У потрази за ,,обједињеном теоријом''

[Milan Nikolic]

Желео бих да изнесем неке идеје о новом концепту физичке теорије, који би се унеколико разликовао од конституената досадашњих теорија. Класична квантна механика подразумева бездимензионалне ентитете (тј. тачкасте честице), док теорија струна говори о једнодимензионалним ентитетима (струнама), укључујући вишедимензионалне бране - међутим, сматрам да реалнији концепт треба да подразумева искључиво дводимензионалне ентитете (попут листова или цилиндара).

У циљу формирања овог концепта, потребна је сарадња математичарâ. Уколико се нађу неки, замолићу да се придруже - у пројекту који треба да резултује експериментом.

Идеја је да се објасне нове загонетке по питању тамне енергије и да се то повеже са физиком познатих честица. У развоју овакве теорије може се доћи до технолошких напретка - енергетике, пропулзије, комуникације, итсл.

[w.a.mozart]

evo me, kaži šta treba

[Juan Valdez]

LOOOOOL

Знао сам да си ти, Миланче, једна велика легенда, али ово је превазишло сва моја очекивања.

[Александар Милојков]

Јуче сам био на једном семинару на Сингидунуму. Добар семинар. Са мном је био и колега који предаје физику у нашој школи. Причали смо о свему по мало, за време паузе - о озонским рупама, промени климе, итд. Поменуо ми је феномен за који наука (физика) још увек нема објашњење - ротација (обртање, замена) магнетних полова наше планете. Интересантно. Рече ми да то магнетно поље може више да утиче на климатске токове (све ове поремећаје температуре, смене годишњих доба) него озонске рупе. Ове последње су више извикане.

[Juan Valdez]

Јуче сам био на једном семинару на Сингидунуму. Добар семинар. Са мном је био и колега који предаје физику у нашој школи. Причали смо о свему по мало, за време паузе - о озонским рупама, промени климе, итд. Поменуо ми је феномен за који наука (физика) још увек нема објашњење - ротација (обртање, замена) магнетних полова наше планете. Интересантно. Рече ми да то магнетно поље може више да утиче на климатске токове (све ове поремећаје температуре, смене годишњих доба) него озонске рупе. Ове последње су више извикане.

http://www.nature.co...s/377203a0.html

Нешто је побркао тај твој профа. Озонске рупе, ако ништа друго, утичу на повећање интензитета UV зрачења које стиже до Земљине површине. То да су извикане, нека каже силним оболелима од карцинома коже.

Промена магнетног поља се не дешава сваке године, него једном у неколико стотина хиљада година, а сама промена траје неколико хиљада година и уопште није сасвим јасно какве све утицаје може да има. Нарочито је контроверзан тај утицај на климу. По NASA-и га и нема.

http://www.scienceda...11130171105.htm

Не може се искључити ни да га има, али погледај када се десила последња инверзија, па реци има ли много смисла тиме објашњавати тренутну температуру, типа ”јој што је вруће сад у октобру, а моја баба се сећа да су почињали да греју у септембру” и томе слично.

[Milan Nikolic]

evo me, kaži šta treba

Можеш ли једначине по којима су струне независни ентитети у простору, кориговати да уместо струна то буду таласи на дводимензионалним ентитетима?

Кажу да је ово адекватно место где треба да се распитам:

Institut za fiziku u Zemunu

[Milan Nikolic]

Шта ћу, братијо? Прво са вама делим све.

[GeniusAtWork]

Кажу да је ово адекватно место где треба да се распитам:

Institut za fiziku u Zemunu

Možda, mada da sam na tvom mestu, pre bih se raspitao kod ove dvojice:

Link 1

Link 2

4chsmu1

[Milan Nikolic]

Волео бих. Али, лакше ћу доћи до њих преко наших стручњака.

[Justin Waters]

Милане, легендаран ти је наслов, фали још само - плата по договору.

[Milan Nikolic]

Наслов је намењен за огласе. Замисли да отвориш огласе и то прочиташ.

[Milan Nikolic]

Ево, промењен је наслов у нешто смисленије. Таман ћемо имати где да разматрамо то питање.

[Milan Nikolic]

Едвард Витен, један од пионира и водећих стручњака теорије струна, рекао је: ,,Теорија струна је део физике двадесет првог века која је случајно искрсла у двадесетом веку''.

Брајан Грин објашњава оно што желим да покренем са овом темом:

,,Нормално је да се запитате: ,Зашто струне, а не малени фризбији? Или микроскопске грудвице? Или комбинација свега тога?'. Најновија истраживања показују како те друге врсте састојака имају важну улогу у теорији струна, и откривају да је теорија струна заправо део још величанственије синтезе засад тајанствено назване М-теорија. (...)

Општа релативност и квантна механика, онако како су тренутно дефинисане, не могу важити истовремено. Две теорије које стоје иза изванредног напретка физике у протеклих сто година - објашњење ширења космоса и фундаменталне структуре материје - међусобно су неускладиве.

Зар је могуће да је свемир на најфундаменталнијем нивоу подељен и да за велике ствари важи један скуп закона, а за мале други, без додирних тачака с првим? Овај сукоб се с правом назива централни проблем модерне физике.

Проблем при спајању опште релативности и квантне механике настаје када се главно правило овог првог - простор и време чине глатко закривљену геометријску структуру - супротстави есенцијалној карактеристици другог - све у космосу, укључујући ткање простора и времена, подложно је квантним флуктуацијама које су све турбулентније када се испитују на све мањим размерама.

У средишњим дубинама црне рупе, голема маса се сажима до минијатурних размера. У тренутку Великог праска, читав космос се излио из микроскопског језгра наспрам кога зрнце песка изгледа колосално велико. То је свет мајушних, а ипак невероватно масивних ствари на које је неопходно применити и квантну механику и општу теорију релативности.

Из несретног споја ове две теорије добијају се бесмислени одговори на разумна питања. Чак и ако сте спремни да оставите унутрашњост црне рупе и настанак васионе под велом тајне, не можете се одупрети осећају да се нетрпељивост између квантне механике и опште релативности напросто мора дубље разумети.''

[Milan Nikolic]

Ову тему сам покренуо, као што знате, због тога што сам помислио да једна идеја може бити кључна у оквиру теорије струна - тј. идеја да постоје конституенти са више од једне димензије. Али када сам још више истражио питање теорије струна, открио сам да те идеје већ постоје, тако да ништа ново нисам ни помислио.

 

Шта више, ентитети са више од једне димензије су обавезни у теорији струна (тј. у М-теорији). Поред тога, постоје још бројни предлози и модели који доприносе развоју такве теорије која би могла да постигне оно поменуто ,,обједињење'', тј. да уједини гравитацију са квантном механиком.

 

Треба рећи и да се наука не завршава са могућим уједињењем релативистичке и квантне теорије. Истраживање се наставља, само што су поставке много сложеније и скривеније.