Jump to content

Država da podrži razvoj IT sektora

Оцени ову тему


Juan Valdez

Препоручена порука

Подигли су лимит на 8 милиона, било је у Службеном гласнику (по мојим информацијама, ал не моги да ти тачно кажем у ком броју је изашло), ал нису дирали оних 3 милиона, тј нису ништа споменули када су мењали лимит за ПДВ, тако да остаје стари лимит од 3 милиона за паушално опорезивање. Дал је то намерно (пошто нису ни потврдили тај лимит), ил пропуст, видеће се касније.

 

Da, podigli su limit za PDV na 8 miliona... ja sam iz ko zna kog razloga njegovu poruku procitao kao da ce da dizu limit za pausal na 8 miliona. :)

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једна је ствар кад ризикујеш да ли ћеш успети да продаш производ, а сасвим друга да ризикујеш да пропаднеш због огромних намета који икључиво служe да се плаћа огромна машинерија паразита и ни за шта друго. 

...

И ти и ја врло добро знамо да је један огроман део државе заправо сврха самом себи и да је једина сврха огромног дела пореза одржавање тог бесмисла.

 

Znamo... rekoh već da nije sporno da su porezi veliki... ali skoro svuda su veliki, na mnogim mestima i veći nego u Srbiji... a i bez poreza imaš razne druge troškove... tako da svakako nigde ne možeš da započneš biznis bez nekog rizika i nekog ulaganja... osim ako nisi Marko Milošević... ;)

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам чуо за ту опцију. Ал то је нереално висок проценат пореза. Овако је порез 10%. Паушално (тј одокативно) се одређује цифра на коју се плаћа порез, а остали проценти иду фондове за ПИО и здраствено, и остало. А као физичко лице, ако сам те добро разумео 40% дајеш држави на име само пореза, а немаш ни ПИО, ни здраствено?

 

По мени, најбоље је вођење књига, јесте да има више посла (око прављења документације), ал си чистији, имаш приходе и трошкове. Углавном су проблем трошкови, ал ту ти закони остављају милион комбинација, како да их приказујеш. Наравно, треба ти добар књиговођа, ал и овако ти треба (саветодавно, и као извор информација), да будеш у току са новим законима и правилима који се невероватном брзином доносе и мењају

Мислио сам на ово, ако се не ради паушално и немаш фирму или агенцију онда се порез овако некако рачуна:

 

 

 

Ako želiš da sve bude potpuno legalno, onda na zaradu treba da plaćaš porez i doprinose (isto kao i svi drugi zaposleni). Imaš tri doprinosa (pio, zdravstveno i nezaposlenost) i oni su ukupno 36% od zarade. Za prijavu na doprinose vidi na sajtu pio ili rzzo. Takođe treba da plaćaš i porez koji je 10% i to treba da odeš u poresku upravu svoje opštine pa se tamo raspitaj gde treba da se prijaviš. Ne moraš da otvaraš agenciju, dovoljno je da državi platiš ovih 46% od svega što zaradiš (kao što plaćaju i svi drugi zaposleni koji idu na posao) i oni će biti vrlo zadovoljni.

http://www.elitesecurity.org/t422915-0#2814548

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да су порези свуда велики (што опет не значи да је добро и оправдано), само постоји једна велика разлика. У развијеним земљама људи имају могућност да уштеде нешто за почетак и онда покушају да нешто направе. На пример, у САД добром програмеру није никакав проблем да ради годину дана и уштеди довољно тако да наредну годину не мора да ради већ може да се посвети својој идеји. Код нас је то "мало теже".

 

Зато је за нас изузетно важно да те људе ослободимо свих намета и ограничења. Сваки динар пореза и свако ограничење спречавају неког потенцијалног српског предузетника да нешто направи. Узети 50% некоме ко почиње од нуле је за њега катастрофа...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А осим тога, имаш брдо земаља са истовремено великим порезима, али и већим разним другим економским слободама (по мерљивим параметрима) и имаш земље са мањим порезима, али већим регулацијама. Ове прве су по правилу развијеније, што ми говори да је мање зло да имаш социјалисте који су просто лопови који воле да расподељују, него неке паметњаковиће који покушавају да разним програмима стимулишу и ”поправљају”. Док Србија истовремено има за наше услове велике порезе и астрономске регулације (које спроводе тотални идиоти) + јако затворено тржиште + антипредузетнички менталитет доброг дела народа (проузрокован ваљда комунистичким испирањем мозга). Рецепт за крајњу пропаст.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да су порези свуда велики (што опет не значи да је добро и оправдано), само постоји једна велика разлика. У развијеним земљама људи имају могућност да уштеде нешто за почетак и онда покушају да нешто направе. На пример, у САД добром програмеру није никакав проблем да ради годину дана и уштеди довољно тако да наредну годину не мора да ради већ може да се посвети својој идеји. Код нас је то "мало теже".

 

Зато је за нас изузетно важно да те људе ослободимо свих намета и ограничења. Сваки динар пореза и свако ограничење спречавају неког потенцијалног српског предузетника да нешто направи. Узети 50% некоме ко почиње од нуле је за њега катастрофа...

Мало ћу бити досадан, али износи за паушално опорезивање уопште нису велики. Ако је неко добар програмер, он може минимум 1000 евра да заради и на порез оде нешто више од 150 евра, што није много у односу на зараду. А трошкови су отприлике 0.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само што су "доприноси" још 40%.

Нису брате, то покрива све. Колика год да имаш примања, ако се опорезујеш паушално плаћаш толико 18.000 месечно. Само постоји лимит ако пређеш 3 милиона динара годишње, испадаш из паушалног опорезивања и онда иде на ПДВ и онда је то мало компликованије. Гомила фриленсера ради овако. Док евентуално не порасту па приме још људи и тако даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У праву је Фибл. Ја исто тако шљакам (заједно са целом вирмом). Али нешто се плашим да то неће да потраје, ево прва вест са ове теме говори у прилог томе да су бацили око и на ту причу. Мислим да је једини разлог зашто таква прича пролази то што је екипа која је састављала закон ретардирана, сумњам да су они као хтели да отму мање пара.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ствар је крајње једноставна код паушалног опорезивања. Ти зарадиш 1000 евра (и више), а плаћаш дажбине (није то само порез) као да си зарадио 400 евра. Просто они знају да ти можеш да сваку цифру покријеш папиром, па ти омогућују да уопште немаш папире, не траже ти никакав доказ колико су ти приходи, а колико расходи. Они рачунају да си сигурно зарадио својом делатношћу 40 000, и плаћаш на то дажбине. Можеш да зарађујеш 2000е месечно, а држави дајеш 46% од 40 000, или колико ти државни службеник разреже.

 

Већини се то исплати. Међутим, још мање могу да дају држави они који воде књиге, који приказују приходе и расходе. Ти као расход можеш да прикажеш много ствари, који не могу бити контролисани, тако да можеш да умањиш зараду испод оне коју ти обично разрежу. То је мало компликованије, и људи се углавном тиме не баве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dinkić: Pomoć IT sektoru sledi do kraja februara

 

Program podrške softverskoj i IT industriji u Srbiji biće završen do kraja februara, najavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić na svom Tviter nalogu.

 

 

 

- Planiramo četiri osnovne grupe mera - poreske olakšice, subvencije za početnike do 25.000 evra, prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije i različite tipove podrške domaćim izvoznicima softvera - napisao je Mlađan Dinkić.

Program će, kako je pojasnio ministar, obuhvatiti konkretne mere koje će podržati početnike, izmeštanje, razvoj i izvoz originalnih domaćih proizvoda i razvojne centre velikih multinacionalnih IT kompanija.

 

Pred kraj 2012. godine Dinkić je takođe preko ove društvene mreže najavio da Vlada u 2013. godini kreće u borbu za radikalno unapređenje srpske IT industrije. 

 

Prema procenama Ministarstva za trgovinu i telekomunikacije, vrednost tržišta informacionih tehnologija u 2012. godini dostigla je 400 milona evra, pri čemu Srbija ulaže svega 60 evra po glavi stanovnika u sektor IKT, što je na nivou Bugarske i Rumunije, ali znatno manje od Hrvatske koja ulaže 200 evra.

 
Izvor: Blic
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...