Srpski brendovi - "Kupujmo domace"

[Таша]

 

0110_hahaha  bravo za tatu !

[Manolis]

http://www.youtube.com/watch?v=HoenJN4T_8g&feature=share

[Grizzly Adams]

Prvo ti uništi privredu i onda ti naplati deset puta više.

Тако нешто се никада у историји није догодило. Обичан мит који људи из неког разлога упорно понављају.

 

Zašto govorim uvek o važnosti domaće prozvodnje, nezavisno da li je državna ili privatna, ali da je domaća.. Ameri rade pametno: Debeli porezi na svaki uvoz.

 

Ево видиш, Амери имају дебели порез на увоз шећера да би "заштитили" своје произвођаче. Зато је код њих шећер дупло скупљи него било где другде. Па онда произвођачи освежавајућих пића не користе шећер, него "corn syrup" који је јефтинији (ако пробаш америчку Кока-Колу, има сасвим другачији укус од европске). Међутим, зато су онда сви који те напитке редовно пију екстремно дебели, па се разбољевају од дијабетеса и имају силне проблеме у животу. Тако је порез на увоз "спасио" Американце.

 

За домаћу производњу важно је да буде агилна и да се брзо прилагођава. Ако негде нађеш нешто јефтиније - одмах се пребацујеш на нешто друго. Исто као што се свако од нас специјализује за нешто, а друге ствари купује од људи који их праве ефикасније.

[Juan Valdez]

“When goods cannot cross borders, armies will.” Frederic Bastiat

[Aquilius Cratus]

I ako služi za moju slobodu i moju nezavisnost, platiću i dva dolara za kilogram šećera i ne samo jedan. Nisam prodata duša.

 

 Stvar je tome sto uopste ne sluzi za tvoju slobodu i nezavisnost. Cak sta vise tvoja sloboda i nezavisnost su ugrozene kad se stite "domaci brendovi".

[Crveni Baron]

 Stvar je tome sto uopste ne sluzi za tvoju slobodu i nezavisnost. Cak sta vise tvoja sloboda i nezavisnost su ugrozene kad se stite "domaci brendovi".

Narocito ako se radi o srpskim brendovima ... dok levise i najke mozemo placati viusestruko skuplje od proizvodne cene ( made in vietnam za neupucene ) jer tada smo slobodni ... i budale.

[RYLAH]

 Stvar je tome sto uopste ne sluzi za tvoju slobodu i nezavisnost. Cak sta vise tvoja sloboda i nezavisnost su ugrozene kad se stite "domaci brendovi".

 

Само што једино ствари које се производе у твојој земљи упошљавају радну снагу из твоје земље - твоје пријатеље, комшије, рођаке, децу..., и подижу ниво благостања у твојој земљи.

 

Зато у тим богатим земљама пре купују своју робу, чак и ако је доста скупља, јер имају свест о томе да су сами одговорни за ниво благостања у својој земљи, и да губитак посла било кога од њих значи и губитак једног дела стандарда свих њих. Е, то је та свест коју ми немамо, а која се упорно потура као "колективизам", "неслобода", и остали фенси термини, а ради се о здравом разуму и најелементарнијој економској логици..

[Crveni Baron]

Bravo majstore. U par recenica si objasnio sve, od a do s. 

 

Al' videces da je to nekima tesko  da ukapiraju. 

[Avocado]

Само што једино ствари које се производе у твојој земљи упошљавају радну снагу из твоје земље - твоје пријатеље, комшије, рођаке, децу..., и подижу ниво благостања у твојој земљи.

 

 

I zato su sve one države koje su se ložile na carine, protekcionizam, žešće ograničavanje uvoza i izvoza i samostalnost svoje privrede, doživele procvat i blagostanje u drugoj polovini 20. veka... npr. Severna Koreja...

 

Da ne bude zabune, tvoja rečenica je apsolutno tačna... ali samo kada se odnosi na racionalnu proizvodnju konkurentnih proizvoda... a kad uposliš prijatelje, komšije i rođake da proizvode jugo i ei niš kompjutere, onda ti ode blagostanje u k......

[RYLAH]

I zato su sve one države koje su se ložile na carine, protekcionizam, žešće ograničavanje uvoza i izvoza i samostalnost svoje privrede, doživele procvat i blagostanje u drugoj polovini 20. veka... npr. Severna Koreja...

Нисам мислио на протекционистичку политику, него о свест да се купују производи који се производе у твојој земљи. А то је добро и за квалитет самих тих производа. Јер ако си спреман да за нешто издвојиш више пара, логично је да ћеш да очекујеш и да квалитет буде на задовољавајућем нивоу.

[Crveni Baron]

I zato su sve one države koje su se ložile na carine, protekcionizam, žešće ograničavanje uvoza i izvoza i samostalnost svoje privrede, doživele procvat i blagostanje u drugoj polovini 20. veka... npr. Severna Koreja...

 

... na primer Italija ...

 

 

 

Pogledaj na netu koliko kosta photoshopCS u SAD a koliko u Italiji. Za nekih 70% je skuplji u Italiji. Toliko o tripovanju da samo koreja i drustvo imaju carine... 

[Avocado]

Нисам мислио на протекционистичку политику, него о свест да се купују производи који се производе у твојој земљи. А то је добро и за квалитет самих тих производа. Јер ако си спреман да за нешто издвојиш више пара, логично је да ћеш да очекујеш и да квалитет буде на задовољавајућем нивоу.

 

To nije sporno, rekoh već da se slažem sa tobom uz onu ogradu... naravno da je bolje da u situaciji kada imaš dva slična proizvoda sa približno istom cenom, kupiš domaći... ali se ta "kupujmo domaće" priča uvek zloupotrebljava za zaštitu domaćih shit proizvoda i proizvodnju u kojoj je zapošljavanje samo sebi cilj... a to uništava privredu...

[Crveni Baron]

Bio nekada JUS ...

[Avocado]

Ili Sjedinjene Američke Države.

 

Ma oni su ti baš super primer... ali hajde kad ih pominješ... koja je to grana američke privrede u poslednjih 50 godina uspela da usled protekcije postane dovoljno konkurentna tako da se protekcija slobodno ukine?

 

 

Pitanje nisu carine ili protekcionizam, nego kako se sprovodi. I zakon u Severnoj Koreji je represivan, da li zbog toga treba ukinuti zakon? Ali takođe, ne sme da bude samo na carinama ili protekcionizmu, nego i kvalitet mora da se podiže, i naravno ekonomičnost, jer nema smisla da kupujem produkt po tehnologiji stari dvadeset ili trideset godina ali po duploj ili tri puta većoj ceni od savremene tehnologije, ovim isto uništavam svoju ekonomiju.

 

A kako zamišljaš da će tako veštački - državnom intervencijom da se podigne kvalitet i ekonomičnost?

 

Eto, uvedeš neke protekcionističke carine na robu X... koja od sledeće dve opcije ti deluje verovatnije kada uzmeš u obzir to kako razmišljaju moderni privrednici/investitori:

 

1) Privrednik će da bude svestan da te carine ne mogu večno da traju jer slabe privredu i neće ni započinjati proizvodnju robe X ukoliko smatra da ne može za 10 ili 20 godina da je dovede na takav nivo da ima profit i ako se ukinu carine.

 

2) Privrednik će da započne proizvodnju X ako ima dovoljan profit da isplati investiciju, lobiraće da se carine nikad ne ukinu, a ako se slučajno ukinu, ugasiće biznis i uložiće svoj novac u nešto drugo.

 

 

Naravno, postoji šansa da će i pojedini iz opcije br. 2 da pronađu način da proizvode konkurentnu robu ali samo prilično bogate zemlje mogu da se kockaju na taj način, kada u drugim granama proizvodnje prave višak kojim mogu da finansiraju takvu igrariju...

[Juan Valdez]

The Iowa Car Crop

 

A thing of beauty is a job forever, and nothing is more beautiful than a succinct and flawless argument.  A few lines of reasoning can change the way we see the world.

 

            I found one of the most beautiful arguments I know while I was browsing through a textbook written by my friend David Friedman.  While the argument might not be original, David’s vision is so clear, so concise, so incontrovertible, and so delightfully surprising, that I have been unable to resist sharing it with students, relatives, and cocktail party acquaintances at every opportunity.  The argument involves international trade, but its appeal is less in its subject matter than in its irresistible force.

 

            David’s observation is that there are two technologies for producing automobiles in America.  One is to manufacture them in Detroit, and the other is to grow them in Iowa.  Everybody knows about the first technology; let me tell you about the second.  First, you plant seeds, which are the raw material from which automobiles are constructed.  You wait a few months until wheat appears.  Then you harvest the wheat, load it onto ships, and said the ships eastward into the Pacific Ocean.  After a few months, the ships reappear with Toyotas on them.

 

            International trade is nothing but a form of technology.  The fact that there is a place called Japan, with people and factories, is quite irrelevant to Americans’ well-being.  To analyze trade policies, we might as well assume that Japan is a giant machine with mysterious inner workings that convert wheat into cars.

 

            Any policy designed to favor the first American technology over the second is a policy designed to favor American auto producers in Detroit over American auto producers in Iowa.  A tax or a ban on “imported” automobiles is a tax or a ban on Iowa-grown automobiles.  If you protect Detroit carmakers from competition, then you must damage Iowa farmers, because Iowa farmers are the competition.

 

            The task of producing a given fleet of car can be allocated between Detroit and Iowa in a variety of ways.  A competitive price system selects that allocation that minimizes the total production cost.* It would be unnecessarily expensive to manufacture all cars in Detroit, unnecessarily expensive to grow all cars in Iowa, and unnecessarily expensive to use the two production processes in anything other than the natural ratio that emerges as a result of competition.

 

            That means that protection for Detroit does more than just transfer income from farmers to autoworkers.  It also raises the total cost of providing Americans with a given number of automobiles. The efficiency loss comes with no offsetting gain; it impoverishes the nation as a whole.

 

            There is much talk about improving the efficiency of American car manufacturing.  When you have two ways to make a car, the road to efficiency is to use both in optimal proportions.  The last thing you should want to do is to artificially hobble one of your production technologies.  It is sheer superstition to think that an Iowa-grown Camry is any less “American” than a Detroit-built Taurus. Policies rooted in superstition do not frequently bear efficient fruit.

 

            In 1817, David Ricardo—the first economist to think with the precision, though not the language, of pure mathematics—laid the foundation for all future thought about international trade.  In the intervening 150 years his theory has been much elaborated but its foundations remain as firmly established as anything in economics.  Trade theory predicts first that if you protect American producers in one industry from foreign competition, then you must damage American producers in other industries.  It predicts second that if you protect American producers in one industry from foreign competition, there must be a net loss in economic efficiency.  Ordinarily, textbooks establish these propositions through graphs, equations, and intricate reasoning.  The little story that I learned from David Friedman makes the same propositions blindingly obvious with a single compelling metaphor.  That is economics at its best.

 

            *This assertion is true, but not obvious.  Individual producers care about their individual profits, not about economywide costs.  It is something of a miracle that individual selfish decisions must lead to a collectively efficient outcome….

 

Steven E. Landsburg

The Armchair Economist:  Economics and Everyday Life

Izvor