Oslobođeni Gotovina i Markač

[Guest]

nema šta da se više čudimo, dovoljno vam ovo da se malo podsetite i da vidite šta nas još čeka...

Sveti Nikolaju moli Boga za nas grešne!!!

[Guest]

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА

Хај, шта се оно чује из даљине:

Дал су вјетри, дал су вихорови,

Ил шуморе горе јаворове,

Ил са земљом трава разговара,

Ил пјевају на небеси звијезде?

2. Нит су вјетри, нит су вихорови,

Нит шуморе горе јаворове,

Нит са земљом трава разговара,

Нит пјевају на небеси звијезде,

Но служи се света литургија

У небеском царству Христовоме.

3. Службу служи Јован Златоусте

И са њиме три стотин владика,

Све владика земних мученика

И три хиљад часних свештеника,

Свештеника Божијих угодника.

Ђаконује архиђаконе Стеване

И са њиме свети Лаврентије.

Свети Павле чита Посланије,

Свети Лука свети Вангелије,

Крсте држи царе Константине

А рипиде свети стратилати

Димитрије и са њим Прокопије,

Георгије и са њим Јевстатије

И остали многи стратилати.

Огањ носи Огњена Марија,

Тамјан пали Громовник Илија,

Свети врачи помазују миром

А Крститељ водом покропљава.

Херувими поје Херувику

А цар славе сједи на пријестолу

Лицем својим небо освјетљава.

С десна му је света Богомајка

Огрнута звјезданом порфиром,

Свети Сава жезал придржава,

А народа ни броја се незна,

Више га је но на небу звијезда.

Измијешани свеци с анђелима

Па с незна ко је од ког љепши.

4. Кад се света литургија сврши

Светитељи Христу прилазили

И пред њиме поклон учинили,

Најпосљедњи Светитељу Саво

И са Савом Срби светитељи.

Свети саво метаније прави,

Ал се не хтје светац да усправи

Већ остаде на земљи лежећи.

Тад прилази света Богомајка

Да подигне светитеља Саву,

Јер јој Саво Хиландар посвети,

Ал се Саво диже на кољена

И даље се дићи не хоћаше

Већ оста пред Христом клечећи.

5. Благи Христос Саву миловаше

Од милоште вако му збораше:

"Чедо моје Немањићу Саво,

Што си ми се тако растужио,

Што си мене тако расплакао,

Никад тако плакао ниси,

Ниси тако плако за Косовом

Кад је српско потамњело царство,

Потамњело царство и господство.

Казуј мени, моје чедо драго,

Како стоји вјера у Србаља,

Јесул Срби кано што су били

Или су се Саво измијенили,

Поју ли ми многе литургије,

Подижу ли многе задужбине.

Кано некад у вријеме Немање

И сина му светитеља Саве,

И славнога Милутина краља,

И Стевана милог ми Дечанца,

И Лазара мога мученика

И Милице славне Љубостињке,

Ангелине мајке Крушедолке,

И осталих цара и књегиња,

Да л се и сад Бог тако поштује,

Да л Србијом свете пјесме брује,

Јеванђеље да л се моје шири,

Српска земља да л тамјаном мири,

Свијетли ли се образ у Србина

Пред људима и пред агфелима,

Великаши да л праведно суде,

Богаташи да ли милост дијеле,

Да л сусједа сусјед оправдава,

Да л нејаког јаки подржава

Поштује ли млађи старијега,

Да л дјевојке држе дјевојаштво,

Да л попови по светињи живе,

Калуђери да л за народ клече

И да л грију пештере сузама

И за народ топлим молитвама.

Да ли народ недјељу светкује,

Још завеза језик у Србина,

Да не смије пјеват ни кукати,

Нити Божје име спомињати,

Нити брата братом ословити;

Да л празником цркве испуњује?

Казуј мени дични светитељу,

Српског рода други спаситељу,

Каква ти је голема невоља

Те ти рониш сузе низ образе,

Пјесму неба плачем завршаваш?"

6. Тад говори светитељу Саво:

" 0 Господе велики и силни,

Пред киме се тресу херувими,

има л ишта теби непознато?

Та ти видиш срце у човјеку

И познајеш најтајније мисли.

Видиш црва под кором грмовом,

Под каменом гују отровницу,

На дну мора свако зрно пијеска.

Не могу се од тебе сакрити

Тамних људи тамна безакоња,

Због којих си на крсту висио;

Али твоја љубав све покрива,

Из љубави незнаније јављаш,

Из љубави ти о знаном питаш,

Да ти кажем што ти боље знадеш.

7. "Нису Срби кано што су били.

Лошији су него пред Косовом,

На зло су се свако измијенили.

Ти им даде земљу и слободу,

Ти им даде славу и побједу,

И државу већу Душанове,

Ал даром се твојим погордише,

Од тебе се лицем окренуше,

Господа се српска изметнула,

На три вјере оком намигују,

Ал ниједну право не вјерују,

Православље љуто потискују.

Одрекли се српскога имена.

Одрекли се својих крсних слава,

Свеце своје љуто увриједили.

А ко диже цркву задужбину,

Не диже је теби него себи.

Цркве дижу да их виде људи,

Цркве дижу, Богу се не моле,

Нит Божији закон испуњују

Великаши правду погазили

Богаташи милост оставили

И Србима док их Саво води.

Не поштује млађи старијега,

Но се млађи паметнији гради,

Нит нејаког јаки подржава,

Већ га ломидок га не саломи,

Нит сусједа сусјед оправдава,

Већ се куне криво за неправду

Због блатњаве земље од аршина.

Свештеници вјером ослабили,

Калуђери посте оставили,

Нит дјевојке држе дјевојаштво,

Свилу носе, гријехом се поносе,

Млади момци поштењу се смију,

А свој разврат ни од ког не крију,

Нити народ за недјељу мари,

Ни за празник ни обичај стари,

Нит празником цркве испуњује,

Празне цркве ко пећине пусте,

Празне душе, па празне и цркве,

Свуд се црни црно безакоње,

Стид ме једе и стид ме изједе,

Због гријеха народа мојега,

Што и мене држиш близу себе.

Зато плачем, мој предраги Спасе,

Вјечност ми је кратка за плакање,

Волио бих и у паклу бити,

Само Срби Богу да се врате."

8. Мирно Господ саслушао Саву,

Па подиже своју свету главу;

И мислима небеса потресе.

Заблисташе муње и громови,

Надуше се гарави облаци,

Лед се просу о Петрову дану,

Сва побијеле земља Србинова,

Ка од губе губава грешница.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

9. Тада Господ устеже облаке,

Да не падне киша ни росица,

Благо сунце у жар се обрати,

Сва сагоре земља Србинова,

Пресушише ријеке и потоци,

Прекапише дубоки кладенци,

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

10. Тада Господ ваши попустио,

По воћу се ваши ухватише,

Обрстише шљиве и јабуке,

Сасушише питоме воћњаке

По питомој земљи Србиновој.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

11. Тада Господ помор попустио,

Да помори и старо и младо.

Ударише љуте болезање,

Тијесна гробља а мало гробара,

Гробарима отежаше руке.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

Па Србију земљу загрлише.

12. Тада Господ кризу попустио.

Пуна земља свакога обиља,

А сви вичу: нигдје ништа нема.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

13. Тад Сатану Господ одријешио,

Из пакла га на Србе пустио,

Да до рока своју вољу врши,

И да чини што је њему драго,

Са државом и са српским тијелом,

Само да се не дотиче душе.

А Сатана војске подигао,

Од звјериња свога и људскога,

Све од самих Божјих противника,

И својијех једномишљеника,

Којих би се марва постидјела,

И вепрови дивљи посрамили,

Пакленим их огњем наоружо,

Повео их на земљу Србију.

14. Бљуну огањ из адових жвала,

Па запали кућу Србинову,

Све разгради штоје саграђено,

Све прождера што је умијешено,

Све однесе што је изаткано,

Све разграби што је уштеђено,

Све раскући што је закућено,

Све попљува што је освећено,

А господу окове веза,

Старјешине врже на вјешала,

Ил умори глађу у тамници,

Поби момке, зацрни ђевојке,

Згрчи мајек над колијевке празне,

Над колијевке празне и крваве,

Још завеза ноге у Србина,

Да не смије слободно ходити,

Осим куд га коноп води,

Коноп води или кундак гони;

Још завеза руке у Србина,

Да не смије радит ван кулука,

Нити сјести, нити хљеба јести

Без сатанске горде заповијести,

Нити ђецу своју својом звати,

Нит слободно мислит ни дисати.

15. Тако ишло задуго земана,

Док набуја земља Србинова,

Од мртвијех српскијех тјелеса,

И од крви српских мученика,

Ка тијесто од јакога квасца.

Тад анђели Божји заплакали,

А Срби се Богу обратили,

Јединоме своме спаситељу,

Вишњем Богу и светоме Сави.

Тад се Саво стресе од ужаса,

Скочи, викну из свега гласа:

"Доста, Боже, поштеди остатак!"

Тад је Господ послушао Саву,

На српско се робље ражалио,

Те Србима гријехе опростио.

16. Засија се лице Србиново,

Зазвонише звона на весеље,

Замириса земља од тамјана,

Заблиста се Христова истина,

Зацари се милост и поштење,

Анђели се са неба спустише,

Па Србију земљу загрлише.

17. Хај, шта се оно чује из даљине?

То се опет служи литургија,

У небесном царству Христовоме,

Службу служи светитељу Саво,

И са њим три стотин владика,

И три хиљад српских свештеника,

Ђаконује архиђакон Стево,

А са њиме ђакон Авакуме

Што на коцу за Христа пострада,

На баиру усред Биограда,

А цар славе сједи на пријестолу,

Док са земље грми ка олуја,

То Србија кличе - Алилуја !

Благо мајци која Саву роди.

Свети Владика Николај Велимировић

[Александар Милојков]

Нисам неко ко следује Шешељевој политици, али за ово му скидам капу:

[Давор73]

Трагично је колико смо глуп народ.Скоро па би требало да завапимо:,,Јесмо овце ал немојте нас клати више!"

Срамота је што више не умемо ни да се бранимо,тедох рећи.

[Milan Nikolic]

Само јака Русија може да извуче Србију,да ли ће се то десити видећемо.

Руси као да су још увек кивни на нас због Титовог противљења Стаљину. Тек недавно је Медведев јавно осудио Стаљинова злодела па ће ваљда полако и Срби да буду у другачијој причи.

[Number15648]

Трули запад.

[Саша M.]

Трули запад.

Ти живи мртваци да нам држе предавања о демократији,људским правима,истини, помирењу...

[keka]

Не знам да ли пратите ХРТ, али мени се редовно дешава кад год да пребацим на њине канале, да иду емисије о "домовинском рату", типа на данашњи дан и сл. Заиста је отрежњујуће када схватите чињеницу да се код сусједа систематски (у претходних 20 година) ради на одржавању високог нивоа мржње према Србима и стварању осећаја поноса према протеривању приближно 10% становништва некадашње републике.

Док код нас управо супротно, радимо на помирењу, купујемо по Идеама и осталим мегамаркетима, све веће фирме у прехрамбеној индустрији смо продали Хрватима итд. Као нојеви забијамо главу у песак...

Срећа па нам се појавио Тарабић у реклами и отворио очи, па сад можемо у домаћем Дису да купујемо производе хрватских фирми.

И да не заборавим дражесне билборде који оглашавају летовање у лијепој њиховој...

E bravo za ovaj komentar!!! aman

Pa dajte ljudi, sami smo krivi sto nam je ovako stanje u drzavi!!!

Uvek nam je tudje sladje!

[keka]

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА

Хај, шта се оно чује из даљине:

Дал су вјетри, дал су вихорови,

Ил шуморе горе јаворове,

Ил са земљом трава разговара,

Ил пјевају на небеси звијезде?

2. Нит су вјетри, нит су вихорови,

Нит шуморе горе јаворове,

Нит са земљом трава разговара,

Нит пјевају на небеси звијезде,

Но служи се света литургија

У небеском царству Христовоме.

3. Службу служи Јован Златоусте

И са њиме три стотин владика,

Све владика земних мученика

И три хиљад часних свештеника,

Свештеника Божијих угодника.

Ђаконује архиђаконе Стеване

И са њиме свети Лаврентије.

Свети Павле чита Посланије,

Свети Лука свети Вангелије,

Крсте држи царе Константине

А рипиде свети стратилати

Димитрије и са њим Прокопије,

Георгије и са њим Јевстатије

И остали многи стратилати.

Огањ носи Огњена Марија,

Тамјан пали Громовник Илија,

Свети врачи помазују миром

А Крститељ водом покропљава.

Херувими поје Херувику

А цар славе сједи на пријестолу

Лицем својим небо освјетљава.

С десна му је света Богомајка

Огрнута звјезданом порфиром,

Свети Сава жезал придржава,

А народа ни броја се незна,

Више га је но на небу звијезда.

Измијешани свеци с анђелима

Па с незна ко је од ког љепши.

4. Кад се света литургија сврши

Светитељи Христу прилазили

И пред њиме поклон учинили,

Најпосљедњи Светитељу Саво

И са Савом Срби светитељи.

Свети саво метаније прави,

Ал се не хтје светац да усправи

Већ остаде на земљи лежећи.

Тад прилази света Богомајка

Да подигне светитеља Саву,

Јер јој Саво Хиландар посвети,

Ал се Саво диже на кољена

И даље се дићи не хоћаше

Већ оста пред Христом клечећи.

5. Благи Христос Саву миловаше

Од милоште вако му збораше:

"Чедо моје Немањићу Саво,

Што си ми се тако растужио,

Што си мене тако расплакао,

Никад тако плакао ниси,

Ниси тако плако за Косовом

Кад је српско потамњело царство,

Потамњело царство и господство.

Казуј мени, моје чедо драго,

Како стоји вјера у Србаља,

Јесул Срби кано што су били

Или су се Саво измијенили,

Поју ли ми многе литургије,

Подижу ли многе задужбине.

Кано некад у вријеме Немање

И сина му светитеља Саве,

И славнога Милутина краља,

И Стевана милог ми Дечанца,

И Лазара мога мученика

И Милице славне Љубостињке,

Ангелине мајке Крушедолке,

И осталих цара и књегиња,

Да л се и сад Бог тако поштује,

Да л Србијом свете пјесме брује,

Јеванђеље да л се моје шири,

Српска земља да л тамјаном мири,

Свијетли ли се образ у Србина

Пред људима и пред агфелима,

Великаши да л праведно суде,

Богаташи да ли милост дијеле,

Да л сусједа сусјед оправдава,

Да л нејаког јаки подржава

Поштује ли млађи старијега,

Да л дјевојке држе дјевојаштво,

Да л попови по светињи живе,

Калуђери да л за народ клече

И да л грију пештере сузама

И за народ топлим молитвама.

Да ли народ недјељу светкује,

Још завеза језик у Србина,

Да не смије пјеват ни кукати,

Нити Божје име спомињати,

Нити брата братом ословити;

Да л празником цркве испуњује?

Казуј мени дични светитељу,

Српског рода други спаситељу,

Каква ти је голема невоља

Те ти рониш сузе низ образе,

Пјесму неба плачем завршаваш?"

6. Тад говори светитељу Саво:

" 0 Господе велики и силни,

Пред киме се тресу херувими,

има л ишта теби непознато?

Та ти видиш срце у човјеку

И познајеш најтајније мисли.

Видиш црва под кором грмовом,

Под каменом гују отровницу,

На дну мора свако зрно пијеска.

Не могу се од тебе сакрити

Тамних људи тамна безакоња,

Због којих си на крсту висио;

Али твоја љубав све покрива,

Из љубави незнаније јављаш,

Из љубави ти о знаном питаш,

Да ти кажем што ти боље знадеш.

7. "Нису Срби кано што су били.

Лошији су него пред Косовом,

На зло су се свако измијенили.

Ти им даде земљу и слободу,

Ти им даде славу и побједу,

И државу већу Душанове,

Ал даром се твојим погордише,

Од тебе се лицем окренуше,

Господа се српска изметнула,

На три вјере оком намигују,

Ал ниједну право не вјерују,

Православље љуто потискују.

Одрекли се српскога имена.

Одрекли се својих крсних слава,

Свеце своје љуто увриједили.

А ко диже цркву задужбину,

Не диже је теби него себи.

Цркве дижу да их виде људи,

Цркве дижу, Богу се не моле,

Нит Божији закон испуњују

Великаши правду погазили

Богаташи милост оставили

И Србима док их Саво води.

Не поштује млађи старијега,

Но се млађи паметнији гради,

Нит нејаког јаки подржава,

Већ га ломидок га не саломи,

Нит сусједа сусјед оправдава,

Већ се куне криво за неправду

Због блатњаве земље од аршина.

Свештеници вјером ослабили,

Калуђери посте оставили,

Нит дјевојке држе дјевојаштво,

Свилу носе, гријехом се поносе,

Млади момци поштењу се смију,

А свој разврат ни од ког не крију,

Нити народ за недјељу мари,

Ни за празник ни обичај стари,

Нит празником цркве испуњује,

Празне цркве ко пећине пусте,

Празне душе, па празне и цркве,

Свуд се црни црно безакоње,

Стид ме једе и стид ме изједе,

Због гријеха народа мојега,

Што и мене држиш близу себе.

Зато плачем, мој предраги Спасе,

Вјечност ми је кратка за плакање,

Волио бих и у паклу бити,

Само Срби Богу да се врате."

8. Мирно Господ саслушао Саву,

Па подиже своју свету главу;

И мислима небеса потресе.

Заблисташе муње и громови,

Надуше се гарави облаци,

Лед се просу о Петрову дану,

Сва побијеле земља Србинова,

Ка од губе губава грешница.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

9. Тада Господ устеже облаке,

Да не падне киша ни росица,

Благо сунце у жар се обрати,

Сва сагоре земља Србинова,

Пресушише ријеке и потоци,

Прекапише дубоки кладенци,

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

10. Тада Господ ваши попустио,

По воћу се ваши ухватише,

Обрстише шљиве и јабуке,

Сасушише питоме воћњаке

По питомој земљи Србиновој.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

11. Тада Господ помор попустио,

Да помори и старо и младо.

Ударише љуте болезање,

Тијесна гробља а мало гробара,

Гробарима отежаше руке.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

Па Србију земљу загрлише.

12. Тада Господ кризу попустио.

Пуна земља свакога обиља,

А сви вичу: нигдје ништа нема.

Закукаше Срби у невољи,

Ал се живог Бога не сјетише,

Нити Бога ни својих гријеха.

А све Саво на кољена клечи,

Блиједо му лице од ужаса.

13. Тад Сатану Господ одријешио,

Из пакла га на Србе пустио,

Да до рока своју вољу врши,

И да чини што је њему драго,

Са државом и са српским тијелом,

Само да се не дотиче душе.

А Сатана војске подигао,

Од звјериња свога и људскога,

Све од самих Божјих противника,

И својијех једномишљеника,

Којих би се марва постидјела,

И вепрови дивљи посрамили,

Пакленим их огњем наоружо,

Повео их на земљу Србију.

14. Бљуну огањ из адових жвала,

Па запали кућу Србинову,

Све разгради штоје саграђено,

Све прождера што је умијешено,

Све однесе што је изаткано,

Све разграби што је уштеђено,

Све раскући што је закућено,

Све попљува што је освећено,

А господу окове веза,

Старјешине врже на вјешала,

Ил умори глађу у тамници,

Поби момке, зацрни ђевојке,

Згрчи мајек над колијевке празне,

Над колијевке празне и крваве,

Још завеза ноге у Србина,

Да не смије слободно ходити,

Осим куд га коноп води,

Коноп води или кундак гони;

Још завеза руке у Србина,

Да не смије радит ван кулука,

Нити сјести, нити хљеба јести

Без сатанске горде заповијести,

Нити ђецу своју својом звати,

Нит слободно мислит ни дисати.

15. Тако ишло задуго земана,

Док набуја земља Србинова,

Од мртвијех српскијех тјелеса,

И од крви српских мученика,

Ка тијесто од јакога квасца.

Тад анђели Божји заплакали,

А Срби се Богу обратили,

Јединоме своме спаситељу,

Вишњем Богу и светоме Сави.

Тад се Саво стресе од ужаса,

Скочи, викну из свега гласа:

"Доста, Боже, поштеди остатак!"

Тад је Господ послушао Саву,

На српско се робље ражалио,

Те Србима гријехе опростио.

16. Засија се лице Србиново,

Зазвонише звона на весеље,

Замириса земља од тамјана,

Заблиста се Христова истина,

Зацари се милост и поштење,

Анђели се са неба спустише,

Па Србију земљу загрлише.

17. Хај, шта се оно чује из даљине?

То се опет служи литургија,

У небесном царству Христовоме,

Службу служи светитељу Саво,

И са њим три стотин владика,

И три хиљад српских свештеника,

Ђаконује архиђакон Стево,

А са њиме ђакон Авакуме

Што на коцу за Христа пострада,

На баиру усред Биограда,

А цар славе сједи на пријестолу,

Док са земље грми ка олуја,

То Србија кличе - Алилуја !

Благо мајци која Саву роди.

Свети Владика Николај Велимировић

Premudri Vladika Nikolaj slava mu i milost!!!

[Млађони]

Nekima je to vec duze vreme jasno kao dan.

Treba, ali kako se sada iščupati iz kandzi Zapada?

Још да људи крену да размишљају па схвате да је тај хашки суд и Русија.

Да је мандат хашком суду дат од стране УН-а

Главне чланице УНа су, Бритаинја, Уса, Француска, Русија и Кина.

[keka]

Нисам неко ко следује Шешељевој политици, али за ово му скидам капу:

"Vama da ustanem..." hahahahhah on je kralj!

[Млађони]

I ne samo to, nego svuda trube da dokle naseljavaju Srbe po Hrvatskoj itd., Hrvat u Srbiji nema nikakvu slobodu i mora da strahuje za život. Vode veoma uspešnu propagandu i ovde Srbija trenutno gubi, isto zahvalom ovih "antizapadnih" patriota. Srbin ispada kao neki afrički azilant koji treba da bude srećan ako uopšte dobije šolju kafe i komad hleba..

Управо они који ово виде као доминација ЗАПАДА НАД СРБИЈОМ, ПОМАЖУ ХРВАТИМА ДА ПОКАЖУ СВЕТУ КАКО СУ ОНИ У ПРАВУ!

Окривиљиавање запада и Европске уније за овај пораз ће само да нас нагура још дубље у блато. Посебно јер запад и европска унија нису вероватно урадили ништа поводом овог него хрватско финасирање лобирања у њихово име, као и наша неспособност да са тим лобирањем изађемо на крај.

[Manolis]

[Милан Б]

Нисам за мржњу према Хрватима, напротив. Већина мојих пријатеља и нису "чистокрвни" Срби, таква је средина у којој живим и верујем да је то велико богатство. Али мислим да не смемо затворити очи пред чињеницом да су генерације и генерације младих људи у Хрватској задојене мржњом према Србима. Они овакву "едукацију" спроводе активно и сложно а такве ствари сигурно не могу изаћи на добро.

И даље је некоме у интересу да овде одржава напетост у региону, па кад му затреба - само распали пламен. Морамо бити на то спремни.

[keka]

I ne samo to, nego svuda trube da dokle naseljavaju Srbe po Hrvatskoj itd., Hrvat u Srbiji nema nikakvu slobodu i mora da strahuje za život. Vode veoma uspešnu propagandu i ovde Srbija trenutno gubi, isto zahvalom ovih "antizapadnih" patriota. Srbin ispada kao neki afrički azilant koji treba da bude srećan ako uopšte dobije šolju kafe i komad hleba..

Apsolutno si upravu!!

Evo jedan primer koliko smo jadni dobri i osecajni a potiskujemo sve ono sto smo mi Srbi i Srpsko!!!

Sedim danas na kafi sa drugaricom,pricamo o raznim sajtovima,grupama na netu i sl. Da neduzim,njena izjava je bila da ne bi smela da objavi i da joj je to glupo recimo neki citat ili post. Konkretno se radilo o pomenu trogodisnjice upokojenja Patrijarha Pavla.

To me je strasno iznerviralo!!!

Alo ljudi pa mi se stidimo najsvetijih medju nama i nesmemo da ih pomenemo javno i sl.radi toga da nam se neki prijatelj druge vere ili stava nebi uvredio...

Alo bre,kuda idemo!!!