Како су комунисти уништавали привреду Србије

[Marjanovic]

Србији треба краљевина, уставна и парламентарна монархија какве су многе европске државе.То је део наше државотворне традиције. Не треба да пљујемо по томе.

Што се привреде тиче и њене успешности она највише зависи од радне етике.

[Justin Waters]

Србији треба краљевина, уставна и парламентарна монархија какве су многе европске државе.То је део наше државотворне традиције. Не треба да пљујемо по томе.

Што се привреде тиче и њене успешности она највише зависи од радне етике.

 

Због чега? Да се луксузни живот краљевске породице финансира преко леђа пореских обвезника? 

[Marjanovic]

Због српске државне и националне традиције. Република  у Србији је омогућила далеко веће злоупотребе од монархије. Први председник је био диктатор, а убрзо је дошао и други.

[ego]

Чек, чек, хоћете рећи да живот није олакшала индустријска револуција, него тековине... комунизма?!      

Ако се накада живело у толикој оскудацији, како су наши стари подизали изузетно бројне породице, што многима из ове перспективе и у нашим временима изобиља изгледа као немогућа мисија. Или то пре има неке везе са следећим:    

 

И ту је своје одиграла њихова идеологија, за коју су сељаци били класни непријатељи. ''Не може комунизам под српску шајкачу'', говорио је писац Данко Поповић. Сељаци су најрелигиознији и најмонархистичкији део друштва, највише поштују традицију, економски су најамње зависни, осећају се слободно на својим имањима, прилично су наоружани и склони дизању буна и устанака. Обратно, радници не носе шајкаче и збијени су у ограниченом простору ограђеном бодљикавом жицом, где их лако контролишу и где им све, од напредовања и висине плате до евентуалног добијања стана, зависи од неког члана КПЈ на шефовском положају.

 

Него да не ширимо причу, вратимо се на оно што је битно, како су комунисти руинирали привреду Србије.

[ego]

СРБИЈА ЈЕ ПЛАНСКИ ОСИРОМАШИВАНА

Није случајно да су у Босни и Херцеговини барикаде постављене у Мостару, Травнику, Горажду и Босанском Броду и да се борбе воде око тих места. Ово је стога, сматра др Живота Ђорђевић, руководилац пројекта "Пресељавање индустрије Србије од 1948. до 1953. године", што се у овим местима или њиховој околини налазе значајни објекти такозване наменске индустрије.

 

А да ли ово има везе са евентуалним деобним билансом Југославије?

 

Има, потврђује др Ђорђевић. У поменута места, од 1948. до 1953. године, пресељени су погони наменске индустрије који су се до тада налазили у Србији.

 

То пресељавање индустријских погона из Србије, наводно је учињено из стратегијских разлога и опасности да падну у руке совјетској армији после Стаљинове агресија на Југославију. На жалост, истраживачи који су радили пројекат утврђивања свих чињеница око пресељења индустрије из Србије установили су да је тадашња југословенска врхушка - Тито, Кидрич, Кардељ и Бакарић - све радила плански.

 

Намера је била, сматра др Ђорђевић, да се осиромаши Србија, оствари бржи развој западних република. То потврђује чињеница да је Фабрика аутомобила из Раковице пресељена у Марибор. А зна се да су тада совјетске трупе биле и у Аустрији. Дакле, много ближе Марибору, него Београду и Раковици.

 

Два су основа по којима би се рачунао будући деобни биланс у вези са пресељењем фабрика из Србије. Први је да се утврди ондашња вредност пресељених фабрика и да се потом ревалоризује.

 

Други основ је чињеница да је поменутим пресељењем фабрика озбиљно поремећен привредни развој Србије, а посебно њених најдинамичнијих региона и центара. При томе су, каже др Ђорђрвић, највише страдали технолошки перспективни сектори, привредне гране и развојна језгра и у фабрикама и у институтима. За фабрикама и развојним одељењима "пресељени" су и најквалитетнији кадрови из Србије. Ово је имало дугорочне (негативне) последице.

 

Иако се за цивилне фабрике знају подаци, па се могу израчунати и сви ефекти њиховог пресељења, за такозвану наменску индустрију то се не зна. Истраживачима који су радили студију "Пресељење индустрије из Србије" нису стављени на увид подаци о пресељењу капацитета војне индустрије из Србије. Но, без обзира на то што одговарајућа документација није била на располагању, зна се шта је све пресељено из Крагујевца, као и из Младеновца, Земуна, Панчева. Били су то, за оно време најмодернији програми производње артиљеријских оруђа, авионске индустрије, оптичких и електронских уређаја. На тај начин Србија је остала без своје дуго година развијане војне и наменске производње, а касније јој је дата прилика да развија производњу машина за пољопривреду и за развој других неатрактивних програма...

 

У периоду од 1948. до 1953. године из Србије је исељено највише фабрика. Не треба, међутим, заборавити да су из ове републике пресељаване фабрике и раније, али и касније. Поменимо овде оно, о чему се мало зна. Одмах после рата из Ниша је пресељен програм производње турбина. А каква је машинска индустрија остављена у Нишу, зна се. У првим послератним годинама највише је "очерупана" индустрија Војводине. Из ове покрајине у тим годинама пресељено је 30 млинова, неколико уљара и шећерана, четири циглане, пет погона дрвне индустрије, неколико мањих електричких централа, шест штампарија, три кудељаре, фабрика трикотаже, две предионице вуне, четири ткачнице свиле, фабрике филца, вате, коже. Занимљиво је да је пресељена и једна фабрика шешира. Да ли и она из стратегијских разлога?

 

Део поменутих капацитета југословенска врхушка је поклонила тада пријатељској Енвер Хоџиној Албанији.

 

У првим послератним годинама на име ратних репарација из Немачке су добијени одређени индустријски уређаји. Они су по републикама инсталирани равномерно. Тадашње руководство није водило рачуна о томе да је Србија највише страдала у рату и да је требало да добије највише материјала из репарација. И ово ваља узети у "рачуницу" приликом деобног биланса.

 

То што је из Србије пресељено треба евидентирати и срачунати његову вредност. Но, тешко је израчунати ефекте забране капиталне изградње на њеној територији у једном дужем периоду, који се протезао и после 1953. године.

 

http://www.e-novine.com/mobile/feljton/37291-Srpska-tuga-Evropi-SAD-nije-stalo-istine.html

[Justin Waters]

Чек, чек, хоћете рећи да живот није олакшала индустријска револуција, него тековине... комунизма?!      

Ако се накада живело у толикој оскудацији, како су наши стари подизали изузетно бројне породице, што многима из ове перспективе и у нашим временима изобиља изгледа као немогућа мисија. Или то пре има неке везе са следећим:    

 

 

Него да не ширимо причу, вратимо се на оно што је битно, како су комунисти руинирали привреду Србије.

 

Какве везе бројне породице имају са добрим стандардом живљења? И дан данас највећи наталитет имау Африка и Азија, гдје је убједљиво и највеће сиромаштво у свијету. 

 

О слабостима које је оставила социјалистичка Југославија треба нашироко говорити, али то не значи да треба подметати да је у претходној Југославији било боље, кад није. 

[Grizzly Adams]

Они и даље уништавају Србију...

[Crveni Baron]

Они и даље уништавају Србију...

 Evo odlican primer ... Miskovic . Bivsi socijalisticki direktor, sampion samoupravnog socijalizma pljacka i danas po Srbiji ...

[Брка Јовановић]

Какве везе бројне породице имају са добрим стандардом живљења? И дан данас највећи наталитет имау Африка и Азија, гдје је убједљиво и највеће сиромаштво у свијету. 

 

О слабостима које је оставила социјалистичка Југославија треба нашироко говорити, али то не значи да треба подметати да је у претходној Југославији било боље, кад није. 

Побратиме ти си потпуно погрешно раузмео тему, нико овде не хвали краљевину Југославију, али је чињеница да се до 1941. привреда у тој земљи колико толико здраво, смислено и домаћински развијала, а тржиште јесте било слободно, јер да није неби било толико фирми, фабрика и осталог колико је било, већ би нешто налик на данас, скоро све било у рукама веома малог броја људи, што онда није био случај јер је скоро у свакој вароши, било бар по један ако не и више већих земљопоседника, фабриканата, власника трговинских фирми и тако даље, постојале су десетине банака широм земље. Знам само у мом крају колико је било приватних фирми које су добро пословале, па чак прослављале и своје стоте јубилеје у вароши не већој од две-три хиљаде становника.

После доласка комуниста на власт, за разлику од претходног периода, све креће у потпуно супротном смеру.

И немој да генерализујемо ,,Карађорђевиће" краљ Петар 1. и кнез Павле су небо и земља, треба да се напомене и то, да је та краљевска династија, позната по својој скромности, поготову горепоменути краљ Петар 1. па донекле и краљ Александар, Не треба осуђивати краљеве по сваку цену, нису они толико зло колико се теби чини, јер напредак који је Србија доживела са Петром 1. до почетка ратова 1912.-1918. никад неће да се понови. 

Пошто тема није хваљење монархије, ја рекох, ајде ја мало да је похвалим,

Примера ради мојим старима то време није остало у тако лошем сећању иако су живели на селу, чукундеда ми је био сеоски шнајдер и живео је пристојно, други чукундеда је имао приличну земљу и такође није мого да се пожали, и нису морали никоме да се полтронишу, шлихтају или не дај Боже да су морали да буду ,,чланови партије" да би постигли нешто.

Мислим свестан сам ја да је у то време било корупције у држави и те како, али је могло и да се живи и од приватног посла а да не зависиш ниодкога и да те нико не малтретира, а то што је у забитим крајевима била беда то је друго, краљевина је јошувек била држава у развоју...

Ово нас све доводи до закључка да наша представа тадашњег квалитета живота прилично зависио од тога шта смо чули и учили... меи хвала Богу познате су обе стране медаље.

[ego]

Чек, чек, хоћете рећи да живот није олакшала индустријска револуција, него тековине... комунизма?!      

Ако се накада живело у толикој оскудацији, како су наши стари подизали изузетно бројне породице, што многима из ове перспективе и у нашим временима изобиља изгледа као немогућа мисија. Или то пре има неке везе са следећим...  

 

Какве везе бројне породице имају са добрим стандардом живљења? И дан данас највећи наталитет имау Африка и Азија, гдје је убједљиво и највеће сиромаштво у свијету.

 

Хајде данас од просечне плате у Србији прехрани и изведи на пут десетолчану породицу, што некада нашим старима није био проблем.

 

Сви ови примери прецизно илуструју Христове речи да без Њега не можемо ништа чинити (па и када би имали најбоље намере).

 

Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. Сваку лозу на мени - која не рађа рода - он уклања, и чисти сваку која рађа род - да више рода доноси. Ви сте већ чисти због речи коју сам вам говорио. Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза не може да доноси род сама од себе - ако не остане на чокоту - тако не можете ни ви, ако не останете у мени. Ја сам чокот, ви сте лозе. Ко остаје у мени, и ја у њему, тај доноси много рода, јер без мене не можете ништа чинити.

 

Јован 15:1-5

[мирођија]

        Колико знам и сада се врши уништавање привреде и извоз наших фабрика.

        Најречитији пример мени је некадашњи гигант Таково из Горњег Милановца.Шта од њега учинише Драшковићи.Вук и Родољуб.

И сада су постројење за прављење еурокрема изместили  или је у току измештање у Требиње.

        Што се тиче како су комунисти и шта су радили око српске привреде моного се зна.

        Шта би ми требали да сазнамо. Па за сваку бољку има и лека.

        Па и сви наши проблеми су се већ дешавали у свету и ефикасно се решавају. Само је питање ко ће да примени матрицу спаса?

[RYLAH]

        Колико знам и сада се врши уништавање привреде и извоз наших фабрика.

        Најречитији пример мени је некадашњи гигант Таково из Горњег Милановца.Шта од њега учинише Драшковићи.Вук и Родољуб.

Далеко од тога да их браним, али предузеће је било у стечају, а дуги низ година нису могли да исплате повериоце. Случајно то знам, јер је један друг нешто радио са њима.

 

Шта је Родољуб после радио када је ушао у фирму, то стварно не знам, али нису они успешно пословали.

[мирођија]

        Шта су они урадили? Драшковићи? Наравно да су потонули јер их бизнис није ни интересовао баш као и многе тајкуне,већ лоша приватизација која ће да доведе  до отпуштања радника и продаје предузећа јер се то више исплати него радити,стварати сировине и услове за рад. Онда узму силне кредите прогласе банкрот,отпусте раднике без плаћених доприноса, паре од кредита на рачуне у иностранству и пали за Швицу.

        Немаш где да нађеш посао у Милановцу ни лучем.Родољуб живи у Швајцарској.Мало ли је?

[Justin Waters]

Хајде данас од просечне плате у Србији прехрани и изведи на пут десетолчану породицу, што некада нашим старима није био проблем.

 

Може без проблема да се прехрани десеточлана породица, ако је храниш и одјеваш стандардом каквим су живјели људи у Краљевини, нема проблема. 

 

У породици мог оца било је 9 дјеце, и сви су живјели у једној просторији, у дрвеној дашчари поред огњишта и спавали су на поду, а једино родитељи неке кревете имали. Храну су добијали на мјеру и носили су подерану и изушивану одјећу, боси без ципела и опанака. Глади је било колико хоћеш (све ово је прије почетка другог свјетског рата). Мој отац је знао стављати замке за птице, и онда стане на прозор и гледа, и кад се птица ухвати, он босоног по снијегу излети и у одријеши птичицу која му је била екстра храна тог дана, 

 

Ето ако ћеш овако одгајати дјецу, онда их са данашњим стандарадом у Србији можеш одгојити и дваедестеро. 

 

То кад се прича како су наши дједови били јуначки и одгојили много дјеце, увијек треба демитологизирати и нагласити да има је живот био тежак као црна земља и да је то касније оставило трајне последице на формирање личности како се људи понашају и односе према животу, себи, према другим, а што може битно утицати на квалитет друштва у цјелини. 

[florenntina]

То кад се прича како су наши дједови били јуначки и одгојили много дјеце, увијек треба демитологизирати и нагласити да има је живот био тежак као црна земља и да је то касније оставило трајне последице на формирање личности како се људи понашају и односе према животу, себи, према другим, а што може битно утицати на квалитет друштва у цјелини. 

 

Ako vec pravimo ovakvu vrstu komparacija i analiza, mislim da bi dobili mnogo objektivniju sliku ako stvari stavimo u originalan istorijski kontekst. Ne mozemo meriti zivotni standard u Kraljevini Jugoslaviji na osnovu danasnjih arsina tj. standarda na koji smo danas navikli.  Mnogo bi slika bila realnija ako bismo uporedjivali zivot u tadasnjoh KJ sa zivotom u drugim evropskim zemljama u istom periodu...

 

Mislim da je to poenta koju je autor teksta hteo da istakne, da smo tada bili mnogo blizi nekom evropskom standardu nego danas i da su bili mnogo bolji uslovi za razvoj preduzetnistva i konkurencije nego sto su danas... O komunizmu da ne pricamo...