Jump to content

Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

Оцени ову тему


Guest Alefshin

Препоручена порука

Прељуба јесте грех...али та подела на смртне грехове...немам појма одакле вам...

Сваки грех који се не исповеда је смртан...макар мазнула чоколадицу...од пријатеља...

Искушења су скоро сваки дан...и ни једна књига те неће никада спремити за то...

Посебна искушења су у браку...када те одједном спопадне свака девојка са којом си се поздравио...као да си одједном добио атест о квалитету 

Борба је сваког секунда...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1336.msg380522.html#msg380522

ne_shvata

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

evgenik

ЧИњеница да добар дио нашег свештенства често служи св.Литургију без намјере да иког причести довољно говори о тоталној пропасти православне теологије међу Србима.

Може се на пбф-у дневно објављивати по три перфектна доктората, али све то губи сваки смисао уколико је наша заједница светих само мртво слово на папиру или некакво церемонијално побожно окупљање са свечаним одорама и пјевањем (попут протестаната).

Све докле буде постојала свијест да може бити Цркве без причешћа (анти-светотајинско богословље) дотле неће бити препорода народног нити здраве духовне перспективе. Стање једног болесног елитизма и манихејства никако да се превазиђе а времена немамо...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1503.msg386888.html#msg386888

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Логоси бића су божанске воље о творевини, о створеним бићима. Ти логоси предпостоје стварању, као Божија воља, Божији промисао о свету, о сваком поједоначном човеку у свету. Кроз ту своју вољу, кроз логосе бића, Бог познаје свет. Човек је призван да се уподоби свом логосу, тј. Божијој вољи о њему (свако од нас има свој логос). Оне који се уподобе, Бог ће познати као своје (пошто Бог познаје свет као своју вољу). Они ће чути оне речи: Хопдите, благословени Оца мојега... Они, пак, који се не уподобе свом логосу (Божанској вољи), Бог их неће познати и они ће чути оне страшне речи: Идите од мене, не познајем вас.

Учење о логосима бића представља саму суштину теологије Светог Максима. Логоси су, простије речено, наши архетипови, замисао Божија о нама. Као вечна Божија воља даствори свет, логоси бића предпостоје стварању самих бића.

У следећем броју Православног Мисионара изаћиће мој текст на ову тему, па ти препоручујем да га прочиташ.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,333.msg391946.html#msg391946

aca  0203_cool

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Može srpski i srbski, ali u gramatiku tj. pravopis ušlo je srpski, a Vuk je objasnio zašto - naime zato, što narod u većini izgovara srpski, znači naglasuje p, ne b. Srpski pravopis je uređen po fonetskom tipu, kao grčki, jevrejski, kineski itd., tojest: piši kako govoriš. Inače, u manastiru Studenici imamo ktitorski natpis (fresku) iz 1208 ili 1209-e, i tu npr. na jednom mestu stoji srpskago, sa p, ne b. Dakle, i u ranije vreme Srbi su znali da govore i pišu srpski i ne samo srbski.

I Nemci, na primer, znali su za deutsch i teutsch, vidi latinski teutonicum, Mozart recimo je pisao u svojim pismima teutsch; ali danas je deutsch, ovako je pravopis.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,12439.msg396053.html#msg396053

dragi  facenew22222222

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, postoje takozvana fonetska i korijenska transkripcija, korijenska ostavlja korijene riječi takvima kakvi su ignorujući pripadne nasljedne glasovne promjene, palatalizacije itd. U češkom i slovačkom jeziku je zastupljena ta korijenska.

Dakle Srb - srbský! Pišemo tako kako nam to pretpisuje opće usvojeni i dogovoreni pravopis tog odredjenog jezika. Eto i u toj rečenici kad mi napišemo pretpis, pretpisati Česi tamo pišu předpis, předepsat, ostavljaju to d kako jest.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад крене човек да се исповеди мислим да је важније да приступи са љубављу и скрушено као дете родитељу, без "самокритике" која је у суштини маскирана гордост. Чим осуђујем себе то значи да сам мислио да сам духовно за боље, односно на "вишем нивоу", а кад знам да сам слаб, пали и расплабљен и да ми никакве помоћи нема до смиреног припадања пред ноге Спаса нашег и Господа онда ту нема мјеста за филозофирање, пренемагање и слично.

Једино што нас изграђује духовно јесте покајање и оно је управо онај принос ("Теби приносећи од свих и за све") који приносимо да би Дарови били освећени и да би приступили св.Причешћу.

Пијетизма, постова на дестилованој води и собном ваздуху има колико волиш, а смирења нигдје.

Фарисејства, лицемјерштине, јереси и секташтва под плаштом "побожности" у неизмјерним количинама.

Све се своди на један неуротични формализам далек свјетлосним годинама од Христа "који је дошао у свијет да грешнике спасе" који је дошао "болеснима а не здравима" који је дошао да спасава раслабљене и пале а не хиперправедне супермене "гробове окречене".

Дијету и све остале благочестиве обичаје Христос нигдје не помиње као услов за сједињење с Њим, али само на једном мјесту у читавом Светом Писму стоји описана ситуација у којој он прича о оном чувеном "спреман-неспреман" и каже "ако кренеш да принесеш жртву и сетиш се да имаш нешто на брата својега, иди прво и измири се са братом" и остало. За Христа способност да праштамо је једини услов за причешће и мој драги и предобри Отац К. ме само то и пита "нисте ли у завади с неким?" "праштате ли?", што је реално једини услов - "као што и ми опраштамо дужницима својим" - куку нама ако нам се буде судило по нашој личној ширини душе, љубави према ненавиднима и спремности за праштање јер ће се многи наћи изненаћени на Другом Суду јер се уподобише факирима, а не оној "која је много љубила".

Човек који је кренуо на Литургију да се причести и сједини са Христом и "са свима и за све" је већ учинио акт покајања, припадања ногама Христовим, и ако у срцу не мрзи, не осуђује и прашта, тај је "достојан".

Џаба све факирске дијете и метанисања ако смо "гробови окречени"...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,12426.msg395929.html#msg395929

evgenik  facenew22222222

  • Волим 1

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

link=topic=2841.msg396066#msg396066 date=1301369394]

Кад крене човек да се исповеди мислим да је важније да приступи са љубављу и скрушено као дете родитељу, без "самокритике" која је у суштини маскирана гордост. Чим осуђујем себе то значи да сам мислио да сам духовно за боље, односно на "вишем нивоу", а кад знам да сам слаб, пали и расплабљен и да ми никакве помоћи нема до смиреног припадања пред ноге Спаса нашег и Господа онда ту нема мјеста за филозофирање, пренемагање и слично.

Једино што нас изграђује духовно јесте покајање и оно је управо онај принос ("Теби приносећи од свих и за све") који приносимо да би Дарови били освећени и да би приступили св.Причешћу.

Пијетизма, постова на дестилованој води и собном ваздуху има колико волиш, а смирења нигдје.

Фарисејства, лицемјерштине, јереси и секташтва под плаштом "побожности" у неизмјерним количинама.

Све се своди на један неуротични формализам далек свјетлосним годинама од Христа "који је дошао у свијет да грешнике спасе" који је дошао "болеснима а не здравима" који је дошао да спасава раслабљене и пале а не хиперправедне супермене "гробове окречене".

Дијету и све остале благочестиве обичаје Христос нигдје не помиње као услов за сједињење с Њим, али само на једном мјесту у читавом Светом Писму стоји описана ситуација у којој он прича о оном чувеном "спреман-неспреман" и каже "ако кренеш да принесеш жртву и сетиш се да имаш нешто на брата својега, иди прво и измири се са братом" и остало. За Христа способност да праштамо је једини услов за причешће и мој драги и предобри Отац К. ме само то и пита "нисте ли у завади с неким?" "праштате ли?", што је реално једини услов - "као што и ми опраштамо дужницима својим" - куку нама ако нам се буде судило по нашој личној ширини душе, љубави према ненавиднима и спремности за праштање јер ће се многи наћи изненаћени на Другом Суду јер се уподобише факирима, а не оној "која је много љубила".

Човек који је кренуо на Литургију да се причести и сједини са Христом и "са свима и за све" је већ учинио акт покајања, припадања ногама Христовим, и ако у срцу не мрзи, не осуђује и прашта, тај је "достојан".

Џаба све факирске дијете и метанисања ако смо "гробови окречени"...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,12426.msg395929.html#msg395929

evgenik  facenew22222222

Odlicno!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

link=topic=2841.msg396066#msg396066 date=1301369394]

Кад крене човек да се исповеди мислим да је важније да приступи са љубављу и скрушено као дете родитељу, без "самокритике" која је у суштини маскирана гордост. Чим осуђујем себе то значи да сам мислио да сам духовно за боље, односно на "вишем нивоу", а кад знам да сам слаб, пали и расплабљен и да ми никакве помоћи нема до смиреног припадања пред ноге Спаса нашег и Господа онда ту нема мјеста за филозофирање, пренемагање и слично.

Једино што нас изграђује духовно јесте покајање и оно је управо онај принос ("Теби приносећи од свих и за све") који приносимо да би Дарови били освећени и да би приступили св.Причешћу.

Пијетизма, постова на дестилованој води и собном ваздуху има колико волиш, а смирења нигдје.

Фарисејства, лицемјерштине, јереси и секташтва под плаштом "побожности" у неизмјерним количинама.

Све се своди на један неуротични формализам далек свјетлосним годинама од Христа "који је дошао у свијет да грешнике спасе" који је дошао "болеснима а не здравима" који је дошао да спасава раслабљене и пале а не хиперправедне супермене "гробове окречене".

Дијету и све остале благочестиве обичаје Христос нигдје не помиње као услов за сједињење с Њим, али само на једном мјесту у читавом Светом Писму стоји описана ситуација у којој он прича о оном чувеном "спреман-неспреман" и каже "ако кренеш да принесеш жртву и сетиш се да имаш нешто на брата својега, иди прво и измири се са братом" и остало. За Христа способност да праштамо је једини услов за причешће и мој драги и предобри Отац К. ме само то и пита "нисте ли у завади с неким?" "праштате ли?", што је реално једини услов - "као што и ми опраштамо дужницима својим" - куку нама ако нам се буде судило по нашој личној ширини душе, љубави према ненавиднима и спремности за праштање јер ће се многи наћи изненаћени на Другом Суду јер се уподобише факирима, а не оној "која је много љубила".

Човек који је кренуо на Литургију да се причести и сједини са Христом и "са свима и за све" је већ учинио акт покајања, припадања ногама Христовим, и ако у срцу не мрзи, не осуђује и прашта, тај је "достојан".

Џаба све факирске дијете и метанисања ако смо "гробови окречени"...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,12426.msg395929.html#msg395929

evgenik  facenew22222222

Odlicno!

.mislise. .mislise.

"Samo nas ljubav može spasiti!"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Џаба све ако се не осмехнеш човеку. Убио си га, бре, ако га не загрлиш осмехом.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5740.msg396998.html#msg396998

Ratko08  stadaradim

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

pope-benedict-xvi.jpg

Saso dragi, odlicno se snalazis.

Ona spodoba od Cejovica te pita nesto u vezi zivota duse posle smrti a ti cutis i ne odgovaras na pitanje.

Odlican takticki potez, dragi moj, radi tako i dalje, ignorisi takva pitanja, daj neku intelektualnu temu, ti odluci sta je intelektualno a ova glupa, priprosta i srednjovekovna pitanja, tipa sveti oganj, sveta voda i zivot posle smrti, to ignorisi.

Bacaj, iz konteksta uzete tekstove svetih otaca, kombinuj to sa ucenjem novoteologa, ponekad baci nesto blagocestivo, pa sve tako u krug.

Nemaju oni vremena da sve to detaljno analiziraju, glavno je da si im ti nametnuo igru.

Tako brale, komplikuj, tupi im mozak, zasto jednostavno, kada moze komplikovano, ali kao Boga te molim, ne odgovaraj na jednostavna pitanja, ne daji jasne i kratke odgovore, koje svako moze da shvati, no tupi, komplikuj, zamrsi i tako to.

To sto ti ni samoga sebe neces moci da razumijes, to nije tako strasno.

Ima i strasnijih stvari od tih i to je jedna od osobina nas intelektualaca, sto ne samo da nas drugi ne umiju razumijeti, nego ni mi sami sebe nista ne razumijemo.

Tako je bilo barem kod mene, sve dok onaj bijeli dim iz Vatikana nije izasao i od tada pocinjem da razumijem sam sebe.

Ali ti je proces, to traje i treba biti strpljiv.

Eto tako.

Ljubim te svojim usnama precistim u tvoje celo dobronamjerno.

spam

Витешки живот заиста није бедан,

бориш се са аждајом од 9 до 1!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

што каже Јустинијан, као коментар на Аквиљов надуман пост ne_shvata ekstra

Ne postoji Sloven, German, Srbin, Nemac, Irac na bioloskom planu to nije nita realno. To su ciste

apstrakcije naseg mozga koje su nastale kao nus produkt evolucije, nista vise nista manje. Ne postoji

genom belca, genom zutog a taman posla da pricamo o nekom genomu Srbina i Skota.

Neuronauke, narocito nakon izolovanaj HTM algoritma http://en.wikipedia.org/wiki/Hierarchical_temporal_memory

, su potpuno razbucale tezu o "psiholoskom" Srbinu, Japancu, Indijcu, Crncu jer je to takodje apstrakcija koja

nije zakovana za nas mozak nego je nas mozak stvara, pise jednu bride drugu, i obratno u zavisnosti od

zivotnih okolnosti i okruzenja.

Mozda ce Meda da me bije  4chsmu1 4chsmu1 ali tesko onome kome pored Boga Zivoga nekoliko memova odredjuju identitet

http://en.wikipedia.org/wiki/Meme

Uzgred sto se tice stanaskih planova o negiranju nacija i rasa o kojima prica kamarad Beli.

Stvari stoje upravo suprotno. Satana zeli da se ljudi sto vise pronalaze u takvih iluzijama i halucijancijama

kao sto su rase i nacije. Da im to odredjuje identitet a ne licnosni odnos sa Ocem kroz Sina. Da im otadzbina

bude omedjena velikim sumama, rekama, planinama da bude sto prostranija i plodna livada umesto da se

vrate u svoju pravu otadzbinu koja jedina daje Postojanje iz koje smo gordoscu ispali.

Demonski je odista, pored ovaplocenog Logosa koji kaze "Ja pobedih svet", utvrdjivati se u svetu kroz

plemenske boje i rodoslove da bi tako saznali ko smo. A to pitanje "ko smo zaista" nam nemoze reci ni jedan rodoslov, dokument, plemenska boja, zastava, grb, jezik, pismo, boja koze nego na to pitanje odgovara samo Onaj koji Jeste i to tek nakon naseg dragovoljnog pristanka da samo kroz njega dobijemo odogovor na to pitanje.

Jer kako sv.Grigorije Niski kaze da smo zoon teunomeon, zivotinja pozvana na obozenje, onda onaj kome zivotinjsko odredjuje idetint ostace zivotinja dok za stiacanje bozanskog treba potpuno svuci kabanice starog

coveka ukljucujuci i famozne "haljine od koze".

Врх, врхова  0304_smile4 klapklap 4chsmu1  0205_whistling 4chsmu1 :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал :) link=topic=2841.msg402834#msg402834 date=1301838513]

што каже Јустинијан, као коментар на Аквиљов надуман пост :cheesy2: ekstra

Ne postoji Sloven, German, Srbin, Nemac, Irac na bioloskom planu to nije nita realno. To su ciste

apstrakcije naseg mozga koje su nastale kao nus produkt evolucije, nista vise nista manje. Ne postoji

genom belca, genom zutog a taman posla da pricamo o nekom genomu Srbina i Skota.

Neuronauke, narocito nakon izolovanaj HTM algoritma http://en.wikipedia.org/wiki/Hierarchical_temporal_memory

, su potpuno razbucale tezu o "psiholoskom" Srbinu, Japancu, Indijcu, Crncu jer je to takodje apstrakcija koja

nije zakovana za nas mozak nego je nas mozak stvara, pise jednu bride drugu, i obratno u zavisnosti od

zivotnih okolnosti i okruzenja.

Mozda ce Meda da me bije  4chsmu1 greengrin ali tesko onome kome pored Boga Zivoga nekoliko memova odredjuju identitet

http://en.wikipedia.org/wiki/Meme

Uzgred sto se tice stanaskih planova o negiranju nacija i rasa o kojima prica kamarad Beli.

Stvari stoje upravo suprotno. Satana zeli da se ljudi sto vise pronalaze u takvih iluzijama i halucijancijama

kao sto su rase i nacije. Da im to odredjuje identitet a ne licnosni odnos sa Ocem kroz Sina. Da im otadzbina

bude omedjena velikim sumama, rekama, planinama da bude sto prostranija i plodna livada umesto da se

vrate u svoju pravu otadzbinu koja jedina daje Postojanje iz koje smo gordoscu ispali.

Demonski je odista, pored ovaplocenog Logosa koji kaze "Ja pobedih svet", utvrdjivati se u svetu kroz

plemenske boje i rodoslove da bi tako saznali ko smo. A to pitanje "ko smo zaista" nam nemoze reci ni jedan rodoslov, dokument, plemenska boja, zastava, grb, jezik, pismo, boja koze nego na to pitanje odgovara samo Onaj koji Jeste i to tek nakon naseg dragovoljnog pristanka da samo kroz njega dobijemo odogovor na to pitanje.

Jer kako sv.Grigorije Niski kaze da smo zoon teunomeon, zivotinja pozvana na obozenje, onda onaj kome zivotinjsko odredjuje idetint ostace zivotinja dok za stiacanje bozanskog treba potpuno svuci kabanice starog

coveka ukljucujuci i famozne "haljine od koze".

Врх, врхова  klapklap klapklap klapklap  kriminalac greengrin :bla:

  facenew22222222 algabacaju  :cheesy2: :cheesy2: :cheesy2: :cheesy2:

http://www.facebook....jovan.cakareski

Love the life you live. Live the life you love. Bob Marley...

Административно уређење Цркава по националном кључу је тумор на телу Православља - Александар

Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу - но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од Великог четвртка до Томине недеље (недељу дана по Васкрсу) се не остављају парастоси. Парастос се оставља на Побусани понедељак (понедељак иза Томине недеље). Тада треба изнети васкршња јаја на гроб.

Постоји обичај остављања хране на гроб али је он данас изгубио своју праву димензију. Храна се остављала за сиротињу која је после обављеног парастоса долазила и узимала храну. То је било добро дело породице за покој душе покојника. Дакле, неће покојник да једе ту храну и да пије пиће и попуши цигар дувана, већ се остављало за људе који би се ту наситили.

Иначе, ја и данас када видим неку  остављену јабуку или поморанџу на гробу узмем и поједем. Боље да се поједе него да труне "за покој душе". Неко би можда рекао "не ваља се да се узима са гроба", али има још много више тога што се не ваља па ми упорно радимо. Ово се баш ваља. 

otac Ivo (Lukšić)  0205_whistling facenew22222222 facenew22222222

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10827.msg404003.html#msg404003

  • Волим 1

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...