Udarimo na lijenost

[Ljubičasta]

Cime? Kako? Sta se krije iza fizicke lijenosti?

 

Znam da fizickoj uvijek prethodi mentalna lijenost i da negdje u dubini iste lezi onaj podmukli i latentni strah koji ne znam u koju grupu strahova bih svrstala.

 

Da li je i boravak na ovom forumu jedan vid lijenosti?Kako se vi borite brotiv lijenosti?

 

Iako svi radimo na tome da se popravimo,ja upijam nova znanja ali sam cesto lijena da to sve pretvorim u akciju.Mozda sam isuvise mlada za tako nesto,mozda sam s druge strane samokriticna...ali mislim da je lijenost ono sto me najvise sprecava u napretku.Znam koliko bih toga mogla da postignem,ali se cesto ulijenim,odugovlacim,onda se kajem sto znam da sma odredjeni posao mogla savrseno da obavim samo da sam ranije bila tako zagrizena za isti.I molim Boga da mi pomogne da izlijecim tu boljku svoje licnosti.Boze uslisi i pomiluj. isus-sinai

 

[Иван ♪♫]

Cime? Kako? Sta se krije iza fizicke lijenosti?

 

Nedostatak volje, motivacije. Možda smo nečim razočarani, ili brinemo, i uopšte nešto čemu ne želimo da se približimo.

A postoji i ona lenjost kad smo navikli da neko umesto nas radi i da nam sve bude pruženo na izvolte. E tad prosto treba da se nateraš, radne navike...

 

Znam koliko bih toga mogla da postignem,ali se cesto ulijenim,odugovlacim,onda se kajem sto znam da sma odredjeni posao mogla savrseno da obavim samo da sam ranije bila tako zagrizena za isti.

možda, samo pazi da ne odeš u perfekcionizam i nerazumno samoosuđivanje, treba prosto dati sve od sebe kad radiš neki posao. Neuspesi nisu samo za žaljenje, već da budu pouka za sad, sutra i ubuduće

[Млађони]

Иза физичке лењости се крије психичка депресија. Наравно та депресија не мора бити она "клиничка".

 

Da li je i boravak na ovom forumu jedan vid lijenosti?

 

Не знам, за мене некад јесте. Бежање од стварних обавеза па губим време овде.

 

 

Kako se vi borite brotiv lijenosti?

 

 

 

Мотивишем се, гледам на позитивне аспекте или је једноставно искулирам. Кажем себи, то је само осећај, а осећај прође. И доиста прође. Када хоћу нову серију згибова например, понекад се осетим уморно и невољно да их радим више ондак ажем себи, то је само осећај и ураидм још три после тога.

 

Узећу за пример моју прву Литургију. После три сата спавања сам устао отишао тамо, стојао гладан све време, видео разноразне ствари и трудио се да их прихватим такве какве јесу. Наравно да сам се у тренуцима питао "шта ћу ја овде могао бих да спавам" али сам онда и себи рекао "Чекај, ово је оно што желиш да искусиш, искуси то, проживи га, можеш ти то да издржиш није ништа тешко, осети цркву и службу и буди део ње."

[JESSY]

Neophodni koraci u borbi protiv lenjosti :

 

       Određenje cilja-

neophodno je na početku jasno predstavljanje cilja kome se stremi i

zamišljanje nagrade koja ce uslediti. Interesovanja i ciljeve koji su

njima određeni ima svako od nas. Jedina je razlika što neki aktivno

streme ka njima dok su drugi obeshrabreni i u neverici da je te ciljeve

moguće dostići. Jasno predstavljanje cilja povečaće želju za

aktiviranjem i ujedno postaviti jasne standarde za uspešno izvršenje

zadatka. Jedan od razloga neaktivnosti često su i preambiciozni ciljevi.

Zbog toga je bitno da se na samom početku realno procene kako

interesovanja tako i sposobnosti osobe i sa njima usklade krajni ciljevi.

Jasno određenje koraka na putu do cilja-satavite

listu svih obaveza koje moraju biti ispunjene kako bi se stiglo do

cilja. Za svaku od obaveza potrebno je proceniti period izvršenja kao i

njihov raspored. Najbolje je napraviti tabelu hronološki poredjanih

obaveza sa vremenom trajanja svake od njih. Na taj način se izbegava

opasnost od podcenjivanja nekih zadataka. Podcenjivanje težine pojedinog

koraka može izazvati sumnju u sopstvene sposobnosti i obeshrabrenost

koje su jedni od najčešćih uzroka odustajanja od cilja. Neretko se dešava da i samo sastavljanje liste obaveza budi motivaciju za rad.

Odredite manje nagrade za svaki od koraka-latinska poslovica kaže ‘per aspera ad astra’(trnovit

je put do zvezda), ali taj put je ponekad toliko težak, monoton ili

naizgled bespotreban da je nagrada koja na kraju sledi isuviše daleko da

bi se na putu istrajalo. Neophodno je približiti nagradu kako bi se

svaka etapa prešla uspešno. Bez obzira o kakvom manjem zadatku se

radilo, bio težak ili lak, nagrada nakon njegovog izvršenja moze biti

upravo onaj mali podsticaj koji je potreban da bi se na putu istrajalo.

 

Stvorite sistem podrške koji ce održati motivaciju na zeljenom nivou-osoba

koja zna da neko na nju računa i od nje nešto očekuje mnogo će se lakše

držati zacrtanog rasporeda. Okolina ne mora da bude preteća, ponekad je

dovoljno imati prijatelja koji ce nas bodriti u kritičnim momentima.

Bitno je da postoji još neko ko prati napredovanje osobe.

 

[Драган orthodox]

Против лењости се бори радом.

[JESSY]

Nova priroda motiviše nas na marljivost i produktivnost zbog ljubavi
prema Spasitelju. Stara sklonost ka lenjosti, pa i svi ostali grehovi,
zamenjena je željom da živimo pobožno: " Kradljivac da ne krade više,
nego neka se radije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro, da bi
mogao davati kome je potrebno” (Efescima 4: 28). Svesni smo da radom
treba da obezbedimo sredstva za svoju porodicu: „A ko ne vodi brigu o
svojima, naročito o domaćima, odrekao se vere i gori je od onoga koji ne
veruje” (1. Timoteju 5:8), ali i za ostale u Božijoj porodici: “Sami
znate da su ove moje ruke poslužile mojim potrebama i potrebama mojih
saradnika. Sve sam vam pokazao, da se tako valja truditi i nemoćne
prihvaćati, i sećati se reči Gospoda Isusa, jer je on rekao: ‘Blaženije
je davati nego li primati’” (Dela 20:34-35).

 

Mi hrišćani znamo da će Gospod nagraditi naš trud ako istrajemo u
marljivosti: “I ne malaksavajmo čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme
žnjeti - ako ne klonemo. Stoga, dakle, činimo dobro svima dok imamo
vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj verskoj porodici”
(Galatima 6:9-10); “Što god činite, činite iz duše kao da činite Gospodu
a ne ljudima, znajući da ćete od Gospoda kao uzvraćaj primiti
nasledstvo. Služite Gospodu Hristu” (Kološanima 3:23-24); “Jer Bog nije
nepravedan pa da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema
njegovom imenu na taj način što ste poslužili svetima i što im i sada
služite" (Jevrejima 6:10).

[Драган orthodox]

[JESSY]

Lenjost nas stalno mami. Zar ima nešto lepše nego da se izvališ
ispred TV-a i gledaš neki film ili zabavnu emisiju? Ne treba ti nikakav
napor, ni fizični ni mentalni. Samo legneš i prepustiš se.

E pa, ima nešto što je lepše od toga. Lepši je
osećaj ispunjenosti i ponosa kada ostvarite cilj koji ste odredili. Kada
ostvarite cilj, lako zaboravite na stvari koje ste naporno radili a
koje su vas dovele do cilja. Važan je samo rezultat. Lenjost ne
proizvodi korisne rezultate. Kada ste lenji, nema ostvarenih ciljeva.

Kao i na sve ostalo, na lenjost utiče zakon privlačenja. Lenjost privlači lenjost.
Što smo više lenji i što više svoje misli usmeravamo na to kako da
izdangubimo, to nam se stalno i dešava. Što smo više lenji, sve nam je
teže da se pokrenemo.

 

Kada vam neko kaže da nešto treba da uradite, nemojte da kolutate očima i
mrzovoljno počinjete da radite. Naprotiv, kažite sebi da ćete sledeći
put sami videti da taj posao treba da se uradi i ustanite i uradite ga.

 

Ispunite svoj dan aktivnostima. Svakodnevno pravite plan svih aktivnosti
koje treba da obavite. Kada imate plan, ne može da se desi da nemate
šta da radite. Onda nećete da gluvarite kada znate da u planu imate
neobavljenih aktivnosti. U plan stavljajte sve aktivnosti koje želite da
uradite, a ne samo poslovne obaveze. U plan stavite i da ćete da čitate
knjigu sat vremena, i da ćete da meditirate 15 minuta, i da ćete da
date sebi oduška i budete lenji 15 minuta ako to želite. Da, ako želite
da budete lenji neko vreme, onda budite, ali planski i ograničeno

 

Postavljanje jasnog cilja ima ključnu ulogu u prevenciji lenjosti. Kada
tačno znate čemu težite i na čemu treba da radite, teško ćete sebi
dozvoliti gubljenje vremena.

[Млађони]

Против лењости се бори радом.

 

 

Мени су то многи причали али слабо ми је ко рекао како да се натерам да радим.

[JESSY]

Ако се са лењошћу неодлучно ухватиш у коштац, никада је нећеш победити. Ако брзо устанеш против ње са чврстом намером, мада не без унутарњег бола, с помоћи Божијом можеш извојевати победу.

Човек до гроба треба да стражи над собом у погледу овога порока, да не би чуо у последњи дан преужасну одлуку Срцезналчеву: Лукави и лењиви слуго!...

 

преподобни Лав оптински

[JESSY]

 

 Svi mi imamo problem sa odlaganjem obaveza
koje se s vremenom gomilaju i nezaobilazno postaju izvor  frustracije. A
ne mora biti tako. Evo jednog jednostavnog recepta koji će vam pomoći –
uz malo prakse – da stvari počnete raditi kako treba.

Pratite ovih nekoliko koraka:

Utvrdite šta je najvažnija stvar koju danas morate uraditi.

Donesite odluku da ćete samo prvi, mali dio tog posla uraditi – svega jedan minut, ili čak 30 sekundi. U životu je najvažnije početi!

Riješite se svega što vam ometa rad.
Isključite sve elektronske sprave. Zatvorite sve programe na računaru.
Trebalo bi da postojite samo vi i vaš zadatak.

Sjedite i usredsredite se na počinjanje. Ali ne da uradite cijeli zadatak, već samo da počnete.

Obratite pažnju na svoj um koji će dobiti neodoljivu potrebu da se
prebaci na drugi zadatak. Na primjer, iznenada ćete osjetiti nagon da
provjerite elektronsku poštu, da virnete na Fejsbuk i sl. Registrujte
ove nagone.

Ali se ne pomjerajte. Registrujte nagone, ali ostanite da mirno
sjedite i pustite ih da vas mimoiđu. Nagoni gomilaju intenzitet stresa, a
potom prođu, poput talasa. Pustite ih sve da vas mimoiđu.

Primijetićete takođe da vaš um pokušava da opravda zašto ne
završavate zadatak. Pustite i ove samoracionalizujuće misli da vas
mimoiđu.

A sada se usredsredite samo na jednu malu aktivnost s kojom ćete početi. Počnite sa što manjim korakom.

Počnite, a ostalo će samo doći.

Hajde, dosta čitanja. Uradite to!

Odlaganje obaveza je moj grijeh. Ne donosi mi ništa drugo do tugu.
Znam da bih trebala prestati. Zapravo, i hoću prestati – sutra. ~ Glorija Pajcer

[JESSY]

            Umoran ulazi u kuću, bahato skida cipele i odlazi u svoju sobu.Uključuje televizor, baca se na trosed i razmišlja gde bi mogao daprovede veče. Iz kuhinje dopiru mirisi kuvane hrane, a mama je već svepostavila i čeka svoje čedo da se presvuče i sedne za sto. Ovo dete nijedošlo iz škole, već s posla, i nije tinejdžer, već čovek u zrelom dobu,a to znači da ima više od 25 godina. Kao i većina njegovih vršnjaka, pai mnogo starijih, on živi u takozvanom produženom detinjstvu, zaštićen inezainteresovan za samoстални живот

 

– Produženo detinjstvo često se sreće u mediteranskim zemljama gde je

jako patrijarhalno nasleđe.Фinansijski momenat je ključna okolnost zbog koje mnogi dugo, često i
zauvek ostaju u roditeljskom domu. Jedni to čine zato što su sami, drugi
jer se školuju, a studiranje nije nimalo jeftino, ili imaju male plate
koje im ne dozvoljavaju da se osamostale, ali ima i onih koji svoje nove
porodice zasnivanju upravo pod istim krovom s roditeljima.

 

Tako dolazimo do ključne posledice produženog detinjstva – nesposobnost
za samostalan život i hvatanje u koštac sa svim onim što život nosi. Sve
duže smo kod roditelja. Ni oni, a ni mi, nismo svesni da odrastamo i
starimo, odugovlačimo studije, sve kasnije stupamo u brak iz koga sve
ranije izlazimo razočarani zbog toga što naša, pri tom nerealna,
očekivanja nisu ispunjena. Ukratko – razmaženi!

 

U prilog produženom detinjstvu ide naruku i promovisanje ideala večite
mladosti – bitno je da dobro izgledam, putujem, provodim se. Naročito je
popularna predrasuda da „kada čovek odraste, više nema zezanja“ ili da
„život prestaje kada čovek stupi u brak“. Sve to nesvesno utiče na nas
da kreiramo mišljenje, pa samim tim i ponašanje, koje će nas uvek
održavati tinejdžerima. Od trideset i četrdeset godina.

[JESSY]

Избави од нерада и лијености (Псалам 25) Безгријешно Јагње Божије, који си по Својој слободној вољи у тијелу претрпио Крст, заклан за спасење нас гријешних, и тијелом искусио смрт непромјењљиво да би спасао палу природу нашу,- Премудрости и Сило Бога Оца, Сијање славе Његове, недокучиви Исусе, неиспитани христе, једини Милосрдни и Човјекољубиви, на мене гријешног излиј велику Твоју милост, и благодаћу Твојом отјерај од мене сваки нерад, лијеност и нетрпељивост, – да не бих при другом доласку Твом чуо и ја страшни прекор: “Шта си ти претрпио ради Мене!” У онај страшни и ужасни Дан рећи ћеш, Господе, нама гријешнима: “Сви ви добро знате, шта сам Ја ради вас претрпио. Ја Богм ради вас тијело сам узео; Ја невидљиви, ради вас, видљиво сам на земљи боравио, ради вас гладовао, жеђао, трудио се; ради вас гоњен био, камењем ударан; Ја чисти, ради вас са шибан и попљуван био; Ја, безгријешни, ради вас претпих срамну смрт, ради вас кроз ребра копљем прободен, оцтом мјешаним са жучи напојен. Све то Ја претрпих ради вас, да би вас учинио светима и небескима; Царство небеско сам вам даровао, све вас браћом назвао, Духа Светога вам ниспослао. – А шта сте ви људи. ради Мене претрпили!” шта ћу на све ово рећи ја биједни, лукави, гријешни и нечисти? – Мученици ће показати ране своје, на мучења, на одсјечене дијелове и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуге постове, на бденија, на нестицање, на сузе и сва остала злопаћења. А ја лијениви и гријешни, на шта ћу указати ја, осим на плодове стомакоугађања, сластољубља, многоспавања, користољубља, нетрљења, сујете и нерада? Ако затражиш од мене Господе, одговор за оно вријеме које због немара свог нисам искористио, а било ми је дато за покајање, како ћу се оправдати? А ако будем подвргнут испитивању и за празну ријеч, лукаву помисао или жељу, то какав страх, каква смућеност ће обузети тада мене биједног, и какво ће потом услиједити мучење? Поштеди, Господе! Поштеди, Благоутробни! Поштеди, Човјекољубиви! Поштеди, једини Добри! Смилуј се и помилуј ме једино по благости Твојој. Укријепи душу моју, раслабљену од лијености и нерада мога, – Ти, који подижеђ пале и исјељујеш сокрушене! Ти знаш немар окајанства мога, знаш колико лукавих помисли ратује против мене, видиш препредену вражију злобу подигнуту на мене. Заступи ме по великој милости Твојој, уразуми, пробуди, оживи и спаси благодаћу Твојом, ради молитава Пречисте Владичице наше Богородице и свих Светих.

[Toma]

Ja bi d'udarim na lenjost ali  ... mrzi me da dignem ruku...
Aj sutra ću....

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja volim dok radim da izgovaram Isusovu molitvu ali tek moji bebci su me naterali na to da mi nista ne bude tesko da odradim.

I kad spojimo ovo dvoje dobijemo rezultat: Uzivanje u radu.