Српска поезија

[Sophrosyne]

Момчило Настасијевић‎

МОЛИТВА 2

1

Dа утопим се у плаветнило твоје,

Господе, жедан ја.

И радост моја теби, дародавче,

руменилом да окади просторе.

2

И молим ти се,

урвина твојих кроз понор

бистра ме проведи,

у мени да се небеса твоја огледну.

3

И ветри твоји

да крше ме земљи, прегибљу,

снези на мени презиме.

И уза стамен-стабло

вита уз мене лоза

да препузи свој век.

И тице, крилати створи,

хитро да ми са грана

даљини твојој полећу.

4

Блажен у теби да занемим.

И од нема мене

стена да прозбори гори,

гора цвећу.

И радост наша теби, дародавче,

руменилом да окади просторе.

---

ДАФИНА

Кад нељубљено мре,

тмоло је ваздухом

на страст.

У маху повенућем

то букне пупољ прецветању,

смрт нељубљено разбуди.

Дафину на гроб не сади,

тмоли је дах из ње,

сабласно мами у таму.

Но камен тежак навали,

тежи нег' погребена жеђ,

кад нељубљено мре.

[milan.]

O ODSUSTVU TVOM

Neslućenim

Odlasakom tvojim

Nestalu su

Golubovi beli

Sa krova bezbriznog

Našeg doma

Sada

Odškrinuta kapija

Bolno doziva te

Da prođeš kroz nju

I daš joj smisao

Postojanja

Nesrećna

Trava našeg

Praznog dvorišta

Gubi zelenu boju

Nedostaje joj

Dodir koraka tvojih

Koji bi je razveselio

Krevet nespokojno

Provodi noći jer

Bez zagrljaja tvojih

Ne može da zaspi

Nema soba tvoja

Kroz zamagljeni prozor

Tužno posmatra

Ulicu kojom si otišla

Očekujući da se vratiš

I da je svojim

Smehom i igrom

Oživiš

______________

moja pesma

[Ћириличар]

Алекса Шантић-Моја Отаџбина

Не плачем само с болом свога срца

Рад` земље ове убоге и голе;

Мене све ране мога рода боле,

И моја душа с њим пати и грца.

Овдје, у болу срца истрзана,

Ја носим клетве свих патњи и мука,

И крв што капа са душманских рука

То је крв моја из мојијех рана.

У мени цвиле душе милиона -

Мој сваки уздах, свака суза бона,

Њиховим болом вапије и иште.

И свуда гдје је српска душа која,

Тамо је мени отаџбина моја,

Мој дом и моје рођено огњиште.

[Јесењин]

http://www.youtube.com/watch?v=ZWt9CGkexRE&feature=related

- Десанка понекад зна да убије на месту (и да пита да ли желим још?...)

Notturno

Noćas se moje čelo žari,

noćas se moje vjeđe pote;

i moje misli san ozari,

umrijet ću noćas od ljepote.

Duša je strasna u dubini,

Ona je zublja u dnu noći;

Plačimo, plačimo u tišini,

Umrimo, umrimo u samoći.

[Јесењин]

[JESSY]

Cekasmo se dugo, a kad smo se sreli,

Dala si mi ruku i posla si sa mnom,

I iduci stazom nejasnom i tamnom,

Iskali smo sunca i srece smo hteli.

Oboje smo strasno verovali tada

Da se besmo nasli. I mi nismo znali

Koliko smo bili umorni i pali

Od sumnja i davno prezivljenih jada...

I za navek kad se rastasmo, i tako

Stezuc svoje srce rukama obema,

Otisla si placna, zamrzla i nema,

Ko sto bese dosla, tuzno i polako.

("Susret", Jovan Ducic)

[JESSY]

Zvezde ( Sa ostrva Lopuda) - Jovan Dučić

Visoko u granju mirno gore zvezde,

I široka pesma mora u tišini

Čuje se oko nas; i ti glasi jezde

Ko da rosa pada u srebrnoj tmini.

U njenu sam kosu upletao strasno

Mokre noćne ruže. Putem punim zova,

Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno

Oči pune zvezda i usta stihova.

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja

Svetlost, ko padanje neke bele kiše;

Maslinova šuma u daljini sanja ...

A more je puno zvezda, pa ih njiše,

I po žalu nemom, praznom i bez sane,

Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene...

[JESSY]

Priviđenja - Ivo Andrić

Zaista, zrak si samo? I to je sjaj u meni

što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,

osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?

Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni

na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,

stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna,

ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?

A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna,

što visi, o dršćućem, žarkom, koncu, u svitanju?

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap

svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.

A čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap,

nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni,

što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,

osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?

Sve su to bile, dakle, prazne samo seni,

na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,

stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

[JESSY]

[JESSY]

Oprosti, majko sveta, oprosti,

što naših gora požalih bor,

na kom se, ustuk svakoje zlosti,

blaženoj tebi podiže dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

što ti zemaljski sagreši stvor:

Kajan ti ljubim prečiste skute,

Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,

svodova tvojih postati stub,

nego grejući svetsku grehotu

u pepo spalit srce i lub;

tonut o brodu, trunut u plotu,

đavolu jelu a vragu dub?

Zar nije lepše vekovat u te,

Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko mnogo sam strado,

mnoge sam grehe pokajo ja;

sve što je srce snivalo mlado,

sve je to jave slomio ma';

za čim sam čezno, čemu se nado,

sve je to davno pepo i pra',

na ugod živu pakosti žute,

Santa Maria della Salute.

trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al ipak neću nikoga klet;

što god je muke na mene bilo,

da nikog za to ne krivi svet:

Jer, što je duši lomilo krilo,

te joj u jeku dušilo let,

sve je to s ove glave, sa lude,

Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,

lepše je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divan mi svanu,

ko pesma slavlja u zorin svit;

svaku mi mahom zaleči ranu,

al težoj rani nastade brid:

Što ću od milja, od muke ljute,

Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu

nikad još takav ne sinu gled;

tim bi, što iz tog pogleda kresnu,

svih visina stopila led,

sve mi to nudi za čim god čeznu',

jade pa slade, čemer pa med,

svu svoju dušu, sve svoje žude,

- svu večnost za te, divni trenute! -

Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu života

ta zlatna voćka što sad tek zre?

Oh, slatka voćko tantalska roda,

što nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje grešne zalute,

Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,

mozak i srce, pamet i slast,

dugo su bojak strahovit bile,

ko besni oluj i stari hrast;

napokon sile sustaše mile,

vijugav mozak održa vlast,

razlog i zapon pameti hude,

Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',

utekoh mudro od sreće, lud.

utekoh od nje - a ona svisnu.

Pomrča sunce, večita stud,

gasnuše zvezde, raj u plač briznu,

smak sveta nasta i strašni sud -

O, svetski slome, o strašni sude,

Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,

spomen je njezin sveti mi hram,

kad mi se ona odonud javi,

ko da se bog mi pojavi sam:

U duši bola led mi se kravi,

kroz nju sad vidim, od nje sve znam

za što se mudrački mozgovi mute,

Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi želja navreli roj,

ona mi dođe kad njojzi gove,

tajne su sile sluškinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute,

Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,

samo što nije briga i rad,

sve su miline, al nežežene,

strast nam se bliži u rajski hlad;

starija ona sad je od mene,

tamo ću biti dosta joj mlad,

gde svih vremena razlike ćute,

Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,

tih sastanaka večiti trag;

to se ne piše, to se ne poje,

samo što dušom probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,

to je u raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,

Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava

o tog života hridovit kraj,

najlepši san mi postaće java,

moj ropac njeno: 'Evo me, naj!'

Iz ništavila u slavu slava,

iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve će se želje tu da probude,

dušine žice sve da progude,

zadivićemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli ljude,

zvezdama ćemo pomerit pute

suncima zasut seljenske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline dusi polude,

Santa Maria della Salute.

Laza Kostic

______

[JESSY]

Stevan Raičković - U mojoj glavi stanuješ

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je

Soba i mali balkon s kog puca

Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca

Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake

Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna

Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš

U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš

Barice i sva u blatu do pola

Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota

Vremena tvog se po dva puta zbira:

Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira

Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš

Crne i bele hodnike za moje

Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš...

[JESSY]

Zla noc

O, ma ko da si, ostani

nocas kraj moga skuta,

nikuda ne polazi.

Za onim cega nema

dusa mi gori i luta,

i boli, jer sve prolazi.

I cini mi se, negde ljudi sad

prolaznost imaju na umu,

pa ce doci nocas na nas breg

da spokojno svega se odreku.

Vecno nihaju jasike na drumu

dusu nemirnu.

cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi

nezno i blago po kosama

i kazi rec mi sto greje.

Srce je moje pusto,

Dusu mi mori osama,

i boli, jer prazno sve je.

I cini mi se, negde u blizini

rodjeno srce da nekome smeta,

pa ce doci nocas na nas breg

da nasmeje se svemu sto biva.

Oblak u suton iznad sume sleta

i vrh livada brodi.

Putuju jutrom magle ponad njiva.

O, ma ko da si, zagrljaj

nocas mi vreo podari.

Srce je moje umorno,

dusa je moja strana

gomili ljudi i stvari,

i cuti u meni sumorno.

I cini mi se, nedaleko negde

od tuga teskih ljudi boluju,

pa ce doci nocas na nas breg

da radosno svi poumiru.

Grlice tihe brdom nasim stoluju

i jecaju meko.

Putevi beli u nebesa uviru.

D.Maksimovic

______________

[Guest JelenaLela]

http://www.youtube.com/watch?v=heo2yoKvrto

Prica - Crnjanski

Secam se samo da je bila

nevina i tanka

i da joj je kosa bila

topla, kao crna svila

u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka

zamiriso bagrem beo.

Slucajno se setih neveseo,

jer volim:

da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,

ko zna gde cu biti.

U tisini slutim

da joj se imena ne mogu setiti

nikad vise.

[Guest JelenaLela]

'Poljubаc je susret nаjlepši nа svetu.'

http://www.youtube.com/watch?v=YLKtOKplnoY&feature=related

Ti si moj trenutаk, i moj sen, i sjаjnа

mojа reč u šumu; moj korаk i bludnjа;

sаmo si lepotа koliko si tаjnа

i sаmo istinа koliko si žudnjа.

Ostаj nedostižnа, nemа i dаlekа

jer je sаn o sreći više nego srećа.

Budi bespovrаtnа, kаo mlаdost, nekа

tvojа sen i eho budu sve što sećа.

Srce imа povest u suzi što levа,

u velikom bolu ljubаv svoju metu.

Istinа je sаmo što dušа prosnevа.

Poljubаc je susret nаjlepši nа svetu.

Od mog priviđenjа ti si celа tkаnа,

tvoj plаšt sunčаni od mog snа ispreden.

Ti beše misаo mojа očаrаnа,

simbol svih tаštinа, porаzаn i leden.

A ti ne postojiš, nit si postojаlа.

Rođenа u mojoj tišini i čаmi,

nа Suncu mog srcа ti si sаmo sjаlа

jer sve što ljubimo - stvorili smo sаmi.

[Мара]

Ја нећу имати с ким остати млад,

ако сви остарите,

и та ће ми младост тешко пасти,

а бит' ће ипак да сте ви у праву...

http://youtu.be/flK3MyaXLY4