На данашњи дан - из историје...

[Данче*]

 

Na današnji dan pre 22 godina poginuli su sarajevski Romeo i Julija, Boško Brkić i Admira Ismić. Ovi dvadesetpetogodišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu.

 

 

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

Tog kobnog majskog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu iz Sarajeva postali su Romeo i Julija.

Boškov otac je umro, a majka i brat otišli u Srbiju. U Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Kako je on ostao zbog nje u Sarajevu, tako je ona željela s njim da ode u Srbiju.

 

Foto: RTS – Kvadratura kruga

 

Na današnji dan pre 22 godine, na Vrbanja mostu, snajperskim hicem ubijeni su Boško i Admira, a njihova tela su sedam dana ležala na ulici. 

Slika mrtvih tela Romea i Julije iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet.

Sedam dana nakon što su ubijeni, Vojska RS izvukla je njihova tela sa mosta i sahranila ih u Lukavici. Po završetku rata, 1996, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.

Za njihovo ubistvo niko nije odgovarao: krivci nisu nađeni.

“Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio…”

 

 

http://www.telegraf.rs/vesti/1571935-prica-o-bosku-i-admiri-falilo-im-je-10-koraka-da-pobegnu-iz-ratnog-sarajeva-onda-ih-je-oborio-snajper-video

[Данче*]

Na današnji dan, 18. maj 1868. Rodjen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. Sa prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

 

"Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси србског народа…"

 

http://www.magacin.org/wp-content/uploads/2013/12/nikolaj_2.jpg

[Снежана]

1349. - Državni sabor u srpskom prestonom gradu Skoplju usvojio je prvi deo Dušanovog zakonika, tj. "Zakonik blagovjernago cara Stefana", kako je glasio zvaničan naziv, kojim su utvrđena opšta načela uređenja tada najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored odredaba ustavnog karaktera, Zakonik je regulisao prava staleža, štiteći i najniže staleže, a imao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Zakonik je 1354. dopunjen drugim delom na Državnom saboru u Serezu. Rađen je na osnovu običajnog prava, crkvenog zakonodavstva i romejskog (vizantijskog) prava. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara. Sačuvano je 25 prepisa, ali original nije. Najstariji prepis iz 14. veka sačuvan je u srpskom manastiru u Strugi (sada je u Moskvi). Prizrenski prepis iz 15. veka čuva se u Prizrenskoj episkopiji.

 

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/22/DusanovZakonik.jpg

 

Dušanov zakonik, jedan od najstarijih prepisa, Prizrenski prepis iz 15. veka. Danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

[Снежана]

1799. - Rođen je francuski književnik Onore de Balzak, "kralj romansijera" - kako ga neretko nazivaju, pored Stendala najznamenitiji francuski romansijer 19. veka i rodonačelnik realističkog romana, snažan i plodan pisac čije nadasve originalno delo (oko 100 romana sa preko 2000 likova objedinjenih u "Ljudsku komediju") predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja u svetskoj književnosti. Dela: "Čiča Gorio", "Izgubljene iluzije", "Šagrinska koža", "Evgenija Grande", "Sjaj i beda kurtizana", "Rođaka Beta", "Rođak Pons", "Banka Nisenžan", "Traganje za apsolutnim"..

 

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Honor%C3%A9_de_Balzac_%281842%29.jpg

http://www.brainyquote.com/photos/h/honoredebalzac380093.jpg

[Данче*]

Na današnji dan 1926. godine rođena američka filmska glumica Merlin Monro. Godine 1948. preminuo srpski političar i pisac Jaša Prodanović.

Američka filmska glumica Merilin Monro (Norma Džin Mortenson) rođena 1926. godine. Merilin Monro je bila jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit, uprkos mišljenju kritičara da je bila skromnih glumačkih mogućnosti. Njeni najpoznatiji filmovi su: Džungla na asfaltu, Nijagara, Majmunska posla, Autobuska stanica, Muškarci vole plavuše, Reka bez povratka, Sedam godina vernosti, Neki to vole vruće... Teret mega zvezde, ljubavne afere s vodećim američkim političarima, kao i česte psihičke krize, prouzrokovale su njenu preranu smrt, 1962. godine.

 

Na današnji dan 1948. godine preminuo je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U Kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa (Narodna misao, Odjek, Glasnik profesorskog društva), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Vuk Karadžić i Miloš Obrenović, Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji, Naši i strani, Naša narodna književnost.

 

1198 - Vizantijski car Aleksije III izdao povelju o izgradnji manastira Hilandar

 

1796 - Rođen Nikola Karno, francuski fizičar

(Pariz, 1.6.1796 - Pariz, 24.8.1832)

 

1804 - Rođen Mihail Ivanovič Glinka, ruski kompozitor

(Novospaski, 1.6.1804 - Berlin, 15.2.1857)

 

1839 - Abdicirao knez Miloš Obrenović (1815 - 1839)

 

1880 - Instalirana prva javna govornica u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hevnu, SAD

 

1916 - Završena Jitlandska bitka, najveća pomorska bitka u Prvom svetskom ratu

 

1936 - Rođen Bekim Fehmiu, pozorišni, filmski i TV glumac

(Sarajevo, 1.6.1936)

 

1941 - Rođen Dragoljub Ojdanić, general-pukovnik, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (Ravni, 1.6.1941)

 

1948 - Umro Jaša Prodanović, političar, državnik, književnik i književni kritičar, urednik "Srpskog književnog glasnika", ministar prosvete i narodne privrede, potpredsednik Vlade FNRJ, akademik (Čačak, 23.4.1867 - Beograd, 1.6.1948)

 

1954 - Umro Martin Andersen Nekse, danski književnik

(Kopenhagen, 26.6.1869 - Drezden, 1.6.1954)

 

1955 - Počelo emitovanje emisije "Dobro jutro, deco" na programu Radio Beograda

 

1955 - Rođen Dušan Savić, fudbaler, reprezentativac

(Ub, 1.6.1955)

 

1960 - U Vršcu osnovano preduzeće "Hemofarm"

 

1973 - Rođena Hajdi Klum, nemačka menekenka, glumica i TV voditeljka

(Bergiš Gladbah, 1.6.1973)

 

1974 - Rođena Alanis Moriset, kanadska pevačica (Otava, 1.6.1974)

 

1978 - Rođen Aleksandar Šapić, vaterpolista, reprezentativac

(Beograd, 1.6.1978)

 

1980 - Počela sa radom američka televizijska stanica Cable News Network (CNN)

 

1982 - Rođena Žisten Enan Arden, belgijska teniserka, svetska šampionka

(Lijež, 1.6.1982)

 

1996 - Promotivna vožnja voza "Romantika" na liniji Topčider - Ljubičevo - Beograd

 

1999 - Poginuo Ljubiša Veličković, pilot, general-pukovnik, pomoćnik načelnika Štaba vrhovne komande za RV i PVO VJ (Crljenac, 1.3.1946 - Banat, 1.6.1999)

 

2000 - Ubijen Goran Žugić, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Crne Gore (Tuzla, 5.1963 - Podgorica, 1.6.2000)

 

2000 - Umro Entoni Tito (Ernest Puente), portorikanski muzičar

(Njujork, 20.4.1923 - Njujork, 1.6.2000)

 

2007 - Umro Dušan I. Marković, novinar, sekretar RTB-a, samostalni savetnik za društveno- ekonomske odnose RTB-a (Čortanovci, 5.8.1925 - Beograd, 1.6.2007)

 

2008 - Umrla prof. dr Smiljka Vasić, psiholingvista, pokretač psiholingvistike u Srbiji, saradnik Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora u Beogradu (1919 - Beograd, 1.6.2008)

 

2008 - Umro Iv Sen Loran, modni kreator, vlasnik kuće visoke mode, nosilac Ordena Legije časti (Oran, 1.8.1936 - Pariz, 1.6.2008)

 

2008 - Umro Josef Tomi Lapid (Tomislav Lampel), izraelski ministar pravde, novinar i pisac (Novi Sad, 27.12.1931 - Tel Aviv, 1.6.2008)

 

2008 - Umrla Dušanka Damjanović Pavešić, novinar, dopisnik "Politike" iz Rijeke i Ljubljane (Novi Sad, 18.3.1940 - Novi Sad, 1.6.2008)

 

2009 - Pad aviona "Er Frans" u Atlantik, na liniji 447 Rio de Ženeiro - Pariz, tom prilikom je poginulo 216 putnika i 12 članova posade

 

2009 - Umro Dmitar Šegrt, mašinski inženjer, političar i privrednik, direktor "Toze Marković" iz Kikinde, potpredsednik Unije poslodavaca Srbije

(Bosansko Grahovo, 1953 - Novi Sad, 1.6.2009)

 

2010 - Umro Andrej Voznesenjski, ruski pesnik, akademik

(Moskva, 12.5.1933 - Moskva, 1.6.2010)

 

2010 - Umro dr Josip Baras, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu (Split, 21.3.1933 - 1.6.2010)

 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1935441/Vremeplov+%281.+jun+2015%29.html

[Снежана]

8.Јун. На данашњи дан венчали су се краљ Александар Карађорђевић и румунска принцеза Марија

На данашњи дан 1922. године у Саборној цркви у Београду, венчали су се краљ Александар Карађорђевић и румунска принцеза Марија, која је по мајци била унука сестре руског цара Александра III и праунука британске краљице Викторије. За председника државног Приређивачког одбора венчања постављен је Бранислав Нушић. Многе земље су послале своје изасланике или делегације на овај догађај, а међу њима чак и Јапан и Персија. Забележено је да је само током последња 24 сата у Београд допутовало више од 20 000 људи. По младу и њене родитеље краљ је послао јахту Александар у пратњи тада нашег најмоћнијег разарача Краљ Петар Први. Ушће је надлетала ескадрила војних авиона, а пристајање брода су плотунима поздравили топови са Калемегдана. После свечаног ручка, пар је присуствовао војној паради на којој је учествовало 18 000 војника, да би исто вече отпутовали на свадбено путовање на Блед. Занимљиво је да су младенци, између параде и поласка на пут, присуствовали пријатељској фудбалској утакмици између Србије и Румуније. Ово је био први међусобни сусрет две репрезентације, а победили су гости са 2:1.
Издвајамо још један важан догађај за овај дан, директно или индиректно, везан за Србију:
1943. године преминуо је српски математичар Михаило Петровић Алас.

 

https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xtp1/v/t1.0-9/11165259_632281483575889_1054993414523346359_n.jpg?oh=730d7db763abbfb930e3db7d8816e004&oe=5606E05F

[Снежана]

9.Јун.

 

На данашњи дан откривен је споменик Доситеју Обрадовићу

На данашњи дан 1914. године, свечано је откривен споменик Доситеју Обрадовићу, српском просветитељу и књижевнику. Споменик је дело вајара Рудолфа Валдеца. Доситеј, стваралац немирног духа и вечити путник, представљен је у покрету, са штапом у једној и шеширом у другој руци, загледан у пут испред себе. На доњем делу постамента исклесане су његове речи: "Идућ-учи, у векове гледај!" Идеја о подизању споменика је постојала више од пола века пре него што је остварена. Ипак, нарочито је постала актуелна 1911. године, приликом стогодишњице смрти, када је Одбор за прославу предложио Београдској општини да распише конкурс и одреди услове за подизање споменика. На конкурс је приспело 12 радова, међу којима су поред изабраног Рудолфа Валдеца били и они Томе Росандића и Симеона Роксандића. Као место за постављање споменика предлаган је средишњи део сквера на Теразијама, затим Теразијска тераса-простор између хотела Москва и хотела Балкан, потом сквер у Македонској улици и на крају испред хотела Српска круна-данашње Библиотеке града Београда, где и би постављен. На том месту је био наредних петнаестак година, да би га онда приликом уређивања Универзитетског парка, 1930. године преместили ту где се и данас налази, и поставили да стоји као пандан споменику Јосифу Панчићу.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1815. године завршен је Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814. када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова. Представник Срба у Бечу, прота Матеја Ненадовић, покушао је да заинтересује конгрес за српско питање, али му услед противљења Енглеске и Аустрије то није пошло за руком.
1990. године југословенска тенисерка Моника Селеш је са 16 година и 6 месеци, освојила Ролан Гарос и тиме постала најмлађа освајачица овог Грен слем турнира у историји.

 

 

https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xtf1/v/t1.0-9/11407266_635003946636976_2834149825068671898_n.jpg?oh=d38bbf9c7a2758f8c26ac15d25a0d3ef&oe=56321F0A

[Снежана]

10.Јун.

 

На данашњи дан убијен је кнез Михаило

На данашњи дан 1868. године у Кошутњаку је убијен кнез Михаило Обреновић. Извршиоци атентана су били браћа Ђорђе, Коста и Павле Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић. Павле је био адвокат и више пута кандидат за народног посланика, Коста се бавио производњом и трговином сапуна, док је Ђорђе био бивши трговац. Марић је једно време био председник Oкружног суда у Пожаревцу, а касније je робијao због убиства своје жене. Тог 29.маја, по јулијанском календару, уз обавезног службеног пратиоца Светозара Гарашанина, сина председника владе Илије Гарашанина и послужитеља Мите, са кнезом су у Кошутњаку биле и три жене: Томанија Обреновић, кнежева стрина, њена ћерка Анка Константиновић и Катарина Константиновић, кнежева сестричина. Када су наишли на заверенике, први је пуцао Коста, а затим и остали. Михаило и Анка су убијени, рањени Гарашанин се онесвестио, док су рањена Катарина и послужитељ Мита побегли у шуму. Томанија је већ после првог пуцња кренула ка Београду и јавила о атентату, те су власти брзо обезбедиле све важне државне институције и ставили под контролу војску и полицију, чиме је спречен преврат. Завереници су похапшени и изведени на саслушање још истог дана. Осуђени су на смрт, а казна је извршена у поноћ на Карабурми. Никада није поуздано утврђено ко је све стајао иза завере, мада се зна да је Павле Радовановић по жени био у роду са бившим кнезом Александром Карађорђевићем, те је доста тога указивало на умешаност Карађорђевића. Убиство кнеза такође је ишло на руку и великим силама којима није одговарала Михаилова политика повезивања балканских земаља и његов апсолутистички режим. Како није имао законитих потомака на престолу га је наследио малолетни Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема, те је уместо њега владало намесништво до 1872.године. Споменик кнезу Михаилу, дело фирентиснког вајара Енрика Пација, откривен је на Светог Николу 1882. године и налази се на Тргу Републике, испред Народног музеја.

 

 

http://images3.kurir.rs/slika-620x419/knez-mihailo-kurir-stampano-1411770900-575165.jpg

[ivona]

10.Јун.

 

На данашњи дан убијен је кнез Михаило

Никада није поуздано утврђено ко је све стајао иза завере, 

 

 

http://images3.kurir.rs/slika-620x419/knez-mihailo-kurir-stampano-1411770900-575165.jpg

ajd da ne bude opet teorije zavere, ali možemo pretpostaviti da je i ovde opet presudio strani uticaj, verovatno od Engleza...Inače on je bio jedan od mojih omiljenih vladara Srbije.

[Снежана]

30.Јун.  На данашњи дан почео је Други балкански рат

На данашњи дан 1912. године, усред преговора око руског посредовања у решавању спора између балканских држава у вези са расподелом територија након Првог балканског рата, и у крајње напетој ситуацији у Београд је стигла депеша да су бугaрске трупе извршиле изненадан ноћни препад 29-30. јуна на српске положаје на Брегалници, чиме је почео Други балкански рат. Очигледно желећи да ставе Русију и Европу пред свршен чин у преговорима који су се већ прилично одужили, могуће охрабрени аустроугарском дипломатијом, бугарски генерали на челу са краљем Фердинандом, преценивши своје снаге и позицију, решили су да спор реше војном акцијом и били поражени код Брегалнице. Црна Гора је притекла у помоћ Србији, Румунија је ушла у рат против Бугарске, образовао се фронт према Грчкој, а и Турска је искористила овај обрт и заузела Једрене и део Тракије. У таквој ситуацији бугарска влада је поднела оставку и затражено је примирје. Мировни преговори вођени су у Букурешту, а мировним уговором који је потписан 10. августа, Србија је задржала територију запоседнуту 1912. године, Грчка је добила Кавалу и померила границе на исток до ушће реке Месте, док је Румунија остварила добитке у Силистрији. Углед Србије после балканских ратова значајно је порастао међу јужнословенским народима, што је само још више подривало интегритет Хабзбуршке монархије и водило до онога што ће се догодити већ наредне године, а то је напад Аустроугарске на Србију и почетак Великог рата.

 

https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/11694134_646997342104303_4260005619853315957_n.jpg?oh=8a4339db5353251c51597adbcbc422b7&oe=561A9F3A

[Снежана]

На данашњи дан (8. јул) 1875. године, рођен је Др Арчибалд Рајс. Био је велики пријатељ Срба и познавао нас је много боље од нас самих, и све то пре једног века. На позив српске владе Рајс је 1914. године отишао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette). Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу. Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији. Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године. Умро је 8. августа 1929. године у Београду. Сахрањен је на топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. Ако имате времена, прочитајте књигу "Чујте Срби! Чувајте се себе!".

 

 

 

 

 

Преузмите књигу „Чујте Срби! Чувајте се себе!“: http://static.scribd.com/docs/bqqyp3vwcxk55.pdf

[Снежана]

На данашњи дан 1844. године у Београду је рођен Петар I Карађорђевић, син кнеза Александра и унук Карађорђа. На престо је ступио после Мајског преврата 1903. године. Школовао се у Србији, Швајцарској и Француској, где је похађао Војну академију у Сен Сиру и Вишу војну академију у Мецу. Учествовао је у Легији странаца у француско-пруском рату 1870-71. године као француски официр. Био је заробљен од стране Немаца, али је успео да побегне. За изузетну храброст одликован је орденом Легије части, поставши тако једини европски владар који је то одличје завредио на бојном пољу. По избијању босанско-херцеговачког устанка 1875. године, дошао је у Босну и под именом Петaр Мркоњић учествовао у борбама, командовао једним устаничким одредом и предводио неколико напада на Турке. У Црној Гори се 1883. године, оженио Зорком, ћерком кнеза Николе Петровића. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је изабрала за краља. Одгајан на идејама политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција, и као човек који је превео спис О слободи, филозофа Џона Стјуарта Мила, краљ Петар је та начела покушао да примени у Србији и тако омогући бржи развој земље. Поред развоја трговине и занатства, долази и до успона индустрије. Страни капитал, првенствено аустроугарски и француски, продире знатно брже, а захваљујући ширењу железнице и речног саобраћаја Србија се све више укључује у европску привреду. Унапређен је систем просвете и културе, основан Београдски универзитет, а штампа је достигла ниво слободе какав није имала никада ни пре, ни после тога. У то време јача и идеја југословенства, а Србија преузима улогу Пијемонта. Долази до све чешћих сукоба са Аусторугарском, нарочито након анексије Босне и Херцеговине. Србија се везује за силе Тројног споразума (Русија, Француска и Енглеска) и склапа Балкански савез са Црном Гором, Бугарском и Грчком ради коначног ослобођења од Турака. Током балканских ратова краљ Петар је био врховни командант, но пред избијање Првог светског рата вршење краљевске власти пренео је на сина, престолонаследника Александра, који је као регент владао Србијом, а потом и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца до смрти свог оца 1921. године. Иако стар и болестан, краљ Петар се са војском и народом повлачио преко Албаније и обилазио војнике на фронту. Добио је атрибут Ослободилац, а у народу је уживао велико поштовање и остао познат као чика Пера, док су Французи за њега говорили Његово величанство свети старац. Краљ Петар није присуствовао проглашењу Краљевине СХС, јер се тада налазио у Грчкој на лечењу. Преминуо је 16. августа 1921. године у Београду и сахрањен је у својој задужбини, цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1890. године умро је сликар Новак Радонић;
1982. године умро је књижевник Меша Селимовић.

http://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/03/Di-08-Petar-I.jpg

[Снежана]

На данашњи дан 1936. године свечано је отворен Београдски зоолошки врт. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац Влада Илић (рођен 1882. у Власотинцу — умро 3. јул 1952. у Београду). Идеја о оснивању постојала је још пре Првог светског рата, али су многе прече потребе, као и војни посед тврђаве која је тада била на граници, спречавали остваривање ове замисли. Међутим, повећањем града после рата и смањењем војне улоге тврђаве, створили су се услови за покушај реализације те идеје. Како је истакнуто приликом отварања, намера је била да се у непосредној близини Дунава, искористе подједнако падине и изглед напуштене тврђаве за смештај животиња по систему Хагенбека. То је значило да се животиње што мање држе у кавезима, а да што више буду слободне. Стрме падине градских профила требало је да омогуће водени ток и изградњу базена за веће животиње, као и за барске птице, те је како по размери тако и естетски, то требало да буде врт коме би завидели и најбоље уређени зоолошки вртови у свету, махом смештени у равницама. Решење зоолошког врта урађено је као јединствена целина у урбанистичком и архитектонском смислу, а пројектовао га је инжењер Александар Крстић, творац низа објеката и паркова тадашњег Београда. Први становници зоолошког врта били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји. Занимљиво је да је градоначелникова жена Олга Илић, иначе унука Лазе Дунђерског, поклонила врту два лава, краљица Марија жирафе, а један богати Београђанин нилског коња Буцу. Када је настао, врт се простирао на нешто више од 3,5 хектара, да би врло брзо био проширен на 7, а затим изградњом ресторана Калемегданска тераса и припајањем једног дела Доњег града заузео преко 14 хектара. У тим размерама је дочекао Други светски рат, током кога је два пута бомбардован. Први пут 1941. године од Немаца и други пут 1944. године од савезника. Скоро цео животињски фонд је уништен, те је површина врта после рата смањена на садашњих око 7 хектара. Међу ретким преживелим животињама нашли су се нилски коњ Буца и алигатор Муја, који је стигао 1937, годину дана по оснивању, и за кога се прича да је најстарији алигатор на свету. У Београдском зоолошком врту данас живи више од 200 животињских врста и више од 2000 јединки, а посебна атракција су бели лавови.

 

 

[Снежана]

Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) је српски академик, драмски писац, сценариста и позоришни радник. Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског Савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Отац је музичарке Лене Ковачевић.

Најпознатија његова остварења су:

• Маратонци трче почасни круг (1972),
• Радован III (1973),
• Пролеће у јануару (1977),
• Свемирски змај (1977),
• Луминација на селу (1978),
• Ко то тамо пева (1980),
• Сабирни центар (1982),
• Балкански шпијун (1983),
• Свети Георгије убива аждаху (1984),
• Клаустрофобична комедија (1987),
• Професионалац (1990),
• Урнебесна трагедија (1991),
• Лари Томпсон, трагедија једне младости (1996),
• Контејнер са пет звездица (1999),
• Доктор Шустер (2000),
• 20 српских подела (Срба на Србе) (2008),
• Генерална проба самоубиства (2010),
• Живот у тесним ципелама (2011),
• Реинкарнација (2011).
• Кумови (2013).
• Рођендан господина Нушића (2014).

 

 

[Милан Ракић]

• 12. јула 1899. године, у Мостару је рођен чувени југословенски конструктор авиона и хидроавиона инг. Сима Милутиновић, професор конструкције авиона и некадашњи декан Машинског факултета БУ. Иза себе је оставио 15 летелица (авиона и хидроавиона), које су биле у експлоатацији у Југословенском краљевском ваздухопловству, односно у РВ и ПВО ЈНА. Преминуо је у Београду 1981. године.

 

• 12. јула 1937. године, погинуо је пилот-ловац Бошко Петровић као добровољац на страни шпанске републиканске армије под именом Фернандо Грасија. У борбама у ваздуху је оборио седам фашистичких авиона и тако признат као наш једини ваздушни ас (више од 5 победа у ваздушним борбама). Први је пилот који је у пару са Русом Јевгенијем Птухином, 8. јула 1937. године оборио тада понос фашистичке ваздухопловне индустрије Месершмит Ме-109....