aquilius Cratus]

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

Molim, Obi Wana, da napise nekoliko reci o ...

novi nacin postojanja kosmosa  

ponovo zavoleti Boga  8086.gif

Ponovo zavoleti Boga nakon sto udjemo u tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama  

To sto si u tesnoj vezi, bilo koje forme, sa nekim automatski znaci i da ga volis???

[Александар Милојков]

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Односи се на препознати Га као Бога. Личносно познање Бога подразумева једно: Усиновљење. Јер, "нико не зна Оца до Син и они којима Он хоће да каже." Што ће рећи, да бисмо познали Бога као Оца, потребно је да се изједначимо са Сином - да постанемо удови Тела Његовог и дакроз Њега (Сина) будемо  узнесени у тај вечни Очинско-Синовски однос. То се дешава Духом Светим, у Цркви. То је живот ввечни, као што и апостол Јова каже: "А ово је живот вечни: дапознају Тебе једнофа Бога (Оца) и Кога си пслао Исуса Христа." То познање Бога Оца није неко интелектално, схоластичко познање Његових атрибута. Не, већ је то улазак и личносни однос Отац-Син. Једино се тако познаје Бог - и то је оно што окушамо у Цркви, на Литургији. Литургија је заправо општење Сина Божијег са Својим Оцем. Будући да ми као удови конституишемо Тело Сина, коме Телу је Он Глава, нас све Отац види и општи са нама као са Својим Сином. Ван тога нема познања Бога - јер познање (виђење) је однос, личносни, агапијски однос Оца и Сина. Само у том односу налази се живот. Да бисмо ушли у тај однос потребна је наша одлука дасе родимо - Духом Светим (крштење). Без тог новог рођења нема нам живота. То и Христос веома јасно каже: "Заиста, заиста вам кажем, ако се ко поново не роди, неће ући у Царство небеско."

Bas na to sam mislio kad sam rekao videti Boga kao licnost.

Управо због тога је немогуће да Христа (и кроз Њега Оца) препознају као Бога они који су ван Његовог Тела (Цркве). То је и једини начин, како кажеш, да се по питању есхатона ишчупамо из пуког јуридичког схватања. Ради се, наиме, о чистој онтологији. Зато ни Богопознање неће бити могуће на неком интелектуалном ниво (видели, скапирали, размислили па им постало јасно). Богопознање ће бити исто што и само биће, само постојање. То биће и то Богопознање јесте Тело Христово - Црква. Бога ће видети само  синови Божији (препознаће Га као Бога), а не они који ће спекулативним моћима доћи до закључка да је то стварно Бог. Управо због тога што је Богопознање биће, онтологија, начин постојања (као уд Тела Христовог), а не продукт спекулације и аутономног интелектуалног напрезања.

[Сефора]

Значи покајати се у есхатону значи ...

Поново заволети Бога у новом, бесмртном и вечном, начину постојања човека и космоса, након што уђемо у тесно општење са нествореним Божанским енергијама.

Molim, Obi Wana, da napise nekoliko reci o ...

novi nacin postojanja kosmosa  

ponovo zavoleti Boga u eshatonu  8086.gif

Ponovo zavoleti Boga nakon sto udjemo u eshaton i u tesno opstenje sa nestvorenim Bozanskim energijama  

To sto si u tesnoj vezi, bilo koje forme, sa nekim automatski znaci i da ga volis???

Pa zasto onda moram ponovo da ga zavolim ? 

[Grizzly Adams]

U de bas njega nadje.

Od svih sto su zastupali apoksastazu najgoreg mi prikaci.

Познат сам по томе... 8086.gif

Извињавам се, нећу више да се убацујем.

[obi-wan]

Znaci, `ladno ne mogu da stignem da postavim poruku koliko brzo postujete...

.............................................................

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Upravo to znaci...

Pred njima je ontoloski jaz koji ih sprecava, opisan u jevandjelskoj prici o Lazaru i bogatasu...

Nece biti.

Jel u prici o Lazaru i bogatasu bio opisan eshaton ili stanje duse posle smrti?

Koliko sam ja razumeo Oce, jedina razlika izmedju ta dva je sto za sad za preminule jos mozemo da prinosimo molitve, a u Eshatonu ce i to biti konacno onemoguceno, jer je on stanje apsolutne punoce - "Bog sve u svemu"...

[Justin Waters]

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Односи се на препознати Га као Бога. Личносно познање Бога подразумева једно: Усиновљење. Јер, "нико не зна Оца до Син и они којима Он хоће да каже." Што ће рећи, да бисмо познали Бога као Оца, потребно је да се изједначимо са Сином - да постанемо удови Тела Његовог и дакроз Њега (Сина) будемо  узнесени у тај вечни Очинско-Синовски однос. То се дешава Духом Светим, у Цркви. То је живот ввечни, као што и апостол Јова каже: "А ово је живот вечни: дапознају Тебе једнофа Бога (Оца) и Кога си пслао Исуса Христа." То познање Бога Оца није неко интелектално, схоластичко познање Његових атрибута. Не, већ је то улазак и личносни однос Отац-Син. Једино се тако познаје Бог - и то је оно што окушамо у Цркви, на Литургији. Литургија је заправо општење Сина Божијег са Својим Оцем. Будући да ми као удови конституишемо Тело Сина, коме Телу је Он Глава, нас све Отац види и општи са нама као са Својим Сином. Ван тога нема познања Бога - јер познање (виђење) је однос, личносни, агапијски однос Оца и Сина. Само у том односу налази се живот. Да бисмо ушли у тај однос потребна је наша одлука дасе родимо - Духом Светим (крштење). Без тог новог рођења нема нам живота. То и Христос веома јасно каже: "Заиста, заиста вам кажем, ако се ко поново не роди, неће ући у Царство небеско."

Bas na to sam mislio kad sam rekao videti Boga kao licnost.

Управо због тога је немогуће да Христа (и кроз Њега Оца) препознају као Бога они који су ван Његовог Тела (Цркве). То је и једини начин, како кажеш, да се по питању есхатона ишчупамо из пуког јуридичког схватања. Ради се, наиме, о чистој онтологији. Зато ни Богопознање неће бити могуће на неком интелектуалном ниво (видели, скапирали, размислили па им постало јасно). Богопознање ће бити исто што и само биће, само постојање. То биће и то Богопознање јесте Тело Христово - Црква. Бога ће видети само  синови Божији (препознаће Га као Бога), а не они који ће спекулативним моћима доћи до закључка да је то стварно Бог. Управо због тога што је Богопознање биће, онтологија, начин постојања (као уд Тела Христовог), а не продукт спекулације и аутономног интелектуалног напрезања.

Да, Св.Оци су овако говорили и то је оно на темељу чега ми исповедамо да се спасавају само они коју су у Цркви, тј изван Цркве нема спасења. Како је Црква мистично тело Христово коме смо ми удови, то онда речи Христове "Нико Оцу не долази значи да оцу долазимо само као удови заједно са Христом" никако као неке луталице који скапирају Бога и уђу са њим у однос, практички се "накалеме" на тело Христово.

Но много је људи крштено у Цркви, а који Литургију схватају ништа више него као када би неки иноверни стајао у прикрајку и посматрао, дакле као обичну представу или период традиционалног провођења времена. Како ће се такав спасити, који не живи јеванђеоски? Јер онда се заиста мало, али баш мало њих спасава. долазимо до оно тешког питања који многи увек изнова постављају. Шта са онима који нису чули  Јеванђење, не зто што га нису хтели, него једноставно нису га чули, живели су специфичном историјском тренутку? Шта са онима који су аду чекали Христа? Они нису имали никакво познање да је однос са Богом личносан, него су живели баш јуридички, испуњавајући закон. За њих се све променило када су видели Христа у аду који је донео светлост избављења. Е сад како су га они видели? То је питање које увек изнова отварам...

[Аурор]

Slobodna volja nestaje našom smrću jer mi nestajemo svojom smrću. Svi mi.

Resio ti problem epikurovski. Dok sam ja smrti nema kad smrti ima mene nema. Zasto brinuti.

M? Dok sam tu smrti nema, kad umrem, neće me biti. So simple.

[Сефора]

4chsmu1

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ

ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Смртни час - Други Христов долазак

Једног дана упитах га у његовој келији: "Старче, у последње време много се говори о Другом Господњем доласку.

Шта Ви кажете о томе?

Старац одговори: "Шта да кажем? Смртни час за свакога од нас представља Други долазак Христов. А тај час је врло близу".

[Aquilius Cratus]

4chsmu1

СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ КАВСОКАЛИВИТ

ПОДВИЖНИК ЉУБАВИ - ПРОЗОРЉИВИ ЧУДОТВОРАЦ

Смртни час - Други Христов долазак

Једног дана упитах га у његовој келији: "Старче, у последње време много се говори о Другом Господњем доласку.

Шта Ви кажете о томе?

Старац одговори: "Шта да кажем? Смртни час за свакога од нас представља Други долазак Христов. А тај час је врло близу".

Spamujem, spamujemo?

[Aquilius Cratus]

bh8xal9bamozdainebi

Znaci, `ladno ne mogu da stignem da postavim poruku koliko brzo postujete... 4chsmu1

.............................................................

Da li  se "videti Boga" odnosi na videti ga kao licnost ili biti svestan njegovog prisustva?

Da li to sto gresnici Bozije prisustvo dozivljavaju kao muku/pakao znaci da oni nece moci

da promene taj svoj odnos prema Bogu i vide ga kao licnost?

Upravo to znaci...

Pred njima je ontoloski jaz koji ih sprecava, opisan u jevandjelskoj prici o Lazaru i bogatasu...

Nece biti.

Jel u prici o Lazaru i bogatasu bio opisan eshaton ili stanje duse posle smrti?

Koliko sam ja razumeo Oce, jedina razlika izmedju ta dva je sto za sad za preminule jos mozemo da prinosimo molitve, a u Eshatonu ce i to biti konacno onemoguceno, jer je on stanje apsolutne punoce - "Bog sve u svemu"...

Kako?

Kad posle smrti covek nije kompletan licnost, bez tela.

Jos vec problematike sto takvo opstenje sa Bogom nije u punoj Crkvenosti koja ce tek u eshatonu postati

stvarnost.

Razlika je mnogo veca nego sto se na privo pogled cini. Sa eshatoloskog aspekta.

[obi-wan]

Poenta je bila da je od smrti pa dalje stanje coveka nepromenljivo kao sto govori i prica o Lazaru...

Kakav bi smisao imale Avramove reci ako je stanje bogatasevog ocajanja samo privremeno?

Kako bogatas moze da se pokaje, kad je ziveci ovde samo ugadjao sebi i prezirao Lazara i njegovu ubogost?

"Sinko, on se sad tesi (Lazar), a ti se mucis...", a mi bi prema tvojoj tvrdnji trebali da dodamo: ali samo privremeno, jer ces kasnije i ti da budes u blazenstvu kao i Lazar, ma koliko da si ga svojevremeno prezirao i uskracivao mu osnovnu dobrotu...