Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

[Guest Alefshin]

...од наших чланова. Овде можете, драга браћо и сестре, постављати упечатљиве, квалитетне и креативне поруке наших чланова. То је неки начин похвале тих чланова и њиховог труда. Испод поруке треба поставити линк исте да би је читаоци нашли. Овде нећемо расправљати о ставовима оних чланова који су написали поруке које ћемо овде изнети, за то су наравно намењене постојеће теме.

[Баба]

[Guest Alefshin]

Меда, једна стара, али хвале вредна порука, тема `Егзистенцијална празнина као узрок вере`

sad kad sam ovo sve otkucao ispod, shvatih da sam malo preterao, oprostite mi na epopeji O:)

Marija, oprosti mi unapred, meni ta paskalova opklada, iz ove perspektive, izgleda kao gubitak u svakom slucaju. nemoj pogresno da me razumes, ne da ja smatram da ti tako razmisljas, vec mi je nekako porazavajuce da se bude placenik, a i korumpira tvoj motiv u necijim ocima kad se prica o pripadnost Bogu, da ne kazem veri. verujem da bi tako svaki "slobodan" covek to tako i prihvatio, odnosno odbio kao zivotnu opciju. "slobodni" su oni, za svoj pojam, koji se busaju da nisu "robovi" kao mi koji pripadamo Bogu i Crkvi ... generalno svaki pripadnik neke Crkve, u nasem slucaju nase Pravoslavne, je dobrovoljni "rob" u njihovim ocima ... tuga je sto ne shvataju koliko nisu u pravu ...

inace sto se tice same teme, moram da priznam da sam ja jedan od tih koji su pribegli veri zbog takvog saznanja spiralnog zivota:

nekada davno na Vracaru, na zidu tada zapustelog Prirodnjackog muzeja u Njegosevoj  (na Kalemegdanu je samo galerija) u Beogradu je neko napisao grafit (unapred se izvinjavam sto cu preneti psovku): Repetitio est MOTHERFUCKER, na konto latinske poslovice Ponavljanje je majka nauke (Repetitio est mater studiorum) ... svaki dan sam prolazio tuda 5 godina na putu do srednje skole i uticalo je na mene, u pozitivnom smislu ... ne pitajte me sto sam isao 5 umesto 4, ocigledno je, i nije to taj pozitivni smisao dada)

ja sam jedan on tih koji je shvatio sa 14-15 godina da me nece zadovoljiti da imam skolu, porodicu, auto, kucu, psa, kojekakve kartice, mobilni (ja sam bio klinja devedesetih, tad je to bilo misaona imenica), bankovni saldo, da se smatram "normalcem" i da umrem posle toga, mora biti neki visi, ako ne i uzvisen smisao zivota samog, kao egzistenicije i samog funkcionisanja ... takav materijalni nacin zivota i propaganda iza njega mi je cisto nacisticki po um i dusu - budimo svi lepi, zgodni, savrseni fizicki, materijalno besmrtni, pametni, mentalno plavi, sipaj i ne misli, bljak ... shvatio sam da sam prazan na mestu gde treba toplo da mi bude i da me boli praznina, a da mi je glava hladna i proracunata i krenuo sam da trazim, al' Bog htede da upoznam prvo mracnu stranu sveta, da bih shvatio sta je lepsa i svetla, posto nisam poznavao ni jednu - samo sive i ruzicaste kategorije po meri svakog uma koji se opire 0110_hahaha i napisao onu recenicu iz mog potpisa da mi bude vodilja ...

posto dolazim iz izrazito komunisticko-demokratskog vaspitanja, ako se to moze spojiti u logicnu celinu, rastao sam bez ikakvog dodira sa verom, Crkvom i pratecim obicajima. nikad se nisu ni farbala ni lupala jaja u mojoj kuci, ni zvonili zvoncici, ni deca jurila sa vrbicama, niti bio krst na vidiku, a jos manje ikona, imao sam drugacije vaspitanje. ko bi rekao da neko na 200 metara od crkve moze da je ignorise skoro cetvrtinu zivota 0110_hahaha) tek sa 20 godina sam saznao koja mi je slava - sveti Arhangel Mihajlo i da mi je predak po ocevoj liniji patrijarh.

necu vam detaljisati da ne bi ni hotimice popularisao ono sto ne valja, ukratko receno do 21. godine sam prosao sito i reseto, iz moje perspektive "kako se kalio celik" poprilicno dobro to objasnjava moj nicuci duhovni zivot izmedju cekica i nakovnja. prosao sam, hronoloskim redosledom, sve druge vere kroz knjigu i praktiku, visokoumno znanje i nauku, sekte raznih vrsta i kombinacija sa drogom, drogu samu i u kombinaciji sa muzikom, tarot, horoRskop, kojekakva klero-naucna objasnjenja i na posletku tek Pravoslavlje i Novi Zavet. zasto sam izabrao taj put? pa nekako na nivou instinkta za samoodrzanjem sam nabasao na teoriju koja mi se "rodila" - ajde sad sve lepo suprotno da probam ili uradim od onog sto znam, kad vec sve poznate linije buducnosti znam gde ce zavrsiti ... nije bas najpametnije sto sam smislio u zivotu, ali prva dobra stvar je sto mi se otvorio put ka religiji i ispitivanju naucnog "znanja" koje sam jako dugo i nasiroko pohranjivao u glavu ... nazalost svakojake kandze su se usput zakacile u mom lutanju i zamalo postale dovoljan teret da me povuku ... na kraju svega toga spasonosno sam se slomio o dva pasusa u Novom Zavetu - onaj kad apostol Pavle u Himni ljubavi kaze da je svako kimval koji zveci i zvono koje jeci ako svu silu i znanje ima a ljubavi nema i kad kaze da sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda cemo licem u lice, sad sa delimicnim poznanjem, a poznati cemo biti kao sto bejasmo (pre)poznati. posle toga su usledila iskusenja iz kuce, pa iz familije, pa iz blize okoline i dalje sa pritiskom da krecem put "sekte" (niko nikad nije ni znao za prethodne), posto se Crkva cak i danas, posle citave dekadu mog nastojanja, smatra medju njima opresivnom merom po um i nacinom ropstva, posto sam krenuo da postim, prisustvujem liturgijama i jednostavno da pronalazim jevandjeljski nacin zivota ... zamera mi se sto sam stavio datum krstenja na fejsbuku kao datum rodjenja, a ja ne mogu recima da opisem koliko je to tacnije ...

iskreno, Pravoslavlje je jedino sto mi prija u odnosu na ono kako sam pre ziveo, sad bih mogao sve istog trenutka da napustim prethodno iskustvo i znanje a da mi ne nedostaje, al zato Crkvu da napustim - instant mentalna smrt, ziv a mrtav ... zombi ukratko.

tuga mi je da kazem da ljudi koji me okruzuju dan-danas gledaju na moje krstenje kao na slabost, ja ne mogu da vam opisem koliko sam smiren tim saznanjem da sam krsten i da su mi uklonjena prethodna, slobodno mogu reci, zlodela greje me tamo gde treba i radujem se kisi kad pada, ne zalim se da mi je unistila dan jer sam namerio da bas tad samo za mene sija sunce, a da me briga za posledice - hoce li narasti nesto od nje, ili od suse skapati ...

ne ludim, prestao sam da pusim najzad od skoro i polako ali sigurno se udaljavam od svega sto je tama, samo dobra dobih od svega toga. napisah vam sve ovo post ne znam da li znate kako je rasti van Crkve, ali nikom to ne bih preporucio. nemojte da cekate sa krstenjem dece, a pogotovo da im prepustite da biraju sami hoce li ili nece. otvorite im vrata, pokazite im sve, ali ih nemojte gurnuti kroz njih. naucite ih strahu i ljubavi prema Bogu, ne dajte im da zive u "danu mrmota" (film prati coveka koji je upao u jedan te isti dan, koji se vrti iznova i iznova, http://www.imdb.com/title/tt0107048/)

ono sto sam dobio verom, nadom, ljubavlju i mudroscu Njegovom je da ne moram vise da gledam kroz rupice na maski koju sam nosio, vec sirom otvorenih ociju.

krsten sam na Veru, Ljubav, Nadu i mati im Sofiju (mudrost), svete mucenice, kud ces lepse

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,176.msg1207.html#msg1207

[Guest Alefshin]

Изида, тема `Senima oca Simeuna`

Moje dame,znam da ova tema,mozda nije u skladu sa nazivom Kutka.Ali,isto tako znam najmanje tri misionarke u ovom kutku,koje mi nece zameriti.I koje ce razumeti zasto sam morala da pisem o njemu.

Elem,vec napisah u temi o manastiru Celije,da sam se tamo prvi put ispovedila...Moj duhovnik je bio blazenopocivsi otac Simeun.Izuzetan klirik, sjajan covek,retko dobar,umom nadvisen i sa ljubicastim srcem preko celih grudi,u njega je stalo citavo stado srpsko.Bio je toliko dobar,nezan,pazljiv,a opet autoritativan.Njegov autoritet je izvirao iz njegove predobre duse.Bio je pun razumevanja za zablude i greskice

moje mlade duse.Pomogao mi da se nosim sa rutinskim nedacama,sa zivotom,pa i sa srecnim i nesrecnim ljubavima.Pomagao mi je da pronadjem sebe,da izgradim sopstveni identitet,kao i da pronadjem put do Oca i spasenja duse moje.Bio je smiren i mio starac,koga upoznah godinu dana,nakon smrti,svog dede,koji me je podgajio i poprilicno razmazio.Otac Simeun me svojom asketskom smirenoscu i toplim zivim recima utehe podsecao na njega.Bog da mu dusu prosti!Mnogo mi nedostaje u ovom gladijatorskom vremenu,kada su mrznja,zavist i spletkarenja opste mesto.Ali,moje misionarke i misionari,koji svratite ovde,javi se on meni nedavno.Ne u snu,niti recju,vec delom.

Naime,desilo mi se nesto,za moje pojmove,vise nego strasno.Trinaest meseci sam bila u jednoj od svojih cuvenih posttraumatskih deprsija.Ali,ova je bila i intenzivnija i duza od prethodnih sitnih razocarenja i velikih tuga.I u tom periodu ja bejah mrtva i izgubljena.I,Boze oprosti,udaljih se od Liturgije.Vise nego proredih odlaske.Navijem sat budilnik,mobilni i fixni telefon,a kad ujutru zazvone,ja ih iskljucivah,misleci da je bolje spavati nego ici.A kad konacno ustanem,ja se lose osecah.Kroz ceo taj period me je pekla savest,mrzela sam sebe,zvala drugaricu sa veronauke i plakala,ona me hrabrila,tesila recima da se to i njoj jednom desilo,ali se Bogu hvala,povrati.Ja sam se samo zalila,a nista nisam preduzimala.Samo sam tonula u dublju depresiju.Crkva je,hvala Bogu,opstajala dva milenijuma bez mene i opstajace i dalje,ali ja ne mogu bez nje.Pa,cak i kad sam u jednom momentu pomislila da mogu bez nje,desilo mi se,to sto mi se desilo.

Ali,Bogu hvala,na Njegovom promislu i beskrajnoj mudrosti,pogleda me.Naime,neko mi na fb posla poziv u grupu Pravoslavni put.By the way,krajem proslog veka sam pisala clanke za taj casopis.Ta me grupa odmah seti na moju bracu i sestre iz Svetosavske omladinske zajednice,pri Crkvi Svetog Ahilija u Arilju.Seti me na nekadasnjeg predsednika,koji me je pozvao na njihov konstitutivni(prvi)sastanak,na Svetog proroka Iliju,

1998.On me tad proglasi pocasnim clanom,posto sam dve i po godine unazad vec bila aktivan clan iste organizacije u svom mestu.I u toj grupivideh svestenika.Odmah se setim Jungove teorije sinhroniciteta.Naime svestenik nosi ime mog najboljeg prijatelja,s kojim sam porasla(on je moj najbolji prijatelj i brat vec 27.godina) i ime mog najboljeg prijatelja iz mesta gde studiram.Cudno,ali najbolji prijatelj u rodnom mi zavicaju,i najbolji prijatelj iz ludih studentskih dana se isto zovu.Videvsi ime svestenika pomislih:"Ako me ovaj covek ne izleci i ne spasi niko nece!"Odmah ja njega pozovem za virtuelnog prijatelja.I on me prihvati.Sutradan me pozove jedna dama,vidim on nam jedini zajednicki i ja je prihvatim.Medjutim,ja dva meseca nisam znala kako da mu se obratim.U medjuvremenu meni stigne poziv u grupu o ovom forumu.Pomenuta dama je,inace,pisala prelepe statuse,slala mi ikonice i srcad...I na dan kad je moja krvna sestra polozila specijalisticki ispit,ja to ponosno stavih u status,ova dama ga prva like-ra i cestita.A ime napisala cirilicom,i to ime One,koja je rodila Boga.I ja pomislih kako je to znak da me Hrist opet sebi zove, da ako se sad ne odazovem Njemu,mozda vise nikad necu.Dva dana se nakon toga,kad videh da je otac on line,odvazih da mu se obratim.Nazvah mu Boga,i predlozih da pozove pomenutu moju sestru u Hristu,tu zenu u forum,da prelepo pise.Ne znajuci da li ce,ali ipak zeleci da mi odgovori.Valjda se covek zaintrigira da vidi ko to predlaze nekog drugog,a ne sebe.I pita me od kad sam i kako usla u veru?A ja njega otkud zna da sam u njoj,a on mi rece da to oseca.Ja ga pitah kako je postao svestenik,i on mi rece.Ja zakljucih da je to postao Bozijim promislom.

I ja mu tad stidljivo rekoh da imam problem i da mozda on moze da mi pomogne.I rekoh mu za moju depresiju,otpadnistvo,etc.Pomoze mi covek svaka mu cast!Evo,Bogu hvala,otad redovno idem u Crkvu.

Moram ovde da napisem i sledeca cuda sui generis.Naime,tokom tih mracnih trinaest meseci sam cesto pevusila jednu duhovnu pesmu,ne znam naziv,a nju me je naucio pomenuti prvi predsednik SOZ-a iz Arilja,sada otac Timotej u Studenici.U njoj imaju dva stiha:"Dusa mi je uplasena/Kao srna ulovljena..."Necete mi verovati,ali ta dama je meni dan nakon mog prvog razgovora sa pomenutim svestenikom poslala link samo na moj profil sa textom "Srna u izgubljenom Raju".Prelepa prica mog Ave Justina.Uzgred,ja je dobih na fly-ru,na Blagovesti u manastiru Celije,kad se prvi put tamo ispovedih.Mozda vi sad mislite da je to slucajnost.Nije.Kako je ona mogla znati da ja volim taj text,da su Celije centar mog sveta,kad ga dobih i da dvocifren broj meseci unazad pevam tu pesmu i placem?Draga moja braco i sestre,nema goreg stanja,od onog kad ucveljena psiha prestane verovati u cuda,i kad covek peva i place simultano!Odacu vam tajnu.Ona je to znala,jer je to osecala.Zato sto je ona moja sestra u Hristu.Zato sto oni,koji se istinski u Hristu vole,onom pravom,iskrenom,iskonskom ljubavlju,kojoj nisu potrebne krupne reci, ni veliki gestovi,oni mogu medjusobno da se osete!

Inace,pomenuti svestenik me stade ubedjivati da se registrujem u ovaj forum i da budem moderator u istom.Ja odsecno odbih,pocastvovana ukazanim poverenjem.Uplasih se.Nikada ranije nisam ni citala,a kamo li se uclanila u neki forum.Osim toga nisam teoloski potkovana. Bojala sam se da necu imati ideja,inspiracije,da necu znati sta da pisem.Nisam imala samopouzdanja.Otac mi rece da ce mi ideje dolaziti same od sebe.

Bogu hvala,bejase u pravu.Samo nailaze,ne znam sta bih pre i gde pisala.Beskrajno sam zahvalna Bogu sto on egzistira na ovome svetu!Zato sto je verovao u mene,kada ja nisam.Zato sto kad sam pala,on mi je pruzio ruku,pomogao da se pridignem,otresao prasinu sa mene,ocistio i previo mi duboke rane,stavio Esmarhove podveske i zaustavio krvarenje iz istih,dao mi meleme da ih mazem,da mi oziljci sto bolje i u sto kra-

cem roku zacele.Blazenopocivsi otac Simeun i pomenuti svestenik su me naucili da razlikujem kokosku i orla.Ja im se ovde svecano zaklinjem cascu i zivotom da vise nikom necu dozvoliti da mi sece krila!On i gore pomenuta dama,moja sestra Lazarica su me spasili,vrativsi me na pravi put.Njihov dolazak u moj zivot je,braco i sestre,dokaz da Ga ima!Ja sam im plata net misionarenju,kao i ljudi,koje dovedoh u ovaj forum.To sto se ja opet smejem,radujem svakom novom jutru,radujem zivotu,sto oziveh i pronadjoh se je zasluga njih dvoje.Vecno cu biti zahvalna Bogu, na sreci i blagoslovu,sto mi njih dade!

Hristovim cudima nikad kraja.Sretoh u ovom forumu jos neke divne ljude.Ali,moram posebno da pomenem moje sestre Svetlanu i Srnu.Zato sto je Srna postavila temu sa textom Srne u izgubljenom Raju,i ikonu mog Ave Justina,i zato sto je i ona njegovo jagnje i duhovno cedo mog oca Simeuna,obe ga upoznasmo sa trinaest godinica...Zato sto je Svetlana postavila temu Manastir Celije,zato sto je podelila sa nama audioteku

o Avi,zato sto postavlja teme u ovom Kutku,koje mi trebaju,zato sto "Tamo daleko" misli na mene,salje mi savete,zato sto me je predivno utesila neki dan...

I ja shvatih,ono sto sam i pre znala.Da je moj otac Simeun ziv!Da gleda svoje napaceno i zabludelo cedo.Da me nije zaboravio.Braco i sestre, otac Simeun je zajedno sa Avom molio i Boga domolio da mi posalje gore pomenutog svestenika,Lazaricu,Srnu i Svetlanu.Da mi stavi do znanja da i dalje brine o meni,da mi jos jednom dokaze da Ga ima,da me vrati na put pokajanja,pravde,istine,ljubavi i spasenja.Da me izleci i spasi!

Braco i sestre,radujmo se!Nismo sami,Bog je s nama!

A kao povod ovoj temi,desi se cudo veceras i podstaknu me.Nakon prvog razgovora sa gore pomenutim ocem,javih se ovde u Sabornom hramu jednom svesteniku,koji je to jutro sluzio Liturgiju.Zracise nesto iz njega,da bas njemu pridjem i trazim blagoslov.I drhtavim glasom,od treme, i stida zbog moje gresnosti i nedostojnosti,prvo zinuh da gluposti izlete,pa onda mu otvorih dusu.I on mi poce pomagati,spremati za ispovest i pricest.Veceras na vecernjoj sluzbi u Sabornom hramu,desi se,vise nego cudo.Naime,dodje jedna malecka,preslatka,ta nema vise od dve godinice,devojcica sa svojom bakom.Stadose blizu mene.A malecka,pravi mali andjelcic,zivahna i radoznala,podseti me na mene,kad bejah nestasno i bezbrizno dete.Sve vreme ja skakutala ispred i oko mene,mamivsi mi osmeh.I pritrca ona Grobu i poce ga ljubiti.A ja ne bih bila ja,

da kad vec tu stojim joj ne pridjem.Setivsi se kako sam se kao dete pela na stolicu da nesto dohvatim.Pridjoh joj i upitah je hoce li da je podignem da celiva ikonu Hrista.Ona prista,i zamislite,braco i sestre,ja joj i ne rekoh to,a ona se sama prekrsti i rece:"Amin"!A kad se sluzba zavrsi,ponosni tata je izvede za ruku.I ja shvatih da je ona kci svestenika,koji mi pomaze.I ja mu rekoh:"Ima li veceg dokaza da Ga ima,kad

njoj bas ja pomogoh?"I on se slozi.Simbolicno cudo.Ja podigoh nju ikoni Hrista,kao sto mene,njen otac podize iz blata Njemu.A kad cuh kako se dete zove,srce mi,zamalo,ne stade od radosti.Zove se Justina!Po mom Avi.Poslase mi Ava i otac Simeun jos jedan dokaz,koji me jos vise ucvrsti u veri.A u porti mi ona pritrca radosno,ja je radosno prigrlih...

Slava i hvala Avi Justinu Popovicu,duhovnom cedu,vladike Nikolaja,najveceg srpskog sina,i ocu Simeunu.Samo moja gresna i napacena dusa zna koliko su mi njihove molitve pomogle.

Braco i sestre,oprostite meni gresnoj i nedostojnoj da pisem ovaj text.Neka vam bude na duhovnu korist i na spasenje vasih dusa.

Zavrsicu recenicama,koje Hrist rece Nevernom Tomi,kad "Vaskrse iz mertvih,smertiju smert popravij i siscim vo grobje zivot darova":

"Ti vide,pa poverova.Blago onom,ko ne vide,a poverova!"

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1694.msg32773.html#msg32773

[Guest свештеник Иван]

Ево песма посвећена блаженопочившем Патријарху Г. Павлу, од нашег Жељка, на мене је оставила огроман утисак. Жељко, превазишао си себе, направио си искорак из сопствене природе  dada

Свети Патријарх Павле у Небеској Литургији- Жељко Ињац

Боже мили на свему ти хвала

и на дану овоме недељноме

кад се служе Свете Летурђије

по свој земљи с истока на запад.

Службу служе Божји свештеници

саслужује православни народ,

смртни људи који су на земљи

служе Службу у својим црквама

Бога моле за своје спасење

и прилазе Светоме Путиру

све по реду од деце до старца

Причешћем се ваздижу на небо.

Са неба се анђели спуштају

на сав верни народ православни

сваком носе од Господа даре

благодати многе изобилно

на све душе грешне и честите.

На небеској Светој Литургији

Господ седи на својем Престолу,

Лицем својим небо обасјава.

С десна му је Света Богомајка,

Огрнута звезданом порфиром,

Свети Сава жезал придржава,

А народа ни броја се не зна,

Више га је но на небу звезда.

Измешани Свеци с Анђелима.

Када прође време од Причешћа

благи Христос позва светог Саву

па говори светитељу Сави:

"Чедо моје Немањићу Саво,

радост ћу ти данас учинити

нову радост у новоме веку.

Прибројаћу твоме српском стаду

свету душу патријарха Павла

кротку душу смиренога раба

слугу мога старог патријарха.

Ти ћеш Саво отићи пред њега

са свим збором српских светитеља

и са мноштвом мојијех ангела

и са светим апостолом Павлом."

Свети Сава учини поклоне

и са хором небеских ангела

и са збором српских светитеља

винуше се право у Србију

и стадоше пред старог патрију.

Стари Павле српски патријарше

по Причешћу очи затворио

само на трен, па их отворио

кад погледа има шта да види

пред њим стоји светитељу Саво

са свим збором српских светитеља

и са хором многијех ангела

сузе му се слише низ образе

а лице му засија од среће

те говори светитељу Сави:

"Свети Саво небески ангеле

зар због мене убогог да дођеш?"

Свети Сава обриса му сузе

целива се трипут с патријархом

и одоше у Небесно Царство

те стадоше пред Господа Христа

док трајаше Света Литургија

у Небесном Царству Христовоме

дадоше му небеске одежде

ангели га свети обукоше

и предстаде пред часну трпезу

свети српски патријарше Павле

са светијем Јован Златоустим

и са њима три стотине владика

и три иљаде часних свештеника

Свештеника Божјих угодника.

Кад се Света Литургија сврши,

сви приђоше светом патријарху

с целивом га радо дочекаше

и у Царство Божије примише.

https://www.pouke.org/news.php?do=view&id=1375&cid=0

[Nikadel]

Дивно

[Guest свештеник Иван]

Ево, тазе... одговор нашег брата Аце Милојкова на питање о циљу постојања овога света:

Наравно да свет има свој циљ. Као што је свету Узрок Бог, Бог му је и циљ. Бог је створио свет да би овај постојао, вечно. Вечно постојање значи заједницу са Оним Који је Живот по себи, тј. са Богом.

Ако бисмо веровали да нема Бога, овај свет не би имао баш никаквог смисла. Међутим, све што постоји итекако има смисла, има логику постојања, кретања, функционисања. Ништа у видљивој природи није нимало бесловесно, већ је све тако смислено, паметно. И свет у целини, цео космос, има свој смисао. Тајс смисао је Бог. Творвина ће на крају доћи до свог смисла. То је више него очито. Ја то чак више не бих нзивао вером, већ једном необоривом чињеницом. Што би рекао свети Григорије Богослов (иначе веома учен и научан човек), Бог је толико видљив у творевини да то не примећује само онај ко је пореметио умом.

[Милица]

одлична тема :-)

чим нађем нешто ново има да поставим :-)

[Милица]

крштени смо да страдамо а да се радујемо. 319.gif

[Млађо]

Алонка:

Одг: "КЕКС" ПРЕ БРАКА (црквеног) ?!

« Одговор #226 послато: 28 Новембар 2009, 23:28:44 »

Одговори са цитатомЦитат

Koliko price o necem tako lepom kao sto je ljubav Smiley)

Umesto da citam svih (koliko vec) strana, usudicu se da kazem ono sto ce uskoro izgleda postati sramota reci: ja sam aposlutno protiv keksa pre braka... ne zato sto mislim da cu u pakao ako probam... ne zato sto verujem da silno grese oni koji misle drugacije... vec zato sto zelim da otkrijem i spoznam najcistiju ljubav, i da zauvek budem samo jednom coveku ZENA...

Ziveli! Smiley

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2029.225.html

         Од свих постова које сам до сада прочитао овај ми је био најземљотреснији! Има их још занимљивих, па ћу их периодично постављати. Тек сам данас открио да ова тема постоји 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

тема Масонерија, аутор W.A. Mozart

прва реченица је наравно иронија, подебљао сам омиљени ми део.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,785.msg80056.html#msg80056

pa lepo.....  znači ekumenizam je u stvari stepinac vaskrsnut koji oće da se ugura na naš ikonostas....

samo ljubljenje papske ruke nije ništa...to je protokol u vatikanu i jedan sveti marko efeski je papi u rimu ljubio ruku i nazvao ga najpobožnijim ocem... pa vi sad vidite...reč je o protokolu ali neki ovde ne čitaju sve teme....

svakako,masonerija je tema koja zaista ne zavredjuje posebnu pažnju ali naviknut sam na to da cvetaju teme o zaverama,planovima protiv srba,mućkama,zakulisnim radnjama...A U TEMU-KOJI JE RAZLOG HRISTOVOG OVAPLOĆENJA-120 DANA NIKO NIŠTA NE PIŠE.....pravoslavlje moje....medju šljivama,medju okultnom literaturom i iluminatima,medju globalizacijama i švaleracijama.... dok novi zaveti skupljaju prašinu a sveti oci se pominju samo uzgred....

[Протомајстор]

Порука која ме је највише натерала на размишљање и то у више аспеката. https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2161.msg47775.html#msg47775

АЛЕКСАНДАР  0202_238

Тема:Улаз у пакао се налази на Светој Гори???

---

Нема светог оца а да није изрекао неку заблуду - из једноставног разлога јер су и свети оци људи. Међутим, заблуда не мора одмах да значи и јерес. Јерес настаје онда када онај ко исповеда заблуду одбије да измени своје учење  након позива Цркве (Сабора). Тек тада он бива називан јеретиком и самим тим бива и изопштен из Цркве.

Учење о апокатастази није никада озбиљно потресало Цркву нити је изазвало велику пажњу. Зато Црква и није реаговала. Отуда ни Ориген није осуђен у трећем веку, када је живео, већ 553. године. Зашто? Зато што су тада монаси оригенисти правили лом по Цркви са учењима која Цркви нису била догматски прихватљива и која су изазивала велике спорове и препирке у самој Цркви.

Црква је на 5. Сабору одбацила, између осталог, и ово учење. Жртва је, нажалост, била и личност Оригена. Дуго је римска Црква, у то време, негодовала због тога јер је суђено некоме ко се упокојио у општењу са Црквом, што није било прихватљиво (по мени сасвим на месту став римске Цркве). Ориген није имао прилику да се брани, као ни да се покаје јер је био мртав већ 300 година.

Што се тиче светог Григорја и његовог учења о апокатастази, став Цркве је истоветан као и рецимо према учењу о хилијазму код светог Иринеја Лионског, или према учењу о субординацонизму код светог Јустина Мученика, итд, итд, кажем, нема оца код кога нема неке заблуде. Међутим, заблуде није и не сме да буде аутоматски и јерес. Ту се мора правити јасна разлика - јерес је упорно истрајавање у заблуди и онда када је Црква званично осуди.

[Schmetterling]

Не могу да издвојим ниједну поруку посебно, јер су све поруке оца Љубе на теми "О ЗАБЛУДАМА ЛАТИНА(РИМОКАТОЛИКА) И УНИЈАТА – ГРКОКАТОЛИКА" сјааааајне!

Зато лепо, издвојте мало времена (поруке су дугачке), па редом по овој теми читајте оно што је писао:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1285.0.html

[Guest Alefshin]

Жељко

Заиста срамота.

А сад једна нако српска прича .

Једна девојка одавде из Србије , из мешовитог брака , ал ипак Православно Хришћанске вере, добије понуду за посао у Телавиву,преко неке своје родбине која је тамо живела,  за добру кинту и наравно отпутује.

Радила је као бебиситерка , код једног млађег брачног пара који се тек доселио из САД-а .

Први дан, њеног боравка у Израелу, дошла са аеродрома у тај кварт таксијем, излази из таксија и упућује се према зградама , кад је пришла довољно близу пролети јој цигла поред главе.

Прва помисао вели била јој је да су неки хулигани у питању.

Упознаје се са младим брачним паром код кога је добила посао.

Углавном их хвали, каже да су нако, млади , нормални људи, весели, добри, дошли су због посла у Израел.Иначе нису од оних ултраконзервативних Јевреја него су нако либерални, међутим оно што примећује јесте да ни најлибералнији Јевреји као што је тај млади брачни пар не запоставља ништа из своје вере, редовни су шабатом у синагоги, у кући такође све молитве за дан и празник не пропуштају, ипак види она није то за поређење са овим што се код нас подразумева за либералност у верским схватањима.

Пита она шта значи та цигла као добродошлица у кварт, а они јој кажу то је зато што није носила мараму на глави.

Од тад је носила мараму на глави све време боравка тамо, хтела не хтела , ако не због вере а оно барем главу да сачува.  Смешко

Сваке суботе каже једна кад крене ујутро у куповину , једна баба из комшилука јој се унесе у фацу и виче "ШАБАТ!ШАБАТ!" , ај каже после неког времена је огуглала.

На крају после пар година , добила је неку другу понуду за посао и реши да напусти Израел.

То је таман пало око нашег васкрса.

Крене ујутро у шопинг и налети на ону бабу унесе јој се у очи и каже:"ВАСКРС!ВАСКРС бре баба!",  цепање од смеха после тога се вратила  у Србистан, и шта је поука ове приче.Па то да девојка која је била нако традиционално православна после повратка из Израела постане заиста црквена , редовна је сад у Цркви , на скоро свим богослужењима. И вели да не би Србистан мењала ни за једну земљу на свету.

Ма немамо ми појма како је у свету, ми се само трипујемо како је свугде боље него овде.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3215.msg81557.html#msg81557

[Guest Alefshin]

Jorge Lopez

Е па кад смо почели серијал зашто волимо не волимо, ако не поменемо и Византију онда нећемо бити доследни. Дакле међу многима постоји јака симпатија за Византију и њено наслеђе, док по другима "Византију не треба оживљавати из мртвих" па тако неки не воле Византију и њено наслеђе.

Ја изузетно волим Византију и сматрам да је ниједна империја или држава неће надмашити док постоји света. Византија је била наднационална држава, праслика Царства Божијег колико је то могуће постићи на земљи, где није било ни грка ни Јеврејина, него су сви били једно у Христу. Идентитет у Византији се повезивао са исповедањем Православне Вере, дакле у Византији си припадност империји потврђивао тиме што си био православни хришћанин. Што се тиче световне стране Византија је била и по том питању Јеванђелизована, јер рецимо Цар је могао постати било ко из народа под условом да је био православни хришћанин. Дакле није било поделе на "чисто племство" и "нечисту рају". Војно је била добро организована, и технчки напредна за оно време. Наследивиши јудео-римску кулутру живљења, у основном концепту живљења задржани су системи школовања и образовања, културе хигијене и одржавања реда и здравља у животу. Што се тиче ове далеко лепше стране духовне, ту је Византија без премца. У оквиру империје како су се створили мирни услови за бављење богословљем и проучавањем Јеванђеља, поникли су највећи свети Оци чија је богословска мисао освећења Духом Светим постала и остала темељ исповедања православне вере. Црква је велики процват и прелаз из "танане стабљике" у "чврсто дрво" управо доживела у Византији. Поред Богословља и светоотачких дела, Византија је и учинила и велики корак у покрштавању других народа. Тако су сви словени Руси, Срби, Чеси, Моравци, Пољаци и други, па Румуни, Бугари покрштени од Византије. Византије је заслужна и за ширење Јеванђеља и на западу у 5, 6 и 7 веку када је цветало православље и у Ирској и Енглеској. Даље у оквиру православног искуства поникли су најлепши уметнички радови попут икона и фресака који својим стилом не само да имају естетску вредност него и теолошку. Архитектура Византије, што углавном подразумева црквену архитектуру је такођер прелепа, па црквена музика, византијско појање је такођер по мени не превазиђен начин уздизања молитве Господу, итд. Ово су добре стране. Наравно Византија је имала и лоших страна. Било је и разних царева који су чинили зло, такођер ни Византија као ниједна друга империја није била имуна на кварење унутрашњег поретка кроз савеменим говорим изражено, корупцију где је преовладавао свакакв грех, и властољубља, и сластољуба и славољубља што је на крају и довело до њеног пада и практички како стври стоје већ 700 година неповратног затирања.

Дакле постоје и добре и лоше стране Византије, па да чујем ко шта фаворизује??

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,3308.msg84934.html#msg84934