Српска поезија

[Мара]

БОГ СЕ СМИЛОВАО 

Тиха ноћ је, звијезде трепте,
Међу њима мјесец сјајни;
На све стране прољетнога
Шири с' цв'јећа мирис бајни.

Сва природа стишала се,
Свака душа мирно спава,
Само тамо једну собу
жижак слаби освјетљава.

У собици тужна мајка
Покрај своје шћерке клечи,
Бога моли да с' смилује,
Да јој шћерку излијечи.

Бог милостив смилова се,
Па подиже шћерку бону.
Од радости веље мајка
На земљицу доли клону.

А више ње шћерка стаде,
Пољупцима мајку осу; -
И зорици било драго,
Па на прозор зрачак просу.

 

1887. 

Алекса Шантић

[Мара]

СЕОБА               

Пусто ли ћеш бити, Невесиње равно,
Расадниче Српства, колијевко лâвâ!
Пусто, јер се, ето, сели племе славно -
А наша будућност, гдје је она? - Спава...

Вјеровасмо у њу кô у свети ћивот
Василија светог што клонуле снажи;
Вјеровасмо у њу кô у вјечни живот -
Вјерујући у вас, о орлови наши!

А сада вјера наша умире и гасне
Мутно око гледа у небо без зрака...
Пред иконом плачу јавор-гусле јасне,
Јер остаде земља без својих јунака...

Браћо, зар вас душа нимало не боли?
Зар вам није жао ових поља равних
Гдје се једно море наше крви проли
И гдје леже кости отаца нам славних?

Зар вам није жао, на огњишту оном
Гдје вас огањ гријô, што ће туђин бити,
Што ће наше горе погребнијем звоном
Одјекнути тужно, а ми сузе лити?

Ил' не знате да је издајство јунаку
Оставити земљу гдје га мајка роди,
Оставити брата, без снаге, у мраку,
С невољама дугим да сам борбу води?

О, не дајте, Срби, да Вукова љага
Окаља вам образ чист ко сунце с неба!
Не идите, браћо, од роднога прага,
Јер мученој земљи мученика треба...

Треба мушке снаге и витешких рука,
Треба Обилића и слободних лâвâ;
Треба ваше смрти и вашијех мука,
Јер, тамо далеко, наша зора спава...

 

1902.

Алекса Шантић

[JESSY]

U NJEDRIMA VJEČNOSTI

 

Svi tragovi svijeta nestaju

 

Iz tla niču svježe travke…

Ona nije tu, na ovim poljima

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

Prestanem disati

 

Da bih čuo kako je sjene dozivaju…

Kako se pred njenim usnulim tijelom

protežu

i sapliću o vlastiti eho!

Pripusti Sunce njenoj svilenoj kosi

I rosu svjetla usnama od stakla…

Uzalud je tražiš u snovima svijeta

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

Uhvatim je ponekad za ruku

A ponekad je mogu čuti kako diše

Odavno je ne tražim više

Cjelovitog odraza…

Samo gledaj kako sniva

Negdje – bistra, daleka i topla…

Radujmo se zajedno, ti i ja

 

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

 

Tanja Vu

[Иринеј]

Једна од његових најбољих , по мом скромном мишљењу http://youtu.be/7OvP5fnFQDs

[Иринеј]

Када је умро Васко Попа на дневнику су читали ову песму
 
Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu više nisam

Neka uđu
Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opušci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam više tu

Privezan čamac njiše se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reči
U oblačnom grlu visi
Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stić

[JESSY]

Bezdan


Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

 

Balasevic

[JESSY]

Ne volim januar                      (Balasevic)

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Мара]

 

 

ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна

Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;

Само си лепота колико си тајна;

И само истина колико си жудња.

 

Остај недостижна, нема и далека —

Јер је сан о срећи виши него срећа.

Буди бесповратна, као младост; нека

Твоја сен и ехо буду све што сећа.

 

Срце има повест у сузи што лева;

У великом болу љубав своју мету;

Истина је само што душа проснева;

Пољубац је сусрет највећи на свету.

 

Од мог привиђења ти си цела ткана,

Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;

Ти беше мисао моја очарана;

Символ свих таштина поразан и леден,

 

А ти не постојиш нит си постојала;

Рођена у мојој тишини и чами,

На сунцу мог срца ти си само сјала:

Јер све што љубимо створили смо сами.

[JESSY]

BLAŽENSTVA (Desanka Maksimović)

 

                                         

                                                                                                                   

     Blaženi oni što vole

     zvezde umesto zlata,

     mirno će ostaviti zemlju,

     smešiće se kad idu

     senkom tuđjih palata.

      

     Blaženi zanesenjaci

     što u zemlji borave sna,

     radostima njinim već nema

     ni broja, ni konca, ni dna.

        

     Blaženi srca čista,

     ma kakvu im zadali ranu,

     mahnuće rukom samo.

     Gospoda oni vide

     pre nego što pred njega stanu.

                

     Blaženi oni što žive

     na zemlji od bola svog.

     Izmeđju svih jadnika

     njih voli najviše Bog.

                              

     Blaženi razočarani,

     ma šta da im se desi,

     reći će svako veče:

     "Zemlja jesi,

     u zemlju ćeš otići."

[JESSY]

 

Trag

 

želim
da posle snova
ne ostane
trag moj
na tvome telu

da poneseš od mene
samo tugu i svilu belu
i miris blag
puteva zasutih lišćem
svelim sa jablanova

 

M Crnjanski

[YOKA]

Не поновљиви Ђура...