Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих

[DankaM]

Pa, mislim da je u suštini najveći problem idealizovanje ulaska u i samog svešteničkog čina, kako je jerej Ugrin Popović i rekao. Zbog toga i komentari koji  "vuku" i na jednu i na drugu stranu... 

Da budem iskrena, kad sam ga upoznala nije mi se svideo. Eto tako, nije mi bio simpatičan. Ali mi je opet žao čoveka. Droga je užasna stvar i ume dodatno da "iskrivi" nečiju ličnost...

Čak i da se vrati u parohiju, situacija se svakako menja, sigurno ga ljudi ne mogu gledati istim očima: mada, da nije bilo idealizacije paroha, manje bismo se i iznenadili što mu se i ovako nešto desilo. Nisam sigurna da bi bilo baš tragično da se vrati u parohiju, ali ja nisam Vladika, pa da se nešto pitam; prilično sam ubeđena da su crkveni kanoni po tom pitanju razumni. No, biće onako kako Najglavniji od Svih odluči i dopusti...

[коЖељ њацИ]

Ја с којом год сам жемском причао о попу Угарину све су коментарисале отприлике вако: Јао Кијану Ривс, који лик, леп , паметан, па леп и паментан заједно, па талентован ( ???)  , Матрикс, Џејмс Бонд, фаца , ех, да је мој, капацитет, плени , итд

 

И сад наравно проради у мени моја мушка сујета шта бре ту неки поп да буде лепши од мене вако брадатог и дебелог , истина и он је ситан није неки курпулентан, што ми рече један друг кум овде са форума не требаш ти мене да сијечемо дрва по шуми но да ми будеш пријатељ... ал добро то је друга прича ... у сваком случају шта сам оно тео да кажем... е да , реко шта бре тај попић ,каква је он фаца, види мене , шта ми фали . Ал џаба жемске га волу па волу.

 

Но добро ја сам се овде са њим качио оно баш преко сваке мере , није баш због те мушке сујете ал могуће је да је на подсвесном нивеу и то допринело да се качимо, углавном сам се качио око ставова пре свега националних и политических.

 

И сад требао бих да речем, тачније једва да дочекам да сам ђубре неко каквих иначе има а знам да многи од њих ово и читају са кезом од ува до ува , дакле реко бих ето га новотарац , препаметан, дружио се са шокцима, имо неку аристокрацију, типово се , ово оно, ваки је наки је, нека му сад, ето му , наркоманчина једна буђава.

 

Али опет кажем ако смо људи и Срби и ако знамо шта је Видовданска етика онда чему злурадост ?

 

Данас Угарин , сутра можда ја , ко ће то знати а прекосутра ти што читаш сад ово ! Да, да, баш ти !

 

Ја јесам за фајт и док год неко стоји на ногама и бори се ако и има контра мојим ставовима ставове  ја ћу се борити противу њега. Ал кад падне на земљу , нећу га газити ни шутирати јер нисам ја усташа , нити сам демон, нити нечовек.

 

И мислим да у том контексту ова прича не треба да иде.

 

Већ сам на пролеће био покренуо тему - Свештеници наркомани  па ме је овде пола форума попљувало како сам злурад и како оћу да измишљам приче и причице и клевећем људе и попове.

Ал ја кажем : Ма јок море, него оћу да се и о томе прича као о реалном проблему а данас и као конкретном проблему , јер времена су таква и све што је људско ни у цркви није страно . Дакле од тога полазећи знам да ће бити , да има тога и да треба размишљати унапред како се борити са тим. На западу негде , овакав начин размишљања није сензационалистички него се рече прагматичан. Дакле и пре него се нешто деси ти узимаш у обзир могућност да се деси па онда разматраш потенцијална решења. На жалост овде на Балкану кад покренеш ту причу сви кажу ђубре си, а кад се деси онда кажу грешник је ђубре.

Неваља то тако. Ако желимо да од нас као народа и Цркве буде нешто морамо да радимо онако како то раде нормални људи свугде по свету. Грешке треба предупредити , ако ли се десе онда гледати како да их санкционишемо. Уместо што вазда ништа не прихватамо ни предлоге за размишљање а кад се лоше деси онда уместо да гледамо како то да решавамо опет се бавимо питањем типа - а што се то баш нама десило ?

 

Све је то инфантилно, као народ се сувише инфантилно понашамо а то људи кошта, много кошта.

[Anti Palma Crew]

Ја јесам за фајт и док год неко стоји на ногама и бори се ако и има контра мојим ставовима ставове ја ћу се борити противу њега. Ал кад падне на земљу , нећу га газити ни шутирати јер нисам ја усташа , нити сам демон, нити нечовек.

 

 

[Zeebedee]

Evo da se i ja javim; najpre poznajem o. Ugrina i licno iako se nismo videli vec vise od deset godina verovatno; nisam se druzio sa njim jer smo vrlo razliciti tipovi ljudi. Pratio sam njegov rad u Duhovnoj Aristokratiji i uopste nisam odusevljen celom tom idejom...

Potpuno se slazem sa Evdokijom velika je razlika da li se tamo pojavio na sopstvenu inicijativu ili pod pritiskom patrijarha; iako ja bih istakao u oba slucaja se divim njegovom hrabroscu i zelim mu sve najbolje.

ne znam zasto bi se bilo ko zgrazavao; narkomanija je bolest zavisti; isto kao sto je alkoholizam; a koliko znam sa alkoholizmom se bori i borio veliki broj naseg svestenstva. Ukoliko ga je poslao patrijarha i to je za pohvalu na obe strane; jer je o. Ugrin mogao i da odbije; a i patrijarh je mogao sve da gurne pod tepih kao sto smo skloni cesto to da radimo. Koliko se secam pre desetak godina se jedan mladi episkop lecio od alkoholizma i o tome nije smelo ni da se prica pa je ovo za pohvalu.

 

O. Ugrina ne bih vracao odmah na parohiju, pre svega radi njega samoga jer mogu da zamislim kako bi ga gledali parohijani; stavise odualjio bih ga iz beograda za njegovo dobro; jer se od narkomanija ne mozes izleciti vec zaleciti a ne bi bilo dobro da ostane blizu svojih dilera. Ono sto je on radio sa Aristokratijom oito ima svoju publiku i uz ostale kvalitete koje ima i dalje moze biti svestenik ciji bi se talenti koristili.

 

A koji bi da ga pljuju; neka prvi bace kamen ako su bez greha.

[petarpan]

Najveći je problem što ste vi svi to gledali i znali ,i svi su znali a moralo je na ovakav način  da se završi...

 

 

Јесте проблем што су сви људи гледали и викали да је наркоман, а он узвраћао да су будале и расколници... Да је било каквих правила не би пришао олтару до краја живота. То што је радио са духовном аристократијом и глупирање са римокатолицима је посебна ствар...

 

Онај ко мисли да је он сам отишао на лечење или заиста не зна целу причу или се прави будала. Натеран је да оде тамо, а наша црква је наравно све то спаковала као и увек под тепих. Прво у затвор за поседовање и диловање!

[Дејан]

Kada su njega raskolnici prozivali da je narkoman?

Nikada,ako je neko pratio njihovo delovanje,ja sam,nikada niko nije rekao da je narkoman.

[petarpan]

Је л знаш да читаш ти? 

 

Сви који су га за то прозивали, добили су епитет расколника. 

[И.стојковић]

Убиће нас идолизовање личности!
Баш убити, одвести у потпуну смрт, јер уместо Христа постављамо човека у центар нашег стремљења, почињемо да личимо на тог човека са све његовом палом природом коју сви, неко више неко мање, поседујемо и њоме живимо.

Многи од нас, па и моја маленкост, одавно је упозоравала на опасност идолизовања, конкретно и о.Угрина. И то не само на опсаност за само њега већ за све којима је био "лидер" и идол. Сам сам претрпео и у личним односима са мени најдражим људима, а његовим следбеницима, па чак и овде, кад се неко штити искључиво због префикса који носи. Мука ми је више од такве врсте млакости и лицемерја, кад о бившим или садашњим епископима, не штедимо речи поруге и осуде, а кад се проговори о неком кога лично познајемо, одмах "навлачимо рукавице".
Није тачно да је отишао сам, ухапшен је од стране интервентне јединице неколико тренутака после узимања хероина.

Благослов, или прецизније како сам каже "омофор" Његове светости, је још један вид милости и снисхођења Христа Који Збори и Дела кроз самог патријарха нашег, а никако некакав резултат његовог прегалачког рада. Поклоњена му је још једна шанса, да се не покаје, већ читав живот каје, Никада више, по мом мишљењу, не би требао да буде било ко њему сличан духовник Христове цркве, јер има где своје таланте које несумњиво Богом дариване поседује може умножити и на тај начин, надајући се у милост Бога Свевишњег делати на свом Спасењу, које му искрено желим, и због чега се у мојој цркви његово име помиње на проскомидијама већ више од две године. Већина људи из групе "Духовна аристократија", уз болна покајања, осуђујуће погледе својих евхаристијских заједница, али милошћу Божијом тек сад се враћају Светој литургији...они су се чак и нама никаквим очигледно, искрено покајали.Можете ли то исто закљулити, ако бар за час искључите идолизовање и још једном пажљиво погледате емисију од тог фамозног 38 минута?....Проблем је у дроги, у окружењу...ма у свему, само не у њему, да се закључити. Није ли то гордост, о које сам и сам иступио тастатуру, али и зубе директно му се обраћајући у живом разговору, све док нисам одлучио да се склоним и само молим за њега....

Проблем о коме се треба замислити је изузетан, и не треба се фокусирати само на овог несрећника.

Од самог почетка....

Ко је исповедао овог човека пре првог рукоположења у ђакона, а сви који су овде чинодејствујући, знају како изгледа та исповест? Ко је исповедао овог човека пре рукоположења у јереја? (О томе сам питања постављао пре више од две године)Где је од маја месеца, од кад је ухапшен, па до дана данашњег, његов архијерејски намесник о Драги (Убипариповић), који до тада није пропуштао да се "слика" са њим. па и своју књигу прмовисао на тај начин?(О архијерејским намесницима сам постављао питања пре више од годину дана)

Да.треба причати, не о њему, већ о проблему....

[Partibrejkers]

Мислим да је доста дегутантно писати на ову тему: ипак је у питању жив човек, који има породицу, родитеље, кумове...многи од њих читају ово. Он је имао проблем, сада покушава да га реши, помолимо се сви да му Господ помогне. Наркоманија је страст као и свака друга; има ли од нас ико без страсти? Ко је такав нека први баци камен...

[И.стојковић]

Наведеног човека у наслову сам поменуо, само да бих указао на пошаст идолизације која је значајно допринела стању у коме се нашао. Опет није он ни најмање страдалник каквим неки од нас покушавају да га представе, иако чак и он сам то својим казивањем нити показује нити захтева да се о њему тако мисли, Далеко важније је велики број људи, читаве породице, које је потпуно био залудео. Међутим тема је изузетно битна, у смислу питања која сам на крају поставио....Наиме, многи треба да се покају осетивши тугу због овог човека... а покајаше се, за сада, само они који му повероваше чистог и искреног срца, страдавши изузетно због тога, али пре свега и због одлуке баш тих који се сакривају.... ничу многа питања из тих брзоплетих одлука, а пре свега питања које смо и овде анализирали...једно од најважнијих, да ли је завршен БФ довољан услов за одговорност које носи духовништво?

[gavrosaurus]

Не могу баш директно да се умешам у расправу, иако сам одгледао видео клип, али на овој теми видим да се богами, свашта ту дешавало.

Сви смо људи, и грешни смо и сви смо полудели за нечим али ме боли свака мрља на нашој Српској Православној Цркви иако, понављам, свестан сам да је од нас сачињена, људи и да ја сам тешко да сам јој баш најсветлија тачка.

Али, док има века има нам и лека.

[И.стојковић]

Људи измислили Вениш за сваку мрљу....али је пре тога пронађу и трљају...тако и по овом питању. Кад сам упозоравао да се неке ствари не чине, разапеше ме и под брезама у салону, али и овде....шта сад? 
Туга и за тог младог човека, изузетног образовања и харизме...
Туга и за силне заведене људе....

А о узроку нећемо....

Комунисти су били убеђени да ће квантитет прерасти у квалитет. Јесу ли били у праву?

[Ђорђе Р]

Овај пример показује како се многе ствари у нашој цркви раде паушално, неодговорно. У праву су они који кажу да су свештеници само људи, подложни свим гресима, као било ко. Али ипак би требало да се за свештеничку службу бирају понајбољи, који су научили да се боре са искушењима и са проблемима. Овде је пример да је човек са оваквим проблемом одабран за свештеничку службу. Потпуно је јасно да свештенички позив носи са собом много веће нападе, и много већа искушења. Зато свештеници Бога живога треба да буду много јаке личности, а и такве личности могу да падну.

[feeble]

Сумњам да би га неко рукоположио да је знао да је наркоман. Додуше не знам може ли се то сакрити, немам баш искуства са таквим људима, али не могу да замислим да га неки владика рукоположи а да зна да се дрогира.

[Ђорђе Р]

Сумњам да би га неко рукоположио да је знао да је наркоман. Додуше не знам може ли се то сакрити, немам баш искуства са таквим људима, али не могу да замислим да га неки владика рукоположи а да зна да се дрогира.

 

На тај проблем сам хтео да укажем, што се онај ко је одговоран није потрудио да сазна. Не кажем епископ, јер не може епископ да се бави и обаразовањем, васпитањем и одабираом будућих свештеника. Он ту улогу мора да повери одговорном човеку, или одговорној групи људи. У нашој цркви постоји институција духовништва која се пре свега односи на манастир. А морала би и за кандидате за свештенство да буде обавезна. Дакле када треба да се рукоположи свештеник, да епископ пита духовника, да ли је кандидат спреман за то, да ли је достојан, као у искушеништву што постоји духовник искушеника (далеко од тога да се то у манастирима увек достојан човек монаши). Владика приликом рукополагања пита јавно да ли је кандидат достојан, а ко смо ми, обичан народ који том чину присуствује, и питање је колико познаје будућег свештеника, да узме на себе ту одговорност и да каже, достојан је, или није достојан?