Odnos prema duhovniku...

[Фарисеј]

Ово за врсног сектолога је заиста тачно. Јер заиста најзад после више деценија видим човека који са познавањем богослаовља, философије и психологије, језика, да ли још нечега (?), се бави овом врло осетљивом темом. Имам утисак да ти дајеш прави православни приступ  овоме. Посебно ми је драго што то чиниш са једном пастирском бригом и пажњом. Јер смо свих ових година имали "сектологе" који ни изблиза нису имали овај суптилан и истанчн али и утемељен приступ овим феноменима, понављам на православни начин. Све је оно раније било недоречено , често пренаглашено и не литургијско.

Ово је битно и корисно  што си поменуо:

Треба ли уопшт говорити о појавама да понекад, разни духовници до апсурдних детаља задиру у приватност људи који им се обрате за савет или помоћ, који дају потпуно неканонске епитимије....

Такође ми се допада став вл. Данила против појаве да монаси узимају духовну децу из света . То нисам знао да је рекао.

Опет и опет ти хвала на овом одговору. girl_jumping

[Дарко]

Шта рећи, Андреј је легенда  ekstra

[Фарисеј]

Шта рећи, Андреј је легенда  greengrin

Да брате али и ти ниси лош. ekstra

Само напред!  ekstra

[Mиљан Танић]

Andrease, lepo si ti ovo sročio  ekstra

[Дарко]

Шта рећи, Андреј је легенда  :bla:

Да брате али и ти ниси лош. ekstra

Само напред!   ekstra

hvala и  greengrin  ekstra

[andrej]

Ово за врсног сектолога је заиста тачно. Јер заиста најзад после више деценија видим човека који са познавањем богослаовља, философије и психологије, језика, да ли још нечега (?), се бави овом врло осетљивом темом. Имам утисак да ти дајеш прави православни приступ  овоме. Посебно ми је драго што то чиниш са једном пастирском бригом и пажњом. Јер смо свих ових година имали "сектологе" који ни изблиза нису имали овај суптилан и истанчн али и утемељен приступ овим феноменима, понављам на православни начин. Све је оно раније било недоречено , често пренаглашено и не литургијско.

Ово је битно и корисно  што си поменуо:

Треба ли уопшт говорити о појавама да понекад, разни духовници до апсурдних детаља задиру у приватност људи који им се обрате за савет или помоћ, који дају потпуно неканонске епитимије....

Такође ми се допада став вл. Данила против појаве да монаси узимају духовну децу из света . То нисам знао да је рекао.

Опет и опет ти хвала на овом одговору. :cheesy2:

Дакле, браћо и сестре хвала Вам свима. Трудим се да своје скромне таланте не закопавам, већ да их, колико то могу, умножим - дакле, мој мотив за писање је, изгледа, себичан и најамнички  crvenilo Али, то су, претпостављам, последице пада света у грех...

Мада, ово кад кажете да "после више деценија" видите некога ко прилази овој области стручно и мултидисциплинарно, ипак бих морао мало да Вас допуним драги оче Мирославе. Први и најзаслужнији стручњак за секте код нас био је блажене успомене отац Лазар Милин, професор апологетике на ПБФ-у. Имао сам срећу и привилегију да га лично познајем и да са њим сарађујем. Иако сам и сам припадао групи стручњака окупљених око храма светог Александра Невског, која је покушала (и једно време успела) да координира сарадњу институција у праћењу и информисању о сектном деловању, ја сам био један од оних који су избегавали јавно експонирање - што нам је дало могућност личног контакта са разним сектама (за шта смо, наравно, имали благослов и надзор духовника - узгред, то је баш и био блаженопочивши владика Данило, који је, у случају неколицине нас, направио изузетак и прихватио нас као духовну децу због специфичних активности којима смо се бавили). Јавна предавања и трибине, углавном су држали мој покојни кум, блажене успомене Небојша М. Крстић, Владимир Димитријевић, Зоран Луковић, Влајко Пановић, а затим Јања Тодоровић, Зоран Поповић и још неке друге бивше жртве сектног деловања - такође, и моји драги, блаженопочивши пријатељи отац Димшо Перић и Александар Сенић. Дакле, као што видите, међу нашим стручним људима који су врло компетентно пратили проблематику сектног и манипулативног деловања, било је веома озбиљних и тешких губитака. При том, не желим да распредам никакве теорије завера, али и у свету је преурањени морталитет људи који се стручно баве сектама такође неуобичајено висок.

Ово су дакле жалосне околности, које су довеле до мог већег експонирања у последњих неколико година, мада сам, веровали или не, у читавој ствари присутан још од 1992/93. Велики проблем је у томе што код нас праћење сектног и манипулативног деловања још увек није институционализовано ни у држави нити у Цркви (за разлику од, рецимо, Русије, Кипра, Бугарске и, наравно, западних држава). Такође, потпуно сте у праву када наглашавате да је у овој области и те како било шарлатана и неозбиљних људи и организација, који су наступали као "експерти" за ову област - а које ја овде, наравно, нећу овде да именујем.

Извињавам се због ове опширне дигресије, која је, ипак, чини ми се била неопходна, пошто је питање критеријума нечије стручности да о некој теми говори врло легитимно.

[Огњен]

Треба гледати и са друге стране. Свештеномонаси којима се поједини људи "пењу на главу" често немају времена да се детаљно баве сваким понаособ. Можда је већи проблем у људима који не желе духовнике него управо гуруе? Можда је проблем у људима који не желе да прихвате одговорност за своје одлуке и зато  несвесно користе презаузетост појединих духовника да би од њих добили "чешање по ушима". Зато мислим да је већи проблем у таквим људима него у њиховим учитељима; зато што онај ко на првом месту постави Христа неће се задржати код онога који га одваја од Њега. А са друге стране, за таквог је ипак боље да остане у Цркви него да се окрене на другу страну.

Једном сам се запрепастио када је код једног духовника дошла једна жена и тражила да јој он да неки банални пословни савет. Запрепастио сам се када јој је он без икаквог приговора или објашњења удовољио жељи. После сам схватио да је у датом тренутку урадио најбоље шта је могао.

[Guest ага пије млеко]

Ово за врсног сектолога је заиста тачно. Јер заиста најзад после више деценија видим човека који са познавањем богослаовља, философије и психологије, језика, да ли још нечега (?), се бави овом врло осетљивом темом. Имам утисак да ти дајеш прави православни приступ  овоме. Посебно ми је драго што то чиниш са једном пастирском бригом и пажњом. Јер смо свих ових година имали "сектологе" који ни изблиза нису имали овај суптилан и истанчн али и утемељен приступ овим феноменима, понављам на православни начин. Све је оно раније било недоречено , често пренаглашено и не литургијско.

Ово је битно и корисно  што си поменуо:

Треба ли уопшт говорити о појавама да понекад, разни духовници до апсурдних детаља задиру у приватност људи који им се обрате за савет или помоћ, који дају потпуно неканонске епитимије....

Такође ми се допада став вл. Данила против појаве да монаси узимају духовну децу из света . То нисам знао да је рекао.

Опет и опет ти хвала на овом одговору. :cheesy2:

У потпуности се слажем са свим што је рекао о.Мирослав у вези мултидисциплинарном раду нашег драгог  и даровитог брата Андреја.  Заиста коначно да видимо једног сектолога који , и по мени, на православни начин приступа овом проблему, анализи и решавању сектног деловања, како добро рече о.Мирослав, са пастирском бригом и пажњом.  crvenilo

[andrej]

Слажем се с Вама оче ђаконе. Заиста, приметили сте да сам се и сам оградио од осуде гореспоменутих духовника. Мислим да је управо већи проблем у неким људима који се позивају на своје духовнике-свештеномонахе и намећу се као једини легитимни "интерпретатори" црквених прилика. Остају питања да ли су они заиста духовна деца оних на које се позивају, да ли заиста имају благослов или "благослов" за своје активности, да ли на исправан начин интерпретирају и преносе оно што им је речено...итд?

Наравно, када би више људи испоштовало став свјатејшег владике Данила, ових проблема би било много мање. Свако од нас вероватно познаје неког лаика који своју таштину храни чињеницом оло тврдњом да је духовно чедо неког еминентног духовног оца. По неком неписаном правилу, већина људи би за духовне савете ипак требала да се обрати првенствено свом парохијском свештенику. Знам да су на овоме инсистирали управо неки еминентни духовници, које сам током живота имао част да упознам.

[Justin Waters]

Драго ми је брате Андреј што трезвеноумно размишљаш и не пишеш пристрасно. Ово горе си одлично написао, само када је покренута тема, ја сам помислио са стопсототном сигруношћу да и овде неће изостати нажалост помињање владике Артемија као и одређених духовника. Али слажем се са тобом што сматраш да нису духовници криви за одређене пројаве гуруизма, него управо сами појединци који долазе код њих и који погрешно свој однос према њему граде. Одајем ти такођер признање што се не слажеш са неразумљивом забраном владики Артемију да буде духовник својим чедима којима је досад био иако нема никаквих канонских препрека за то.  

[andrej]

Драго ми је брате Андреј што трезвеноумно размишљаш и не пишеш пристрасно. Ово горе си одлично написао, само када је покренута тема, ја сам помислио са стопсототном сигруношћу да и овде неће изостати нажалост помињање владике Артемија као и одређених духовника. Али слажем се са тобом што сматраш да нису духовници криви за одређене пројаве гуруизма, него управо сами појединци који долазе код њих и који погрешно свој однос према њему граде. Одајем ти такођер признање што се не слажеш са неразумљивом забраном владики Артемију да буде духовник својим чедима којима је досад био иако нема никаквих канонских препрека за то.  

Драго ми је да се слажемо брате Јустинијане. Мада, мораш да признаш, да је у светлу овог поступка самовољног напуштања епархије, ова одлука готово постала оправдана - реакција монаха је, ако се не варам, еклисиолошки у најмању руку неутемељена. Наш највећи проблем је што ништа није црно-бело и нико ту није скроз у праву - нити, пак, скроз греши. Говоримо о степеновима "кривице" а то је увек проблем. Свако ко у овоме види "једноставне" одговоре, аутоматски није у праву.

[Mиљан Танић]

Ali mene zanima - ako sami duhovnici nisu krivi, zašto ne istupe javno protiv te pojave?

[Guest свештеник Иван]

Ali mene zanima - ako sami duhovnici nisu krivi, zašto ne istupe javno protiv te pojave?

Занимљиво питање. Никада нисам чуо да је и један иступио због овога што се дешава. Напротив. Говоре како не треба ићи код својих свештеника, у парохијама, већ да иду по неким тамо манастирима или чему већ... просто невероватно! Потпуно одсуство литургијске свести.

Да на крају се не изједначе поједини духовници са гуруима...

[andrej]

Ali mene zanima - ako sami duhovnici nisu krivi, zašto ne istupe javno protiv te pojave?

Као што рекох, не би можда требали да размишљамо у категоријама "криви" и "прави." Наравно, уколико знају за иступе оних који се на њих позивају, свакако да би требали да реагују - питање је, међутим, да ли увек знају.

Мени се став владике Артемија у време одласка из РП епархије не чини претерано пастирским - он је рекао нешто у смислу да ни од кога не очекује да га прати или да тамо остане - свако треба да ради по својој савести. Уз сво дужно поштовање према преосвештеном Артемију, мислим да би аутентичнији пастирски став био да је позвао своју духовну децу да остану верни завету послушности који су дали, чак и уколико сматрају да им је учињена неправда. Па забога, увек се у историји Цркве монасима чинила нека неправда - али, различити духовници су показивали и различите степене смирења. Тешко би неко могао да каже да је чак и имплицитна подршка ове еклисиолошке заблуде дела монаштва РП епархије била "пастирски" став. Да ли ЈЕСМО у стању раскола или НЕ? Ако по њиховом мишљењу јесмо, могли би да разумемо (мада не обавезно и да оправдамо) њихов поступак одбијања послушности - али, ако они не мисле да је у Цркви раскол (као што преосвештени Артемије упорно понавља да није), њихов поступак је потпуно еклисиолошки несхватив - и без преседана!

Што се, пак, осталих духовника које сам споменуо тиче, пошто су они свештеномонаси, било би разумиво да можда нису увек обавештени о свему што се у свету дешава "у њихово име." На жалост, на YouTube и сличним сервисима може се видети све више приватних снимака где видимо многе клирике (па чак и архијереје попут епископа Никанора банатског или митрополита Николаја дабро-босанског) који говоре и чине врло проблематичне ствари. Крајњи је тренутак да сви застану и учине корак уназад, како би покушали да повратимо нарушени мир и јединство СП Цркве.

[andrej]

Ali mene zanima - ako sami duhovnici nisu krivi, zašto ne istupe javno protiv te pojave?

Занимљиво питање. Никада нисам чуо да је и један иступио због овога што се дешава. Напротив. Говоре како не треба ићи код својих свештеника, у парохијама, већ да иду по неким тамо манастирима или чему већ... просто невероватно! Потпуно одсуство литургијске свести.

Да на крају се не изједначе поједини духовници са гуруима...

Не знамо још увек оче Иване, колико су неки духовници свесни ко се све и на какав начин позива на њих. Али, ако је неки, на дај Боже, "благословио" некога да иде по Црквама и урла на свештенике да се окрену ка истоку или затворе двери, то је већ еклисиологија гуруизма а не православне Цркве, у којој се УВЕК И ИЗНАД СВЕГА налази икономија спасења.