Време је за бебе

[Хелена Вујовић]

Majdanpek: Za 10 god živi 1/5 manje

Izvor: B92

Majdanpek -- Prema podacima sa poslednjeg popisa broj stanovnika, opština Majdanpek je u proteklih deset godina izgubila čak jednu petinu svojih stanovnika.

Glavni uzroci ovako crne statistike su iseljavanje zbog traženja posla, ali i konstantan pad nataliteta.

Opština Majdanpek od 2006. godine, u granicama svojih mogućnosti, preduzima mere kako bi pospešila natalitet. Poslednja u nizu je da svaka majka koja rodi četvrto dete dobija platu u iznosu od 25 hiljada mesečno,a sve do punolestva prvog deteta.

Samohrana majka Zorica Popović iz zaseoka Reskovica kod Donjeg Milanovca živi sama sa šestoro dece. Iako od države prima sve pomoći koje joj prema zakonu sleduju, Zorica kaže da to nije ni približno dovoljno kako bi se prehranilo, obuklo i iškolovalo šestoro dece. Međutim, Zorica je od januara jedna od 14 majki u opštini Majdanpek koja će zbog toga što ima više od četvoro dece početi da dobija platu.

Zorica kaže da i kada bi našla posao ne bi bila u prilici da radi, jer ne zna, šta bi u tom slučaju radila sa najmlađom decom.

Zbog izuzetno negativnog priraštaja, poslednjih godina, u nerazvijenoj opštini Majdanpek preduzimali su sve mere kojima bi pomogli porodicama sa više dece. Međutim te iste mere ne mogu da daju ozbiljne rezultate i suštinski promene stvari na bolje, kaže Dragan Popović predsednik opštine Majdanpek.

Popović ističe da je minut do dvanaest da država pod hitno kreira jasnu i delotvornu strategiju o zaustavljanju bele kuge u Srbiji jer u suprotnom, za par decenija, u Majdanpeku neće živeti niko. Prema podacima sa poslednjeg popisa, u opštini Majdanpek živi 19.748 stanovnika, dok je pre deset godina popisano 23.703 stanovnika, što je bilo za petinu više nego danas.

VIDEO

Ovo treba da bude opomena ne samo Majdanpeku vec svim gradovima nase lepe zemlje.

Bogu hvala,u Raski natalitet ide ka boljitku. Do pre deset,petnaest godina retko ko je setao bebe i decu po gradu a sada skoro svaka zena uz sebe nosi decicu da je milina izaci i prosetati ulicom,posebno tokom proleca i leta kada sve vrvi od graje decice

[Natasa.]

Ovo treba da bude opomena ne samo Majdanpeku vec svim gradovima nase lepe zemlje.

Bogu hvala,u Raski natalitet ide ka boljitku. Do pre deset,petnaest godina retko ko je setao bebe i decu po gradu a sada skoro svaka zena uz sebe nosi decicu da je milina izaci i prosetati ulicom,posebno tokom proleca i leta kada sve vrvi od graje decice

Tako je u svakog gradu .

Sto se nataliteta tice - tu finansije igraju glavnu ulogu.

[sqny]

Mozda je vec kaceno, mrzi me da cesljam temu:

СРПСКА ДЕЦА

Да би млади људи постали родитељи, они прво треба да одрасту. То, између осталог, значи и помирење са сопственим ограничењима и чињеницом да ће многе жеље остати незадовољене

Становништво Србије је све мање и старије. Према подацима недавно објављеним у медијима, у Србији има више људи старијих од 65 него млађих од 15 година. Процене показују да у Србији сваке године нестане град величине Књажевца или Ћуприје.

Ова појава није специфична за Србију. Док у сиромашним земљама, какве су некад биле и Србија и друге развијене земље, жене у просеку рађају по петоро-шесторо деце, у Европи рађају мање од двоје. У неколико европских земаља просечан број деце по жени је испод границе за коју се сматра да је услов да одређена популација не одумре. Широм модерног света, све мањи број деце рађа се све касније у животу родитеља, посебно у случају високообразованих. Према подацима из 2005, на пример, 40 одсто факултетски образованих жена у Немачкој није имало децу.

Предложена решења? Увек једна те иста. Дечји додаци, бесплатни вртићи, дужа и боље плаћена породиљска одсуства. Томе додати и станове за младе, да се „деца” не секирају, јер опште је познато да су „наше бабе и прабабе већ у раној младости биле власнице станова са видео-надзором и брзим интернетом”.

Ово свеприсутно очекивање тек свршених дипломаца да се право из клупе уселе у свој стан, један је од најбољих доказа колико је изгубљен контакт са реалношћу. Пре само петнаестак година, био је успех одвојити се од родитеља пре четрдесете – у наравно изнајмљен стан. Али, од нас се данас очекује да ронимо сузе над судбином многобројних дипломираних стручњака за менаџмент који, ето, морају да „бацају” паре на кирију.

У том смислу и рађање деце постало је услуга која, богме, мора да се плати. Поправите породилишта па жене неће одустајати од другог детета због нељубазних лекара и прљавог болничког ве-цеа, иде једна теорија. А практично сви се слажу да је неопходно, на неки магичан начин, створити посао за младе, по могућству са високом платом, без могућности отпуштања, са бар месец дана годишњег одмора. Е, тада ће парови у Србији најзад стићи своје вршњаке у Африци, па ће као и они да приону на стварање породице ослобођени апсолутно свих других земаљских брига.

Овим се реалност буквално обрће наглавачке. Иако флуктуира од земље до земље и из године у годину, и зависи од имиграције, религиозности и других фактора, наталитет је низак свуда у развијеном свету не зато што је живот сувише тежак да би се имала деца, већ, напротив, јер је толико лагодан да деца постају озбиљан терет. И мушкарци, а поготово жене, данас имају много више опција како да испуне свој живот и време. Постоји безброј начина да и људи без деце нађу неки смисао и да се осећају срећни и реализовани. Штавише, нека психолошка истраживања показала су да су људи без деце срећнији од оних са децом. Стога, за модерног човека имање деце више не представља врхунац самоостварења, него, у многим случајевима, препреку истом.

Подмићивање рађања само појачава овакво виђење родитељства. Неки експерименти су показали да, кад се деца плате да се играју, она више неће да се играју ако им се не плати. На сличан начин, потплаћивање рађања убија и оно мало инстинкта који су се одржали. Кад се томе дода и непрегледна гомила „стручне” литературе посвећене родитељству, и постојање чак и школа за родитеље, младима не преостаје друго него да закључе да је родитељство у основи посао (и то посао који захтева школовање), који је бескрајно напоран и одговоран а, у крајњој тачки, увек недовољно плаћен. Па, коме је још то потребно?

Родитељство, међутим, није посао. А колико год пара да се да будућим родитељима – што се заправо увек своди на узимање новца од других родитеља, па и њих самих – они на деци неће зарадити. Јер, ни најобилатије надокнаде неће достићи десети део новца који ће родитељи током живота да уложе у испуњење дечјих потреба и жеља. На крају, поред материјалних издатака, деца захтевају и пажњу и време, а то значи одустајање од бар неких животних циљева и ужитака. И то се никаквим генијалним комбинацијама не може избећи.

Да би млади људи постали родитељи, они прво треба да одрасту. То, између осталог, значи и помирење са сопственим ограничењима и чињеницом да ће многе жеље остати незадовољене. Сви процеси, попут субвенција, стипендија и осталих привилегија, а чији је циљ да младе у основи изолују од животне реалности, успоравају њихово сазревање. Бескрајно дадиљање одраслих, уместо у родитеље, њих претвара у децу.

http://www.politika.rs/pogledi/Zeljka-Buturovic/SRPSKA-DECA.sr.html

[zlata]

Ehej.. Jedna lepa stvar u Vojvodini koja me je odusevila...

Kada se trudnicama konstatuje trudnoca, odmah se sa tim prvim ultrazvukom i ostalim uputima dobije jedna lepa cestitka za mamu i spisak socijalnih prestacija na nivou opstine,pokrajine, republike...

Doduse ja znam za tu vrstu socijalne podrske ali isto tako znam da dosta majki za to ne zna...

Tako da je to jedan divan gest i dobar nacin informisanja...

Danas sam cula da u Rumi postoji i novcana pomoc nezaposlenim trudnicama koja se dobija godinu dana i iznosi oko 10 - 15 hiljdada. Sigurna sam da svi gradovi Vojvodine imaju slican program soc. davanja.

Takodje mislim da narod jako pozitivno reaguje na ovakvu vrstu akcija,koje bi trebalo da zazive u sto vecem broju...

[Grizzly Adams]

А одакле паре?

[zlata]

А одакле паре?

Mene pitas? 4869

[Grizzly Adams]

Ма не сејо, то је само реторичко питање...

[zlata]

Nisma skontala..tako nekada imam nedostatak kiseonika u centralnom delu glave...pa se zbunim..a kazu da hoce to kad si trudna 1312_womens

Pare za te platice su opstinska donacija..Ne mogu da nadjem link sada, ali znam da sam tu informaciju procitala na bebcu

[Guest]

ПОРОДИЦЕ СА МНОГО ДЕЦЕ

/У породицама у којима нема више од двоје деце/ обично се родитељи старају да деца не оскудевају ни у чему, да имају све шта желе и тиме их потпуно онеспособљавају. Узмимо за пример неку девојку, кћи јединицу богатих родитеља. Има служавку која јој поставља трпезу у одређено време, која јој води домаћинство, и тако даље. Служавка добија плату за то што ради, али се и усавршава /у врлини/ јер даје, приноси себе /на корист другима/. А она девојка, уколико не преузме на себе никакву жртву, остаје закржљала, необделана. Саветујем младима да се жене девојкама из породица са много деце, јер су деца која одрастају уз економске потешкоће, размишљајући о томе како да помогну родитељима, навикла да се жртвују. То се ретко среће код деце која живе као бубрези у лоју. Али и многодетни родитељи имају богато срце.

Сећам се, за време Другог светског рата, у нашем суседству једно сирото детенце остало је потпуно само. Неки сироти човек, отац десеторо деце, сажалио се на сироче, па га је довео својој кући где га је отхранио заједно са својом децом. И када бисте само знале какве је благослове после свега овај човек добио од Бога! Зар би Бог оставио без помоћи човека са таквим усрђем? Човек који има пуно деце можда ће у почетку наилазити на потешкоће, али га Бог неће оставити. Испричаћу вам један случај: Неки човек који је имао шесторо деце рекао ми је да се помолим да Бог просвети газду код кога је живео као подстанар, да га не избаци из куће. Нажалост, већина власника издаје куће породицама без деце, али зато са пет паса или мачака, који прљају /и кућу и око куће/, а неће да приме породице са више деце, да им, тобож, не направе дармар у кући. Овај сироти човек био је потпуно исцрпљен: један газда га је избацио из куће, други није хтео да му изда кућу, и тако је селио и децу и ствари из куће у кућу, са великом муком. А радио је напорно како би обезбедио породици оно најнужније. Није се погађао за кирију, да би га газде пустиле да неко време остане на једном месту, и како се не би изнова мучио селидбом. Чувши то, душа ме је заболела, па му рекох: „Не брини. Бог брине и о Твојој деци. Он је као Творац дао твојој деци оно што је најважније - душу, а ти и твоја супруга сте им, као Његови сарадници у стварању, дали тело. Због тога Бог много више брине о вашој деци од вас самих." Није прошло ни два-три месеца, дошао је сав радостан и рекао: „Слава Богу, Бог ми је даровао дом, а и претекло ми је доста новца." Упитао сам га шта се догодило и он ми је исприповедао следећи догађај: „Враћајући се у своје село, сео сам мало на станицу док не пође аутобус. Ту ми је пришао неки продавац лутрије и понудио ми да купим један лоз. Будући да се као хришћанин држим принципа да не учествујем у играма на срећу, рекао сам му да не желим да га узмем. Али када сам видео како продавац лутрије одлази, помислих да је можда у некој невољи /и да му је потребан новац/. Зато сам га поново позвао. Дао сам му новац за један лоз, али нисам хтео да га узмем. Међутим, продавац лутрије био је толико приљежан, да то није хтео да прихвати. Опет сам се узнемирио, па у жељи да му некако помогнем, рекох: 'Хајде, дај ми један лоз, можда ми затреба'. И тако купих један лоз, са циљем да обрадујем продавца лутрије, па макар се и мало насекирао због нарушавања мог правила. И баш тим лозом добио сам велику суму новца. Купио сам кућу, а претекло ми је још новца да отхраним децу. Сазнавши где станује продавац лутрије, неприметно сам дошао до његове куће и у поштанско сандуче убацио му коверат са доста новца. Знао сам да не би прихватио коверат када бих му га дао на руке." Задивљујуће је како у приљежним људима дела љубав Божија!

Абортус је страшан грех

- Старче, једна четрдесетогодишња госпођа која има поодраслу децу, сада је у трећем месецу трудноће. Муж јој прети да ће је оставити ако не абортира.

- Ако изврши абортус, за то ће платити њихова деца - болестима и разним невољама. Данас родитељи убијају децу абортусима и тако се лишавају Божијег благослова. У старо време, када би се родило неко болесно детенце, крстили би га и оно би се упокојило као анђелчић. Његов удео у загробном животу тиме је био осигуран. Родитељима би остала друга, здрава деца, али и благослов Божији. А сада се здрава деца убијају абортусима, а болесна се /на силу/ одржавају у животу. Родитељи јуре у Енглеску и Америку, не би ли их како излечили. А после, из поколења у поколење рађају се све болеснија деца, јер ако болесна деца преживе и заснују породице, то и њихова деца могу да буду болесна. И чему то води? А када би родитељи рађали више деце, не би се толико окретали око тог једног, болесног. Оно би умрло и постало анђелчић.

- Старче, негде сам прочитала да се на свету годишње изврши педесет милиона абортуса, а да двеста хиљада жена умре од последица побачаја (Овај разговор вођен је 1989. године).

- Убијају децу, јер, како кажу, ако се увећа број људи, они неће имати шта да једу, неће опстати. А колико има само необрађених њива, колико шума, које уз савремена техничка средства могу веома брзо да се преиначе, примера ради, у плантаже маслина које могу да се дају сиромашнима. И притом нема опасности да због сече шума неће бити кисеоника, јер ће на истом месту опет бити дрвеће. У Америци пале пшеницу, овде у Грчкој закопавају воће и друге плодове у земљу /да им не би пала цена/, а у исто време у Африци људи умиру од глади. Када је у Абисинији била велика суша, људи су умирали од глади. Рекао сам једном свом познанику, иначе бродовласнику који воли да помогне у сличним ситуацијама, да оде код оних који закопавају воће и друге плодове у земљу, и да их замоли да /бесплатно/ натовари један брод /тим сувишком хране/ како би је однео гладнима. На леп начин су га одбили. Колико хиљада ембриона свакога дана бива убијено! Абортус је страшан грех. То је убиство, и то заиста тешко убиство, јер се ту убијају некрштена деца. Родитељи треба да схвате да живот почиње у тренутку зачећа. Једне ноћи сам по Божијем допуштењу имао страшно виђење, које ме је уверило у то шта значи абортус! Било је вече уочи уторка Светле седмице. Као и увек, упалио сам две свеће и ставио их у две лимене конзерве. Оне горе, чак и када спавам, за све који се муче телесно и душевно. Ту подразумевам и живе и упокојене. У поноћ, док сам се молио на бројаницама, угледао сам једно велико ограђено поље посејано пшеницом, која је тек почела да ниче. Стојећи изван поља, упалио сам свећу за упокојене и учврстио је на оградни зид. Лево од тог поља налазила се пустиња, пуна стења и литица, која се непрестано тресла од јаког урликања хиљада раздирућих гласова који ти просто цепају срце. И најтврђи човек, када би их чуо, не би могао да остане равнодушан. Био сам заиста потресен тим раздирућим гласовима, и нисам ни упитао одакле они долазе и шта значи све то што сам видео, кад зачух један глас како ми говори: „Поље посејане пшенице која још није почела да ствара клас, јесте гробље са душама мртвих које чекају васкрсење. А на оном месту које се тресе од раздирућих гласова, налазе се душе деце убијене абортусима." Након овог виђења нисам могао да дођем себи од великог бола који сам осећао због душа те деце. Нисам могао ни да легнем да се одморим, и поред тога што сам се претходног дана преморио.

- Старче, може ли се нешто учинити, како би се променио закон о легализацији абортуса?

- Може, али требало би да се покрену и држава и Црква, као и да се људи обавештавају о последицама које ће се десити због пада наталитета. Свештеници би требало да објасне народу да се закон о абортусима коси са јеванђелским заповестима. Лекари би, опет, са своје стране требало да говоре о опасностима којима се излаже жена која врши абортус. Видиш, Европејци су имали бонтон, и то су оставили у наслеђе својој деци. Ми смо имали страх Божији, али смо га изгубили, не предајући га у наслеђе наредним поколењима, и зато сада и легализујемо абортусе, грађанске бракове... Када један човек прекрши једну јеванђелску заповест, за то одговара само он. Али када се државни закон коси са јеванђелским заповестима, тада се гнев Божиј и излива на читав народ, не би ли се преваспитао.

Из књиге ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ, Старац Пајсије Светогорац ПОУКЕ IV том, манастир Св. првомученика и архиђакона Стефана, Врање 2010., стр. 75-80

Манастир Клисина

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

0442_feel 0442_feel 0442_feel

[Макрина]

Дивно,Мартирије.