Православац или Србин

[Баба]

Џедај, наравно

А шта ти је у роду тај са слике Влада Тепић ?

[Manolis]

А шта ти је у роду тај са слике Влада Тепић ?

 

 

Неки тамо прапрапрапрапрапрапрапра стриц

[Драшко]

"ја сам члан библиотеееееекееее"

 

мешанац-православац

[Number15648]

• Православац и Србин

   

• Србин и Православац

 

Ђе разлика ?

[Number15648]

ШТА ЈЕ ТО СРБСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ?

То је рам, у коме је икона Христова.
То је дом, у коме је Христос домаћин.
То је брак, коме је Христос благословитељ.
То је село и град, у коме је Христос начелник.
То је држава, у којој је Христос цар.
То је уметност, у којој је Христос чаробност.
То је школа, у којој је Христос учитељ.
То је црква, у којој је Христос првосвештеник.
То је борба, у којој је Христос војсковођ.
То је страдање, у коме је Христос главни страдалник.
То је мука, где се Христос мучи кроз невину децу.
То је мрак, у коме је Христос једина свећа.
То је робовање, које је издржљиво само са Христом.
То је устанак против неправде, са барјаком Христовим.
То је победа са певањем: Христос воскресе!
То је песма која Христово име слави.
То је весеље, где анђели Христови са људима играју.

Шта је то србски национализам?

То је ткиво историје србског народа коме је основа Христос, а потка свеци и светитељке и јунаци и мученици Христови.
То је молитва до последње сузе и последње капи зноја.
То је пост докле очи не постану два пута веће.
То је жртвовање за Христа свега имања и себе сама.
То је снежна чистота у девичанству и анђелска верност у браку Христа ради.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу, срећа у оба света, у име Христа Бога.
Ево због чега је речено да је тешко бити Србин. А то је речено комшијама српским и издајницима српским којима је национализам рам, у који они стављају другу слику коју им противници Христови гурну у руке.

Св. Николај Велимировић

[Дејан]

Obzirom da ovo gore što je naveo vladika Nikolaj,postoji još samo na papiru,objašnjava mnogo toga

[о.Небојша]

Какво је стање у нашем народу, прво треба свима нама мисионарити, а тек после кад духовно ојачамо, да узмемо себи тај задатак да мисионаримо међу другим народима.

Никога Црква не тјера из Српства, него онај ко одбаци Православље , престаје бити и Србином.

Пре 30 година, било је Срба који су одбацили вјеру , постали чланови СКЈ и изјашњавали се као Југословени , а да их нико из СПЦ није натјерао на то.

Исто тако и они који оду у секту, да би се показали што бољим у новом друштву одричу се свега српског. Тако су и они који су примали римокатолицизам и ислам, на сваки начин показивали да немају ништа са православним Србима, својим рођацима.

Тако и данас , њихови потомци знају своје поријекло, али га упорно негирају, Меша Селимовић и Иво Андрић су то дивно и потресно објаснили.

[marko121288]

Пре свега човек, онда Православац, па Србин....

[gavrosaurus]

Никога Црква не тјера из Српства, него онај ко одбаци Православље , престаје бити и Србином.

Пре 30 година, било је Срба који су одбацили вјеру , постали чланови СКЈ и изјашњавали се као Југословени , а да их нико из СПЦ није натјерао на то.

Исто тако и они који оду у секту, да би се показали што бољим у новом друштву одричу се свега српског. Тако су и они који су примали римокатолицизам и ислам, на сваки начин показивали да немају ништа са православним Србима, својим рођацима.

Тако и данас , њихови потомци знају своје поријекло, али га упорно негирају, Меша Селимовић и Иво Андрић су то дивно и потресно објаснили.

 

Одлично речено.

[Анастасија]

Čovek sam belac, slobodni strelac i za svaki slučaj još uvek samo svoj-a.

 

Pravoslavka Srpkinja.Misllim takav mi redosled.

[Анастасија]

Mnogo filosofiraš samuraju BRE!

[о.Небојша]

Не може бити многобоштво изворна вјера, кад свако ко имало логички расуђује зна да прво имамо појам о једној личности, а тек онда о више њих.

Тако је и свијест човјека долазила прво до појма о једном Богу, да би се после искварила многобоштвом.

Православље се током вијекова срасло нераскидиво са Српством и једно без другога не иде.

То нам свједоче и дешавања у Новом Саду, где је на жалост они који су само именом Срби буде против ћирилице у називима линија градског превоза. Неки још иду и даље и називају се Војвођанима, причају о некој окупациоји, али само ти бивши Срби, потомци комуниста, који су од малих ногу учени да презиру своју вјеру и све што је српско.

А када би некоме Мађару, Словаку или Хрвату који живи у Војводини рекли да је само Војвођанин, дигао би дреку до небеса како му се угрожавају права.

[о.Небојша]

Не можеш имати појам у множини, ако немаш појам о томе у једнини .

Ако не вјерујеш Библији, да сад не цитирамо историју религије да је монотеизам први облик религије.

 

Који Жидови, зар ти ниси Србин ?

 

Заборавио си гоњења хришћана од Пилата до Диоклецијана, а и после за вријем Јузлијана Одступника.

И није хришћанство аутоматски добило сву власт, него су толерисане и друге вјере. Многобоштво се почело урушавати изнутра и чак неке реформе и покушаји  опонашања рада Цркве међу народом нису помогли његовом опоравку.

После је дошло до сеобе народа, а њима кад су палили свеједно је било чији храм гори.

[Баба]

Ja sam odbacio Pravoslavje i šta mi fali? Po čemu bih bio išta manje Srbin?

Vi Pravoslavci ste svi novotari i izrodi, jer prava srBska vera je staroslovenski paganizam.

 

Vera je lična stvar svakog pojedinca, ali vidim da je nekim ljudima to teško da shvate. Isto kao što su vaši preci mogli potpuno legitimno da odbace Peruna i ostale bogove, u koristi Hrišćanstva, tako ni odbacivanje Hrišćanstva nije ništa manje legitimno.

 

Види, не бих желео да те назовем лажовом, али овако нешто речено је лаж!

 

Ти ниси одбацио оно што ниси никад ни имао, јер је то немогуће логички и фактички.

 

Да би одбацио ти би требао прво да имаш. Дакле ти си прво требао да будеш православни Хришћанин, да заиста верујеш у Бога у Тројици и да живиш црквеним животом.

 

Тек тада би могао да причаш ово. Међутим ти ниси ништа одбацио.

 

Ти си се просто нашао у вакууму између садашњости и комунистичке прошлости која је допринела развоју атеистичке идеје у нас.

 

Дакле могло би се рећи да ти ниси одбацио традицију. Тј. комунистичку традицију атеизма. То је можда учинио твој ђед ( одбацио православље)  или неко други а ти си ту нову традицију само наследио.

 

Друга ствар са старим Србима стоји овако , није било насилног превођења у Хришћанство сем у Лужицама код северних Срба они су се заиста борили скоро до последњег против западног Хришћанства а за очување своје паганске религије.

Код нас тога није бивало, овде је била веома јака Византијска култура и традиција тако да су Срби просто прихватили тај "тренд" као и данас што олако прихватају западне и американске трендове.

 

Дакле Срби на овим просторима су практично долазећи овде ушли на простор Византијске културе и цивилизације. Као кад би сад рецимо отишло милион Срба у Њујорк, мислим мале су шансе да не би постали Американци у пуном смислу те речи.

 

Ту значи није било никаквог декларативног и званичног одбацивања паганизма, него просто једна асимилација у Хришћанску религију. С тим да су управо Срби највише од свих европских народа задржали сећање на стару веру и обичаје којих се нису одрекли ни до данас.

 

И ту постоји једна нит и један континуитет.

 

Тако да је Хришћанство дошло као нека надоградња већ постојећег српског етноса. Сасвим другачија је појава атеизма код Срба који је буквално наметнут на силу и покидао све нити са прошлошћу и уништио српски идентитет и етнос.

 

Ево прича ми поп на претходној парохији на којој је био , село колонизаторско и комунистичко. Он решио да га оправослави и врати коренима и кренуо од куће до куће и неки чича каже "морам ја попе прво да одем до општине да видим море ли се примати поп у кућу" ... дакле ако друг комесар дозволи онда има Бога.

 

Паралела не стоји никако.

 

Тражи другу паралелу за свој идентитет.

[Драган orthodox]

Архимандрит Рафаил Карелин

Какво значење има у Хришћанству националност?



Христос је дошао да спаси човека – личност.

У Старом Завету, мишљење се одређивало неким заједничким категоријама (у том делу је ступао и фактор народности), личност није била откривена, над личношћу је у великој мери владало друштво. Након доласка Исуса Христа на земљу, настало је ослобођење саме људске личности, људског духа. Зато се и добро и зло разматрају у личносним категоријама, пут ка савршенству се открива за све, али такође и пут пропасти.

Националност, култура, цивилизација – то су земне категорије, категорија вечности је – дух. Сама нација је изникла у времену, она се јавља као плод одређених историјских, географских, психолошких (и тако даље) супстрата, у којима се развија и постоји, при чему не постоји изоловано, већ у узајамном дејству са другим нацијама. Али то је – категорија душе, а не духа. Дух је један, и зато је Господ рекао Апостолима: „Идите и научите све народе, крстећи их у Име Оца и Сина и Светог Духа“ (Матеј 28:19).

Нација се не може одрећи од Бога – Бога се може одрећи личност. Нација не може бити хришћанска, хришћански може бити одређени део људи, који улазе у ту нацију. Када говоре „хришћанска држава“ то је само условно и није сасвим тачно: држава не може бити хришћанска, јер и држава и нација обједињују људе не по религиозном признаку. Нација – то је пре свега, културна уопштеност са одређеним традицијама, обичајима, начином живота и тако даље, то јест, свим оним, што припада земљи.

Хришћанство не брише оно што припада земном постојању, али оно даје другу скалу вредности. Највиша вредност за нас је – Божанство и Богоопштење, али при томе Хришћанство не уништава друге вредности, оно их одухотворава.

Неко је рекао, само ми дошљаци на земљи и да је свака отаџбина за нас туђина, и да је свака туђина за нас отаџбина. Како то схватити?

Ако будемо гледали са тачке гледишта вечности, то ће уопште сав земни живот – то је један миг ока, јавља се само као „утробни“ период, истинити живот је – вечни. Исто и дете, пре него се појави на свет, развија се у утроби своје мајке, оно не може да одбаци њен организам; тако је и овај земни живот подобије неког организма, у коме се формира људска личност.

Зато је за хришћанина недопустиво да сматра земни живот апсолутним и исто тако је недопустиво да га сматра за ништа, јер управо овде, на земљи, догађа се стварање човекове личности, овде се решава најглавније питање: са Богом, или без Бога ће човек бити у вечности.

Црква није национална – Црква је наднационална.

Црква – један народ – то су Хришћани!

У Цркви категоријазације одсуствује – у њој су људи обједињени Духом Светим. Само Хришћанство не уништава схватање нације као такве: она се односи ка тим реалијама земног живота, у којима ми постојимо, али смо дужни да их одухотворавамо; нисмо дужни да ишта ставимо на место Божанства.

Ми хришћани морамо имати тачну скалу вредности: више свега стоји Бог, више свега стоје потребе људског духа.

        

 

http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?4096-%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4