Da li je stidljivost mentalni poremećaj?

[Number15648]

Не знам шта је лажна стидљивост, знам шта је рекао Св. Николај Велимировић за стидљивост у вези жене:"Најлепши украс једне жене јесте стидљивост, као што је бестидство жене најнеприроднији и најодвратнији призор у свету." (Охридски Пролог)

[албатрос]

Е овако, да би било јасније како сам наишла на тај појам, па ми можда можете тачније одговорити. У питању је књига " Христос у сибирским тамницама". Ту отац Спиридон наилази на једног предивног младића и ликом и духом који је желио да се исповиједи, отац му рече да тражи од чувара да га затворе у самицу да би ту пребивао у молитви, међутим овај то није могао да прихвати, и отац Спиридон је видио да је тај младић "лажно стидљив" па му је рекао да се моли у Олтару. Он свакако није био лажно побожан, нити су његове врлине биле лаж, али јесте "лажно стидљив"... Ако направимо поређење са лажном скромношћу и понуђеном чоколадом, онда то значи да се он стидио да пред другима покаже колики је вјерник? Да ли је то онда негативна појава?

[Богдановић Тамара]

Е овако, да би било јасније како сам наишла на тај појам, па ми можда можете тачније одговорити. У питању је књига " Христос у сибирским тамницама". Ту отац Спиридон наилази на једног предивног младића и ликом и духом који је желио да се исповиједи, отац му рече да тражи од чувара да га затворе у самицу да би ту пребивао у молитви, међутим овај то није могао да прихвати, и отац Спиридон је видио да је тај младић "лажно стидљив" па му је рекао да се моли у Олтару. Он свакако није био лажно побожан, нити су његове врлине биле лаж, али јесте "лажно стидљив"... Ако направимо поређење са лажном скромношћу и понуђеном чоколадом, онда то значи да се он стидио да пред другима покаже колики је вјерник? Да ли је то онда негативна појава?

 

Можда значи да је дубоко негде у себи то веровао - али да није био чист сам са собом. Да су га његова унутрашња превирања навукла да ,,закопа'' своју веру негде дубоко у себи, иако ју је сматрао исправном.

[timjančica]

stid je gotovo nemoguće odglumiti. lažno stidljiv u ovom slučaju ekv. bestidan, i to opet uslovno, u smislu dostupnosti osjećaja, ovako kaže otprilike pshihoanal,da ne duljim. negativ. je vezana obično za deform. strukture ličnosti. tako nekako

[Баба]

Е овако, да би било јасније како сам наишла на тај појам, па ми можда можете тачније одговорити. У питању је књига " Христос у сибирским тамницама". Ту отац Спиридон наилази на једног предивног младића и ликом и духом који је желио да се исповиједи, отац му рече да тражи од чувара да га затворе у самицу да би ту пребивао у молитви, међутим овај то није могао да прихвати, и отац Спиридон је видио да је тај младић "лажно стидљив" па му је рекао да се моли у Олтару. Он свакако није био лажно побожан, нити су његове врлине биле лаж, али јесте "лажно стидљив"... Ако направимо поређење са лажном скромношћу и понуђеном чоколадом, онда то значи да се он стидио да пред другима покаже колики је вјерник? Да ли је то онда негативна појава?

 

Одговор је прост што рече отац Иван. У питању је лаж.

 

Постоје људи који имају лажну стидљивост, лажну скрушеност. Па се онда праве преподобни и изигравају свеце, пресавију се , па се све нешто саблажњавају на све и свашта .

Овде фали текста, на основу овога што си навела не види се ништа. Овде колико копчам лажна стидљивост би се огледала у томе што је старац препоручио младићу да се моли у самници ако се већ стиди да се моли пред другима , а пошто је овај пројавио лажну стидљивост онда му је старац рекао да се ипак моли у олтару ( где га могу сви видети) .

 

Лажну стидљивост овде неко горе је изједначио са бонтоном ( чоколада ово оно) и културом понашања.

Дакле бонтон треба имати и лепо воспитање, ми нисмо марва него људи и кад ти неко даје чоколадицу ма колико да си похлепан ти узмеш тек мало да га не одбијеш а не све колико ти страсти ишту.

 

Јер ту је разлика између човека и марве што човек контролише своје нагоне и страсти и понаша се пристојно у друштву а не као звер или стока.

Препоручивањем некаквог "природног" понашања да би се тобож супротставио лажном понашању није ништа друго до постицање дивљаштва.

 

Значи лепо понашање које потискује наше телесне страсти није лицемерје него ствар културе и васпитања. Лажна скромност и лепо понашање могу наизглед да се пројаве на сличан или исти начин , али постоји разлика у настројењу душе.

Лепо васпитан човек који се понаша по бонтону а притом је и Хришћанин неће пројавити лажну скромност мада му као човеку нису непознате телесне страсти, неће лицемерити пред другим људима, и неће чим се сви разиђу "и нико не види"  доватити се предмета своје страсти те уживати у њој насамо, него ће просто наставити својим путем.

 

Немојте уопштавати ове ствари јер ћете доћи у ситуацију да осуђујете друге при том ћете бити сасвим у криву.

[Милан Меденица :)]

све у вези стидљивости може да се одглуми, чак и црвенило које је искрено стидљивима невољна реакција.

само је питање да ли човек заиста види оно што је испред њега или даје неко друго/погрешно значење очигледном.

 

примера ради, лажно стидљив је онај који глуми стид и смерност кад га хвале а уствари му прија и гаји му сујету, па просто црвени и увија се од задовољства а не од стида. мала деца то врло често раде ако су размажена или им се допуштају такве ствари јер то социјални клоп сматра пожељним или прихватљивим. тинејџери могу глумити лако стидљивост кад их разоткријете у нечем лошем јер је пожељно да покажу покајање или стид а уствари се осмехују у себи како ће јефтино проћи глумећи.

код одраслих људи се то обично среће у годинама кад се примају у друштво одраслих, у патријархалним срединама поготово међу женама где се стимулише такво понашање као пожељно.

 

лажно стидљив је и онај који буде стидљив ал је слаб на грех и редовно се враћа у посрнуло стање тако што једва чека поново да згреши, чак и у стидљивости.

 

најзад, то је крајње лицемерје код верника - није нимало безазлено и врло лако може бити одраз непокајања и огрубелости за Бога. самим тим, тако неко није подобан да приђе путиру јер себе сматра особом без греха.

[албатрос]

Одговор је прост што рече отац Иван. У питању је лаж.

 

Постоје људи који имају лажну стидљивост, лажну скрушеност. Па се онда праве преподобни и изигравају свеце, пресавију се , па се све нешто саблажњавају на све и свашта .

Овде фали текста, на основу овога што си навела не види се ништа. Овде колико копчам лажна стидљивост би се огледала у томе што је старац препоручио младићу да се моли у самници ако се већ стиди да се моли пред другима , а пошто је овај пројавио лажну стидљивост онда му је старац рекао да се ипак моли у олтару ( где га могу сви видети) .

 

Лажну стидљивост овде неко горе је изједначио са бонтоном ( чоколада ово оно) и културом понашања.

Дакле бонтон треба имати и лепо воспитање, ми нисмо марва него људи и кад ти неко даје чоколадицу ма колико да си похлепан ти узмеш тек мало да га не одбијеш а не све колико ти страсти ишту.

 

Јер ту је разлика између човека и марве што човек контролише своје нагоне и страсти и понаша се пристојно у друштву а не као звер или стока.

Препоручивањем некаквог "природног" понашања да би се тобож супротставио лажном понашању није ништа друго до постицање дивљаштва.

 

Значи лепо понашање које потискује наше телесне страсти није лицемерје него ствар културе и васпитања. Лажна скромност и лепо понашање могу наизглед да се пројаве на сличан или исти начин , али постоји разлика у настројењу душе.

Лепо васпитан човек који се понаша по бонтону а притом је и Хришћанин неће пројавити лажну скромност мада му као човеку нису непознате телесне страсти, неће лицемерити пред другим људима, и неће чим се сви разиђу "и нико не види"  доватити се предмета своје страсти те уживати у њој насамо, него ће просто наставити својим путем.

 

Немојте уопштавати ове ствари јер ћете доћи у ситуацију да осуђујете друге при том ћете бити сасвим у криву.

 

Право да вам кажем ја не мислим да се ту ради о лицемјерству и неком лажном преподобју, ријеч је о врло фином младићу којим је отац Спиридон био одушевљен. Он није желио у самицу јер би чувар знао због чега је тамо, није желио да било ко зна да се он моли, зато га је старац послао у Олтар јер тамо ваљда не улази нико... Ето, био је "лажно стидљив" и зато је од свих скривао своја религијска осјећања, сем наравно од оца Спиридона.

[Баба]

Право да вам кажем ја не мислим да се ту ради о лицемјерству и неком лажном преподобју, ријеч је о врло фином младићу којим је отац Спиридон био одушевљен. Он није желио у самицу јер би чувар знао због чега је тамо, није желио да било ко зна да се он моли, зато га је старац послао у Олтар јер тамо ваљда не улази нико... Ето, био је "лажно стидљив" и зато је од свих скривао своја религијска осјећања, сем наравно од оца Спиридона.

 

То је брате, пардон сестро онда нешто интерно између старца и младића. Духовна поука за духовне људе.

У питању су танани осети и суптилне молитвене душе.

 

Значи шта?

Џаба се смарамо со тим јер таки не висе по форумима.

[албатрос]

Па добро, мислила сам да у духовној литератури постоји нека тачна дефиниција те "лажне стидљивости" у исповиједању вјере, можда то јесте а можда и није добра појава, не знам... 

[w.a.mozart]

https://www.pouke.org/forum/topic/21345-animirane-kreacije-u-nedostatku-animiranih-postera/page-92#entry758602

 

evo mog pokušaja

[R.Žiskar]

"...Елем, да бисте се стидели треба да имате и мало савести, односно моралне одговорности (једно без другог не иде). Ако је веровати светим оцима,не треба бринути, сваки човек добија савест рођењем, као божји глас у нама. Но, бојим се да су га (тај божји глас) неки протерали, а из неких је он сам клиснуо главом без обзира.

Зато, стидите се, иако су око вас бестидни. Јер, и ако нисте криви, то не значи да сте недужни."

 

 

Владика Порфирије: Савремени човек је изгубио стид - 31. мај 2010

 

Шта мислите о стиду као таквом, у најширем могућем смислу речи?

[DankaM]

Stid, vrlo korisna emocija... Imam negde tekst o neurofiziologiji stida, prilično je zanimljivo. Mehanizam koji te tera da se ponašaš u skladu sa socijalnim normama, kad si mlađi, a onda sa pounutrenim, sopstvenim normama (mada, realno, to su najčešće neke vrste modifikovanih soc.normi).

[Срђан Ранђеловић]

Ја јесам стидљив. Некада се стидим и туђих поступака .smesko.

 

 

[Никола Ђоловић]

Постоји стид као изазов врлине али и стид као неоснована сујета, нпр. кад се стидиш да пројавиш врлину коју живиш у неком делу или пријатељовањем са некима или кад те неко нешто пита а ти ћутиш као мула.

[Дејан]

Dok bude bilo stida,biće i sveta,kako reče vladika Nikolaj